Lale Andersen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lale Andersen
Lale Andersen u svom vrtu, oko 1952. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuElizabet Šarlota Helena Berta Bunenberg
Druga imenaLale Andersen
Nikola Vilke
Lizlot Vilke
Datum rođenja(1905-03-23)23. mart 1905.
Mesto rođenjaLehe (danas Bremerhafen), Nemačko carstvo
Datum smrti29. avgust 1972.(1972-08-29) (67 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
Zanimanjepevačica
kantautorka
glumica
Porodica
SupružnikPaul Ernst Vilke
Artur Bojl
DecaBjorna Vilke
Karmen-Lita Vilke
Mihael Vilke
Muzički rad
Aktivni period1931—1967
Žanršansona
Instrumentvokal
Ostalo
Povezani članciLili Marlen
Veb-sajthttps://lale-andersen.de/

Lale Andersen (nem. Lale Andersen; Lehe, 23. mart 1905 – Beč, 29. avgust 1972) bila je nemačka pevačica šansona, kantautorka i glumica. Najpoznatija je po originalnoj interpretaciji pesme Lili Marlen, iz 1939. godine, koja je posle okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. postala najveći međunarodni hit, kako kod vojnika sila Osovine, tako i kod savezničkih vojnika. Originalna verzija, koju je otpevala Lale Andersen, do kraja rata prepevana je na skoro sve evropske jezike, a izvodili su je neki od najpopularnijih pevača tog vremena u svojim zemljama.[1][2] Tokom narednih decenija snimljeno više od 200 verzija ove pesme, otpevana je na 48 jezika i inspirisala 39 filmova i TV emisija. Jedan od prvih prepeva nastao je u Beogradu 1941. godine, a pesmu je izvela anonimna pevačica.[3]

Kao kantautorka, Lale Andersen često je svoje tekstove potpisivala pseudonimom Nikola Vilke.[4]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rodna kuća Lale Andersen u Bremerhafenu

Lale Andersen rođena je kao Elizabet Šarlota Helena Berta Bunenberg (nem. Elisabeth Carlotta Helena Berta Bunnenberg)[5] u nemačkom gradu Lehe (danas Bremerhafen.[a] Porodica i prijatelji zvali su je nadimkom Liz-Lot (nem. Liese-Lotte, kao deminutiv njena prva dva imena), što će postati jedan od njenih pseudonima - Lizlot Vilke (nem. Liselotte Wilke), koji je koristila i u periodu posle razvoda od svog prvog muža, Paula Ernsta Vilkea.

Godine 1922, sa samo 17 godina,[b] udala se za nemačkog slikara impresionistu Paula Ernsta Vilkea (1894-1971),[v] sa kim je dobila troje dece: Bjorna, Karmen-Litu, i Mihaela. Najmlađi sin, Mihael Vilke (1929-2017) takođe je u Nemačkoj ostvario zapaženu muzičku karijeru. Ubrzo nakon rođenja najmlađeg deteta, njihov brak raspao i oni su se rastali.

Pozorišna karijera[uredi | uredi izvor]

Ostavljajući decu na brigu svojoj sestri Tekli i bratu Helmutu, Lale se u oktobru 1929. preselila u Berlin,[8] gde je, navodno, studirala glumu u Dramskoj školi (Schauspielschule) u Dojč Teatru (Deutsches Theater).[9] Od Paula se zvanično razvela 1931. godine,[10] Otprilike u isto vreme kada je ona počela da se pojavljuju na scenama različitih kabarea u Berlinu.[11] Od 1933. do 1937. godine nastupala je u pozorištu Schauspielhaus u Cirihu, gde je upoznala švajcarskog kompozitora Rolfa Libermana,[12] sa kojim je ostala u bliskim prijateljskim odnosima do kraja života. Godine 1938. kratko vreme nastupala je u minhenskom kabareu Simpl, ali se ubrzo pridružila prestižnom berlinskom pozorištu Kabarett der Komiker (kabare komedije).

