Izbori za Skupštinu Crne Gore 2020.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Izbori za Skupštinu Crne Gore 2020.
← 2016. 30. avgust 2020. 2023. →
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Milo Đukanović[a] Zdravko Krivokapić Aleksa Bečić
Stranka Demokratska partija socijalista Za budućnost Crne Gore Demokrate Crna Gora
Koalicija LP Za budućnost Crne Gore Mir je naša nacija
Osvojena mesta
30 / 81
27 / 81
10 / 81
Br. glasova 143.515 133.261 51.298
Procenat 35,06 32,55 12,53
  Četvrta stranka Peta stranka Šesta stranka
 
Vođa Dritan Abazović Ivan Brajović Draginja Vuksanović
Stranka Ujedinjena reformska akcija Socijaldemokrate Socijaldemokratska partija
Koalicija Platforma — Crno na bijelo - -
Osvojena mesta
4 / 81
3 / 81
2 / 81
Br. glasova 22.679 16.769 12.835
Procenat 5,54 4,10 3,14
Izabrani predsednik Vlade

Zdravko Krivokapić
Za budućnost Crne Gore

Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2020. održani su 30. avgusta 2020. godine.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, cjelokupna opozicija otpočela je kolektivni bojkot svih zasjedanja Skupštine. U januaru 2017, 39 poslanika od ukupno 81 bojkotovalo je skupštinska zasjedanja, zahtijevajući vanredne izbore koji bi se održali najkasnije do 2018, kada su zakazani sljedeći predsjednički izbori.[1][2]

Svetozar Marović, tadašnji potpredsjednik vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), uhapšen je 2016. zbog dovođenja u vezu sa dugotrajnim slučajem korupcije u Budvi; u optužnici Državnog tužilaštva naveden je kao „šef budvanske kriminalne grupe”, što je kasnije priznao na sudu. Na kraju je pobjegao u Srbiju zbog navodnog psihijatrijskog liječenja u Beogradu, gdje trenutno boravi. Crna Gora je više puta tražila njegovo izručenje od Srbije.[3] Marović je u avgustu 2020. u svom razgovoru sa medijima, prvom od bjekstva u Srbiju, optužio rukovodstvo DPS-a za korupciju, nepotizam, partikratiju i autoritarnost, takođe optužujući Mila Đukanovića za namještanje koruptivnog procesa protiv njega i članova njegove porodice.[4]

U izvještaju od juna 2018. godine, koji je objavljen poslije predsjedničkih izbora u aprilu iste godine, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a poziva na izborne reforme u Crnoj Gori i na više integriteta, nepristrasnosti i profesionalnosti u izbornoj administraciji.[5]

Protesti protiv korupcije u Vladi koju prevodi DPS počeli su u februaru 2019. poslije otkrivanja snimaka i dokumenata koji ukazuju na umiješanost najviših zvaničnika u pribavljanju sredstava za vladajuću stranku. Svih 39 opozicionih poslanika 30. marta potpisalo je „Sporazum za budućnost”, koji su predložili organizatori protesta, a na kojima su obećali da će bojkotovati izbore 2020. ukoliko ih budu smatrali neregularnim. Maja 2020, organizatori protesta pozvali su na bojkot izbora 30. avgusta, zajedno sa nekim opozicionim strankama, tvrdeći da izbori neće biti održani pod fer uslovima.[6]

Odbor za reformu izbornog sistema, koji je imao podršku Evropske unije, a u kojem su učestvovali pripadnici i vlasti i opozicije, raspušten je u decembru 2019, nakon što je opozicija napustila sjednicu odbora u znak protesta zbog kontroverznog zakona o vjeroispovijesti koji je usvojila vlast, optužujući vladajuću stranku za podsticanje etničke mržnje i nemira.[7] Krajem decembra 2019. započeo je drugi talas protesta protiv novousvojenog zakona kojim se dejure prenosi vlasništvo nad crkvenim građevinama i posjedima sa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na državu.[8][9]

