Majstor Teodorik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majstor Teodorik
Datum rođenja1328.
Mesto rođenjaItalija?
Datum smrti1380.
Mesto smrtiPrag

Majstor Teodorik, na latinskom Magister Theodoricus (* pre 1328? − Prag, pre 8. marta 1381), aktivan oko 1360. do 1380. godine, najbolje je dokumentovan bohemijski gotički slikar. Bio je omiljeni dvorski slikar Karla IV, cara Svetog rimskog carstva [1] i prvi bohemijski slikar čije se ime može povezati sa delom.[2] Teodorik se smatra glavnim predstavnikom faze međunarodne gotike poznate kao „meki stil“. Njegovo remek-delo je kapela Svetog krsta u Karlovom novo-završenom zamku Karlštejn u blizini Praga, koja sadrži veliku seriju portreta svetaca i drugih značajnih ličnosti na zlatnoj pozadini. Celokupna dekoracija kapele naručena je 1359. godine i završena tokom niza godina. Dekoracija kapele Časnog krsta bila je jedinstvena i neviđena severno od Alpa.[3] Teodorikov opus nije uporediv ni sa čim u evropskoj umetnosti posle sredine 14. veka (1360).[4]

Život[uredi | uredi izvor]

U Prag je najverovatnije došao iz Rajnske oblasti (radionica Vilijama Kelnskog?) [5] nakon studijskog putovanja u severnu Italiju 1350-ih. Pujmanova [6] navodi da su oko 1309. godine na dvoru Karla II Napuljskog delovali vajar opisan kao „Magister Teodorik iz Alemanije“, koji je mogao da bude njegov predak i njegov brat – slikar Đileto.[7] [a] Period čekanja na građanska prava u Pragu bio je tri godine, i novopridošli nije mogao odmah da postane član bratstva slikara. Datum upisa u spisak praškog slikarskog bratstva (Bratstvo Svetog Luke, osnovano 1346), gde je opisan kao pretpostavljeni („primus magister“) i kao „malerius imperatoris“,[8] je neizvestan. Ranije se pretpostavljalo da je to 1348. godine, ali je moguće da mu je počasna funkcija ponuđena tek kada je 1360. uradio oslikavanje kraljevske palate u Praškom dvorcu.[9]

Godine 1359. pominje se kao "malerius imperatoris" i vlasnik kuće u Hradčanima u Zapisima grada Hradčana.[10] Njegova kuća se još jednom pominje 1368. godine (kuća br. 185/IV iznad Úvoz-a na Hradčanskom trgu.[11] Između 1359. i 1367. radio je kao vodeći dvorski slikar Karla IV u Pragu i zamku Karlštejn. Car je svog slikara i dvorjanina nazvao Pictor noster et familiaris. U posebnom dokumentu od 28. aprila 1367. godine Karlo IV je potvrdio da će Teodorikov dvor i njive u selu Moržina biti oslobođeni svih poreza i drugih dažbina. Ova privilegija važila je i za Teodorikove naslednike i dodeljena je kao priznanje za njegovo oslikavanje kraljevske kapele u Karlštejnu.[1] Teodorikov dvor se ponovo pominje 1381. godine, kada je prodat, u pismu Vaclava IV. Mikulaš Mendl iz Jilovea, otac zlatara Jorga, i zlatar Jan Vačenser, prodali su dvor Zdeni, udovici Ješeka Mraza iz Laževica. Ovaj dokument je jedini koji potvrđuje Teodorikovu smrt pre 8. marta 1381. godine i ukazuje da nije ostavio potomke.[12][13]

Rad[uredi | uredi izvor]

Teodorikov magnum opus je zbirka panoa i zidnih slika nastalih po narudžbi Karla IV za kapelu Svetog krsta u Karlštejnu. Sve zajedno ima 129 dela, sve su slike svetaca, proroka ili anđela. Nacionalna galerija u Pragu saopštila je da je „malo takvih na svetu: smatramo da nije preterano reći da su uporedivi sa takvim umetničkim spomenicima i fenomenima kao što su Arena u Padovi, crkve u Asizi ili Sta, Kroče u Firenci i papinska palata u Avinjonu“.[14]

