Maloprodaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Maloprodaja (trgovina na malo) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.[1] Maloprodaja je prodaja dobara ili usluga, pojedinaca ili preduzeća krajnjem korisniku. Maloprodaje su deo integrisanog sistema koji se zove lanac snabdevanja. One kupuju proizvode u velikim količinama od proizvođača ili od veleprodaja, a zatim ih prodaju u manjim količinama krajnjem korisniku. Trgovina se može vršiti bilo na fiksnim lokacijama (lokalima, tezgama...) ili onlajn.

Osnove[uredi | uredi izvor]

Pijaca

Pijaca je mesto gde se razmenjuju roba i usluge, pri čemu se vrši prodaja krajnjim korisnicima.[2] Tradicionalno pijaca (ital. piazza – trg) je gradski trg gde su trgovci postavljali štandove i kupci mogli da razgledaju i kupuju robu. Ova vrsta trgovine je veoma stara, ali bezbroj takvih mesta je i dalje u upotrebi širom sveta. U nekim delovima sveta, u maloprodajnim poslovima i dalje dominiraju male porodične prodavnice, ali ovo tržište sve više preuzimaju veliki trgovinski lanci. Maloprodaje se obično klasifikuju prema vrsti proizvoda kao što sledi:

  • Prehrambeni proizvodi
  • Roba sa dužim vekom trajanja – bela tehnika, elektronika, nameštaj, sportska oprema, itd. Roba koja se ne istroši brzo i može se koristiti duži vremenski period.
  • Roba sa kraćim vekom trajanja ili potrošni materijal - odeća, obuća, itd. Roba koja se konzumira samo jednom ili ima ograničen period (obično do tri godine) u kojem možete da je koristite.
Tržni centar

Vrste maloprodajnih objekata[uredi | uredi izvor]

  • Robne kuće - veoma velike prodavnice koje nude veliki asortiman robe. Često su specijalizovane za određen tip robe (nameštaj, alati...).
  • Autlet prodavnice - često nude širok spektar proizvoda i usluga, ali su uglavnom fokusirane na cenu. Nude širok asortiman robe po pristupačnim cenama.
  • Specijalizovane prodavnice - obraćaju pažnju na određenu kategoriju robe ili usluga i pružaju visok nivo usluga klijentima, u toj oblasti. Pet-shop prodavnica koja je specijalizovana za prodaju hrane za pse bi se mogla smatrati kao specijalizovana prodavnica.
  • Opšte prodavnice - prodavnice koje snabdevaju glavne potrebe za lokalnu zajednicu. U suštini se nalaze u stambenim oblastima. One pružaju ograničenu količinu robe sa većim cenama od prosečnih. Ove prodavnice su idealne za hitne i neposredne kupovine.
  • Hipermarketi - pružaju raznovrsne i velike količine robe po niskim cenama.
  • Supermarketi - prodavnice samoposluživanja koje se uglavnom sastoje od prehrambenih proizvoda i ograničenih količina neprehrambenih artikala.
  • Tržni centri - imaju niz maloprodajnih objekata na jednom mestu. I u njima se nude proizvodi, hrana i zabava pod istim krovom.
  • Elektronska trgovina (e-trgovina) - kupac može da trguje preko interneta ili putem telefona i da mu se roba isporuči na kućnu adresu. Ovakav vid kupovine se još zove kupovina iz fotelje.
  • Automati (za kafu, sokove, cigarete...) - ovo su automatski elektronski uređaji gde korisnici mogu da ubace novac u mašinu i dobiju proizvod.

Određivanje maloprodajnih cena[uredi | uredi izvor]

Najčešće korišćena tehnika određivanja maloprodajne cene je dodavanjem marže na nabavnu cenu. Marža može biti određeni iznos ili u većini slučajeva određeni procenat. Druga tehnika određivanja maloprodajne cene je preporučena maloprodajna cena. To zapravo znači da se proizvod prodaje po ceni koju je preporučio proizvođač, a proizvođač prodavcu daje određeni rabat na cenu (popust) koji predstavlja zaradu. U većini takvih slučajeva cena proizvoda je odštampana na samom proizvodu.

