Korisnik:Izidoraz/pesak2
.jpg) Italijanski božićni hleb | |
| Vrsta jela | Kolač |
|---|---|
| Mesto porekla | Milano |
| Regije ili država | Italija |
| Glavni sastojci | Kandirano voće, brašno |
 Mediji: Panetone | |
Panetone (italijanski: panettone [panetˈtoːne]) je italijanska vrsta slatkog hleba nastala u Milanu. Obično se priprema za Božić ili Novu godinu širom Italije, u Peruu, Argentini, Brazilu i drugim državama.
O poslastici[uredi | uredi izvor]
Panetone ima kupolasti oblik koji je izuzetno interesantan i specifičan za kolače. Kolač od 1kg je obično visok oko 12–15 cm. Osnova može biti kružnog oblika, ili osmougao, kao i zvezdasti oblik. Pravi se tokom dugog procesa koji podrazumeva sušenje kiselog testa. Sam proces pečenja traje nekoliko dana, što ovoj poslastici daje karakterističnu mekoću. Sadrži kandiranu koricu pomorandže, citrusa i limuna, kao i suvo grožđe, ali su se poslastičari poslednjih godina poigrali i ovaj kolač neretko možete naći i u izuzetno bogatim varijantama u koje je neretko uključena i čokolada. Služi se u obliku klina, uspravno isečenog, uz slatke tople napitke ili slatko vino.[1]
Sastojci[uredi | uredi izvor]
Za pripremu ovog slatkog hleba po originalnom recepti potrebni su ovi sastojci:[2]
- Voda
- Brašno
- So
- Sveža jaja i/ili pasterizovana žumanca
- Mleko
- Šećer
- Kandirano voće (naročito narandža i cedar)
- Suvo grožđe
- Vanila
- Kvasac
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Čini se da počeci ovog kolača datiraju iz Rimskog carstva, kada su stari Rimljani zaslađivali medom jednu vrstu kolača sa kvascem.[3]
Prema legendi, ovaj kolač je stvorio Toni, skromni dečak u kuhinji Ludovika Sforce. Uoči Božića, glavni kuvar porodice Sforci je uništio kolač pripremljen za predstojeće slavlje. Toni je tada odlučio da iskoristi majčino testo od kvasca pripremljeno za njihov Božić. Dodao je brašno, jaja, šećer, suvo grožđe i kandireno voće. Ono što je napravio imalo je veliki uspeh i Ludoviko Sforca je odlučio da hleb nazove u čast stvaraoca - panetone (Tonijev hleb),[4]
Pravo poreklo slatkog hleba ogleda se u srednjovekovnom božićnom običaju gde se slavi hlebom koji je bogatiji od svakodnevnog. Učitelj kuće Sforci, Đorđo Valagusa, pominje u svom rukopisu hleb od žita (žito je tada bilo veoma skupo) na božićnoj trpezi. Glava porodice je svim gostima poslužiila po parče hleba, a jednu je sačuvao za sledeću godinu, u znak kontinuiteta.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Najpoznatije Italijanske Poslastice: Panettone, Gelato i Panna Cotta”. Delikatesi i tako to... (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Tavolartegusto.it” (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „The – buttery and delicious – history of panettone, Italy’s own Christmas cake | L'Italo-Americano - Italian American bilingual news source”. web.archive.org. 2019-12-17. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Storia del Panettone: “Panettone” Viene da Pan de Toni?”. www.flamigni.it. Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ „Storia del Panettone: “Panettone” Viene da Pan de Toni?”. www.flamigni.it. Pristupljeno 2021-12-18.