Poznat po svom smelom i snažnom stilu, smatra se centralnom figurom u razvoju bohemijske umetnosti. Kao i mnogi drugi gotički slikari, koristio je veoma svetle boje i smele linije koje privlače pažnju. Slikao je moćne figure u malim okvirima, ispunjavajući gledaoca predstavom o monumentalnosti. Poznat po upotrebi svetlosti i refleksije, stvorio je iluziju beskrajnog prostora u svom radu dozvoljavajući svetlosti da putuje izvan okvira. Istoričari umetnosti se ne slažu oko nekoliko aspekata Teodorikove karijere. Jedan istoričar je primetio da je Teodorik bio „jedinstveni fenomen” čija dela se ne mogu objasniti stilskom evolucijom, jer nije bilo presedana za njegovo umetničko delo, što je navelo da se veruje da je možda bio samouk. Drugi naučnik ima suprotno mišljenje — da je na njega uticala i italijanska i francuska savremena umetnost.

Teodorik je nastavio sa radom svog prethodnika u službi Karla IV, majstora Luksemburške genealogije,[15] koji je naslikao dekoraciju carskog zamka-palate u Karlštejnu i "relikvijalne scene" u kapeli Bogorodice Marije između 1356. i 1357.[16] Ovaj majstor je bio upoznat sa francusko-flamanskom umetnošću 1350,[17] i doneo je velike inovacije u zidno slikarstvo u Bohemiji. Nekoliko panelnih slika pripisanih Teodorikovoj radionici ponavljaju tipologiju lica i obrazaca kretanja u figurama genealogije. Prema rečima Homolke, dva teško oštećena panoa svetog Petra i Pavla iz kapele Svetog krsta mogle su direktno nastati u radionici majstora Luksemburške genealogije, jer je tehnologija njihovih temeljnih slojeva tipičnija za zidno slikarstvo i čime se značajno razlikuje od ostalih slika.[18][19]

Teodorikova radionica je između 1360. i 1365. godine izvela jedinstveno sveukupno ukrašavanje kapele Časnog krsta u zamku Karlštejn. Kapela pripada tradiciji raskošno ukrašenih relikvijarnih kapela koje uključuju carsku kapelu u Konstantinopolju, Sancta Sanctorum u Lateranskoj palati u Rimu ili Sen Šapel u Parizu. Dekoracija se sastoji od 129 (prvobitno 130) panoa u četiri reda, na kojima su dopojasne figure svetitelja, svetica i proroka koji su predstavljali „Vojsku nebesku“ koja čuva mošti koje se čuvaju u kapeli. Nekoliko ramova za slike imalo je male otvore u koje su se mogli ubaciti relikvijari. Prikazivanje svetitelja u kapeli Časnog krsta bilo je direktno povezano sa poštovanjem njihovih moštiju. Prisustvo moštiju Stradanja Hristovog je možda služilo kao garancija da će Hristos po povratku sići u kapelu.[5]

Stilizacijom figura, napuštanjem gotičkog linearnog stila i modelovanjem lica i draperije svetlošću i senkom, Teodorikove slike prevazilaze prethodni umetnički stil. Jasno je da je bio upoznat sa francuskim grisaille slikarstvom.[20] Slike se mogu pripisati Teodoriku na osnovu analize donjih crteža i poređenja izvođenja slike. Teodoriku su pripisani crteži kompozicija, detalji lica i draperije, kao i celokupna dovršenost najznačajnijih portreta u kapeli Časnog krsta. Teodorikov crtež kistom na glavama slika je delikatan i čvrst. Na draperijama je jak i energičan i preklapa se sa okvirom.[21]

Proučavanje tipologije glava pokazalo je da su oblik glave i detalji lica, odnosno oči, nos, u velikom broju slučajeva potpuno identični, kao da su nastali precrtavanjem.[22][23] Ipak, neki od likova svetaca privlače pažnju posmatrača svojim istaknutim, naizgled individualizovanim crtama i psihologizovanim izrazima, koji anticipiraju portretno slikarstvo 15. veka. Portret svetog Jevanđeliste Luke bi mogao biti čak i autoportret samog Teodorika.[24]

Specijalizovani majstori su obavljali niz sporednih poslova kao što su priprema panoa, plastične dekoracije i zlatarski elementi.[25] Nema podataka o slikarima koji su bili zaposleni u Teodorikovoj radionici, ali ih je moralo biti nekoliko, sudeći po obimu narudžbine i kratkom roku izvođenja,[26] kao i po konstatovanim vrstama donjih crteža, što potvrđuje i infracrvena reflektografija.[27] Neki istoričari umetnosti čak pretpostavljaju da je u pitanju bilo nekoliko majstora i njihovih saradnika u radionicama.[2]

