Pređi na sadržaj

Lenoks Luis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lenoks Luis
Lenoks Luis 2010.
Lični podaci
Puno imeLenoks Klaudijus Luis
Datum rođenja(1965-09-02)2. septembar 1965.(59 god.)
Mesto rođenjaVest Ham, London, Engleska
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo /  Kanada
Visina196cm
Sportske informacije
SportBoks
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući  KAN
Boks
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1988. Seul teška kategorija

Lenoks Klaudijus Luis (engl. Lennox Claudius Lewis, Vest Ham, London, 2. septembar 1965) je bivši bokser i najskoriji neprikosnoveni svetski šampion u teškoj kategoriji. Ima državljanstva Velike Britanije i Kanade. Kao amater je osvojio zlato predstavljajući Kanadu na olimpijskim igrama 1988. pobedivši budućeg šampiona u teškoj kategoriji Ridika Bovea u finalu.

Luis je postao profesionalac 1989, dobivši 21 borbu. Godine 1992. je nokautirao Donovana Rudoka čime je zauzeo poziciju broj jedan u WBC kategoriji a 1993. je proglašen za šampiona u teškoj kategoriji. Luis je izgubio titulu od Olivera Mekola 1994. ali ga je pobedio u revanšu kada je ponovo osvojio titulu 1997. Luis je nastavio da brani titulu 4 puta, postajući Lineal šampion nakon što je pobedio Šenona Brigsa nokautom 1998. Postao je neprikosnoveni šampion nakon što je pobedio Evandera Holifielda u novembru 1999. Posle pobede nad Majkom Tajsonom nokautom 2002. i zaustavljanja Vitalija Klička 2003, Lenoks Luis se povukao iz boksa 2004.

Tokom svoje profesionalne karijere, Luis je pretrpeo 2 poraza i za oba se revanširao nokautom. Osvojio je titulu u teškoj kategoriji 3 puta.

Luis je visok 196 cm, a raspon ruku mu je 213 cm. Tokom svoje bokserske karijere bio je težak 113 kg.

Detinjstvo

[uredi | uredi izvor]

Luis je rođen 2. septembra 1965, u Vest Hemu, u Engleskoj. Na rođenju je bio težak 4,6 kg, i ime Lenoks je dobio od doktora koji je rekao da izgleda kao Lenoks. Luis se preselio u Kanadu 1977. sa 12 godina. Tokom srednje škole, koju je pohađao u Kičeneru, Ontario, bio je odličan fudbaler i košarkaš.

Amaterska karijera

[uredi | uredi izvor]

Luis je na kraju odlučio da je njegov omiljeni sport boks. Postao je dominantan amaterski bokser i osvojio je pojas juniorskog svetskog amaterskog prvenstva 1983.

Sa 18 godina Luis je predstavljao Kanadu u super teškoj kategoriji na letnjim olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. On se plasirao u četvrtfinale gde je izgubio odlukom sudije od amerikanca Tirela Bigsa.

Luis je odlučio da se ne bavi profesionalno boksom nakon Olimpijade, i umesto toga borio se još 4 godine kao amater u nadi da će na sledećim Olimpijskim igrama da osvoji zlatnu medalju. Nakon osvajanja nekoliko amaterskih titula tokom ovih godina, otputovao je u Južnu Koreju na olimpijske igre gde je postigao svoj cilj. U meču za zlatnu medalju Luis je porazio budućeg svetskog šampiona Ridika Bovea u drugoj rundi tehničkim nokautom.

Profesionalna boks karijera

[uredi | uredi izvor]

Pošto je postigao taj cilj, Luis je proglasio sebe profesionalnim bokserom i preselio se nazad u Englesku. On tvrdi da je sebe uvek smatrao Britancem, ali mnogi britanski fanovi ga smatraju kao „Kanađanin u srcu a Britanac iz koristi“, kao što je trenirao samo u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, ali je i pola svog života proveo u Južnoj Americi.

Luis je potpisao za bokserskog promotera Frenka Malonija. Nakon što je potpisao za Main Event osvojio je Evropsku titulu u teškoj kategoriji krajem 1990. protiv Francuza Žana Morisa. U njegovoj sledećoj borbi u martu 1991, Luis je osvojio titulu protiv neporaženog Gerija Masona, zatim je osvojio titulu Komonvelta u aprilu 1992. protiv Derek Vilijamsa.

Do tog vremena, Luis je bio među najboljih 5 teškaša u svetu. Tokom ovog perioda pobedio je bivšeg šampiona u teškoj kategoriji Majka Vivera, bivše svetske šampione nosioce pojasa Glena Mekrorija i Osvalda Osasija, kao i Levija Bilupsa.

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Nakon što se povukao iz boksa, Luis se preselio u Majami Bič sa svojom ženom Vajoletom Čang, bivša pratilja Mis Jamajke. Imaju ćerku po imenu Ling (rođena 2004), sina Lendona (rođen 2006) i 2009. su dobili ćerku. Podržava Engleski fudbalski tim Vest Hem Junajted, lokalni tim iz mesta gde je rođen.

