Pređi na sadržaj

Karlhajnc Dešner

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karlhajnc Dešner
Karlhajnc Dešner (desno) sa Hansom Albertom
Lični podaci
Datum rođenja(1924-05-23)23. maj 1924.
Mesto rođenjaBamberg, Vajmarska Republika
Datum smrti8. april 2014.(2014-04-08) (89 god.)
Mesto smrtiHasfurt, Nemačka
Zvanični veb-sajt
www.deschner.info

Karlhajnc Dešner (nem. Karlheinz Deschner; Bamberg, 23. maj 1924 — Hasfurt, 8. april 2014) bio je nemački pripovedač, književni kritičar, esejista, istoričar filozofije i istoričar ideja.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Dešner je rođen u Bambergu 23. maja 1924. godine. Odrastao je u katoličkoj porodici (majka, Margareta Karolina protestantkinja prešla je u katolicizam). Najstariji od troje dece, školovao se u semeništu franjevačkog reda (Franziskanerseminars) u Detelbahu na Majni, u čijem je samostanu jedno vreme i stanovao.

Gimnaziju je završio u Bambergu kod karmelićana. Od 1942. godine bio je dobrovoljac u padobranskim jedinicama nemačke vojske. Nekoliko puta je ranjavan. Posle rata, zakratko, vanredno studira šumarstvo u Minhenu, ali od 1946. godine na fakultetu u Bambergu studira na filozofsko-teološkom fakultetu: pravo, teologiju, filozofiju i psihologiju. Potom, Dešner prelazi u Vircburg gde od 1947. do 1951. studira noviju nemačku književnost, filozofiju i istoriju. Doktorirao je, 1951. godine u Vircburgu sa disertacijom Lirika Nikolausa Lenaua kao izraz metafizičkog očajanja.

Iste godine oženio se sa Elfi Tuč. Imaju troje dece Katju (1951), Bebea (1958) i Tomasa (1959 — 1984).

Iako pripovedač, esejista i književni kritičar, Dešner je iznad svega pisac dela iz istorije crkve. Od blizu pedeset knjiga, koliko je objavio, najveći broj naslova posvetio je kriminalnoj istoriji zapadnog hrišćanstva, koja je najavljena knjigom S Bogom i fašistima (1965) a potvrđena obimnom, multidisciplinarnom i koherentnom studijom u dva toma pod naslovom: Jedan vek istorije spasenja (1982).

Karlhajnc Dešner je isključen od Svetih tajni 5. septembra 1951. ali tada nije i ekskomuniciran iz rimokatoličke vere, pa mu je crkveni porez uredno odbijan sve do napuštanja papske crkve. Suđeno mu je, 1971. godine, u Nirnbergu zbog klevetanja hrišćanstva iako se u svojim delima prevashodno bavio kriminalnom istorijom papstva.

Dešner objavljuje priče, književne kritike, eseje, aforizme, i pre svega, tekstove iz kritičke teorije religije i crkve. Godinama ne prestaje da očarava i provocira svoju publiku na više od 2.000 predavanja, samo do sada.

Karlhajnc Dešner je kritikovao Hermana Hesea a valorizovao „fatalno potcenjene pisce“ kao što su Robert Muzil ili Herman Broh. Ugled je zarana stekao izvan Nemačke, budući da su njegovi radovi prevođeni na arapski, francuski, grčki, italijanski, holandski, norveški, poljski, ruski, španski i srpski jezik.

Nemiran i intelektualno znatiželjan duh lišio je Dešnera uobičajene univerzitetske karijere, pa je tek 1987. pozvan da bude predavač na Univerzitetu u Minsteru (samo tokom letnjeg semestra) u okviru teme o kriminalnoj istoriji zapadnog hrišćanstva. Ali mu je, kao jeretiku koji ne boluje od moralne lenjosti, za prosvetiteljski angažman i književni rad dodeljeno pet prestižnih priznanja u koje spadaju i: Arno-Šmit (1988), Međunarodna nagrada humanista (1993), Alternativna Bihnerova nagrada (1993) i Fojerbahova nagrada (2001).

Za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je na izbornoj Skupštini SANU 2. novembra 2006. godine.[1]

Bibliografija[2]

[uredi | uredi izvor]

Romani

[uredi | uredi izvor]
  • Oko moje kuće je noć (Die Nacht steht um mein Haus) 1956.
  • Firenca bez sunca (Florenz ohne Sonne) 1958.