U kapeli Časnog krsta nalaze se dva mesta koja svedoče o suprotstavljanju različitih slikarskih stilova.[5] Nalaze se u savršeno izvedenim pripremnim crtežima na oltarskom zidu koji se potom ponavljaju u jednostavnijoj formi ili u donjim crtežima slika.[28] Teodorikov prethodnik, majstor Luksemburške genealogije, po svoj prilici, kreirao je nacrtane crteže na zidu kapele Svetog krsta. Teodorik je verovatno osmislio koncept cele kapele oko 1360. godine, uspostavljajući kompoziciju i paletu svih slika.[5] Njegov prepoznatljiv stil slikanja može se identifikovati u nekoliko portreta proroka, kraljeva i vitezova koji su deo celokupne serije.

Inovacije u vidu slikanih mrtvih priroda javljaju se u panoima Crkvenih otaca koji potiču iz Teodorikove radionice (Sveti Avgustin, Sveti Ambrozije, Sveti Grgur). Očigledno napravljene od strane drugog talentovanog umetnika, ove slike se ističu svojim neobičnim stepenom realizma, prostornim dizajnom mrtvih priroda i sofisticiranom šemom boja. Ovim kvalitetima anticipiraju razvoj slikarstva koji napreduje ka ranom 15. veku i severnoevropskoj renesansi.[29][30]

Majstor Bertram, koji je kasnije bio aktivan u Hamburgu, očigledno je radio u Teodorikovoj radionici. Iz Teodorikove radionice najverovatnije je izašao i majstor Trebonskog oltara i umetnik koji je oslikao Zavetni pano Jana Očka od Vlašima. Po svojoj tehnologiji i kompoziciji, mural Poklonstvo tri kralja u saksonskoj kapeli katedrale Svetog Vida sličan je Teodorikovim slikama.[31] Prema Homolki, iluminatori Biblija, poglavlja A2 i A3, imali su mnogo zajedničkog sa Teodorikom ili su izašli iz njegove radionice.[32] Iako međunarodni gotički „meki stil” nije imao direktnih naslednika, kontekst same radionice uticao je na naredne generacije bohemijskih gotičkih slikara.

Tehnika Teodorikovog oslikavanja panoa[uredi | uredi izvor]

Priprema panela (bukovo drvo),[33] uključujući dvoslojnu podlogu od silicijuma i krede, identična je praksi u Francuskoj i Nemačkoj, ali se ne pojavljuje u Italiji. Pripremni crni donji crtež u četkici je linearan i na mestima veoma detaljan. U završnoj slici, međutim, nađena su brojna odstupanja, na primer u položaju ruku. Pripremni crtež je prekriven slojem olovne bele boje na bazi ulja. Ovaj sloj takođe reflektuje difuznu svetlost koja pada na njega kroz prozirne slojeve lazura i sija kroz najgornje delove draperije. Sama slika je izvedena jajčanim temperama naizmenično sa slojevima ulja.[34] Uljna baza je omogućila kako slaganje kontrastnih slojeva boja, tako i postepeno modeliranje zapremine. Teodorikovo slikarstvo karakteriše nanošenje polu-lazurnih slojeva uz pomoć sporo-sušeće uljne (moguće orahove) podloge koja je omogućila slikanje mokro-na-mokro.[21][35] U mesnatim tonovima, vlažna uljna baza omogućava modelovanje glatkih prelaza u jedan sloj dodavanjem pigmenta alla prima (Karlo Veliki).[36]

Bilo je neophodno da drugi specijalizovani umetnici, koji su kreirali složen sistem ukrasa, sarađuju na konačnoj formi slika. To je uključivalo reljefnu dekoraciju pozadine i rama slika (pastiglia),[37] lepljenu plastičnu dekoraciju, male zlatarske aplikacije livene od kalaja i olova u kalupe, pozlatu pozadine i zlatarske proizvode kao, na primer, pričvršćene krstove za panel sa srebrnim ekserima.[38]

Zidne slike u kapeli Časnog krsta u zamku Karlštejn[uredi | uredi izvor]

