Karl X Gustaf Švedski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karl X Gustaf Švedski
Karl X Gustaf, slika Sebastijana Burdona
Lični podaci
Datum rođenja(1622-11-08)8. novembar 1622.
Mesto rođenjaNićeping, Švedsko carstvo
Datum smrti13. februar 1660.(1660-02-13) (37 god.)
Mesto smrtiGeteborg, Švedsko carstvo
GrobRidarholmska crkva, Stokholm
Porodica
SupružnikHedvig Eleonora od Holštajn-Gotorpa
PotomstvoKarl XI Švedski
RoditeljiJohn Casimir, Count Palatine of Kleeburg
Katarina od Švedske, Countess Palatine of Kleeburg
DinastijaDinastija Pfalc-Cvajbriken
kralj Švedske
Period1654 - 1660.
PrethodnikKristina, kraljica Švedske
NaslednikKarl XI od Švedske

Karl X Gustaf Švedski ili Karlo X Gustav Švedski [1] (8. novembar 1622, Nićeping - 13. februar 1660, Geteborg) je bio švedski kralj (1654—1660) [1] iz dinastije Pfalc-Cvajbriken.

Godine 1654. primorao je švedski kraljicu Kristinu na abdikaciju i došao na švedski presto. U to vreme je jedno političko pitanje, koje se ticalo ne samo Švedske, već i svih susednih zemalja i koje je dosta doprinelo stupanju Šveđana na široko poprište opšte evropske politike. To je bilo pitanje o gospodarstvu nad Baltičkim morem, koje je pri kraju srednjeg veka postalo od velikog trgovačkog značaja. Švedska je tada javno ispoljila svoju nameru da ovo more učini svojim jezerom, tj. da po mogućnosti zavlada svim njegovim obalama. Da bi postigla to, potrebno joj je bilo ratovati sa svim narodima, koji su živeli oko tog mora.

Karl je stoga imao nekoliko sukoba s Danskom-Norveškom, koja zadugo ne izgubi nade na povratak svoje vlasti nad celom Skandinavijom; ali svi ti sukobi bili su na štetu Danske koja se posebno trudila da sačuva svoj položaj na ulazu ovog mora, gde je naplaćivala veliku carinu na prolaznu kuplju. Karl je vodio i srećan rat s Državnom zajednicom Poljske i Litvanije, a i odbio je napad Ruskog carstva, koje je pokušavalo da povrati pobaltičke krajeve. Ovim uspešnim ratovanjima Karl je utvrdio švedsko gospodarstvo nad Baltičkim morem [1].

Umro je 13. februara 1660. godine u Geteborgu. Na prestolu ga je nasledio sin Karl XI Švedski [1].

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Louis II, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
8. Wolfgang, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Elisabeth of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
4. John I, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Filip I od Hesena
 
 
 
 
 
 
 
9. Anna of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Kristina od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
2. John Casimir, Count Palatine of Kleeburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Johan III od Kleva
 
 
 
 
 
 
 
10. William, Duke of Jülich-Cleves-Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Maria of Jülich-Berg
 
 
 
 
 
 
 
5. Magdalena od Jilih-Kleva-Berga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ana od Češke i Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
1. Karl X Gustaf Švedski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Erik Johanson
 
 
 
 
 
 
 
12. Gustav Vasa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sesilija Monsdoter
 
 
 
 
 
 
 
6. Karl IX Švedski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Erik Abrahamsson Leijonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
13. Margaret Lejonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ebba Eriksdotter Vasa
 
 
 
 
 
 
 
3. Katarina od Švedske, Countess Palatine of Kleeburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Fridrih III Palatinski
 
 
 
 
 
 
 
14. Ludvig VI Palatinski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marie of Brandenburg-Kulmbach
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija od Palatinata-Zimerna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Filip I od Hesena = 18
 
 
 
 
 
 
 
15. Elisabeth of Hesse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Kristina od Saksonije = 19
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Zrnić 1927.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zrnić, Luka (1927). Istorija novoga veka. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Karl X Gustaf Švedski na Vikimedijinoj ostavi.
Švedski kraljevi
1654-1660
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_X_Густаф_Шведски&oldid=27673029”