Mark Tven

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Mark Tven
Mark Twain by AF Bradley.jpg
Mark Tven
Datum rođenja (1835-11-30)30. novembar 1835.
Mesto rođenja Florida
SAD
Datum smrti 21. april 1910.(1910-04-21) (74 god.)
Mesto smrti Reding
SAD

Potpis
Mark Tven (1909)

Mark Tven (engl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa.[2]

Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi.[3] Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin.[4]

Biografija[uredi]

Rodna kuća Marka Tvena u mestu Florida

Samjuel Langhorn Klemens rođen je 30. novembra 1835. godine u mestu Florida u Misuriju. Kada mu je bilo četiri godine s roditeljima se preselio u mesto Hanibal, gde je pohađao osnovnu školu. Nakon smrti oca 1847. godine krenuo je na štamparski zanat. Kasnije je radio kao štampar u Keokuku (Ajova), Njujorku, Filadelfiji, Pensilvaniji i drugde po SAD. Potom je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi sve do početka Američkog građanskog rata 1861., kada je na kratko kao dobrovoljac pristupio konjici Konfederacije. Kasnije te godine pridružio se bratu u novoosnovanom teritoriju Nevada gde je radio u rudniku srebra. Godine 1862. postaje izvjestitelj novina Teritorijal enterprajz u mestu Virdžinija Siti u Nevadi, a 1863. je počeo pisati članke za iste novine pod pseudonimom Mark Tven. Na reci Misisipi ta fraza znači „dva hvata duboko“. Nakon preseljenja u Kaliforniju, tačnije u San Francisko 1864. godine upoznao je američke pisce Artemusa Vorda i Breta Harta koji su mu pružili podršku u njegovom radu. Godine 1865. obradio je bajku koju je čuo na kalifornijskim zlatnim poljima i objavio je pod naslovom The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. Za nekoliko meseci delo je postalo veoma popularno. Godine 1867. je održao predavanje u Njujorku, a iste godine je posetio Evropu i Palestinu. Ta putovanja opisao je u knjizi The Innocents Abroad (1869.) koja preuveličava aspekte evropske kulture, a koja je impresionirala američke turiste. Uskoro se (1870.) oženio Olivijom Langdon. Nakon kratkog boravka u gradiću Bufalo (država Njujork) mladi bračni par seli se u mesto Hartford u Konektikatu.[5]

Većina Tvenovih najboljih dela napisana je tokom 1870-ih i 1880-ih u Hartfordu i za vreme leta na farmi Kveri kod mesta Elmira (država Njujork). Delo Roughing It (1872.) opisuje njegove rane pustolovine u doba kada je bio rudar i novinar. Doživljaji Toma Sojera (1876.) slave detinjstvo u gradu na obali Misisipija, dok delo А Tramp Abroad (1880.) opisuje putovanje kroz nemački Švarcvald. Roman Kraljević i prosjak (1882.) knjiga je za decu fokusirana na zamenu identiteta u tjudorskoj Engleskoj. Život na Misisipiju iz 1883. kombinuje autobiografski prikaz vlastitih iskustava kao rečnog pilota. Roman „Jenki na dvoru kralja Artura“ iz 1889. godine satirično je delo na temu tlačenja ljudi u feudalnoj Engleskoj. Doživljaji Haklberija Fina (1884.) nastavak su Doživljaja Toma Sojera i uglavnom se smatra Tvenovim najboljim delom. U romanu je reč o dečaku koji beži od svoga oca na splavi rekom Misisipi s odbeglim robom Džimom. Ovo delo, između ostalog, daje čitaocu sliku života na reci Misisipi pre građanskog rata.