Poklonstvo kraljeva

Zidne slike u kapeli Svetog Krsta prikazuju apokaliptičko proročanstvo - iščekivanje Drugog Hristovog dolaska na Sudnji dan. Zidovi jedan naspram drugog na svodovima prozorskih niša kapele pripisani su majstoru Teodoriku i njegovoj radionici. Draperiju figura karakteriše meko modelovanje svetlosti. Sa svojim prigušenim tonovima boja, ima afinitet prema metodi slikanja grisaille. Lica su blisko povezana sa nekoliko Teodorikovih panelnih slika i više puta imaju karakterističan motiv kose i brkova uvijenih u pojedinačne pramenove. Slika je ukrašena pozlaćenim reljefnim ukrasima, a pozadine scena su ispunjene zlatnim plastičnim oblicima zvezda.

Apokaliptični Bog u mandorli okružen je horovima anđela (zapadna niša)[uredi | uredi izvor]

Šema boja slike je prilagođena suprotnom zidu koji prikazuje Poklonstvo dvadeset četiri starca (dvanaest proroka i dvanaest apostola, ili 24 svetska vladara) koje se pripisuje majstoru Luksemburške genealogije. Monumentalna slika Boga izvedena je u stilu grisaille. U ruci Bog drži sedam zvezda i knjigu iznad koje visi sedam svećnjaka.

Blagoveštenje Bogorodice (severoistočna niša, severni svod)[uredi | uredi izvor]

Visokim kvalitetom izvođenja, scena Blagovesti ima mnogo zajedničkog sa najnaprednijim tehnikama korišćenim u panoima Teodorikove radionice (Sveti Ambrozije). Krila arhanđela Gavrila su napravljena od traka od lima ukrašenih lazurnim slikarstvom i pozlaćenom plastičnom dekoracijom. Prostor produbljuje poligonalna gotička arhitektura katedrale i dijagonalni štand za čitanje.

Poklonstvo tri kralja (severoistočna niša, južni svod)[uredi | uredi izvor]

Najveća i najbolje očuvana slika prikazuje svetu porodicu u kolibi sa životinjama i tri kralja koji nose darove. Visok umetnički kvalitet izvođenja, specifična tipologija lica i slikarski stil svedoče o majstoru Teodoriku kao umetniku ovog dela. Slikarstvo karakteriše pre svega pažljivo izvođenje detalja (lik Bogomladenca, pramenovi brkova i kose, pletena ograda, plastično izvedena carska kruna i fini darovi). Figura trećeg kralja, koja se smatra kriptoportretom Karla IV, prva je takva pojava monarha u evropskoj umetnosti.[39]

Susret Hrista sa Marijom Magdalenom i Martom/Pomazanje Hristovo u Simonovom domu (jugoistočna niša, severni svod)[uredi | uredi izvor]

Slike su teško oštećene, ali modelovanje odeće, tipologija lica i izvođenje ruku imaju usko povezane parnjake na panoima majstora Teodorika.

Vaskrsenje Lazarevo/Noli me tangere (jugoistočna niša, južni svod)[uredi | uredi izvor]