Lale Andersen na sceni pozorišta Kabarett der Komiker u Berlinu

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

U pozorištu Kabarett der Komiker Lale je upoznala kompozitora Norberta Šulca, koji je pisao je muziku za film, reklame, ali i koračnice po narudžbini nacističkog režima.[g] Šulc je komponovao i muziku na stihove pesme „Devojka ispod fenjera” o vojničkoj čežnji za devojkom, do tada malo poznatog nemečkog pesnika Hansa Leipa. Pesma je komponovana za drugog pevača, ali ju je on ponudio mladoj Lale i ona je prihvatila ponudu. Prvu verziju snimila je 1938, ali verzija koja je stekla veliku popularnost nastala je 1939. Pevačica je ušla u berlinski studio Elektrola 31. jula 1939. i za dva dana snimila pesmu uz pratnju vojničkog hora i orkestra. Ploča je izdata 2. avgusta 1939, mesec dana pre nemačkog napada na Poljsku.[3] Bila je to sentimentalna, defetistička, ljubavna pesma bez mnogo uspeha i do 1941. godine prodala se u jedva 700 primeraka.[13] Bila je to kasnije čuvena pesma "Lili Marlen".

Jedna od kopija ploče sa pesmom Lili Marlen, objavljena tokom Drugog svetskog rata. Na prvoj ploči, iz 1939. godine naslov pesme bio je „Pesma mladog vojnika ispod sata” („Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht”)

Ratne godine i uspeh pesme "Lili Marlen"[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Lili Marlen

Pesma "Lili Marlen" postala je hit kada je Vojnički radio Beograd (Soldatensender), radio-stanica nemačkih okupacionih snaga u okupiranoj Jugoslaviji, počela sa njenim emitovanjem. Radio stanica Vojnički radio Beograd je imala svega šezdesetak gramofonskih ploča, što je bilo nedovoljno za poludnevno emitovanje. Zato se nemački poručnik Karl Hajnc Rajntgen, dobio je zadatak da organizuje emitovanje radio-programa za nemačke vojnike širom Evrope,[13] obratio državnom nacističkom Rajshradiu u Beču, odakle su poslata dva paketa otpisanih ploča. Među škartom koji je stigao bila je i ploča sa „Pesmom mladog vojnika na straži“. Pesma je emitovana preko radio-predajnika Radio Beograda, koji je bio dovoljno moćan da se mogao čuti širom Evrope i Mediterana,[10] sve do obala severne Afrike i ubrzo je postala popularna kod nemačkih vojnika, ali i kod savezničkih trupa.[3]

Lale Andersen je britanska muzička kuća His Masters Voice nagradila 1941. godine Zlatnim diskom za milioniti prodati primerak ploče sa pesmom "Lili Marlen".[14] Dugo se mislilo da joj je nagrada uručena po završetku Drugog svetskog rata. Međutim, u vreme renoviranja njihove najpoznatije prodavnice u Ulici Oksford u Londonu, 60-ih godina 20. veka, disk je bio bačen. Kasnije je obnovljen i sada se nalazi u jednoj privatnoj kolekciji.[15]

Odnos nacističkih vlasti prema Lale Andersen[uredi | uredi izvor]

Nacistički zvaničnici nisu odobravali ovu pesmu i zabranjeno je njeno emitovanje na radiju.[16] Rodžer Tidi u knjizi "Hitlerov radio rat" tvrdi da je nemački ministar propagande Jozef Gebels mrzeo pesmu „Lili Marlen”. Prema istom izvoru, Hans Hanke, sekretar za radijski program u Gebelsovom ministarstvu, pesmu je opisao kao „defetističko cvrkutanje koje vodi ka podrivanju borbenog duha nemačkih vojnika”.[17][d] Zato je Gebels naterao Lale da u junu 1942. snimi novu verziju u kojoj se u pozadini čuju vojnički bubnjevi. Po njegovom nalogu pesmu je otpevala i na engleskom.[3]

