Ilija Milovančev

Ilija Milovančev
Ilija Milovančev
Datum rođenja	(1899-08-02)2. avgust 1899.
Mesto rođenja	Stari Vrbas, Austrougarska
Datum smrti	6. decembar 1957.(1957-12-06) (58 god.)
Mesto smrti	Grac, Austrija

Ilija Milovančev (Stari Vrbas, 2. avgust 1899 — Grac, 6. decembar 1957) bio je industrijalac i predsednik opštine Stari Vrbas. Predsednik opštine je postao kao kandidat građanske, a ne partijske liste i istakao se kao veoma značajan u finansijskom oporavku opštine.

Značajan je po tome što je osnovao „Udruženja industrijalaca Dunavske banovine” u Novom Sadu, i kao preduzetnik ciglane je okupio sve cigljare u namensku sekciju. Pored toga, u periodu između dva svetska rata je bio organizator niza stručnih događaja i obuka vezanih za svoju profesiju, širom Kraljevine Jugoslavije.

Usled svoje političke aktivnosti, bio je na meti hapšenja, te je jedno vreme je bio zarobljen u logoru, kao i u zatvoru u Somboru. Međutim, uspešno je nastavio da se bavi privredom u Gracu, gde je i umro. Njegovi posmrtni ostaci su posthumno preneseni u Vrbas.

Za vreme života odlikovan je nizom ordena za svoj rad i zalaganje, između kojih je najznačajniji kraljevski Orden Jugoslovenske krune i kraljevski orden Svetog Save.

Biografija

Ilija Milovančev se rodio u uglednoj zemljoradničkoj porodici, kao četvrto od šestoro dece. Otac Ljubomir je bio vlasnik mlina, a majka, Jovanka Josić, domaćica, rodom iz Pačira. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu, a podoficirsku školu pohađao je u Beču.

Za vreme Prvog svetskog rata je mobilisan u Austrougarsku vojsku i na samom kraju rata raspoređen u sanitetsku službu u mestu Mota na italijanskom frontu. Iz rata se vraća kući 1920. godine i odlazi na odsluženje vojnog roka Jugoslovenske kraljevske vojske.

Ciglarska karijera

Dalje školovanje nastavlja u Lajpcigu  gde završava studije i postaje inžinjer građevinarstva. Kada mu otac kupuje ciglanu u Starom Vrbasu 1922. godine, posvećuje se unapređivanju i proizvodnji cigle i crepa. Ciglanu drži u kooperaciji sa drugim vlasnikom, Kaluševićem. Od 1928. vlasnik druge polovine ciglane je Hajnrih Kurc.

Godine 1931, sprovodi inicijativu za osnivanje „Udruženja industrijalaca Dunavske banovine” u Novom Sadu, kao zajedničke privredne organizacije industrijalaca na području Trgovinsko-industrijske  i zanatske komore u Novom Sadu i iste u Velikom Bečkereku. Okupio je sve ciglare u „Sekciju za industriju cigle i crepa”. Iste godine počeo je da uspostavlja norme za građevinski materijal u Jugoslaviji.

Godine 1935, organizovao je „Prvi zemaljski kongres cigljara Jugoslavije”, a naredne godine učestvuje u organizaciji Drugog kongresa u Zagrebu. Na tajnim Komorskim izborima 1936. godine, izabran je za Komorskog većnika i potpredsednika komore, kao i predsednika industrijskog odseka. Aktivno je učestvovao u Odboru za izgradnju Šegrtskog doma u Novom Sadu 1938. godine, i iste je organizovao stručnu obuku pod nazivom „Prva tri cigljarska dana u Novom Sadu”. Godine 1939, je ponovo izabran za predsednika komore i industrijskog odseka. Sledeće godine je organizovao „Jugoslovensku cigljarsku nedelju” sa stručnim predavanjem u Novom Sadu, a pred sam početak rata bio je organizator „Stručnog cigljarskog tečaja”.