Bogata kompozicija sa pejzažnom scenografijom u pozadini je teško oštećena, međutim brojne slične formalne analogije svrstavaju je uz zidne slike majstora Teodorika u kapeli Časnog krsta.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Fajt J, 1998, p. 226
  2. ^ a b Vítovský, Několik poznámek k problematice Karlštejna, Zprávy památkové péče 11, 1992. pp. 1-14
  3. ^ V. Kramář, in: Fajt J, 1998, p. 219
  4. ^ A. Matějček, in: Fajt J, 1998, p. 219
  5. ^ a b v g Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, 2005, p. 13-14
  6. ^ Pujmanová O., 1982, s. 226
  7. ^ Vinni Lucherini, La Cappella di San Ludovico nella Cattedrale di Napoli, le sepolture dei sovrani angioini, le due statue dei re e gli errori della tradizione storiografica moderna, Zeitschrift für Kunstgeschichte 70. Bd., H. 1 (2007), pp. 1-22
  8. ^ Barbara Drake Boehm, in: Drake Boehm B, Fajt J, 2005, p. 76
  9. ^ Ferdinand Tadra - Josef Patera, Pražské malířské bratrstvo a jeho cechovní kniha
  10. ^ Fajt J, 1998, p 228
  11. ^ Fajt J, 1998, p. 229
  12. ^ Josef Teige, Listiny děkanství karlštejnského, Praha 1906, s.24-25, č.14.
  13. ^ Aleksandr Mikhaĭlovich Prokhorov. Great Soviet encyclopedia, Volume 25. New York: Macmillan, 1973. p 584
  14. ^ "Magister Theodoricus, court painter of Emperor Charles IV" by Jiri Fajt & Jan Royt, published by the National Gallery in Prague in. . 1998. ISBN 80-7035-161-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  15. ^ Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, 2005, p. 10
  16. ^ Jiří Fajt, Jan Royt, in: Fajt J, 1998. p. 136
  17. ^ Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, 2005, p. 12
  18. ^ Homolka J, 1997, p. 354
  19. ^ Hana Blochová, The medieval art techniques of the painted decoration of Karlštejn, in: Fajt J, 1998, p. 532
  20. ^ Homolka J, 1997, p. 362
  21. ^ a b Věra Frömlová, Notes on the decoration of the Chapel of the Holy Cross, in: Fajt J, 1998, pp. 508-515
  22. ^ „Radana Hamsíková, Theodoric´s Workshop Practice: Composition and Form Patterns, Technologia Artis 3, 1993”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  23. ^ Radana Hamsíková, Variations of preparatory drawings and questions of workshop practice, in: Fajt J, 1998, pp. 526-527
  24. ^ Fajt J, 1998, p. 243
  25. ^ Mojmír Hamsík, Master Theodoric technique, in: Fajt J, 1998, pp. 506-507
  26. ^ „Radana Hamsíková, Master Theodoric´s Preparatory Drawings, Technologia Artis 2, 1992”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  27. ^ Fajt J, 1998, p. 247
  28. ^ Hana Hlaváčková, 1998, pp. 206-215
  29. ^ Homolka J, in: Fajt J (ed.) 1998, p. 289
  30. ^ Fajt J, 1998, p. 458
  31. ^ Homolka j, in: Fajt J (ed.), 1998, p. 295
  32. ^ Homolka J, in: Fajt J (ed.), 1998, p. 284
  33. ^ „Radana Hamsíková, Master Theodoric - St Claire, Technologia Artis 2, 1992”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  34. ^ „Mojmír Hamsík, Jindřich Tomek, Technical Parallels between the 14. Century Mural and Panel paintings, Technologia Artis 2, 1992”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  35. ^ „Mojmír Hamsík, Master Theodoric´s Painting Technique ant its Origin, Technologia Artis 2, 1992”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  36. ^ Blochová H, in: Fajt J (ed.), 1998, p. 533
  37. ^ „Mojmír Hamsík, Pastiglia - Origin and Their Technical History, Technologia Artis 2, 1992”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2022. g. Pristupljeno 11. 04. 2022. 
  38. ^ Hamsík M, in: Fajt J (ed.), 1998, p. 507
  39. ^ Jiří Fajt, Jan Royt, in: Fajt J, 1998. p. 175, p. 178

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "magister Theodoricus de Alemannia et Gilectus frater eius exposuerunt noviter nobis quod pro scultura et pictura figurae piae personae clarae memoriae domini avi nostri statuta fuerunt eis gagia"

Izvori[uredi | uredi izvor]

Knjige i poglavlja[uredi | uredi izvor]

  • Barbara Drake Boehm, Jiří Fajt, Prague, The Crown of Bohemia, 1347-1437, 384 pp., Metropolitan Museum of Art Series. . 2005. ISBN 978-0300111385.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Jiri Fajt (ed.), Magister Theodoricus, Court Painter to Emperor Charles IV : The Pictorial Decoration of the Shrines at Karlstejn Castle, 549 pages, National Gallery Publications. . 1998. ISBN 9788070351604.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Hana Hlaváčková, The drawings on the walls of the Chapel of the Holy Cross in the Great tower, in: Jiri Fajt (ed.), Magister Theodoricus, Court Painter to Emperor Charles IV : The Pictorial Decoration of the Shrines at Karlstejn Castle, 1998
  • Hana Blochová, The medieval art techniques of the painted decoration of Karlštejn, in: Jiri Fajt (ed.), Magister Theodoricus, Court Painter to Emperor Charles IV : The Pictorial Decoration of the Shrines at Karlstejn Castle, 1998, pp. 528–538
  • Jaromír Homolka, Painters and workshops involved in the pictorial decoration of the Chapel of the Holy Cross besides Master theodoric, in: Jiri Fajt (ed.), Magister Theodoricus, Court Painter to Emperor Charles IV : The Pictorial Decoration of the Shrines at Karlstejn Castle, 1998, pp. 278–295
  • Gerhard Schmidt, Karlstein, in: K.M. Swoboda (ed.), Gothic in Böhmen, Munich 1969
  • Vlasta Dvořáková, Master Theodoric, Odeon Prague 1967
  • Antonín Friedl, Magister Theodoricus. Das Problem seiner malerischen Form, Artia Praha 1956