Kasnije iste godine Gestapo je presreo prepisku Lale Andersen sa kompozitorom Rolfom Libermanom, Švajcarcem Jevrejskog porekla, njenim dugogodišnjim prijateljem koga je molila da joj pomogne u bekstvu iz Trećeg rajha. Po Gebelsovom naređenju ona je uklonjena iz javnog života. Više nije pevala, nisu objavljivani tekstovi o njoj, niti njene slike. Otkazan je i put za Beograd gde je trebalo da gostuje povodom prve godišnjice Vojničkog radija Beograd. U kućni pritvor je stavljena 16. septembra 1942.[3] i u njemu je bila devet meseci, kada je čak pokušala i samoubistvo.[16]

Kuća Lale Andersen na ostrvu Langeog

Posle nestanka Lale Andersen iz javnog života, Bi-Bi-Si je u programu na nemačkom jeziku, uz pesmu „Lili Marlen” javljao da je pevačica ubijena u koncentracionom logoru. Kako bi dokazao da i saveznici lažu, Gebels ju je u maju 1943. oslobodio, ali uz nekoliko uslova: da javno ne izvodi „Lili Marlen”, da je uvek dostupna takozvanom „Propaganda-džez odeljenju” Gebelsovog ministarstva[đ] i da se dva puta nedeljno javlja u Gestapo.[3] Ipak, Lili Andersen je bila toliko popularna da su nacističke vlasti morale da joj dozvole da ponovo nastupa.[9] Pesma „Lili Marlen” je vraćena u program Vojničkog radija Beograd 18. avgusta 1941. i emitovana svakoga dana, sve do 13. oktobra 1944. kada su počele borbe za oslobođenje Beograda.[13]

U preostalim godinama rata, Lale Andersen je dobila manju ulogu u jednom propagandnom filmu, u kome je pevala nekoliko propagandnih pesama na engleskom jeziku.[18] Neposredno pred kraj rata, Lale se povukla na Langeog, malo ostrvo uz nemačku obalu Severnog mora.

Karijera posle završetka Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Lale Andersen i Artur Bojl (1953)

Posle rata Lale Andersen je nestala sa muzičke scene. Godine 1949. se udala za švajcarskog kompozitora Artura Bojla (Artur Beul).[9] Tri godine kasnije, 1952, vraća se na scenu sa pesmom "Die blaue Nacht am Hafen" ("Plava noć u luci"), za koju je sama napisala tekst.[4] Godine 1959. imala je još jedan veliki hit u Nemačkoj, "Ein Schiff wird kommen..." ("Brod će doći..."),[19] nemačku verziju naslovne pesme iz filma "Nikad nedeljom" ("Never on Sunday"). Naslov originalne pesme je Ta pedia tou Pirea i u originalu na grčkom jeziku u filmu ju je otpevala Melina Merkuri.[e][20] Za obe ove pesme u Nemačkoj je osvojila Zlatni album.

Na izboru za nemačkog predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije 1958. nije izabrana, ali je učestvovala na Pesmi Evrovizije 1961. sa pesmom "Einmal sehen wir uns wieder" ("Jednom ćemo se ponovo sresti"), sa kojom je osvojila 13. mesto, dobivši tri poena.[ž] Tada je imala 56 godina i više od 45 godina držala je rekord kao najstariji učesnik Evrovizije. Prevazišao ju je 2008. godine 75-togodišnji hrvatski zabavljač Ladislav Demeterfi, alias "75 Cents", koji je te godine predstavljao Hrvatsku kao član grupe Kraljevi ulice.[9]

Tokom 1960-ih godina održavala je koncerte po Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, sve do oproštajne turneje Zbogom sećanja (Goodbye memories), 1967. godine. Dve godine kasnije objavila je knjigu "Wie werde ich Haifisch? – Ein heiterer Ratgeber für alle, die Schlager singen, texten oder komponieren wollen" ("Kako postati ajkula? - Veseli vodič za one koji žele da pevaju, pišu ili komponuju hitove"). Godine 1972, neposredno pre njene smrti, njena autobiografija "Der Himmel hat viele Farben" ("Nebo ima mnogo boja") izbila je na vrh liste bestselera nemačkog magazina Špigel.[9][21]