Politička aktivnost

Njegova prva politička aktivnost bila je 1927. godine kada je na opštinskim izborima osnovao sopstvenu listu i pobedio.

Uvođenjem banovina 1931. godine, odbija da se kandiduje za poslanika ispred Banovine, a 1933. na zahtev građana pristaje da bude nosilac građanske, ne partijske liste za predsednika opštine Stari Vrbas. Posle održanih izbora sa ubedljivom pobedom postaje predsednik opštine. Na toj funkciji radi na oporavljanju finansijske situacije, u čemu je bio veoma uspešan.

Godine 1935, prihvata kandidaturu za narodnog poslanika ispred kulskog sreza protiv Nemca Stevana Krafta. Uz brojne špekulacije, nije prošao na izborima. Naredna izborna godina donela mu je još jedan mandat predsednika opštine Stari Vrbas na kojoj će ostati se do 1941. kada će ga mađarske vlasti uhapsiti i zatvoriti u radnom logoru na dva meseca. U međuvremenu, kandidovao se i na izborima 1938, a protivkanidat mu je bio Franc Ham.

Između dva rata bio je i predsednik Sportskog društva u Novom Vrbasu, predsednik mesnog odbora Aero-kluba u Starom Vrbasu, član upravnog odbora Nogometnog podsaveza u Subotici kao i predsednik Društva cigljara Dunavske banovine.

Početkom 1943. na čelu crkvenog odbora u Novom Sadu, učestvuje u spasavanju dela srpskih zarobljenika iz logora Šarvara u Mađarskoj.

Zbog slanja pomoći narodnooslobodilačkom pokretu (sremskim partizanima), u znak odmazde, zapaljena mu je ciglana. Pod optužbom da je sarađivao sa partizanima, uhapšen je i sproveden u Novi Sad, a potom u okružni zatvor u Sombor. Iz zatvora je izašao uz plaćenu visoku kauciju.

Godine 1944, u vreme dolaska Crvene armije i oslobođenja Starog Vrbasa, bila su dva pokušaja hapšenja. Uz pomoć ruskih oficira, otišao je iz Vrbasa u Austriju gde je zbog predratnih poznanstava dobio posao u struci, u državnoj službi. Postao je direktor Vinerberger (Wienerberger) ciglane u Gracu.

Bio je blizak saradnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Beču. Pomagao je izbeglim licima iz Jugoslavije koji su bili u prihvatnim centrima u Austriji oko dobijanja azila i daljih odlazaka iz Evrope.

Odlikovanja i privatni život

Ilija Milovančev je odlikovan kraljevskim Ordenom Jugoslovenske krune IV i V reda. Pored toga, dobio je i Kraljevski orden Svetog Save IV i V reda kao i niz austrijskih odlikovanja za obnovu privrede.

Govorio je ruski, engleski, nemački, italijanski, mađarski i rusinski jezik. Godine 1939, je oženjen Verom Milić.

U Starom Vrbasu bio je nekoliko godina na čelu crkvenog odbora pravoslavne crkve.

Ilija Milovančev je umro 6. decembra 1957. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Graca u Vrbas 2004. godine.

Galerija

• 
  Porodica Milovančev
• 
  Ciglana Ilije Milovančeva
• 
  Popravka dimnjaka, 1927. godina
• 
  Ilija Milovančev (desno), kao predstavnik kulskog sreza, polaže venac na Oplencu
• 
  Kraljev izaslanik
• 
  Venčanje Vere Milić i Ilije Milovančev, jun 1939. Na fotografiji levo, sa šeširom, je Ilijina sestra Katica

Literatura

• Vladimir R. Dragović, „Almanah gradskog i opštinskog časništva dunavske banovine”, Novi Sad, (1934). pp. 130;
• Fric Vagner, „Istorija sportskog života u Vrbasu”, Novi Vrbas, 1932; strane 16−31;
• „Dan”, dnevni list, 1927. godina
• Pavle B. Orbović, "Ilija Milovančev", Srpski biografski rečnik, Tom 6, Mar-Miš, Novi Sad, 2014, 574.