Pređi na sadržaj

Marija Karađorđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druga značenja, pogledajte stranicu Marija Karađorđević (višeznačna odrednica).
Marija Karađorđević
Kraljica Marija Karađorđević
Lični podaci
Datum rođenja(1900-01-09)9. januar 1900.
Mesto rođenjaGota, Nemačko carstvo
Datum smrti22. jun 1961.(1961-06-22) (61 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
GrobOplenac (nakon 2013)
Porodica
SupružnikAleksandar I Karađorđević
PotomstvoPetar II Karađorđević, Tomislav Karađorđević i Andrej Karađorđević
RoditeljiFerdinand Hoencolern
Marija od Edinburga
DinastijaHoencolern-Sigmaringen (po rođenju)
Karađorđević (po udaji)
Kraljica SHS, kraljica Jugoslavije
Period8. jun 1922 — 9. oktobar 1934.
PrethodnikDraga Mašin (kao kraljica Srbije)
NaslednikAleksandra Karađorđević

Marija Karađorđević (rum. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Gota, 9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Iako rođena u Nemačkoj osnovno obrzovanje je stekla na rumunskom dvoru, a posle završetka Prvog svetskog rata nastavlja školovanje u Engleskoj, u Hilfild školi, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice. Sem maternjeg dobro je govorila i engleski, nemački i francuski jezik, a kasnije i srpski.[2]

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Veridba sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem je objavljena na njen rođendan, 9. januara 1922. u Sinaji.[3] Venčanje je održano 8. juna 1922. godine u Beogradu, u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila.[4] Sa njim je rodila tri sina:

Imala je vinariju u Demir Kapiji.[5]

Srpski narod ju je veoma voleo. Bila je uzor predane i brižne supruge i majke. Bila je veoma angažovana u humanitarnom radu i učestvovala je u radu organizacija kao što su Komitet Jugoslovenskog crvenog krsta i Društvu „Sveti Jovan”. Osnovala je i fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu i stare i nemoćne.[6]

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan.

Ubistvo muža je kraljicu teško pogodilo, pa se sa porodicom povukla u seosko domaćinstvo u blizini Londona, u Bedfordširu gde je živela sa svojim sinovima Tomislavom i Andrejom živela do 1946. godine, nakon čega su se preselili u Kent gde je kupila kuću sa imanjem. Tamo je nastavila da upražnjava svoje hobije, slikarstvo i vajarstvo, a čak je u pedesetim godinama postala i student umetničke škole.

Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. posle kapitulacije jugoslovenske vojske ona je postala kraljica-majka. Pitanje Petrovog braka sa grčkom princezom Aleksandrom , koji je sklopljen u proleće 1944. godine, trajno ju je otuđio od najstarijeg sina.[7] Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju, kao i u logore širom evrope gde je bilo internirano preko 200 hiljada srba, ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević.[8]

Jugoslovenska kraljica se nikada nije bavila politikom, posvetila se svom domu i porodici i učila je srpske narodne običaje. Do kraja života je slavila porodičnu krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog.

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.[9]

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu, u 61. godini života i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine[10][11], da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.[12][13] Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.[14]

Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.

Kraljica Marija u poznim godinama.

Titule i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • 9. januar 1900 — 8.jun 1922: Nj. K. V. princeza Marija od Rumunije, kneginja od Hoencolern-Sigmaringena.
  • 8. jun 1922 — 6. januar 1929: Njeno Veličanstvo kraljica od SHS
  • 6. januar 1929 — 9. oktobar 1934: Njeno Veličanstvo kraljica od Jugoslavije
  • 9. oktobar 1934 — 22. jun 1961: Njeno Veličanstvo kraljica Marija, kraljica Majka

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Domaća

Strana

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Leopold Hoencolern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Stefanija de Boarne
 
 
 
 
 
 
 
2. Ferdinand Rumunski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ferdinand od Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
10. Ferdinand II Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija Antonija Kohari de Čabrag
 
 
 
 
 
 
 
5. Antonija od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pedro I od Brazila
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija II Portugalska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marija Leopoldina od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
1. Marija Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
12. Albert fon Saksen-Koburg i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfred od Saksen-Koburga i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
13. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Edinburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
14. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ludvig II, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Aleksandar I
16. decembar 1888. 9. oktobar 1934.

Deca

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Kralj Petar II
6. septembar 1923. 3. novembar 1970. Kraljica Aleksandra
Princ Tomislav
19. januar 1928. 12. jul 2000. Princeza Margarita; Linda Meri Boni
Princ Andrej
28. jun 1929. 7. maj 1990. Princeza Kristina; Princeza Kira; Eva Marija Anđelković

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Kraljica Marija (Paja Jovanović)
    Kraljica Marija (Paja Jovanović)
  • kralj Aleksandar i kraljica Marija
    kralj Aleksandar i kraljica Marija
  • Portret princeze Marije iz devojačkih dana. U Rumuniji su je zvali „Minjon“ zbog njene lepote
    Portret princeze Marije iz devojačkih dana. U Rumuniji su je zvali „Minjon“ zbog njene lepote
  • Kraljica Marija sa sinovima, prinčevima Petrom, Tomislavom i Andrejom
    Kraljica Marija sa sinovima, prinčevima Petrom, Tomislavom i Andrejom
  • Bista kraljice Marije rad Đorđa Jovanovića
    Bista kraljice Marije rad Đorđa Jovanovića
  • Kraljica Marija u srpskoj narodnoj nošnji
    Kraljica Marija u srpskoj narodnoj nošnji
  • Petar II kao dete, obučen u šumadijsku narodnu nošnju
    Petar II kao dete, obučen u šumadijsku narodnu nošnju
  • Kraljica Marija sa sinom Petrom
    Kraljica Marija sa sinom Petrom
  • Kraljica Marija
    Kraljica Marija
  • Kraljica Marija, 1923. (rad Milene Pavlović-Barili)
    Kraljica Marija, 1923. (rad Milene Pavlović-Barili)
  • Predstava kraljice Marije na novčanici 1000 dinara Kraljevine Jugoslavije
    Predstava kraljice Marije na novčanici 1000 dinara Kraljevine Jugoslavije

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Hronograf”. 
  2. ^ „Kraljica Marija”. 
  3. ^ „Politika“, 10. jan. 1922
  4. ^ 90 godina od poslednje kraljevske svadbe u Beogradu („Politikin zabavnik“, 13. jun 2014)
  5. ^ Šajn, Željko (4. 6. 2021). „Kraljica Marija u Severnoj Makedoniji”. Politika. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  6. ^ „Projekatt Rastko”. 
  7. ^ Karađorđevići: od vožda do krune. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6. 
  8. ^ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. april 2014)
  9. ^ Kraljica Marija tugovala sama („Večernje novosti“, 20. jun 2011)
  10. ^ Zemni ostaci kraljice Marije stigli u Beograd („Blic“, 29. april 2013)
  11. ^ Kraljica Marija se vratila kući („Večernje novosti“, 29. april 2013)
  12. ^ Sahranjeni Karađorđevići na Oplencu („Večernje novosti“, 26. maj 2013)
  13. ^ Sahrana Karađorđevića: Dinastiji mir, a Srbiji pomirenje („Večernje novosti“, 26. maj 2013)
  14. ^ Rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević („Politika“, 14. april 2014)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Карађорђевић&oldid=29122747”