Никола Демоња

Из Википедије, слободне енциклопедије
НИКОЛА ДЕМОЊА
Nh demonja nikola.jpg
Никола Демоња
Датум рођења (1919-12-06)6. децембар 1919.
Место рођења Влаховић, код Глине
 Краљевина СХС
Датум смрти 6. септембар 1944.(1944-09-06) (24 год.)
Место смрти Славонска Пожега
Хрватска НД Хрватска
Професија столар
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант 12. славонске дивизије
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин мајор
Народни херој од 19. јуна 1945.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде

Никола Демоња (Влаховић, код Глине, 6. децембар 1919Славонска Пожега, 6. септембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. децембра 1919. године у селу Влаховић, код Глине. Потиче из сељачке породице. Завршио је основну школу у свом селу и учио столарски занат.

Априлски рат и окупација Краљевине Југославије, затекли су га на одслужењу војног рока. Никола се већ у априлу 1941. године нашао код своје куће, где се повезао са комунистима и почео рад на припремању устанка. Од 23. јула 1941. године је у саставу прве устаничке групе на Банији, заједно са Васиљом Гаћешом. Тог дана у акцији на Грабовац Бански, Демоња је ускачио кроз прозор зграде општине, на препад заробио општинског бележника и изнео 6 пушака које су припадале општинској стражи.

Учествује сваког дана у акцијама на усташко-домобранске посаде и својим вешто постављеним заседама често спречава усташама извршење злочина над српским народом Баније. Године 1941. постао је члан Комунистичке партије Југославије. Убрзо је и водник првог вода у одреду Васиља Гаћеше, а у марту 1942. командир Банијске пролетерске чете.

Најславније победе на Банији и Шамарици везане су уз име Николе Демоње. Када су у јесен 1941. године, јаке усташке снаге пошле да почисте Шамарицу, да спале и униште партизанску базу Васиља Гаћеше, Никола је са својом патролом, иако изненађен, бомбама уништио усташку групу и донео у Шамарицу 3 пушке.

Последњи поздрав погинулом Николи Демоњи.

Маја 1942. на Банији су деловале јаке партизанске снаге и у свим ослобођеним селима деловали су органи народне власти, организација СКОЈ-а и АФЖ-а. Тада по одлуци Главног штаба Хрватске, Демоња одлази са пролетерском четом у Славонију, да помогне борбу тамошњих партизана. У борбама у Славонији, Демоња постаје командант батаљона, заменик команданта и командант Седамнесте ударне бригаде и командант Дванаесте ударне славонске дивизије. У борби код Воћина, 1943. Демоња је скочио на тенк и уништио га бомбама. На Чаглину је за неколико часова његова бригада уништила усташки пук. Николина умешност у командовању и храброст нарочито је дошла до изражаја у јуришу за ослобођење Чазме 1943. године, када је у налету уништио цели немачки батаљон и онеспособио 20 камиона и запленио 4 топа. Као командант дивизије, одликује се успешним руковођењем великим борбеним акцијама, у којима непријатељу наноси велике губитке: Подгорач, Бодљевина, Грубишно Поље.

Никола Демоња је погинуо на дужности команданта Дванаесте славонске дивизије у јуришу у Славонској Пожеги, 6. септембра 1944. године.

Још за живота, септембра 1944. године, указом Председништва АВНОЈ-а, одликован је Орденом партизанске звезде другог реда, а за народног хероја, постхумно је проглашен 19. јуна 1945. године.

По њему је током рата названа 3. мославачка ударна бригада „Никола Демоња“.

Основна школа у Глини је носила његово име до 1995. године, тј. све до протеривања Срба.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]