Načini prodaje robe[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko načina na koje potrošači mogu dobiti robu od prodavca:

Apoteka
  • Šalterska prodaja - gde je roba van domašaja kupca i mora se dobiti od prodavca. Ovaj tip maloprodaje je uobičajen za male skupe artikle (npr. nakit) ili kontrolisane artikle poput lekova.
  • Isporuka - gde se roba direktno isporučuje potrošačima na kućne adrese ili radna mesta. Naručivanje telefonom je sada uobičajeno, bilo iz kataloga, novina, televizijskih reklama ili lokalnih restorana (posebno za isporuke pice). Direktni marketing, uključujući telemarketing i televizijske kanale za kupovinu, se takođe koriste za naručivanje robe preko telefonske linije.
  • Prodaja vrata do vrata - gde prodavac putuje sa robom za prodaju.
  • Samoposluživanje - gde se roba može pogledati i ispitati pre kupovine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pijaca na Trajanovom forumu, najraniji poznati primer stalnih maloprodajnih izloga
Veliki bazar, Istanbul (unutrašnjost). Osnovan 1455. godine, smatra se da je to najstarija pokrivena pijaca koja neprekidno radi

Maloprodajne pijace postoje od davnina. Arheološki dokazi o trgovini, verovatno uključujući sisteme razmene, datiraju više od 10.000 godina unazad. Kako su civilizacije rasle, trampa je zamenjena maloprodajom koja je uključivala kovanje novca. Smatra se da su se prodaja i kupovina pojavili u Maloj Aziji (moderna Turska) oko 7. milenijuma pre nove ere.[3] U staroj Grčkoj, pijace su funkcionisale unutar agore, otvorenog prostora na kome je, tokom pijačnih dana, roba bila izložena na prostirkama ili privremenim tezgama.[4] U starom Rimu trgovina se odvijala u forumu.[5] Rimski forum je verovatno bio najraniji primer stalnog maloprodajnog izloga.[6] Nedavna istraživanja sugerišu da je Kina imala bogatu istoriju ranih maloprodajnih sistema.[7] Još od 200. p. n. e., kineska ambalaža i brendiranje su korišćeni da signaliziraju porodicu, nazive mesta i kvalitet proizvoda, a upotreba brendiranja proizvoda nametnutom od strane vlade korišćena je između 600. i 900. godine.[8] Ekart i Bengtson su tvrdili da je tokom dinastije Song (960–1127), kinesko društvo razvilo potrošačku kulturu, gde je visok nivo potrošnje bio dostižan za širok spektar običnih potrošača, a ne samo za elitu.[9]

U srednjovekovnoj Engleskoj i Evropi bilo je relativno malo stalnih radnji; umesto toga, kupci su ulazili u zanatsku radionice gde su direktno sa trgovcima razgovarali o mogućnostima kupovine.[10] U naseljenijim gradovima, mali broj prodavnica je počeo da se pojavljuje do 13. veka.[11] Izvan velikih gradova, većina potrošačke kupovine je vršena preko pijaca ili sajmova.[12] Smatra se da su se pijace pojavile nezavisno izvan Evrope. Veliki bazar u Istanbulu se često navodi kao najstarija svetska pijaca koja neprekidno radi; njegova izgradnja počela je 1455. Španski konkvistadori su oduševljeno pisali o tržištima u Americi. U 15. veku, meksičko (aztečko) tržište Tlatelolko bilo je najveće u celoj Americi.[13]

