Magnus V Erlingson

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Magnus V Erlingson
Magnus Erlingssons saga-Tittelfrise-G. Munthe.jpg
Magnus V Erlingson
Datum rođenja1156.
Mesto rođenjaEtne
Norveška
Datum smrti15. jun 1184.(1184-06-15) (27/28 god.)
Mesto smrtiFimreite
Norveška
GrobBergen
DinastijaLepokosi
OtacErling Skakke
MajkaKristin Sigurdsdatter
SupružnikEstrid Bjørnsdotter
Kralj Norveške
Period1161. - 1184.
PrethodnikInge I Grbavi
NaslednikSvere Sigurdson

Magnus V Erlingson (norv. Magnús Erlingsson; 1156, Etne - 1184, Fimreite) je bio norveški kralj (1161 - 1184).

Bio je sestrić norveškog kralja Magnusa IV Slepog.

Njegova vladavina bila je ispunjena ratovima, najčešće protiv Švedske i Danske, kao i bunama. Na unutrašnjem planu ovo razdoblje obeležio je uspon zemljoposedničkog plemstva do vladajućeg položaja [1].

Norveško carstvo[uredi]

Norvežani su tada zauzimali prostrano carstvo u severnoj Evropi. Pored Norveške držali su i veliki deo Irske, Farska, Hebridska, Orknijska i Šetlandska ostrva, Island, kao i neka naselja na Grenlandu. Norveška vlast je u Irskoj bila ograničena na gradove koje su osnovali - Veksford, Voterford i Dablin. Ipak, još uvek je držao prostrano carstvo na severu Evrope [2].

Jačanje crkve[uredi]

Ustanici opsedaju tvrđavu, ilustracija

Crkva je iskoristila borbu koja je izbila među pretendentima, među kojima je bio i Magnus, da bi povećala svoje posede i ojačala svoj uticaj [3]. Crkva je potčinila svom uticaju izbor kralja, počela da kupi desetak od čitavog stanovništva, stekla potpunu nezavisnost od kraljevske vlasti u pitanju postavljanja lica na crkvene položaje. U savezu sa aristokratijom ona je težila da potčini sebi seljaštvo [4].

Smrt[uredi]

Svemoć višeg sveštenstva i aristokratije, koji su težili da u Norveškoj zavedu čisto feudalni poredak, izazvala je ustanak sitnog plemstva i seljaštva. Ustanici (takozvani birkebejneri) razbili su aristokratiju uprkos pomoći koju su ovoj pružili Danci. Kralj Magnus koji se nalazio na čelu aristokratije bio je ubijen, a vođa ustanka Svere Sigurdson je 1184. godine proglašen za kralja [4].

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Erling of Gerd
 
 
 
 
 
 
 
8. Sven Svensson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Kyrpinga-Orm Svensson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Orm Eilifsson
 
 
 
 
 
 
 
9. Ragna Ormsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sigrid Finnsdotter
 
 
 
 
 
 
 
2. Erling Skakke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Tostig Godwinson
 
 
 
 
 
 
 
10. Skuli Tostisson Kongsfostre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Judita od Flandrije
 
 
 
 
 
 
 
5. Ragnhild Skulesdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Nefstein
 
 
 
 
 
 
 
11. Gudrun Nefsteinsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ingerid Sigurdsdatter
 
 
 
 
 
 
 
1. Magnus V Erlingson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Olaf III of Norway
 
 
 
 
 
 
 
12. Magnus III Bosonogi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Thora
 
 
 
 
 
 
 
6. Sigurd I of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Thora
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Kristin Sigurdsdatter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Vladimir Monomah
 
 
 
 
 
 
 
14. Mistislav I Veliki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Gita od Veseksa
 
 
 
 
 
 
 
7. Malmfred of Kiev
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Inge Stariji
 
 
 
 
 
 
 
15. Kristina Ingesdoter Švedska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jelena, kraljica Švedske
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka. Beograd. 
  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio.