Коштана (drama)
| Koštana | |
|---|---|
 | |
| Nastanak | |
| Autor | Borisav Stanković |
| Zemlja |  Kraljevina Srbija |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | Drama |
| Tema | sagledavanje problema odnosa kulture i individualnosti, osećanja sputanosti, nelagodnosti, nezadovoljstva koje pojedinac oseća u civilizovanom svetu |
| Mesto i vreme radnje | Predvečerje, Vaskrs, Vranje |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1929. |
| Broj stranica | 50 |
| Tip medija | Tvrdi povez[1] |
| Prevod | |
| Datum izdavanja | 1929. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 9788680430287 |
| Tekst | Koštana (Vikizvornik) |
Koštana je drama srpskog književnika Borisava „Bore” Stankovića. Predstavlja jedno od najčešće igranih i najradije gledanih komada u srpskim pozorištima. Sačinjena je od četiri čina. Sadrži mnoge teme srpskog folklora i patrijarhalnih običaja koji su bili prisutni u kasnom 19. veku.
Stvaranje
[uredi | uredi izvor]Prvi put je treći čin objavljen u časopisu Zvezda kao pozorišna igra u četiri čina.[2][3] Stanković je ovo delo napisao kada je imao oko 24 godine, ali ga je više puta prepravljao sve do konačne verzije koju je objavio kao zasebnu knjigu 1924. godine. Verzija iz ove godine je poslužila za sva druga štampanja. Prvi put je ova drama štampana u celosti 1902. godine u Srpskom književnom glasniku.[2]
Zaplet
[uredi | uredi izvor]
Drama je sastavljena od četiri čina.
Prvi čin
[uredi | uredi izvor]Počinje nemirom u Hadži Tominoj kući. Njegove ćerke pričaju o svom bratu, Stojanu, kako provodi dane uz Koštanu, romsku pevačicu, što izaziva veliku brigu porodici. Otac Hadži Toma besan je što mu sin provodi toliko vremena sa lepom pevačicom, a svoj bes preusmerava ka svojoj ženi Kati, okrivljujući je za sinovljevo ponašanje. Ubrzo se pojavljuje Arsa, predsednik opštine i brat Mitketa, koji je takođe često sa Koštanom. Hadži Toma i Arsa raspravljaju o Koštani, Toma govori kako je vreme da Arsa preduzme nešto, međutim Arsa se pravda da ne može ništa da uradi, jer se uz Koštaninu pesmu svi vesele, pevaju i pucaju. Kako ne pronalaze način da prestane veselje, kao jedinu alternativu vide da se Koštana prisilno uda i da će se samo tako smiriti situacija u varoši. Prvi čin se završava dolaskom policajca koji govori da je Stojan odveo Rome i društvo u Sobin, na porodično imanje, što Hadži Tomu ljuti, pa brzo odlazi tamo, spreman da ubije sina, dok njegova preplašena žena Kata ostaje kući i moli se Bogu.
Drugi čin
[uredi | uredi izvor]Mesto drugog čina je Sobin, porodično imanje od Hadži Tome. Na ovom imanju nalaze se i sluge, Magda i Marko, koji su veselo dočekali njihovog mladog gazdu Stojana, društvo, Rome i Koštanu. Veselje dominira ovim činom, a Mitke od Koštane naručuje "njegovu" pesmu.
Dolazak besnog Hadži Tome sa puškom plaši vesele ljude, ali Magda uspeva da ga smiri. Ona nastoji da probudi njegova druga osećanja i iskazuje mu veliko poštovanje. Nakon Mitketovog ukazivanja na običaje, Hadži Toma se smiruje i seda. Koštanino pevanje vraća ga u mladost.