Do 17. veka, stalne prodavnice sa redovnijim radnim vremenom počele su da zamenjuju pijace i sajmove kao glavne maloprodajne objekte. Pokrajinski trgovci su bili aktivni u skoro svakom engleskom trgovištu.[14] Kako je broj radnji rastao, one su doživele transformaciju. Elementi moderne radnje, koji su bili potpuno odsutni u radnji iz šesnaestog i ranog sedamnaestog veka, postepeno su ustupili mesto enterijerima prodavnica i izlozima koji su poznatiji savremenim kupcima. Pre osamnaestog veka, tipična maloprodajna radnja nije imala pult, vitrine, stolice, ogledala, svlačionice, itd. Međutim, mogućnost da kupac pregleda robu, dodirne i oseti proizvode počela je da bude dostupna, sa maloprodajnim inovacijama od kraja 17. i početkom 18. veka.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Propisi i zakon o trgovini”. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  2. ^ The Free Dictionary
  3. ^ Jones, Brian D.G.; Shaw, Eric H. (2006). "A History of Marketing Thought", Handbook of Marketing. Weitz, Barton A.; Wensley, Robin (eds), Sage, p. 41, ISBN 1-4129-2120-1.
  4. ^ Thompson, D.B., An Ancient Shopping Center: The Athenian Agora, ASCSA, 1993 pp. 19–21
  5. ^ McGeough, K.M., The Romans: New Perspectives, ABC-CLIO, 2004, pp. 105–06
  6. ^ Coleman, P., Shopping Environments, Elsevier, Oxford, 2006, p. 28
  7. ^ Moore, Karl; Reid, Susan (2008). „The birth of brand: 4000 years of branding”. Business History. 50 (4): 419—32. S2CID 130123204. doi:10.1080/00076790802106299. 
  8. ^ Eckhardt, G.M. and Bengtsson. A. "A Brief History of Branding in China", Journal of Macromarketing, Vol, 30, no. 3, 2010, pp. 210–21
  9. ^ Eckhardt, G.M. and Bengtsson. A. "A Brief History of Branding in China", Journal of Macromarketing, Vol, 30, no. 3, 2010, p. 212
  10. ^ Thrupp, S.L., The Merchant Class of Medieval London, 1300–1500, pp. 7–8
  11. ^ Pevsner, N. and Hubbard, E., The Buildings of England: Cheshire Penguin, 1978, p. 170
  12. ^ Gazetteer of Markets and Fairs in England and Wales to 1516, The List and Index Society, no. 32, 2003
  13. ^ Rebecca M. Seaman, ur. (2013). Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ... Abc-Clio. str. 375. ISBN 978-1-59884-777-2. 
  14. ^ Cox, N.C. and Dannehl, K., Perceptions of Retailing in Early Modern England, Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, p,. 129
  15. ^ Cox, N.C. and Dannehl, K., Perceptions of Retailing in Early Modern England, Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, pp. 153–54