Iste godine kada se pojavio Haklberi Fin, Tven je osniva firmu Charles L. Webster and Company kako bi objavljivao svoja dela i dela drugih pisaca. Najpoznatije delo koje je ta firma objavila bili su Lični memoari (dva sveska, 1885—1886.) koje je napisao američki general i predsednik Julisiz S. Grant. Loša investicija u automatsku pisaću mašinu dovela je firmu do bankrota (1894.). Uspešna predavanja širom sveta i knjiga koja je nastala na osnovu tih putovanja Following the Equator (1897.) otplatili su Tvenove dugove. Njegov rad u vreme 1890.h i 1900.h označen je rastućim pesimizmom i gorčinom, koje su prouzrokovali njegov poslovni neuspeh, a kasnije i smrt njegove supruge i dve njihove kćerke. Značajna dela iz tog razdoblja su Pudd'nhead Wilson (1894) - roman čija radnja je smeštena na Jug SAD pre građanskog rata i u kojoj se kritikuje rasizam. Personal Recollections of Joan of Arc (1896.) je sentimentalna biografija Jovanke Orleanke. Kasnija dela uključuju dve kratke priče The Man That Corrupted Hadleyburg (1899.) i The War Prayer (1905.). Reč je o filozofskim, socijalnim i političkim esejima. Rukopis dela Tajanstveni stranac je ostao nekompletan, a delo je objavljeno posthumno 1916. godine.

Tvenov rad inspirisan je nekonvencionalnim Zapadom, a popularnost njegovih dela označila je kraj dominacije, u američkoj literaturi, pisaca iz Nove Engleske. Kasniji slavni američki pisci Ernest Hemingvej i Vilijam Fokner pozivali su se na Tvena kao na svoju inspiraciju. U poslednjim godinama svog života Tven je pisao manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Ostao je zapamćen i po odelima s belim crtama koja je uvek nosio u javnim nastupima. Primio je počasni doktorat Oksfordskog univerziteta 1907. godine.

Kada je preminuo ostavio je za sobom nedovršenu autobiografiju koju je 1924. godine objavila njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. U prvoj polovini 1990. pronađen je izvorni rukopis Haklberija Fina u Holivudu. Nakon dužeg povlačenja po sudu oko borbe za pravo vlasništva taj rukopis, kao i drugi do tada neobjavljeni materijali, dodeljeni su javnoj knjižari Bafala i okruga Iri 1992. godine. Četiri godine kasnije (1996.) objavljeno je revidirano izdanje Doživljaji Haklberija Fina, koje je obuhvatalo i neobjavljene materijale.

Pri kraju možda je zanimljivo spomenuti kako je Tven bio i jedan od retkih prijatelja Nikole Tesle. Mark Tven preminuo je 21. aprila 1910. godine u mestu Reding u Konektikatu.

Dela[uredi]

Odabrana dela[uredi]

Pregled[uredi]

Mark Tven u njegovom plažtu (skarlet sa sivim rukavima i porubima) pri uručenju njegovog literarnog doktorata, koji mu je dodelio Oksfordski univerzitet

Tven je počeo svoju karijeru pišući lake, humorističke stihove, ali je evoluirao u hroničara sujete, licemerja i ubilačkih dela čovečanstva. Sredinom svoje karijere, u delu Haklberi Fin, on je kombinovao bogat humor, čvrstu naraciju i drištveni kriticizam. Tven je bio majstor u prikazivanju kolokvijalnog govora i pomogao je u kreiranju i popularizovanju prepoznatljive američke literature izgrađene na američkim temama i jeziku. Mnogi Tvenovi radovi su bili svojevremeno potisnuti iz različitih razloga. Delo Adventures of Huckleberry Finn je bilo više puta isključivano iz lektire američkih škola, ne samo zbog često upotrebe reči niger, koja je bila u širokoj upotrebi tokom perioda pre Građanskog rata u kome se roman odvija.

Kompletnu bibliografiju njegovih radova je skoro nemoguće napraviti, zbog velikog broj komada koje je Tven napisao (često u opskurnim novinama) i njegove česte upotrebe nekoliko različitih pseudonima. Dodatno, velika porcija njegovih govora i predavanja je izgubljena ili nije zapisana; stoga je kolekcija Tvenovih radova rad u progresu. Istraživači su otkrili deo Tvenovog objavljenog materijala 1995. i 2015. godine.[6][7]

Rani žurnalizam i putopisi[uredi]

Koliba u kojoj je Tvejn napisao „Jumping Frog of Calaveras County“, „Jackass Hill“, „Okrug Tuolumi“. Kliknite na memorijalnu ploču i unutrašnji pogled.

Dok je pisao za novine Territorial Enterprise u gradu Virdžinija Siti tokom 1863. godine, Klemens se upoznao sa advokatom Tomom Fičom, editorom konkurentskih novina Virginia Daily Union, koji je bio poznat kao „srebrno-jezični orator Pacifika“.[8]:51 On je smatrao Fiča osobom koja mu je dala „prvu realno profitabilnu lekciju“ o pisanju. Godine 1866, Klemens je dao predavanje o Sendvičkim ostrvima publici u gradu Vošo Siti u Nevadi.[9] Klemens je izjavio da, „Kad sam prvobitno počeo da predajem, i u mom ranom pisanju, moja jedina namera je bila da stvorim komični kapital iz svega što sam video i čuo“. Fič mu je rekao, „Klemens, tvoje pradavanje je bilo divno. Ono je bilo elokventno, pokretničko, iskreno. Nikad u mom celokupnom životu nisam čuo takav veličanstven komad opisne naracije. Ali si ti počinio jedan neoprostiv greh — zaista neoprostiv greh. To je greh koji ne smeš više nikad počiniti. Ti is završio izuzetno elokventan opis, kojim is podstakao intenzivni interest svoje publike, sa groznim antiklimaksom, kojim si poništio sav zaista fini efekat koji si proizveo.“[10] U to vreme je Tven postao pisac Sejdžbaš škole, i bio je najzapaženiji predstavnik tog literarnog žanra.[11]

Tvenov prvi značajni rad, „The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County", je prvi put objavljen u novinama New York Saturday Press 18. novembra, 1865. Jedini razlog što je tu objavljen je da je njegova priča stigla suviše kasno da bi bila uključena u knjigu koju je Artemus Vord pripremao i koja se bavila opisima Američkog zapada.

Nakon tog praska popularnosti, novine Sacramento Union su zaposlile Tvena da piše pisma o svojim putopisnim doživljajima. Prvo putovanje koje je poduzeo radi ovog posla je bila plovidba parnim brodom Ajax na svom prvom putovanju do Havaja, koji su se u to vreme nazivali Sendvič ostvrima. Ta duhovita pisma su mu popločala put do novina Alta Kalifornija u San Francisku, koje su ga designirale kao putujućeg dopisnika za putovanje od San Franciska do Njujorka preko Panamskog kanala. Tokom tog perioda, Tven je pisao pisma namenjena objavljivanju, dokumentirajući svoje doživljaje sa znatnom dozom burlesknog humora. Tven je 8. juna 1867. isplovio na putničkoj krstarici Quaker City na plovidbu koja je trajala pet meseci. Ovo putovanje je rezultiralo u delu The Innocents Abroad ili The New Pilgrims' Progress.

Godine 1872, Tven je objavio drugi deo putopisne literature, Roughing It, kao polu-nastavak delu Innocents. Roughing It je semi-autobiografski opis Tvenovog putovanja od Misurija do Nevade, njegovog naknadnog života na Američkom Zapadu, i njegove posete Havajima. Knjiga satirično ismejava Američko i Zapadno društvo na isti način na koji je delo Innocents kritikovalo razne zemlje Evrope i Srednjeg Istoka. Tvenov sledeći rad je zadržao fokus na Američkom društvu, ali se u većoj bavi svakonevnim događajima. Nazvano The Gilded Age: A Tale of Today, ono je putopis, kao i njegove prethodne dve knjige, ali je i njegov prvi pokušaj pisanja romana. Ta knjiga je takođe značajna po tome što je ona jedina Tvenova kolaboracija; napisana je sa njegovim susedom, Čarlsom Varnerom.

Tvenova sledeća dva rada su bazirana na njegovom iskustvima na reci Misisipi. Old Times on the Mississippi, serija skica objavljenih u magazinu Atlantic Monthly 1875. godine, odslikava Tvenovo razočaranje u romantizam.[12] Old Times konačno postaje početna tačka za Life on the Mississippi.

Tom Sojer i Haklberi Fin[uredi]

Tvenova sledeća veća publikacija je bio roman Doživljaji Toma Sojera, koji je baziran na njegovom detinjstvu u Hanibalu. Tom Sojer je opisan po uzoru na Tvena kao dete, sa tragovima dva školska druga, Džona Brigsa i Vila Bovena. Knjiga je takođe uvela, u sporednoj ulozi, Haklberi Fina, po uzoru na Tvenovog dečačkog prijatelja Toma Blankenšipa.

