Макаронски пингвин
| Makaronski pingvin | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | Hordati (Chordata)
|
| Klasa: | Ptice (Aves)
|
| Red: | Pingvini (Sphenisciformes)
|
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Eudyptes chrysolophus (Brandt, 1837)
| |
| |
| Rasprostranjenost makaronskog pingvina
Rasprostranjenost
Kolonije tokom razmnožavanja
| |
| Sinonimi | |
|
Catarractes chrysolophus Brandt, 1837[2] Eudyptes saltator (Stephens, 1826) | |
Makaronski pingvin (lat. Eudyptes chrysolophus) vrsta je pingvina koja nastanjuje subantarktičku oblast i Antarktik. Kao jedna od šest vrsta ćubastih pingvina, on je blizak rođak sa makvorijskim pingvinom. Na glavi ima karakterističnu žutu ćubu, a lice i gornji deo tela su crni i oštro odvojeni od belih donjih delova. Odrasle jedinke mogu da teže u proseku 5.5 kilograma, a dostižu visinu od 70 centimetara. Mužjaci i ženke se ne razlikuju po izgledu, iako je mužjak nešto veći i jači sa relativno većim kljunom. Kao i ostali pingvini, i ova vrsta nema sposobnost letenja, a krila su im ukrućena i spljoštena poput peraja, što im omogućava bolje plivanje. Imaju crvene oči.
Ishrana makaronskog pingvina sastoji se od raznih rakova, kao i malih riba i glavonožaca; ova vrsta provodi više vremena u moru nego bilo koja druga vrsta pingvina. Mitare se jednom godišnje, provodeći oko tri do četiri nedelje na obali, nakon čega se vraćaju u more. Obzirom da mogu da broje i do 100.000 jedinki, kolonije za razmnožavanje makaronskog pingvina su jedne od najvećih i najgušće naseljenih u odnosu na ostale vrste pingvina. Nakon što završi svoje letnje razmnožavanje, pingvin odlazi u more i tamo provodi šest meseci. Studija iz 2009. godine pokazuje da su makaronski pingvini putovali preko 10.000 kilometara, od Kerlegena u Indijskom okeanu. Sa oko 18.000.000 pripadnika svoje vrste, makaronski pingvin predstavlja najbrojniju vrstu pingvina. Međutim, veliki pad populacije zabeležen je još sredinom 70ih godina prošlog veka, tako da se njihov status na IUCN listi reklasifikuje kao ranjivi takson.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Makaronski pingvini su velike ptice, slične po izgledu drugih članova iz roda Eudyptes . Odrasla jedinka prosečno je visoka oko 70 centimetara,[3] dok težina značajno varira od godišnjeg doba i pola. Mužjaci u proseku teže oko 3,3 kilograma nakon inkubacije, 3,7 kilograma posle mitarenja, 6,4 kilograma pre mitarenja, dok ženke teže u proseku 3,2 kilograma posle, a 5.7 kilograma pre mitarenja.[4] Debeli kljun je širine 7 do 8 centimetara, dok je na vrhu širina za centimetar manja. Krilo je, od ramena do vrha, dugačko oko 20,4 centimetra, a rep je dug 9 do 10 centimetara.[5] Glava, brada, grlo i gornji delovi tela su crni i oštro ograničeni od donjih belih delova. Crno perje ima plavkasti sjaj kod mladih, a braon sjaj kod starijih jedinki. Najupečatljiviji deo tela je karakteristična žuta ćuba koja polazi iz pramena na sredini čela i prostire se horizontalno unazad preko potiljka. Krila su braon-crna sa gornje, dok su ivice i donja strana beli sa crnim vrhom. Veliki, okrugao kljun je narandžasto-braon boje. Noge i stopala su roze. Mužjaci i ženke su slični po izgledu, iako su mužjaci uglavnom malo veći.[3] Mužjaci takođe imaju veće kljunove, u proseku 6,1 centimetar, u odnosu na ženke - 5,4 centimetra.
Mlade ptice su manje veličine, imaju tamnobraon kljun, tamnosivu bradu i grlo, bez ili slabo razvijenog glavenog perja. Ćuba je u potpunosti razvijena kod ptica uzrasta od tri do četiri godine, godinu ili dve pre nego što dostignu polnu zrelost.[4]
Makaronski pingvini se mitare jednom godišnje, a u toku ovog procesa zamene sve svoje staro perje. Troše oko dve nedelje pre mitarenja da bi akumulirali masne naslage jer se tokom mitarenja ne hrane, jer ne mogu da uđu u vodu po hranu bez perja. Proces obično traje tri do četiri nedelje, a za to vreme pingvini miruju na obali. Kada se završi ovaj proces, idu nazad u more i vraćaju se u svoje kolonije da bi se parili u proleće.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b BirdLife International (2013). „Eudyptes chrysolophus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013.
- ^ „Species Eudyptes chrysolophus (Brandt, 1837)”. Australian Biological Resources Study: Australian Faunal Directory. Canberra, ACT: Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts, Commonwealth of Australia. 9. 10. 2008. Arhivirano iz originala 06. 11. 2012. g. Pristupljeno 25. 03. 2010.
- ^ a b Williams 1995, str. 211
- ^ a b Williams 1995, str. 213
- ^ Hatcher, John Bell; Morgan, John Pierpont. Reports of the Princeton University Expeditions to Patagonia, 1896-1899: J. B. Hatcher in Charge. The Princeton University. str. 105—.
- ^ Riffenburgh 2007, str. 605.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Riffenburgh, Beau (2007). Encyclopedia of the Antarctic. CRC Press. str. 605. ISBN 978-0-415-97024-2.
- Williams, Tony D. (1995). The penguins: Spheniscidae. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854667-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Taksonomija na Vikivrstama- Macaroni penguins – Center for Biological Diversity Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2015)
- The Penguin Project at Washington University
- The Penguin Page
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