Svetiljka postavljena kao sećanje na Lale Andersen i pesmu "Lili Marlen" u ulici Lutherstraße br. 3 u Bremerhafenu

Diskografija Lale Andersen[uredi | uredi izvor]

  • 1939: Backboard ist links (Schiffsjungenlied)
  • 1939: Der Junge an der Reling
  • 1939: Lili Marleen (Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht; prevedena na preko 48, a navodno čak 80 jezika; do kraja 80-ih godina 20. veka prodato oko 2 miliona kopija ploče[22])
  • 1941: Es geht alles vorüber, es geht alles vorbei
  • 1941: Unter der roten Laterne von St. Pauli
  • 1949: Schäferlied
  • 1949: Die Fischer von Langeoog
  • 1951: Blaue Nacht, o blaue Nacht am Hafen (originalni naslov Jealous Heart)
  • 1951: Spiel’ mir eine alte Melodie (originalni naslov Simple Melody)
  • 1952: Grüß mir das Meer und den Wind (originalni naslov Please, Mister Sun)
  • 1953: Fernweh (kasnije prevedena na engleski kao Helpless)
  • 1953: Ich werd’ mich an den Jonny schon gewöhnen
  • 1954: Kleine Nachtmusik (inspirisana Mocartom)
  • 1958: Jan von Norderney
  • 1958: Dreigroschenopersongs
  • 1958: Die Dame von der Elbchaussee
  • 1958: Hein Mück
  • 1959: Ein Schiff wird kommen (originalni naslov grč. Τα Παιδιά του Πειραιά - srp. Deca Pireja; do kraja 80-ih godina 20. veka prodato više od 800.000 kopija ploče[22])
  • 1959: Blue Hawaii
  • 1961: Einmal sehen wir uns wieder (pesma koja je predstavljala Nemačku na Izboru za pesmu Evrovizije 1961. godine)
  • 1961: Wenn du heimkommst (kasnije prevedena na engleski kao Happy Journey)
  • 1963: He, hast du Feuer, Seemann?
  • 1963: Die kleine Bank im Alsterpark
  • 1964: In Hamburg sind die Nächte lang (kasnije prevedena na engleski kao In Hamburg When the Nights Are Long)
  • 1963: Mein Leben, meine Lieder (Musikalische Memoiren)
  • 1964: Was ist ein Strand ohne Wind und Meer
  • 1969: Der Rummelplatz am Hafen
  • 1971: Geh’ nicht zurück aufs Meer (originalni naslov Ruby, Don’t Take Your Love to Town)

Filmska karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom rata Lale Andersen je odigrala manju ulogu u jednom propagandnom filmu, u kome je pevala nekoliko pesama na engleskom jeziku.[18] Posle rata glumila je u više, dugometražnih i TV filmova, kao i u TV serijama.

Filmografija Lale Andersen[uredi | uredi izvor]

Godina Originalni naslov Uloga Režiser Napomena
1942 G.P.U. pevačica u klubu u Geteborgu Karl Riter propagandni nacistički film
1953 Rote Rosen, rote Lippen, roter Wein engleska pevačica Pol Martin
1956 Parodie und Prosa - Vor und hinter den Kulissen eines Varietés glavna uloga muzički TV film
1956 Like Once Lili Marleen pevačica "Lili marlen" Pol Verhoven
1963 Von der Spree zu den Alpen und zur See - Eine Flugreise mit Gästen Karl Bengel, Zigmar Borner TV film
1968 Einer fehlt beim Kurkonzert Agata Brokziben Jirgen Roland TV film
1971 Der Pott stražarka Peter Zadek TV film
Spomenik Lale Andersen u prirodnoj veličini ispred vodotornja na ostrvu Langeog

Osim u navedenim filmovima, u kojima se pojavljuje kao glumica, Lale Andersen nastupila je kao ona sama u ukupno 55 dugometražnih, dokumentarnih, TV filmova i serija.

Filmovi i serije u kojima su korišćene pesme u izvođenju Lale Andersen[uredi | uredi izvor]

Godina Originalni naslov Napomena Pesma
1961 Takmičenje za pesmu evrovizije TV specijal Einmal sehen wir uns wieder
1962 Das süsse Leben des Grafen Bobby krimi komedija Blaue Nacht am Hafen
1973 Eight Hours Don't Make a Day mini TV serija - 1 epizoda Blaue Nacht am Hafen
1976 Singing During the Occupation dokumentarni film Lili Marleen
1986 The Singing Detective mini TV serija - 2 epizode Lili Marleen (u obe epizode)
1995 Podzemlje drama Lili Marleen
1992-1998 Tohuwabohu TV serija - 2 epizode Oh, mein Papa
Ein Schiff wird kommen
2009 Bititsch kratki film Mademoiselle aus Paris
2012 Battle Force ratni Lili Marleen
2015 Papa Hemingway in Cuba biografski Lili Marleen

Smrt[uredi | uredi izvor]

Spomenik Lale Andersen na groblju na ostrvu Langeog

Poslednje godine Lale Andersen provela je u svojoj kući na ostrvu Langeog. Umrla je u Beču, u 67. godini, od raka jetre.[23] Urna sa njenim pepelom položena je na groblju Dünenfriedhof, na ostrvu.[24][25]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Prava ljubav Lale Andersen bio je švajcarski kompozitor, a kasnije i direktor opere u Hamburgu i Parizu, Rolf Liberman. Lale o njihovom odnosu detaljno govori u svojoj autobiografiji „Nebo ima puno boja", objavljenoj 1972. godine.[26] Rajner Verner Fasbinder je 1981. godine snimio film „Lili Marlen", zasnovao je na ovoj ljubavnoj priči.[27]

Godine 2013. U najavi je bilo snimanje filma Ljubavnik Lili Marlen. Najavljivano je da će film biti sniman u srpsko-nemačkoj produkciji, prema tekstu Miodraga Ilića, poznatog dramskog pisca i romansijera. Osnova priče bila je izmaštana ljubavna priča između nemačke pevačice Lale Andersen, koja se proslavila pevajući "Lili Marlen" i Duška, beogradskog pijaniste. Priča je zasnovana na biografskim detaljima iz života pevačice, ali i nadograđen njenim izmišljenim dolaskom u Beograd 1942. godine i ljubavnom romansom. Glavnu mušku ulogu, pijanistu Duška, trebalo je da igra Radivoje Raša Bukvić.[28]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lehe je u vreme njenog rođenja bio nezavisna opština. Godine 1924. spojio sa susednom opštinom Gestemunde (Geestemünde), postavši grad Vesermunde (Wesermünde). Godine 1939. pripojen im je i Bremerhafen, osnovan u 1827. Godine 1947. grad Vesermunde postao deo države Bremen i bio preimenovan u Bremerhafen.[6]
  2. ^ Iako se u nekim on-lajn izvorima kao godina njihovog venčanja navodi 1924. godine, u opštinskom arhivu opštine Lehe postoji kopija svadbenog oglasa koji je objavljen u listu Nordwestdeutsche Zeitung 1. aprila 1922. godine.[7]
  3. ^ Na početku karijere honorari su joj ponekad isplaćivani na ime Lizlot Vilke.
  4. ^ Zbog saradnje sa nacistima mu je posle rata bilo tri godine bilo zabranjeno da komponuje. Između ostalog, on je autor i marša „Bombe za Englesku". Po priznanju Bi-Bi-Siju 1990, muziku je napravio kao radijsku reklamu za zubnu pastu.[3]
  5. ^ Mihailo Blam u knjizi „Džez u Srbiji 1927-1944" tvrdi da je Gebels zabranio izvođenje „Lili Marlen” 1943. godine, kada je shvatio koliko je pesma popularna kod saveznika. On kaže da je pesma skinuta sa svih vojničkih stanica u Evropi, ali da je posle brojnih pisama beogradskom Zoldatenzenderu dozvoljeno da je emituje. Blam tvrdi da je osnovana i manja stanica koja je dobila ime „Lili Marlen“, a jedan sat njenog programa svakodnevno je preuzimao Radio Beograd.[3]
  6. ^ Zaduženog, između ostalog, za demoralisanje savezničkih vojnika.
  7. ^ Kod nas je ova pesma poznata pod naslovom Deca Pireja.
  8. ^ Po jedan glas su nemačkoj pesmi dali Austrija, Švedska i Danska