Knjiga The Prince and the Pauper, uprkos toga što je zaplet sveprisutan u današnjem filmu i literaturi, nije inicijalno bila dobro prihavaćena. Pričajući priču od dva dečaka rođena istog dana koja su fizički identična, knjiga služi kao društveni komentar u kome princ i siromah zamenjuju mesta. Pauper je bio Tvenov prvi pokušaj pisanja istorijske fikcije, i krivica za njene nedostatke se obično prisuje Tvenu zbog njegovog nedovoljnog poznavanja engleskog društva, kao i činjenici da je nastala nakon masivnog uspeha. Tokom pisanja romana Pauper, Tven je započeo Adventures of Huckleberry Finn (dela kod koga je konzistentno imao problema sa završavanjem[13]), a započeo je i završio još jednu putopisnu knjigu, A Tramp Abroad, koja sledi Tvena tokom njegovog putovanja kroz centralnu i južnu Evropu.

Tvenov sledeći značajni objavljeni rad, Adventures of Huckleberry Finn, ga je učvrstio kao značajnog američkog pisca. Neki ga nazivaju prvom velikim američkim romanom, i knjiga je postala obavezna lektira u mnogim školama širom Sjedinjenih Država. Haklberi Fin je proistekao iz romana Tom Sojer i ima ozbiljniji ton od svog prethodnika. U osnovi romana Haklberi Fin je verovanje dečaka u ono što je pravično da uradi, mada je većina drugih verovala da je to pogrešno. Rukopis Haklberi Fin na četiri stotine strana je napisan sredinom 1876, neposredno nakon objavljivanja romana Tom Sojer. Smatra se da je Tvenu trebalo sedam godina nakon prvog naleta kreativnosti da konačno završi knjigu 1883. godine. Po drugim izvorima Tven je radio na romanu Haklberi Fin uporedo sa radom The Prince and the Pauper i drugim radovima tokom 1880. i drugih godina. Zadnja petina romana Haklberi Fin je predmet znatne kontroverze. Neki tvrde da je Tven doživeo, kao što kritičar Leo Marks izjavljuje, „nervni slom“. Ernest Hemingvej je jednom rekao o romanu Haklberi Fin:

„Ako ga čitate, morate se zaustaviti na mestu gde je Niger Džim ukraden od dečaka. To je realni kraj. Ostatak je samo varanje.”

Hemingvej je isto tako napisao u istom eseju:

„Sva moderna američka literatura proističe iz jedne knjige Marka Tvena zvane Haklberi Fin.[14]

U blizini završetka romana Haklberi Fin, Tven je napisao knjigu Life on the Mississippi, za koju se kaže da je znatno uticala na prethodnu knjigu.[6] Taj rad prepričava Tvenove memorije i nova iskustva nakon dvadest dvogodišnjeg odsustva sa Misisipija.

Kasniji radovi[uredi]

Tven je proizveo Memoare predsednika Julisiza Simpsona Granta u svojoj novoosnovanoj izdavačkoj kući, Charles L. Webster & Company, koja je bila u zajedničkom vlasništvu sa Čarlsom L. Vebsterom, njegovim nećakom.[15]

Tokom tog perioda je takođe napisao „The Private History of a Campaign That Failed“ za The Century Magazine. Taj rad sadrži detaljni prikaz njegovog dvonedeljnog boravka u Konfederativnoj vojsci tokom Građanskog rata. Nakon toga se usredsredio na delo A Connecticut Yankee in King Arthur's Court, napisano u istom stilu istorijske fantastike kao i The Prince and the Pauper. To delo je ukazalo na apsurde političkih i društvenih normi putem njihovog predstavljanja na sudu kralja Artura.

U popularnoj kulturi[uredi]

  • U epizodi crtanog filma Džoni Bravo Kraljević i tupan Mark Tven se pojavljuje na njenom samom kraju, optužujući kraljevića Džona Bravo i njegovog dvojnika tupana da su izokrenuli priču njegovog romana Kraljević i prosjak. Na kraju biva bačen u tamnicu.