Luis je strastveni amaterski šahista.

Profesionalni rekord u boksu

[uredi | uredi izvor]
41 Pobeda (32 nokauta), 2 Poraza, 1 Nerešen
Rezultat Rekord Protivnik Tip Runda, Vreme Datum
Pobeda 41–2–1 Vitalij Kličko Tehnički nokaut 6 (12), 3:00 2003-06-21
Pobeda 40–2–1 Majk Tajson Nokaut 8 (12), 2:25 2002-06-08
Pobeda 39–2–1 Hasim Raman Nokaut 4 (12), 1:29 2001-11-17
Poraz 38–2–1 Hasim Raman Nokaut 5 (12), 2:32 2001-04-22
Pobeda 38–1–1 Dejvid Tua Jednoglasna odluka 12 2000-11-11
Pobeda 37–1–1 Fransoa Bota Tehnički nokaut 2 (12), 2:39 2000-07-15
Pobeda 36–1–1 Majkl Grant Nokaut 2 (12), 2:53 2000-04-29
Pobeda 35–1–1 Evander Holifield Jednoglasna odluka 12 1999-11-13
Nerešeno 34–1–1 Evander Holifield Odluka sudije nerešeno 12 1999-03-13
Pobeda 34–1 Željko Mavrović Jednoglasna odluka 12 1998-09-26
Pobeda 33–1 Šenon Brigs Tehnički nokaut 5 (12), 1:45 1998-03-28
Pobeda 32–1 Endru Golota Nokaut 1 (12), 1:35 1997-10-04
Pobeda 31–1 Henri Akinvend Diskvalifikacija 5 (12), 2:34 1997-07-12
Pobeda 30–1 Oliver Mekol Tehnički nokaut 5 (12), 0:55 1997-02-07
Pobeda 29–1 Rej Merser Odluka većine 10 1996-05-10
Pobeda 28–1 Tomi Morison Tehnički nokaut 6 (12), 1:22 1995-10-07
Pobeda 27–1 Džastin Fortun Tehnički nokaut 4 (10), 1:48 1995-07-02
Pobeda 26–1 Lajonel Batler Tehnički nokaut 5 (12), 2:55 1995-05-13
Poraz 25–1 Oliver Mekol Tehnički nokaut 2 (12), 0:31 1994-09-24
Pobeda 25–0 Fil Džekson Tehnički nokaut 8 (12), 1:35 1994-05-06
Pobeda 24–0 Frenk Bruno Tehnički nokaut 7 (12), 1:12 1993-10-01
Pobeda 23–0 Toni Taker Jednoglasna odluka 12 1993-05-08
Pobeda 22–0 Donovan Rudok Tehnički nokaut 2 (12), 0:46 1992-10-31
Pobeda 21–0 Majk Dikson Tehnički nokaut 4 (10), 1:02 1992-08-11
Pobeda 20–0 Derek Vilijams Tehnički nokaut 3 (12), ? 1992-04-30
Pobeda 19–0 Levi Bilups Jednoglasna odluka 10 1992-02-01
Pobeda 18–0 Tirel Bigs Tehnički nokaut 3 (10), 2:47 1991-11-23
Pobeda 17–0 Glen Mekrori Nokaut 2 (12), 1:30 1991-09-30
Pobeda 16–0 Majk Viver Nokaut 6 (10), 1:05 1991-07-12
Pobeda 15–0 Geri Mason Tehnički nokaut 7 (12), 0:44 1991-03-06
Pobeda 14–0 Žan Šanet Tehnički nokaut 6 (12), 0:16 1990-10-31
Pobeda 13–0 Majk Asi Nokaut 2 (10), 1:34 1990-07-11
Pobeda 12–0 Osi Osasio Jednoglasna odluka 8 1990-06-27
Pobeda 11–0 Den Marfi Tehnički nokaut 6 (8), ? 1990-05-20
Pobeda 10–0 Džordž Daskola Nokaut 1 (8), 2:59 1990-05-09
Pobeda 9–0 Majkl Simuvelu Tehnički nokaut 1 (8), 0:58 1990-04-14
Pobeda 8–0 Kelvin Džouns Nokaut 1 (8), 2:34 1990-03-22
Pobeda 7–0 Noel Kuarles Tehnički nokaut 2 (6), 1:25 1990-01-31
Pobeda 6–0 Greg Gorel Tehnički nokaut 5 (8), 0:51 1989-12-18
Pobeda 5–0 Melvin Eps Diskvalifikacija 2 (6), 0:30 1989-11-05
Pobeda 4–0 Stiv Garber Nokaut 1 (6), ? 1989-10-10
Pobeda 3–0 Endru Džerard Tehnički nokaut 4 (6), 0:33 1989-09-25
Pobeda 2–0 Brus Džonson Tehnički nokaut 2 (6), ? 1989-07-21
Pobeda 1–0 El Malkolm Nokaut 2 (6), 0:19 1989-06-27

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]