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Various ‎– Lili Marleen An Allen Fronten”. discogs.com. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  2. ^ „“Lili Marlene”: the song that united Allied and Axis troops”. The Economist (na jeziku: engleski). 11. 11. 2016. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Brkić, Gordan. „Beogradska Lili Marlen”. P.U.L.S.E Magazin za umetnost i kulturu. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  4. ^ a b „Nicola Wilke”. discogs.com. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  5. ^ Lehrke, G. (2002). Wie einst Lili Marleen—Das Leben der Lale Andersen. Henschel Verlag. 
  6. ^ „Willkommen in Lehe!”. Zvanična prezentacija (na jeziku: nemački). Okrug Lehe. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  7. ^ Lehrke, G.: Wie einst Lili Marleen—Das Leben der Lale Andersen, Henschel Verlag, 2002;
  8. ^ „Lale Andersen”. Eurovision Song Contest Wiki. Fandom, Inc. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  9. ^ a b v g d D'heil, S. „Lale Andersen”. steffi-line.de. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  10. ^ a b „Lale Andersen und Lili Marleen”. gus-manager.de. Arhivirano iz originala 29. 08. 2005. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  11. ^ Deinert, M. „Lale Andersen”. lale-andersen.de. Arhivirano iz originala 27. 10. 2005. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  12. ^ „LALE ANDERSEN”. schulla.com. Arhivirano iz originala 09. 07. 2004. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  13. ^ a b v „Kako je „Lili Marlen” pobedila cenzuru”. Politika. 31. 8. 2018. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  14. ^ „78 RPM Record”. 45worlds.com. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  15. ^ „Andersen-Brunnenberg, Lale”. WW II gravestone. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  16. ^ a b Magnus-Andersen 1985, str. 144
  17. ^ Tidy 1911
  18. ^ a b Andersen, Lale. „Englische Propagandalieder (iz dnevnika Lale Andersen, 1945)”. lale-andersen.de. Arhivirano iz originala 06. 12. 2004. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  19. ^ „Billboard Music Week”. Billboard: 20. 3. 2. 1962. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  20. ^ „Lale Andersen”. werften.fischtown.de. Arhivirano iz originala 28. 08. 2007. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  21. ^ „Erzwungener Tanz”. SPIEGEL: 124. 4. 9. 1972. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  22. ^ a b Murrells, Joseph (1978). The Book of Golden Discs. Barrie and Jenkins. ISBN 9780214204807. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  23. ^ „Lale Andersen Langeoog holiday home”. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  24. ^ „Lale Andersen: in the Germany, Find A Grave Index, 1600s-Current”. ancestry.com. Ancestry Ireland Unlimited Company. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  25. ^ „Lale Andersen”. Find A Grave. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  26. ^ Andersen 1972
  27. ^ Cremer, Gilla. „On all fronts: Lili Marleen & Lale Andersen”. official. Gilla Cremer. Pristupljeno 29. 11. 2019. 
  28. ^ A., P. (30. 8. 2013). „Ljubavnik Lili Marlen”. Novosti. Pristupljeno 29. 11. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lale Andersen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лале_Андерсен&oldid=26914809”