Članci[uredi | uredi izvor]

  • Mojmír Hamsík, Master Theodoric's Painting Technique ant its Origin, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. август 2022)
  • Vratislav Nejedlý, The Fate of the Chapel of the Holy Rood at Karlštejn Castle in the Light of Written Sources, Technologia Artis 2, 1992 on line Архивирано на сајту Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Zora Grohmannová, Master Theodoric's Paintings on Wood and their Restoration by the National Gallery, Bulletin of the National gallery 1, 1991
  • Zora Grohmannová, Master Theodoric - The Crucifixion, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Radana Hamsíková, Master Theodoric - St Claire, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Mojmír Hamsík, Pastiglia - Origin and Their Technical History, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Věra Frömlová, Preliminary Findings on the Historical Repairs to the Pictures, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. август 2022)
  • Jindřich Tomek, Dorothea Pechová, Analysis of the Wall Paintings in the Holy Rood Chapel at Karlštejn Castle, Technologia Artis 2, 1992 on line Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2022)
  • Jiří Třeštík, Figural Drawings in the Holy Rood Chapel, found under the panel Paintings, and New Discoveries, Technologia Artis 2, 1992 on line Архивирано на сајту Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Mojmír Hamsík, Jindřich Tomek, Technical Parallels between the 14. Century Mural and Panel paintings, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Hana Kohlová, Further Results of the Investigation on Theodoric's Paintings, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Radana Hamsíková, Master Theodoric's Preparatory Drawings, Technologia Artis 2, 1992 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Radana Hamsíková, Theodoric's Workshop Practice: Composition and Form Patterns, Technologia Artis 3, 1993 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)
  • Hana Blochová, Relief Decoration in Czech Painting of the 14th Century, Technologia Artis 3, 1993 on line Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2022)

Oatalo (češki )[uredi | uredi izvor]

  • Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., 621 s., Národní galerie v Praze. . 1997. ISBN 80-7035-142-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Jaromír Homolka, Malíři a dílny pracující na výzdobě kaple sv. Kříže vedle Mistra Theodorika, s. 350–368, in: Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., Národní galerie v Praze 1997
  • Hana Hlaváčková, Kresby na stěnách v kapli sv. Kříže ve Velké věži, s. 270–279, in: Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., Národní galerie v Praze 1997
  • Jiří Fajt, Hana Hlaváčková, Jaromír Homolka, Jan Royt, Katalog kreseb na omítce a nástěnných maleb v kapli sv. Kříže, s. 547–577, in: Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., Národní galerie v Praze 1997
  • Mojmír Hamsík, Mistr Theodorik. Technologie malby a její historické souvislosti, s. 578–579, in: Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., Národní galerie v Praze 1997
  • Hana Blochová, Výtvarné technologie a výzdoba kaple sv. Kříže, s. 600–610, in: Jiří Fajt (ed.), Magister Theodoricus, dvorní malíř císaře Karla IV., Národní galerie v Praze 1997
  • Pujmanová Olga, Umění doby Karla IV. a jeho vztahy k Neapoli, s. 217–240, in: Mezinárodní vědecká konference: Doba Karla IV. v dějinách národů ČSSR, Univerzita Karlova, Praha 1982
  • Karel Stejskal, Umění na dvoře Karla IV., Artia Praha 1978
  • Albert Kutal, České gotické umění, Obelisk Praha 1972
  • Vlasta Dvořáková et al. Mistr Theodorik, SNKLU Praha 1967
  • Vlasta Dvořáková, Dobroslava Menclová, Karlštejn, Státní nakladatelství krásné literatury a umění, Praha 1965

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајстор_Теодорик&oldid=26422065”