Poseban odnos imaju Stojan i Koštana, opsesivna zaljubljenost Stojana u Koštanu. Stojan je rastrzan između toga što je voli i toga što zna da nikada ne može biti njegova, da je ne može oženiti. On ne obećava Koštani da će ostaviti porodicu zbog nje jer njegovo delovanje je potpuno onemogućeno. Koštana se prema njemu ponaša zaštitnički, ona ga odgovara od sukoba sa ocem, odbija njegov novac i govri mu da ne treba da je voli. Stojan se pokorava očevom autoritetu i odlazi kući bez ikakvog prekog pogleda.[4]
Treći čin
[uredi | uredi izvor]
Ponovo se prikazuje Hadži Tomin dom. Stojanova sestra Stana mu saopštava da je otac čitavu noć proveo u veselju sa Koštanom i da se promenio. Stojan besni, a zatim bes prebacuje na majku. Majka Kata mu govori da treba da se oženi i da dovede devojku u kuću, da je čitav svoj život posvetila njemu.
| „ | STOJAN: Što si me rodila...
KATA: Pa majka, sine, za sreću te je rodila. Da ima u koga da gleda, u koga da se kune. Majka rodila, očuvala, pa majka i da oženi, da snahu, odmenu dobije. Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa snahom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime – crni moj život! Od njega nikad božja, blaga reč, samo vika. (stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. |
” |
| — Borisav Stanković, Koštana | ||
Hadži Toma uživa sa Koštanom i Romima. Pored odbacivanja sina, odbacuje i ženu, govori da je nikad nije ni imao. Arsa uz pomoć Koštane uspeva da izvede Rome iz hadžijske kuće. Radnja se premešta u Mitketovu baštu. On na zahtev svog brata odlazi kući, ali sa sobom vodi i Rome. Njegova tuga i muka je u tome što se oseća usamljenim. Pomišlja i da se ubije, ali ga u tome sprečava njegov brat Arsa.
Arsa naređuje da se Koštana uda za banjskog Roma po imenu Asan. Koštanina majka jedina se usprotstavlja Arsi, kleči, moli, ali Arsa nije posustao u svojoj odluci. Njena majka, Salče, molila ga je od straha, vikala da je Koštana premlada za brak, bojala se šta će joj se desiti.
Četvrti čin
[uredi | uredi izvor]Četvrti čin se odigrava u romskoj mahali. Koštana čeka pod nadzorom policajaca da Asan dođe i odvede je. Oseća se bespomoćno, nemoćno i besno. Ona kida odeću, uništava je, naružava sopstveno lice. Kmet je napušta. Zatim se pojavljuje Stojan koji je poziva da zajedno pođu u svet, gde će ona biti samo njegova. Ona ne pristaje, ne želi da iko ukida njenu slobodu. Odriče se ljubavi, govori da nikoga nije volela. Želi da ostane apsolutno svoja i odbija patrijarhalne zahteve. Stojan tužno odlazi.
Koštana drugačije vidi Mitketa, moli ga da je ne da nikome. Međutim, Mitke na njene molbe odgovara da mora da bude razumna i da se pomiri sa svojom sudbinom. Govori joj da joj plač i očaj neće ništa dobro doneti. Na naredbu policije, ona odgovara sa prekorom i gordošću. Izgovara da će sve sama, a uplakanoj majci govori da ćuti. Rešena je da izdrži ono što joj je suđeno.
