Kireš

Kireš
Kireš
	Kireš kod Malih Pijaca
Opšte informacije
Dužina	70 km
Basen	950 km2
Sliv	Crnomorski
Plovnost	ne
Vodotok
Izvor	Kunfeherto (Mađarska)
Koor. izvora	46° 22′ 31″ N 19° 23′ 54″ E / 46.37528° S; 19.39833° I
V. izvora	138 m
Ušće	Tisa kod Adorjana, (Vojvodina, Srbija)
Koor. ušća	46° 0′ 42″ N 20° 1′ 52″ E / 46.01167° S; 20.03111° I
Geografske karakteristike
Država/e	Mađarska Srbija
Oblast	Bač-Kiškun (Mađarska), Bačka (Vojvodina)
Naselja	Kunfeherto, Kelebija, Hajdukovo, Nosa, Bački Vinogradi, Male Pijace, Velebit, Adorjan
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Kireš (mađ. Kőrös^[1]) ili pogrešno Kereš (mađ. Körös), je reka u severnoj Bačkoj, direktna pritoka reke Tise.

Kireš je dug 90 km, a površina sliva mu je 950 km² i pripada crnomorskom slivu.^[2] Ovo je granična reka Srbije i Mađarske.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Kireš na mađarskom znači kružni (tj. koji pravi krugove), što je u vezi sa mnogo zaokreta koje reka pravi dok se probija kroz lesnu zaravan Telečke. Postoji i varijanta da je reka dobila ime po mnogo jasenova (lat. Fraxinus) koji rastu na obali – jedan od lokalnih naziva reke na mađarskom jeziku je "Kőrös" (sa dugom formom slova "ö" oba koja se ne izgovaraju u srpskom, nego zamenjuju nenaglašenim "o") a na se mađarskom se jasen zove koriš (mađ. kőris). Pošto se u literaturi i Mađarske i Srpske reka često zvanično oslovljava "Kereš-er" (iz mađ. Körös-ér) dolazi do zabune i mešanja sa drugim rekama ovog naziva (vidi: Kereš (reka)).

Tok[uredi | uredi izvor]

Reka Kireš izvire u predelu između gradova Janošhalma i Kiškunhalaš u Mađarskoj, tačnije u blizini mesta Kunfeherto (nadm. vis. 138 m) u oblasti tamošnjeg "Belog jezera" (mađ. Fehér tó). Kroz svoj tok Kireš prolazi županiju Bač-Kiškun u Mađarskoj, a u Srbiji opštinu Subotica i opštinu Kanjiža.

Kireš prvobitno teče pravcem zapad-istok pored mesta Kelebija da bi zatim jednim dugim delom (oko 14 km) prošla uz granicu sa Mađarskom kao prirodna linija razgraničenja dve države, pre prelaska granice u području Subotičke peščare, severno od grada Subotice.

Jednim delom u Mađarskoj je kanalisana (mađ. Köröséri főcsatorna) dok pri dolasku do granice postaje znatno prirodnija reka sa jednim jezerom (Kelebijski ribnjak; mađ. Kelebiai halastavak) i izlivima močvarnog tipa (lokaliteti "Jasenovac" i "Tresetište"). Kireš se zatim uliva u jezero Ludaš te mu osvežava vodu. Reka nastavlja svoj put prema Bačkim Vinogradima gde prolazeći pored Male Pijace formira široku i duboku dol, te se uliva u ribnjak Kapitanski rit, drugo stajaće vodeno telo čiju vodu osvežava. Napuštajući ribnjak, prolazi pored Velebita a do ušća teče kroz pustaru Kanjiških jaroša, gde se ukršta sa hidrosistemom Tisa-Palić. Pre ušća u Tisu, Kireš obrazuje široku baru iznad Adorjana (danas veštačka akumulacija).

Reka Kireš se uliva u Tisu kod Adorjana na nadmorskoj visini od 76 m. Reka nije plovna, osim nekih delova gde je moguć saobraćaj čamcem, ali je to uglavnom zabranjeno (na primer kod Ludoša, koji je rezervat prirode i kod ribnjaka, koji je privatizovan).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi poznati pisani zapis, zajedno sa mapom delova reke potiče iz 1694. od Marsiljija koji reku naziva "Kiriš" (lat. Kiris).^[3]

Hidrolog sa Subotičkog Građevinskog fakulteta dr Lajoš Hovanj detaljno je analizirao sve mikrotokove u Bačkoj, kako iz hidrološkog tako i iz istorijskog aspekta. Tako on pominje – pozivajući se na etnografski rad mr Besedeš Valerije – da je na ovoj reci funkcionisao niz vodenih mlinova.^[1] To znači da je u prošlosti voda reke tekla brzo, a iz drugih izvora znamo i da je bila toliko bogata vodom, da se redovno izlivala i poplavljala okolinu.

Ekologija i zaštita[uredi | uredi izvor]

Kireš je prirodna rečica sa izlivima močvarnog tipa i sačuvanim prirodnim priobaljem (livade, šaš^{[potrebna odrednica]}i, vrbaci itd.). Zbog ovoga je sliv ove reke sa obe strane granice proglašen za rezervat prirode I. kategorije. Prisustvo granice omogućio je nesmetan život veoma retkih organizama, među kojima se naročito izdvaja slepo kuče (Nannospalax leucodon montanosyrmiensis) i leptir močvarni mravnik (Phengaris teleius). Zbog ovih specifičnosti u planu je preko međugranične saradnje uspostavljanje međunarodne zaštite za ovo područje.

Kireš je jedina nezagađena pritoka Ludaškog jezera te ovom takođe rezervatu osvežava vodu. Kireš je između ostalog, i jedna od retkih reka u Srbiji gde još u prirodnim uslovima žive čikov i linjak.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Lajos Hovány: A palicsi fürdő és a Böge-csatorna (Kupalište Palić i kanal Bege), Subotica, 1998. - rezime na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku (jezik: mađarski)
^ Branislav Bukurov (1983): Subotica i njena okolina. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje društvenih nauka i umetnosti, Novi Sad.
^ Hovány Lajos (2002): Vizeink nyomában: különös tekintettel Északkelet-Bácskára. Grafoprodukt, Szabadka –. ISBN 978-86-83135-10-3. str. 92. (jezik: mađarski)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mape reka u Mađarskoj

[hovanj-1] Lajos Hovány: A palicsi fürdő és a Böge-csatorna (Kupalište Palić i kanal Bege), Subotica, 1998. - rezime na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku (jezik: mađarski)

[2] Branislav Bukurov (1983): Subotica i njena okolina. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje društvenih nauka i umetnosti, Novi Sad.

[3] Hovány Lajos (2002): Vizeink nyomában: különös tekintettel Északkelet-Bácskára. Grafoprodukt, Szabadka –. ISBN 978-86-83135-10-3. str. 92. (jezik: mađarski)

[1]

[2]

[3]