Пређи на садржај

Марија Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Марија Карађорђевић (вишезначна одредница).
Марија Карађорђевић
Краљица Марија Карађорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1900-01-09)9. јануар 1900.
Место рођењаГота, Немачко царство
Датум смрти22. јун 1961.(1961-06-22) (61 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ГробОпленац (након 2013)
Породица
СупружникАлександар I Карађорђевић
ПотомствоПетар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић и Андреј Карађорђевић
РодитељиФердинанд Хоенцолерн
Марија од Единбурга
ДинастијаХоенцолерн-Сигмаринген (по рођењу)
Карађорђевић (по удаји)
Краљица СХС, краљица Југославије
Период8. јун 1922 — 9. октобар 1934.
ПретходникДрага Машин (као краљица Србије)
НаследникАлександра Карађорђевић

Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.

Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.

Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.[2]

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Веридба са југословенским краљем Александром I Карађорђевићем је објављена на њен рођендан, 9. јануара 1922. у Синаји.[3] Венчање је одржано 8. јуна 1922. године у Београду, у Саборној цркви Светог архангела Михаила.[4] Са њим је родила три сина:

Имала је винарију у Демир Капији.[5]

Српски народ ју је веома волео. Била је узор предане и брижне супруге и мајке. Била је веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.[6]

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан.

Убиство мужа је краљицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско домаћинство у близини Лондона, у Бедфордширу где је живела са својим синовима Томиславом и Андрејом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где је купила кућу са имањем. Тамо је наставила да упражњава своје хобије, сликарство и вајарство, а чак је у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.

Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулације југословенске војске она је постала краљица-мајка. Питање Петровог брака са грчком принцезом Александром , који је склопљен у пролеће 1944. године, трајно ју је отуђио од најстаријег сина.[7] Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију, као и у логоре широм европе где је било интернирано преко 200 хиљада срба, али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић.[8]

Југословенска краљица се никада није бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила је српске народне обичаје. До краја живота је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног.

После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[9]

Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[10][11], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[12][13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[14]

Била је активна у добротворним организацијама.

Краљица Марија у позним годинама.

Титуле и признања

[уреди | уреди извор]
  • 9. јануар 1900 — 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
  • 8. јун 1922 — 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
  • 6. јануар 1929 — 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
  • 9. октобар 1934 — 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Домаћа

Страна

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Стефанија де Боарне
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд Румунски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд II Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Антонија Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I од Бразила
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија II Португалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Леополдина од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
12. Алберт фон Саксен-Кобург и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Едвард, војвода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
13. Викторија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Викторија, војвоткиња од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг II, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар I
16. децембар 1888. 9. октобар 1934.

Деца

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти супружник
Краљ Петар II
6. септембар 1923. 3. новембар 1970. Краљица Александра
Принц Томислав
19. јануар 1928. 12. јул 2000. Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони
Принц Андреј
28. јун 1929. 7. мај 1990. Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Краљица Марија (Паја Јовановић)
    Краљица Марија (Паја Јовановић)
  • краљ Александар и краљица Марија
    краљ Александар и краљица Марија
  • Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
    Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
  • Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
    Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
  • Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
    Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
  • Краљица Марија у српској народној ношњи
    Краљица Марија у српској народној ношњи
  • Петар II као дете, обучен у шумадијску народну ношњу
    Петар II као дете, обучен у шумадијску народну ношњу
  • Краљица Марија са сином Петром
    Краљица Марија са сином Петром
  • Краљица Марија
    Краљица Марија
  • Краљица Марија, 1923. (рад Милене Павловић-Барили)
    Краљица Марија, 1923. (рад Милене Павловић-Барили)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хронограф”. 
  2. ^ „Краљица Марија”. 
  3. ^ „Политика“, 10. јан. 1922
  4. ^ 90 година од последње краљевске свадбе у Београду („Политикин забавник“, 13. јун 2014)
  5. ^ Шајн, Жељко (4. 6. 2021). „Краљица Марија у Северној Македонији”. Политика. Приступљено 9. 6. 2021. 
  6. ^ „Пројекатт Растко”. 
  7. ^ Карађорђевићи: од вожда до круне. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6. 
  8. ^ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logoraše i volela Srbiju! („Telegraf“, 14. април 2014)
  9. ^ Краљица Марија туговала сама („Вечерње новости“, 20. јун 2011)
  10. ^ Земни остаци краљице Марије стигли у Београд („Блиц“, 29. април 2013)
  11. ^ Краљица Марија се вратила кући („Вечерње новости“, 29. април 2013)
  12. ^ Сахрањени Карађорђевићи на Опленцу („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  13. ^ Сахрана Карађорђевића: Династији мир, а Србији помирење („Вечерње новости“, 26. мај 2013)
  14. ^ Рехабилитована краљица Марија Карађорђевић („Политика“, 14. април 2014)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Карађорђевић&oldid=28696523”