| „ | MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga! (kleče do nje i diže joj uplakanu glavu): Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (pokazuje na zemlju): Odavde, Koštan, po tamo – nema! I cel vek toj je! Zar se ja ne podavah, ja ne držah? Aja! Moj brat, da me je na paranparče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim – e s’s tuj njegovu molbu – zakla me. Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamoli na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I bolje ja, nego on! Više u mehanu – ne! Vino – ne! Pesna – ne! Dom, uz ognjište! (barata po pojasu, tražeći kesu s novcem): I s’g Koštan, ostaj mi s’s zdravje! Srećan ti put! Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I, živ iz njuma nećem da iziđem. Mrtvoga će me iznesev... Aha, kamo batka da mi te daruje. (Vadi iz kese novaca.) | ” |
| — Borisav Stanković, Koštana | ||
O Koštani Borisava Stankovića
[uredi | uredi izvor]
Jovan Skerlić s uzbuđenjem govorio je o ovom književnom delu. Opisivao je tragični karakter drame i kako "čoveku srce ostaje stegnuto" dok prati radnju. Poslednji čin, Skerlić naziva "mrtvački tužnim". Cela Koštana je tužna istorija zgaženih srca i promašenih života. Svi ti ljudi mnogo se vesele, ali niko od njih nije veseo. U svakom od njih odigrava se večita tragedija, stara kao svet: jedinka koja traži svu ljubav, svu sreću, potpun, intenzivan, slobodan život. Hadžija, koji je prestavnik starog i despotskog, patrijarhalnog morala, ječi što su mu roditelji nametnuli "staru, mrtvu, lednu i plačljivu". Veseli Mitko kune svoju porodicu. Stojana mladost ostavi razderanog srca. Koštana sa kletvom polazi za Asana i ulazi u život. Svi kao jedna duša jecaju: "Beše moje".[5]
| „ | Čudna neka nostalgična poezija zagreva celo ovo delo. To je ona ista poezija što se nalazi u našim narodnim pesmama, naročito bosanskim sevdalinkama, koje su i metodičnog Getea mogle zagrejati. U toj poeziji ima nečeg toplog, dubokog, bolnog; ona izražava onu ljubav koja je jača od smrti i koja se izjednačuje sa smrću. Ima tu nečega što dolazi od naše meke, ženske, osetljive rase slovenske, ona uzdržana i sakrivena emocija ljudi koji su mnogo patili i koji se sve u srce povlače. Ima i nečeg senzualnog, plahog, što nam je ostalo od Turaka. Ova je poezija zarazna, ako se tako može reći, ona je opojna kao kakav istočnjački miris, ona u dubinama srca izaziva već davno umukla osećanja, onako kao što su pod vetrovima eolske harfe izvodile tajanstvene melodije.
Naši stari su tu poeziju bolje osećali no mi; naši dedovi i ocevi znali su šta je to sevdah. Mi smo za to iskustvo suviše malokrvni, suvi i složeni. Oni su mogli da venu i umiru od tih rana. Mi samo još u pesmama osećamo. |
” |
| — Jovan Skerlić, O Koštani Borisava Stankovića | ||
Pozorište
[uredi | uredi izvor]
Drama je prvi put izvedena 22. juna 1900. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Reditelj je bio Čiča Ilija Stanojević, koji je istovremeno igrao Mitku. Koštanu je glumila Zorka Todosić, a muzički aranžman je uradio Franjo Pokoroni.[6] Prvo izvođenje drame bilo je neuspešno, jer je bilo malo publike, loših kritika i nezadovoljstvo Stankovića.[2] Postoji i audio-zapis u kome Čiča Ilija Stanojević igra Mitketa u Fonoteci radio Beograda.[7]
Posle ovoga Stanković vrši oko osamdeset promena u komadu i u didaskalijama.[8]
Godine 1924. godine Stanković slavi trideset godina književnog stvaralaštva i bira Koštanu da se ponovo štampa. Koštanu je igrala glumica Draga Spasić, a Hadži Tomu Dimitrije Ginić.[8] 7. aprila 1928. godine dešava se nova premijera drame u režiji Dimitrija Ginića. Prvi put, umesto Čiča Ilije, Mitketa glumi drugi glumac Nikola Gošić, a Koštanu Sofija Novaković.[9]
Inspiracija za lik Koštane
[uredi | uredi izvor]