Reference[uredi]

  1. „The Mark Twain House Biography”. Arhivirano iz originala na datum 16. 10. 2006. Pristupljeno 24. 10. 2006. 
  2. Louis J. Budd, ed. Mark Twain, Collected Tales, Sketches, Speeches & Essays 1891–1910 (Library of America). 1992. ISBN 978-0-940450-73-8.
  3. Ken Burns, Dayton Duncan, and Geoffrey C. Ward, Mark Twain: An Illustrated Biography. New York: Alfred A. Knopf. 2001. ISBN 0-375-40561-5.
  4. „Mark Twain remembered by Google with a doodle”. The Times of India. 30. 11. 2011. Pristupljeno 30. 11. 2011. 
  5. Scott, Helen (2000). „The Mark Twain they didn't teach us about in school”. International Socialist Review. 10: 61—65. 
  6. 6,0 6,1 Kirk, Connie Ann (2004). Mark Twain – A Biography. Connecticut: Greenwood Printing. ISBN 0-313-33025-5. 
  7. Mark Twain stories, 150 years old, uncovered by Berkeley scholars | Books | The Guardian
  8. Baskin & Madsen (2006). str. 281.
  9. Gary Scharnhorst, ur. (2010). Twain in His Own Time: A Biographical Chronicle of His Life, Drawn from Recollections, Interviews, and Memoirs by Family, Friends, and Associates. Writers in Their Own Time (first izd.). University of Iowa Press. str. 290. ISBN 978-1-58729-914-8. 
  10. DeQuille, Dan; Twain, Mark (1893). „Reporting With Mark Twain”. The Californian Illustrated Magazine. 
  11. „The Sagebrush School Nevada Writers Hall of Fame 2009”. University of Nevada, Reno. 2009. Pristupljeno 26. 2. 2012. 
  12. Reading the American Novel 1865 – 1914 G. R. Thompson; John Wiley & Sons, February 7, 2012; 462 pages; pp. 29.
  13. Powers (2005). str. 471–473.
  14. from Chapter 1 of The Green Hills of Africa
  15. „American Experience – People & Events: Samuel Langhorne Clemens, 1835–1910”. PBS. Pristupljeno 2007-11-28. 

Literatura[uredi]

