Кавкаска зелкова
| Kavkaska zelkova | |
|---|---|
| |
| Stabla kavkaske zelkove u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | Z. carpinifolia
|
| Binomno ime | |
| Zelkova carpinifolia (Pall.) K.Koch
| |
| Sinonimi | |
| |
Kavkaska zelkova (Zelkova carpinifolia (Pall.) K. Koch) sinonimi Zelkova acuminata Planch., Zelkova crenata Spach., Zelkova ulmoides C. K. Schneid. Naučno ime roda izvedeno je od narodnog imena ove vrste na jednom od Kartvelskih jezika. Na gruzijskom (jeziku ove grupe) zelkova je ძელქვა (dzelkva). ძელ dzel = šipka, i ქვა kva = stena, jer se tvrdo drvo često korišćeno za izdržive šipke u građevinarstvu. Epitet vrste znači „grabovog lista“
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Jednodomo listopadno drvo poreklom sa Kavkaza. Dostiže visinu do 25 m i prsni prečnik od 2 m. Kruna je vazolika. Stablo se nisko iznad zemlje bogato grana, a grane su skoro uspravne.
Kora sivo-narandžasta, glatka, a kod starijih individua se tanko, nepravilno ljuspa; sa godinama ljuspe otpadaju i deblo postaje glatko. Pupoljci sitni na tankim, dlakavim grančicama.
Listovi prosti, spiralno raspoređeni, eliptično izduženi, po obodu nazubljeni (sa 7-12 zubaca sa obe strane), na kratkim peteljkama, 5-9 cm dugi i 2,5-6 cm široki, ujesen žućkasto-braonkasto-narandžasti. Lice lista je glatko i tamnozeleno a naličje dlakavo duž nerava.
Cvetovi jednopolni i dvopolni. Dvopolni cvetovi su pojedinačni u pazuhu listova. Cvetni omotač je 4-5 delni, redukovan. Cveta uporedo sa listanjem (april-maj). Anemogamna vrsta.
Plod smeđe zaobljene suve orašičaste koštunice sazrevaju od septembra do oktobra i rasejavaju se do kraja zime. One su kapljičasto okruglastog oblika, prečnika 5-6 mm, sa 4 rebra. U jednom kilogramu ima oko 60.000 zrna. Seme je eksalbuminsko, a embrion ispunjava potpuno semenu šupljinu.[1][2]
Areal[uredi | uredi izvor]
Raste u zapadnoj Aziji (Iran, Turska) i Kavkazu (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija). Na Kavkazu raste na 300 m n.v, dok se u Iranu izdiže i do 1500 m n.v.[3].
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Dugovečna vrsta, sporog rasta, doživi 300 godina. Na vlažnim staništima u blizini Kaspijskog jezera izrasta u drveće velikih dimenzija. Za normalan razvoj potrebno joj je duboko, vlažno glinovito zemljište jer obrazuje brlo moćan i dubok korenov sistem. Obično raste u mešavini sa drugim lišćarima, ali u dolini reke Lenkoranj čaj (Lenkoranь čaй) kod Kaspijskog jezera, na srazmerno suvom zemljištu, obrazuje manje čiste skupine. U Batumiju na Crnom moru raste u uslovima obilnih godišnjih padavina do 2300 mm, a u Bakuu na Kaspijskom jezeru u uslovima od svega 240 mm[3].
Primena[uredi | uredi izvor]
Značaj kavkaske zelkove za ornamentalnu hortikulturu i pejzažnu arhitekturu je u izrazitoj dekorativnosti njene kore i specifičnom vazolikom izgledu krune, sa kratkim širokim deblom nisko podeljenim na brojne skoro uspravne grane. Japanski naziv za japansku zelkovu (Zelkova serrata (Thunb.) Makino) vrlo srodnu vrstu je kejaki (欅, ケヤキ), a ideogrami znače drvo i čovek sa podignutim rukama što verno opisuje habitus obe vrste [4]. U zelenim prostorima može da se sadi u vidu solitera i u manjim grupama. Stvara odličan hlad. U Srbiji je retka, a prema Petroviću (1951) nije bila česta ni u Evropi:
- "U Nemačkoj seme joj ne može da sazri. Kod nas sam je našao svega u Beogradu u Botaničkoj bašti. Dobro izgleda, pa se može zaključiti da dobro podnosi naše podneblje." [3]
Godine 1998. konstatovano je osam stabala u Botaničkoj bašti u Beogradu u rasponu visina od 1,5 do 21 m[5]. Postoje tri stabla visine 10-12 m u Arboretumu Šumarskog fakulteta[6], i pojedinačna stabla u okviru blokovskog zelenila na Novom Beogradu. Dobro vezuje zemljište te se može koristiti i u protiverozionim radovima. Drvo je dobrog kvaliteta, gotovo prevazilazi hrast. Veoma je tvrdo, savitljivo i teško, i koristi se u razne svrhe, kao i za izradu skupocenog nameštaja. Mana je nisko grananje zbog čega je teško dobiti duge, prave komade deblovine.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Razmnožava se reznicama, položnicama, semenom i kalemljenjem na brest. Obilno daje korenske izbojke. Zelene reznice tretirane vodenim rastvorom indolbuterne kiseline (50 ppm) 24 sata, uzete krajem juna ožiljavale su se preko 90%[6].
Za generativnu reprodukciju pre setve preporučuje se dvonedeljna do dvomesečna hladno-vlažna stratifikacija na 5-10°C, kao metod za otklanjanje dormantnosti ili potapanje u vodu 24 sata. Preporučuje se setva po površini stratifikovanog, vlažnog semena pod staklom ili plastičnom folijom. Za klijanje je potrebna svetlost. Poželjna gustina je 250-400 klijavaca po m2[7] [8].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
- ^ a b v Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.
- ^ Andrews, S. (1994). Tree of the year: Zelkova. International Dendrology Society Yearbook 1993: 11-30
- ^ Jovanović-Juga, S. (1998): Taksonomsko-horološka anliza postojeće i perspektivne dendroflore (drveća i žbunja) botaničke bašte „Jevremovac“ Univerziteta u Beogradu. Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, Beograd
- ^ a b Grbic, M., Djukic, M., Skocajic, D., & Djunisijevic-Bojovic, D. (2007): Quick-dip and contact method in Zelkova carpinifolia (Pall.) K. Koch cuttings rooting. Fifth International Conference "Propagation of Ornamental Plants" Book of abstracts, Sofia: 117
- ^ Милев, М., Александров, П., Петкова, & К., Илиев, Н. (2004): Посевни материали от широколисни видове, София (170-171)
- ^ Iskender, E., Zeynalov, Y., Ozaslan, M., Incik, F., Yayla, F. (2006): Investigation and introduction of some rare and threatened plants from Turkey. Biotechnology & Biotechnological Equipment. Diagnosis Press ISSN 1310-2818. 20/2006/3: 60-68