Inspiraciju za lik Koštane bila je Romkinja iz Vranja po imenu Malika, koja je s ocem i bratom pevala po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma se pročula nadaleko.[10][11][12]
Borisav Stanković u je u svom delu opisao da nadimak duguje "krupnim očima kao u košute". O tome da li su se pisac i ona zapravo sreli, postoje različite verzije. Po jednoj, to se dogodilo samo jednom, jer je pisac tad bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom, da bi se uverio u njenu lepotu. Po drugoj priči, onoj koju je posle Stanković podržao, odrastajući u Vranju je čuo za lepu romsku pevačicu, jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja nije video. Njihov susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj Banji, tek nakon što se Koštana već igrala u pozorištima širom Srbije.[10]
Koštana je bila vrlo popularna pevačica, po sopstvenim iskazima, pevala je i kraljevima Petru i Aleksandru Karađorđeviću. Vranjanci su nastavili da je zovu Koštana, što znači "kesten", a "Koštan" je neko ko je čvrst i jedar. U starosti je govorila da ne voli ni Stankovića, ni novinare, jer kako kaže mrzi ih što pišu o njoj i raznose je po celom svetu, a ona nikome nije ništa nažao učinila i da to ne zaslužuje.[12]
Likovi
[uredi | uredi izvor]- Hadži Toma
- Kata, žena Hadži Tomina
- Stana, kći Hadži Tomina
- Stojan, sin Tomi Hadžija
- Arsa, predsednik opštine
- Vaska, kći Arsina
- Koca, drugarica njena
- Mitka, brat Arsin
- Marko, vodeničar Tomin
- Policija, starešina nad pandurima
- Pandur
- Kmet
- Grkljan, Rom, svirač, otac Koštanin
- Kurta, romski pandur
- Koštana, Romkinja, pevačica i igračica
- Salče, mati Koštanina
Adaptacije
[uredi | uredi izvor]Tekst je transponovao Petar Konjović u istoimenu operu čije je prvo izvođenje bilo 1931. godine u Zagrebu.[13] Snimljen je istoimeni film 1976. godine u režiji Slavoljuba Stefanovića.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Koštana (film), višeznačna odrednica
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ https://www.delfi.rs/knjige/1174_kostana_knjiga_delfi_knjizare.html
- ^ a b v http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Nekoliko dopuna o Koštani Borisava Stankovića, Vesna O. Marković, Beograd, str. 61
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Sanja Zlatanović, Etnografski institut SANU, Beograd, str. 54
- ^ „Koštana prepričano, Borisav Stanković | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Pristupljeno 2022-06-20.
- ^ Stanković 2016, str. 11, 12.
- ^ Dragoljub Vlatković, Ubava moma rod nema, Koštana na sceni 1900—1975, Muzej pozorišne umetnosti, Teatron, Beograd, 1979, 9. str
- ^ Fonoteka Radio Beograda, TG — 2248.
- ^ a b http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Nekoliko dopuna o Koštani Borisava Stankovića, Vesna O. Marković, Beograd, str. 62
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Nekoliko dopuna o Koštani Borisava Stankovića, Vesna O. Marković, Beograd, str. 63
- ^ a b admin (2020-11-15). „SUDBINA TRAGIČNIJA OD DRAME: Evo kako je izgledala prava Koštana Bore Stankovića! (FOTO) | Serbiantimes.info” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-20.
- ^ "Politika", 7. avg. 1938
- ^ a b „Politika”, 6. april 1941
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Sanja Zlatanović, Etnografski institut SANU, Beograd, str. 54
Literatura
[uredi | uredi izvor]Stanković, Borisav (2016). Koštana, Tašana, Jovča. Draslar.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Celo delo
- Koštana, film
- Deo predstave Koštana
- Nekadašnja lepa Koštana Bore Stankovića, danas stara i jadna Maksutova Malika („Politika”, 6. april 1941)[mrtva veza]
- Koštana hoće novac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jul 2017), pristupljeno 11. novembra 2016.
- PRAVA BORINA KOŠTANA JE BILA LEPOTICA: Otkrivena slika čuvene Romkinje iz Vranja („Večernje novosti”, 11. novembar 2022)