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Adburgham, A., Shopping in Style: London from the Restoration to Edwardian Elegance, London, Thames and Hudson, 1979
  • Alexander, A., "The Study of British Retail History: Progress and Agenda", in The Routledge Companion to Marketing History, D.G. Brian Jones and Mark Tadajewski (eds.), Oxon, Routledge, 2016, pp. 155–72
  • Feinberg, R.A. and Meoli, J., [Online: http://acrwebsite.org/volumes/7196/volumes/v18/NA-18%7C"A Brief History of the Mall"], in Advances in Consumer Research, Volume 18, Rebecca H. Holman and Michael R. Solomon (eds.), Provo, UT: Association for Consumer Research, 1991, pp. 426–27
  • Hollander, S.C., "Who and What are Important in Retailing and Marketing History: A Basis for Discussion", in S.C. Hollander and R. Savitt (eds.) First North American Workshop on Historical Research in Marketing, Lansing, MI: Michigan State University, 1983, pp. 35–40.
  • Jones, F., "Retail Stores in the United States, 1800–1860", Journal of Marketing, October 1936, pp. 135–40
  • Krafft, Manfred; Mantrala, Murali K., ur. (2006). Retailing in the 21st Century: Current and Future Trends. New York: Springer Verlag. ISBN 978-3-540-28399-7. 
  • Kowinski, W.S., The Malling of America: An Inside Look at the Great Consumer Paradise, New York, William Morrow, 1985
  • Furnee, J.H., and Lesger, C. (eds), The Landscape of Consumption: Shopping Streets and Cultures in Western Europe, 1600–1900, Springer, 2014
  • MacKeith, M., The History and Conservation of Shopping Arcades, Mansell Publishing, 1986
  • Nystrom, P.H., "Retailing in Retrospect and Prospect", in H.G. Wales (ed.) Changing Perspectives in Marketing, Urbana: University of Illinois Press, 19951, pp. 117–38.
  • Stobard, J., Sugar and Spice: Grocers and Groceries in Provincial England, 1650–1830, Oxford University Press, 2016
  • Underhill, Paco, Call of the Mall: The Author of Why We Buy on the Geography of Shopping, Simon & Schuster, 2004
  • Shaw, Eric H. (2016). „2: Ancient and medieval marketing”. Ur.: Jones, D.G. Brian; Tadajewski, Mark. The Routledge Companion to Marketing History. Routledge Companions. London: Routledge. str. 24. ISBN 978-1-134-68868-5. Pristupljeno 2017-01-03. „Perhaps the only substantiated type of retail marketing practice that evolved from Neolithic times to the present was the itinerant tradesman (also known as peddler, packman or chapman). These forerunners of traveling salesmen roamed from village to village bartering stone axes in exchange for salt or other goods (Dixon, 1975).” 
  • Rebecca M. Seaman, ur. (2013). Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ... Abc-Clio. str. 375. ISBN 978-1-59884-777-2. 
  • Hevrdejs, Judy (18. 12. 2007). „Montgomery Ward's First Catalog”. Chicago Tribune. 
  • Johanson, Simon (2. 6. 2015). „Bunnings Shifts Focus as it Upsizes Store Network”. The Age. 
  • Wahba, Phil (15. 6. 2017). „The Death of Retail is Greatly Exaggerated”. Fortune (Print magazine). str. 34. 
  • Michael Allison and Jude Kaye (2005). Strategic Planning for Nonprofit Organizations. Second Edition. John Wiley and Sons.
  • John Argenti (1968). Corporate Planning – A Practical Guide. Allen & Unwin.
  • John Argenti (1974). Systematic Corporate Planning. Wiley.
  • Bradford and Duncan (2000). Simplified Strategic Planning. Chandler House.
  • Patrick J. Burkhart and Suzanne Reuss (1993). Successful Strategic Planning: A Guide for Nonprofit Agencies and Organizations. Newbury Park: Sage Publications.
  • L. Fahey and V. K. Narayman (1986). Macroenvironmental Analysis for Strategic Management. West Publishing.
  • Stephen G. Haines (2004). ABCs of strategic management: an executive briefing and plan-to-plan day on strategic management in the 21st century.
  • T. Kono (1994) "Changing a Company's Strategy and Culture", Long Range Planning, 27, 5 (October 1994), pp. 85–97
  • Philip Kotler (1986), "Megamarketing" In: Harvard Business Review. (March–April 1986)
  • Theodore Levitt (1960) "Marketing myopia", In: Harvard Business Review, (July–August 1960)
  • M. Lorenzen (2006). "Strategic Planning for Academic Library Instructional Programming." In: Illinois Libraries 86, no. 2 (Summer 2006): 22–29.
  • R. F. Lusch and V. N. Lusch (1987). Principles of Marketing. Kent Publishing,
  • Max Mckeown (2012), The Strategy Book, FT Prentice Hall.
  • John Naisbitt (1982). Megatrends: Ten New Directions Transforming our Lives. Macdonald.
  • Erica Olsen (2012). Strategic Planning Kit for Dummies, 2nd Edition. John Wiley & Sons, Inc.
  • Brian Tracy (2000). The 100 Absolutely Unbreakable Laws of Business Success. Berrett, Koehler Publishers.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Maloprodaja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малопродаја&oldid=27675346”