Kurt Georg Kizinger

Kurt Georg Kizinger
Lični podaci
Datum rođenja	(1904-04-06)6. april 1904.
Mesto rođenja	Albštat-Ebingen, Nemačko carstvo
Datum smrti	9. mart 1988.(1988-03-09) (83 god.)
Mesto smrti	Tibingen, Zapadna Nemačka
Profesija	advokat, političar
Politička karijera
Politička stranka	NSDAP (1933–1945) CDU
Mandati 3. kancelar SR Nemačke 1. decembar 1966 — 21. oktobar 1969. Prethodnik Ludvig Erhard Naslednik Vili Brant

Kurt Georg Kizinger (nem. Kurt Georg Kiesinger; Albštat-Ebingen, 6. april 1904 — Tibingen, 9. mart 1988) je bio nemački konzervativni političar i kancelar Zapadne Nemačke od 1. decembra 1966. do 21. oktobra 1969. godine.

Mladost

Rođen je 1904. godine u Ebingenu u Nemačkoj. Nakon srednje škole preselio se u Berlin gde je studirao pravo i postao advokat. Kao student postao je član rimokatoličke zajednice Askanija-Burgundija. Nacističkoj partiji pridružio se 1933. godine. Od 1940. radio je u ministarstvu spoljnih poslova. Nakon rata prošao je kroz proces denacifikacije. RSHA (nacistička organizacija) u svojim beleškama navela je da je Kizinger sprečavao sprovođenje antisemitske politike u svojoj kancelariji.

Politička karijera

Za vreme prvih demokratskih izbora Kizinger se pridružio CDU-u i osvojio mesto u Bundestagu, zapadnonemačkom parlamentu. 1951. godine postao je član izvršnog organa CDU-a. Otišao je iz vrhovnog tela CDU-a nakon reformi unutar same stranke. Nakon toga odlučio se prebaciti iz državne u regionalnu politiku. 17. decembra 1958. Postao je premijer Baden-Virtemberga. U službi je bio sve do 1. decembra 1966, kada je postao kancelar.

Kancelar

Nakon što se koalicija CDU/CSU-FDP slomila, Kizinger je došao na mesto kancelara predvodeći veliku (CDU/CSU-SPD) koaliciju. Vili Brant vođa SPD-a i njegov naslednik imao je ulogu zamenika kancelara i ministra spoljnih poslova. Tokom njegovog mandata smanjene su napetosti između Zapadne Nemačke i Istočnog bloka, uspostavivši tako i diplomatske odnose sa Čehoslovačkom, Rumunijom i Jugoslavijom.

Jedan od njegovih loših trenutaka na mestu kancelara dogodio se 1968. na zasedanju CDU-a kada ga je francuska aktivistkinja Beate Klarsfeld ošamarila u javnosti nazivajući ga nacistom. Učinila je to na francuskom ali dok su je dvojica redara odvodili iz prostorije, počela je na nemačkom da uzvikuje: „Kizinger! Naci! Abtreten!“ („Kizinger! Nacista! Dole!“). Kizinger, držeći se za svoj levi obraz i na rubu suza, nije odgovorio. Sve do svoje smrti odbijao je da komentariše taj događaj.

Na izborima 1969. SPD je stvorio koaliciju s FDP i tako osvojio vlast. Time je završila posleratna vladavina CDU-ovih kancelara. Na Kizingerovo mesto došao je Vili Brant, njegov dotadašnji zamenik.

Kizinger je nastavio da vodi CDU/CSU kao najveću opozicionu stranku u zemlji sve do jula 1971. godine. Ostao je član Bundestaga do 1980, kada se povukao iz politike.

Umro je u Tibingenu 1988. godine. Tokom celog svog života, pa čak i nakon svoje smrti prozivan je nacistom zbog učešća u Nacističkoj špartiji za vreme Trećeg rajha.

Dela

• Schwäbische Kindheit. Tübingen 1964.
• Die Stellung des Parlamentariers in unserer Zeit. Stuttgart 1981.
• Dunkle und helle Jahre: Erinnerungen 1904—1958. Stuttgart 1989.