  • Powers, Ron (2005). Mark Twain: A Life. New York: Free Press. str. 471—473. ISBN 978-0-7432-4899-0. 
  • Gary Scharnhorst, ur. (2010). Twain in His Own Time: A Biographical Chronicle of His Life, Drawn from Recollections, Interviews, and Memoirs by Family, Friends, and Associates. Writers in Their Own Time (first izd.). University of Iowa Press. str. 290. ISBN 978-1-58729-914-8. 
  • Beebe, Lucius (1954). Comstock Commotion: The Story of the Territorial Enterprise and Virginia City News. Stanford University Press,. ISBN 1-122-18798-X. 
  • Gregg Camfield (2002). The Oxford Companion to Mark Twain. New York: Oxford University Press,. ISBN 0-19-510710-1. 
  • Ayck, Thomas (1993). Mark Twain. Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Reinbek: Rowohlt. ISBN 978-3-499-50211-8. 
  • Breinig, Helmbrecht (1985). Mark Twain. Eine Einführung. München: Artemis & Winkler. ISBN 3-7608-1321-6. 
  • Guy Cardwell, ed (1982). Mark Twain, Mississippi Writings. (Library of America,. ISBN 978-0-940450-07-3. 
  • Guy Cardwell, ed (1984). Mark Twain, The Innocents Abroad & Roughing It. (Library of America,. ISBN 978-0-940450-25-7. 
  • Cox, James M. (1966). Mark Twain: The Fate of Humor. Princeton University Press,. ISBN 0-8262-1428-2. 
  • Emerson, Everett (2000). Mark Twain: A Literary Life. Philadelphia: University of Pennsylvania Press,. ISBN 0-8122-3516-9. 
  • Breinig, Helmbrecht (2011). Mark Twain. Eine Einführung in sein Werk. Darmstadt: WBG (Wissenschaftliche Buchgesellschaft). ISBN 978-3-534-24649-6. 
  • Shelley Fisher Fishkin, ed (2002). A Historical Guide to Mark Twain. New York: Oxford University Press,. ISBN 0-19-513293-9. 
  • Susan K. Harris, ed (1994). Mark Twain, Historical Romances. (Library of America,. ISBN 978-0-940450-82-0. 
  • Hill, Hamlin L., ed (2002). Mark Twain, The Gilded Age and Later Novels. (Library of America,. ISBN 978-1-931082-10-5. 
  • Jason Gary Horn (1999). Mark Twain: A Descriptive Guide to Biographical Sources. Lanham, Md.: Scarecrow Press,. ISBN 0-8108-3630-0. 
  • Carstensen, Broder (1968). Franz H., ur. The Adventures of Huckleberry Finn: Die Problematik des Schlusses; Amerika · Vision und Wirklichkeit, Beiträge deutscher Forschung zur amerikanischen Literaturgeschichte. Frankfurt: Athenäum Verlag. str. 199—210. 
  • William Dean Howells (1997). My Mark Twain. Mineloa, New York: Dover Publications,. ISBN 0-486-29640-7. 
  • Kaplan, Fred (2003). The Singular Mark Twain: A Biography. New York: Doubleday,. ISBN 0-385-47715-5. 
  • Kaplan, Justin (1966). Mr. Clemens and Mark Twain: A Biography. New York: Simon and Schuster,. ISBN 0-671-74807-6. 
  • J. R. LeMaster and James D. Wilson, eds (1993). The Mark Twain Encyclopedia. New York: Garland,. ISBN 0-8240-7212-X. 
  • Jerome Loving, Mark Twain: The Adventures of Samuel L. Clemens (University of California Press; 2010) 491 pages, ISBN 978-0-520-25257-8; Draws on newly discovered archival materials in a detailed biography
  • Bruce Michelson. Mark Twain on the Loose, Amherst: University of Massachusetts Press. 1995. ISBN 0-87023-967-8.
  • K. Patrick Ober (2003). Mark Twain and Medicine: "Any Mummery Will Cure". Columbia: University of Missouri Press,. ISBN 0-8262-1502-5. 
  • Albert Bigelow Paine (1912). Mark Twain, A Biography: The Personal and Literary Life of Samuel Langhorne Clemens. Harper & Bros. ISBN 1-84702-983-3. -
  • Clemens, Susy (1987). Mein Papa. Mark Twain im Tagebuch seiner dreizehnjährigen Tochter Susy und seine Anmerkungen dazu (Originaltitel: Papa, Epilog von Charles Neider, Einführung von Mark Twain, herausgegeben von Charles Neider, übersetzt von Gisbert Haefs). Frankfurt am Main: Insel. ISBN 978-3-458-14587-5. 
  • Powers, Ron (1999). Dangerous Water: A Biography of the Boy Who Became Mark Twain. New York: Da Capo Press. ISBN 0-306-81086-7. -
  • Powers, Ron (2005). Mark Twain: A Life. New York: Random House. ISBN 0-7432-4899-6. -
  • R. Kent Rasmussen. Critical Companion to Mark Twain: A Literary Reference to His Life and Work. Facts On File, 2007. Revised edition of Mark Twain A to Z. ISBN 0-8160-6225-0. 
  • R. Kent Rasmussen, ed (1997). The Quotable Mark Twain: His Essential Aphorisms, Witticisms and Concise Opinions. Contemporary Books,. ISBN 0-8092-2987-0. 
  • Anonymous (1873). Cartoon portraits and biographical sketches of men of the day. Illustrated by Frederick Waddy. London: Tinsley Brothers. str. 122. Pristupljeno 2011-03-13. 
  • Radavich, David (2004). „Twain, Howells, and the Origins of Midwestern Drama”. MidAmerica. XXXI: 25—42. 
  • Fuchs, Thomas (2012). Mark Twain. Ein Mann von Welt. Berlin: Haffmanns & Tolkemitt bei Zweitausendeins. ISBN 978-3-942990-06-6. 
  • Mark Van Doren (1920). E. P. Dutton, ur. The Ordeal of Mark Twain. New York. 

Spoljašnje veze[uredi]