U izvještaju o političkim pravima i građanskim slobodama iz maja 2020, Freedom House je Crnu Goru opisao kao hibridni režim, a ne kao demokratiju zbog pada standarda u upravljanju, pravdi, izborima i slobodi medija. Freedom House navodi da su godine sve većeg zarobljavanja države, zloupotrebe moći i taktike moćnika koje je primijenio dugogodišnji predsjednik Vlade i predsjednik države Milo Đukanović gurnule zemlju preko ivice i po prvi put od 2003. Crna Gora nije kategorizovana kao demokratija. Izvještaj je naglasio nejednaki izborni proces, slučajeve političkih hapšenja, negativna kretanja vezana za nezavisnost sudstva, medijske slobode, kao i niz neriješenih slučajeva korupcije u vladi koju predvodi DPS. Uprkos ponovljenim zahtjevima opozicije, nevladinog sektora i institucija koje podržava EU za profesionalizacijom i neutralizacijom institucija koje kontrolišu izborni proces, one su i dalje pod faktičkom kontrolom vladajuće koalicije koju predvodi DPS.[10][11][12]

Izborni sistem[uredi | uredi izvor]

Svih 81 poslanički mandat Skupštine Crne Gore bira se u jednoj izbornoj jedinici koristeći proporcionalnu zastupljenost zatvorenih lista. Mandati se dodjeljuju prema D’Ontovom sistemu sa cenzusom od 3%. Međutim, manjinskim grupama koje čine ne više od 15% stanovništva u izbornoj jedinici daje se izuzeće kojim se cenzus smanjuje na 0,7% sa najviše tri poslanička mandata. Posebno izuzeće daje se Hrvatima, ukoliko nijedna lista ne pređe cenzus od 0,7%, lista sa najviše glasova dobija jedan mandat ako dobije više od 0,35% glasova.[13]

Kampanja[uredi | uredi izvor]

Socijalistička narodna partija, Ujedinjena Crna Gora, Radnička partija i nezavisna grupa u Skupštini složile su se 1. maja 2019. da osnuju novi sveopšti politički savez pod imenom „Da svako ima”.[14][15] Savez se raspao prije izbora. U avgustu 2020. sve tri stranke odlučile su da se pridruže predizbornoj koaliciji sa političkim savezom Demokratski front (DF) pod nazivom „Za budućnost Crne Gore”,[16] a to su učinile i neke manje političke stranke, kao što su Prava Crna Gora (PCG), Demokratska stranka jedinstva (DSJ), Demokratska srpska stranka (DSS) i Jugoslovenska komunistička partija (JKP).[17]

Građanski pokret Ujedinjena reformska akcija (URA) donijela je odluku 11. jula 2020. da na izbore izađe nezavisno, predstavljajući svoju izbornu platformu „Crno na bijelo”, na čelu sa nezavisnim kandidatima, uključujući poznatu novinarku i aktivistkinju Milku Tadić, neke univerzitetske profesore, novinare, građanske i NVO aktiviste, sa liderom stranke Dritanom Abazovićem kao nosiocem liste.[18] Izborna lista URA-e takođe sadrži jednog predstavnika bošnjačke Stranke pravde i pomirenja, kao i nekoliko manjih lokalnih stranaka i inicijativa.[19]

Demokratska Crna Gora (DCG), Demokratski savez (DEMOS), Nova ljevica (NLj), Partija penzionera, invalida i restitucije (PPIR), Narodna stranka (NS) i NVO Društvo za istraživanje politike, odlučili su da osnuju predizbornu koaliciju pod nazivom „Mir je naša nacija”, sa liderom Demokrata Aleksom Bečićem kao nosiocem liste.[20][21]

Opozicione Socijaldemokratska partija (SDP) saopštila je 12. jula 2020. da će na izbore izaći samostalno,[22] kao i Socijaldemokrate (SD), manji koalicioni partner u Markovićevoj vladi, nekoliko dana ranije.[23]

„Albanska lista”, manjinska politička koalicija koju su formirale Nova demokratska snaga (NDS), Albanska alternativa (AA), Albanska koalicija Perspektiva (AKP) i Demokratski savez Albanaca (DSA).[24] Nekoliko sedmica ranije, Demokratska unija Albanaca (DUA) pristala je da se pridruži koaliciji Demokratske partije (DP) i Demokratski savez u Crnoj Gori (DSuCG) pod nazivom „Albanska koalicija — Jednoglasno”.[25]