Kritika religije i crkve

[uredi | uredi izvor]
  • Šta mislite o hrišćanstvu? (Was halten Sie vom Christentum?) 1957.
  • I opet zapeva petao (Abermals krähte der Hahn) 1962.
  • C Bogom i fašistima (Mit Gott und den Faschisten)1965.
  • Slike Isusa Hrista s teološkog aspekta (Jesusbilder in theologischer Sicht)1966.
  • Vek varvarstva (Das Jahrhundert der Barbarei)1966.
  • Crkva i fašizam (Kirche und Faschismus)1968.
  • Hrišćanstvo u ocenama njegovih protivnika, 1. deo (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 1)1969.
  • Zašto sam istupio iz crkve (Warum ich aus der Kirche ausgetreten bin)1970.
  • Crkva i rat (Kirche und Krieg)1970.
  • Izmanipulisana religija (Der manipulierte Glaube)1971.
  • Hrišćanstvo u ocenama njegovih protivnika, 2. deo (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 2)1971.
  • Muka c crkvom (Das Kreuz mit der Kirche) 1974.
  • Crkva ne-spasenja (Kirche des Un-Heils)1974.
  • Zašto sam hrišćanin, ateista, agnostičar (Warum ich Christ/Atheist/ Agnostiker bin) 1977.
  • Papa putuje na mesto zločina (Ein Papst reist zum Tatort)1981.
  • Jedan vek istorije spasenja, 1. deo (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 1)1982.
  • Jedan vek istorije spasenja, 2. deo (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 2)1983.
  • Uvređena crkva (Die beleidigte Kirche)1986.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 1. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 1) 1986.
  • Đavolovo delo (Opus Diaboli)1987.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 2. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 2) 1988.
  • U šta verujem (Woran ich glaube) 1990.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 3. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 3)1990.
  • Anti-katehizam (ca Horst Herman) (Der Anti-Katechismus. Mit Horst Herman)1991.
  • Politika rimskih papa u 20. veku. Prošireno i aktualizovano, novo izdanje knjige „Jedan vek istorije spasenja“, 1. i 2. deo (Die Politik der Päpste im 20. Jahrhundert. Erweiterte, aktualisierte Neuausgabe von "Ein Jahrhundert Heilsgeschichte" I und II)1991.
  • Namesnici Božji (Die Vertreter Gottes) 1994.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 3. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 4)1994.
  • Svetski rat religija: Večiti krstaški rat na Balkanu. (Koautor Milan Petrovic) (Weltkrieg der Religionen: Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan. Mit Milan Petrovic)1995.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 5. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 5)1997.
  • Toples (Oben ohne)1997.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 6. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 6)1999.
  • Između klečanja i prokletstva. Robert Mehler, verujući antihrist (Zwischen Kniefall und Verdammung. Robert Mächler. Ein gläubiger Antichrist)1999.
  • Memento! (Memento!)1999.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 7. deo (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 7)2002.
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 8. deo 2004)
  • Kriminalna istorija hrišćanstva, 9. deo 2008)

Književna kritika

[uredi | uredi izvor]
  • Kič, konvencija i umetnost (Kitsch, Konvention und Kunst) 1957.
  • Talenti, pesnici, diletanti (Talente, Dichter, Dilettanten) 1964.

Društvena kritika

[uredi | uredi izvor]
  • Ko predaje na nemačkim univerzitetima? (Wer lehrt an deutschen Universitäten?)1968.
  • Moloh (Der Moloch)1992.
  • Šta ja mislim (Was ich denke)1994.
  • Za jedan zalogaj mesa (Für einen Bissen Fleisch)1998.

Aforizmi

[uredi | uredi izvor]
  • Samo živo biće pliva protiv struje (Nur Lebendiges schwimmt gegen den Strom)1985.
  • Jad i jed, aforizmi (Ärgernisse, Aphorismen)1994.
  • Ubice pišu istoriju (Mörder machen Geschichte)2003.

Razno

[uredi | uredi izvor]
  • Snovi Usnule Princeze i smrad iz štale (Dornröschenträume und Stallgeruch) 1989.
  • Rona (Die Rhön)1998.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „KARLHAJNC DEŠNER”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  2. ^ „Work”. deschner.info. Pristupljeno 23. 1. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карлхајнц_Дешнер&oldid=28322236”