Integracija izbeglica
Integracija izbeglica je uzajaman, dinamičan i kontinuiran proces, koji zahteva napore svih uključenih strana i koji podrazumeva spremnost izbeglica da se prilagode načinu života društva države prijema, a da pritom ne moraju da se odreknu svog kulturnog identiteta, kao i odgovarajuću spremnost država prijema da budu gostoljubive i da odgovore na potrebe izbeglica.[1]
Proces integracije izbeglica[uredi | uredi izvor]
Proces integracije je višeslojan i postepen, sastavljen od različitih, ali međusobno povezanih pravnih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih dimenzija, od kojih su sve važne kako bi se izbeglice ostvarile kao punopravni članova društva.[2] Integracija podrazumeva mnogo više od obezbeđivanja osnovnih potreba izbeglica. Ovim osobama neophodan je širok spektar usluga u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalne zaštite. Potrebe se garantuju definisanjem i sprovođenjem kvalitetnih programa koji omogućavaju izbeglicama i njihovim porodicama da uživaju jednaka prava i mogućnosti u državi u kojoj se nalaze.[1] Da bi se takvi programi integracije obezbedili, vlade, opštine, organizacije civilnog društva, privatni sektor, članovi društva države prijema kao i same izbeglice, moraju da rade zajedno i da redovno komuniciraju.[3]
Integracija izbeglica u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]
U Republici Srbiji, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti[4] propisuje izbeglicama pravo na pomoć pri integraciji. Kako se navodi u zakonu, pravo na pomoć u integraciji podrazumeva da Republika Srbija u okviru svojih mogućnosti obezbedi uslove za uključivanje izbeglica u društveni, kulturni i privredni život.[4]
Proces integracije izbeglica u Srbiji dalje uređuje Uredba o načinu uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil (Uredba o integraciji)[5]. Uključivanje se ostvaruje kroz informisanje, učenje srpskog jezika, upoznavanje sa srpskom istorijom i kulturom, pomoć pri uključivanju u obrazovni sistem, ostvarivanje prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu i pomoć pri uključivanju na tržište rada. Ove aktivnosti obezbeđuje Komesarijat za izbeglice i migracije RS (Komesarijat).[5] Komesarijat je zadužen za izradu plana integracije za izbeglice, kako bi se po priznanju prava na azil olakšalo njihovo uključivanje u društveni, kulturni i privredni život. Plan integracije se izrađuje pojedinačno za svaku izbeglicu.
Ovaj plan se donosi na period od jedne godine i sadrži sve relevantne informacije kao što su pol, godine starosti, nivo obrazovanja, porodični status, zanimanje, radno iskustvo, kao i predlog vrste i obima potrebne pomoći. Pored izrade plana, Komesarijat redovno prati realizaciju plana integracije i po potrebi predlaže njegove izmene.[5]
Informisanje izbeglica[uredi | uredi izvor]
Informisanje izbeglica podrazumeva pružanje informacija o njihovim pravima, mogućnostima i obavezama na jeziku koji osoba razume. Informisanje se vrši putem informativnog materijala, koji može biti u štampanom ili elektronskom obliku. Takođe, Komesarijat je dužan da, na zahtev, pruži sve relevantne informacije i usmeno.[5]
Informativni materijal uključuje sve relevantne informacije u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i ličnog usavršavanja, kao i informacije o postojećim programima i projektima namenjenim njihovom uključivanju u društveni, kulturni i privredni život. Komesarijat priprema ovaj materijal u saradnji sa nadležnim ministarstvima i relevantnim institucijama.
Učenje srpskog jezika i upoznavanje sa srpskom kulturom[uredi | uredi izvor]
Poznavanje jezika države prijema ključan je preduslov za pristup izbeglica različitim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, zaposlenje i socijalna pomoć.[3] Nakon što im je priznato pravo na azil, izbeglice u Srbiji se moraju prijaviti Komesarijatu za pohađanje časova, koji ih potom organizuje.[5] Pored obezbeđivanja časova srpskog jezika, Komesarijat izbeglice u Srbiji uključuje u programe upoznavanja sa srpskom kulturom, istorijom i ustavnim poretkom.[5]
Pomoć pri uključivanju u obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje omogućava izbeglicama razvoj veština, psihološku podršku, socijalizaciju, ostvarivanje jednakosti i bolju poziciju na tržištu rada kada se javi potreba za zapošljavanjem. U Srbiji, Komesarijat za izbeglice i migracije je nadležan za pružanje pomoći deci i odraslim nepismenim izbeglicama pri njihovom uključivanju u obrazovni sistem Republike Srbije. Komesarijat ovu pomoć ostvaruje kroz obezbeđivanje udžbenika i školskog pribora, podršku pri započinjanju procedure priznavanja stranih školskih isprava, kao i podršku pri učenju. Takođe, Komesarijat pruža i finansijsku pomoć kako bi se deca mogla uključiti u vannastavne aktivnosti, u saradnji sa školama i udruženjima.
Za odrasla nepismena lica, Komesarijat obezbeđuje pomoć pri uključivanju u programe opismenjavanja odraslih. Ova pomoć omogućava odraslima da steknu osnovne veštine čitanja i pisanja, što je ključno za njihovu dalju integraciju u društvo.[5]
Uključivanje na tržište rada[uredi | uredi izvor]
Ekonomska samostalnost takođe je važna za uspešnu integraciju izbeglica. Zaposlenje ne samo da obezbeđuje ekonomsku stabilnost, već ima i snažan uticaj na mogućnost ravnopravnog učešća u društvu i razvoj prijateljstava i socijalnih mreža. Radno mesto pruža priliku za upoznavanje sa kulturom i običajima društva domaćina, omogućava svakodnevnu komunikaciju na jeziku te zemlje, i takođe pomaže u učenju jezika.[3]
U okviru pomoći pri integraciji, izbeglice u Srbiji imaju pravo na podršku pri uključivanju na tržište rada. Komesarijat u skladu sa tim pruža asistenciju u pribavljanju potrebnih dokumenata za prijavu na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje, pomoć u započinjanju procedure priznavanja stranih školskih isprava, kao i obezbeđivanje dodatnog obrazovanja i obuka u skladu sa potrebama tržišta rada.[5]
Jednokratna novčana pomoć[uredi | uredi izvor]
U slučajevima posebne socijalne ili zdravstvene potrebe Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije je nadležan da obezbedi jednokratnu novčanu pomoć izbeglicama. Ova pomoć se može pružiti najduže za period od jedne godine od dana kada rešenje kojim se odobrava pravo na azil postane pravosnažno.
Jednokratna novčana pomoć se dodeljuje na zahtev. Proceduru za dobijanje ove pomoći, kao i njenu visinu, utvrđuje komesar, čime se osigurava da lica u potrebi dobiju adekvatnu podršku u skladu sa njihovim specifičnim okolnostima.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „The integration of resettled refugees” (PDF). unhcr.org. Pristupljeno 25. jun 2024.
- ^ „Integration of refugees, A discussion paper” (PDF). unhcr.org. Pristupljeno 25. jun 2024.
- ^ a b v „Integration Hanbook”. unhcr.org. Pristupljeno 25. jun 2024.
- ^ a b „Zakon o azilu”. www.paragraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-06-25.
- ^ a b v g d đ e ž z „Uredba načinu uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil, „Službeni glasnik RS“, br 101/2016 i 56/2018, (Uredba o integraciji)” (PDF). kirs.gov.rs. Pristupljeno 25. jun 2024.