Početkom avgusta 2020. Bošnjačka stranka (BS) najavila je da će na izbore izaći samostalno, kao i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i novoformirana Hrvatska reformska stranka (HRS).[26]

Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) odlučila je 1. avgusta 2020. da na izbore izađe samostalno, sa Andrijom Popovićem kao predstavnikom Liberalne partije (LP) na izbornoj listi DPS-a, a trenutnim premijerom Duškom Markovićem kao nosiocem izborne liste.[27]

Izborne liste[uredi | uredi izvor]

Br. Naziv izborne liste Nosilac izborne liste Napomena
1 Socijaldemokrate — Ivan Brajović — Mi odlučujemo dosljedno Ivan Brajović
2 Bošnjačka stranka — Ispravno — Refet Husović Ervin Ibrahimović M
3 HGI. Svim srcem za Crnu Goru!tž Adrian Vuksanović M
4 Socijaldemokratska partija — Jaka Crna Gora! Draginja Vuksanović
5 Hrvatska reformska stranka Crne Gore — HRS Radovan Marić M
6 dr Dritan Abazović — Crno na bijelo — dr Srđan Pavićević Dritan Abazović
7 Albanska koalicija „Jednoglasno” — DP, DUA, DSCG Fatmir Đeka M
8 Odlučno za Crnu Goru! DPS, LP, Nova Crna Gora — Milo Đukanović Duško Marković
9 Za budućnost Crne Gore — DF, SNP, PCG, UCG, RP, PUPI, JKP, SRS, SPISP, SSR, SL, DSJ, DSS, Narodni pokret Zdravko Krivokapić
10 Albanska lista — Genci Nimanbegu, Nik Đeljošaj Nik Đeljošaj M
11 Aleksa Bečić — Miodrag Lekić — „Mir je naša nacija”DCG,DEMOS, NLj, PIR, NS i NVO Društvo za istraživanje politike Aleksa Bečić
Izvor: Zvanična zbirna izborna lista za izbor poslanika u Skupštinu Crne Gore, dik.co.me [Državna izborna komisija Crne Gore, DIK]

M — označava izbornu listu nacionalne manjine

Rezultati[uredi | uredi izvor]
Rezultati[28][29]
Stranka/koalicija Glasovi % +/− Mandati +/−
Demokratska partija socijalista 143,515 35,06 −6,35 30 −6
Za budućnost Crne Gore 133,261 32,55 +12,32 27 +6
Mir je naša nacija 51,298 12,54 +2,53 10 -2
Ujedinjena reformska akcija 22,679 5,53 +1,85 4 +2
Socijaldemokrate 16.769 4,10 +0,84 3 +1
Bošnjačka strankaM 16,279 3,98 +0,82 3 +1
Socijaldemokratska partija 12,835 3,14 −2,09 2 −2
Albanska listaM 6,488 1,58 +0,31 1 0
Albanska koalicijaM 4,675 1,14 +0,25 1 +1
Hrvatska građanska inicijativaM 1,106 0,27 −0,20 0 −1
Hrvatska reformska strankaM 496 0,13 nova 0 nova
Nevažeći/prazni glasovi 4,500 2,09 — — —
Ukupno 413.894 100 — 81 0
Registrovani glasači/izlaznost 540,026 76.64 — — —
M — označava izbornu listu nacionalne manjine, kojoj nije potrebno da pređe cenzus od 3%.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Dana 13. avgusta, Državna izborna komisija (DIK) na inicijativu Demokrata Crne Gore, donela je mišljenje kojim i građani sa isteklim dokumentima, kojih je između 30.000—50.000, mogu da ostvare biračko pravo, čak i sa dokumentima iz vremena SFRJ, kojih je oko 7.500 zajedno sa građanima bez ikakvih dokumenata.[30]

