Marija Karađorđević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Marija Karađorđević
Kraljica marija.jpg
Kraljica Marija Karađorđević
Datum rođenja (1900-01-09)9. januar 1900.
Mesto rođenja Gota
 Nemačko carstvo
Datum smrti 22. jun 1961.(1961-06-22) (61 god.)
Mesto smrti London
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Dinastija Hoencolern (po rođenju)
Karađorđević (po udaji)
Otac Ferdinand Hoencolern
Majka Marija od Edinburga
Supružnik Aleksandar I Karađorđević
Potomstvo Petar II Karađorđević, Tomislav Karađorđević, Andrej Karađorđević
Kraljica SHS, kraljica Jugoslavije
Period 8. jun 19229. oktobar 1934.
Naslednik Aleksandra Karađorđević

Marija Karađorđević (rum. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Gota, 9. januar 1900London, 22. jun 1961) je bila jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.


Biografija[uredi]

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine.[1] Sa njim je rodila tri sina:

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević. [2]

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.[3]

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine[4][5], da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.[6][7] Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.[8]

Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.

Kraljica Marija u poznim godinama.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Leopold Hoencolern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Stefanija de Boarne
 
 
 
 
 
 
 
2. Ferdinand Rumunski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ferdinand od Saks-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
10. Ferdinand II Portugalski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija Antonija Kohari de Čabrag
 
 
 
 
 
 
 
5. Antonija od Portugalije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Pedro I od Brazila
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija II Portugalska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Marija Leopoldina od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
1. Marija Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
12. Albert fon Saksen-Koburg i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfred od Saksen-Koburga i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
13. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija od Edinburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
14. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ludvig II, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi]

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Kralj Aleksandar I
Kralj aleksandar1.jpg
16. decembar 1888. 9. oktobar 1934.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Kralj Petar II
Petar II Karađorđević.jpg
6. septembar 1923. 3. novembar 1970. Kraljica Aleksandra
Princ Tomislav
Prince Tomislav Karadjordjevic WC photo.jpg
19. januar 1928. 12. jul 2000. Princeza Margarita; Linda Meri Boni
Princ Andrej
AndrejKaradjordjevic.jpg
28. jun 1929. 7. maj 1990. Princeza Kristina; Princeza Kira; Eva Marija Anđelković

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]