Dana 14. avgusta, opoziciona koalicija „Za budućnost Crne Gore” izdala je prvo od nekoliko saopštenja o hiljadama duplo upisanih birača u birački spisak Crne Gore i tzv. Kosova,[31][32] iako Crna Gora po ustavu ne dozvoljava dvojno državljanstvo osim u specijalnim slučajevima.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nije lično učestvovao na izborima, ali je vodio kampanju. Prvi na izbornoj listi je bio Duško Marković

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Novi izbori kao uslov opozicije za povratak u Parlament”. www.slobodnaevropa.org. 30. 11. 2016. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  2. ^ „Krivokapić: Ponoviti izbore najkasnije do 2018.”. Mondo.Me Prod. 7. 2. 2017. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  3. ^ „Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori”. www.gov.me. 5. 11. 2019. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  4. ^ „Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 25. 8. 2020. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  5. ^ „Opposition Faces Uphill Battle in Looming Montenegro Election”. Balkan Insight. 6. 8. 2020. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  6. ^ „Ne izlazite na izbore, najavite opšti bojkot”. www.dan.co.me. 20. 5. 2020. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  7. ^ „Opozicija napustila sjednicu: Konjević tražio odlaganje, Koprivica ga optužio za opstrukciju”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 11. 9. 2019. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  8. ^ „Serbs protest in Montenegro ahead of vote on religious law”. Reuters (na jeziku: engleski). 26. 12. 2019. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  9. ^ „Montenegro’s Attack on Church Property Will Create Lawless Society”. Balkan Insight. 14. 6. 2019. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  10. ^ „Montenegro”. Freedom House (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  11. ^ „Crna Gora država pokradenih izbora”. dan.co.me. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  12. ^ „Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima'”. www.slobodnaevropa.org (na jeziku: srpski). 6. 5. 2020. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  13. ^ „Zakon o izboru odbornika i poslanika | Paragraf Lex”. www.paragraf.me. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  14. ^ „Potpisan sporazum "Da svako ima": Nismo konkurencija opoziciji, već DPS-u i njihovim satelitima”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 1. 5. 2019. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  15. ^ „New political alliance to be set up soon”. CdM. 30. 4. 2019. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  16. ^ „TV Vijesti: DF, SNP, Narodni pokret i Prava zajedno na izborima”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 31. 7. 2020. 
  17. ^ „SNP u Narodnom pokretu, Milačić na listi DF-a”. CdM. 24. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  18. ^ „Šta piše i ko je potpisao platformu "Crno na bijelo": Smjena vlasti će izroditi drugačiju Crnu Goru...”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 11. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  19. ^ „SPP Hazbije Kalača podržala Platformu Crno na bijelo”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 2. 8. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  20. ^ „Nova ponuda: Lekić, Rudović, Pavićević i Mijović na izbornoj listi Demokrata”. Standard. 11. 7. 2020. 
  21. ^ „U Crnoj Gori formiran "Građanski blok" mesec i po dana pre izbora”. www.rts.rs. 12. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  22. ^ „"SDP neće u neprincipijelne koalicije"”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (na jeziku: me). 12. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  23. ^ „SD samostalno na parlamentarne izbore”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (na jeziku: me). 7. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  24. ^ „Forca, AA i DSA zajedno na izborima”. www.dan.co.me. 28. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  25. ^ „Albanci u dvije kolone”. www.dan.co.me. 27. 7. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  26. ^ „Bošnjačka stranka predala listu za predstojeće izbore”. Portal Analitika (na jeziku: srpski). 3. 8. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  27. ^ „Marković nosilac izborne liste DPS”. vijesti.me (na jeziku: srpski). 1. 8. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  28. ^ „Konačni rezultati DIK-a: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  29. ^ „Parlamentarni izbori 2020”. National Electoral Commission (na jeziku: me). Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  30. ^ Crna Gora: Glasanje moguće i sa isteklim dokumentima, čak i onim iz SFRJ, B92, 13. avgust 2020.
  31. ^ Najmanje 4.000 duplo upisanih birača, Dan, 14. avgust 2020.
  32. ^ Pojavio se novi spisak lica sa tzv. Kosova u biračkom spisku Crne Gore, Večernje novosti, 17. avgust 2020.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_Скупштину_Црне_Горе_2020.&oldid=27716973”