Pređi na sadržaj

Milenko Materni

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
milenko materni
Dr Milenko Materni
Lični podaci
Datum rođenja(1875-11-16)16. novembar 1875.
Mesto rođenjaKragujevac, Knjažestvo Srbija Kneževina Srbija
Datum smrti26. maj 1929.(1929-05-26) (53 god.)
Mesto smrtiBeograd,, Kraljevina Jugoslavija Kraljevina SHS
Profesijalekar
Delovanje
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat

Milenko Materni (Kragujevac, 16. novembar 1875 – Beograd, 26. maj 1929) bio je jedan od prvih srpskih pedijatara, osnivač i prvi predsednik Sekcije za dečiju medicinu.

Život i rad

[uredi | uredi izvor]

Milenko Materni rođen je 16. novembra 1875. godine u Kragujevcu. Porodično su se preselili iz Kragujevca u Niš, gde je Milenko završio gimnaziju 1894. godine.[1] Iste godine nakon završene gimnazije, odlazi u Beč na studije medicine, gde je diplomirao 1900. godine.[2] Po povratku sa studija u Srbiju odslužio je vojni rok u Nišu, u bolničkoj četi, 1900-1901. godine. Posle toga unapređen je u čin rezervnog sanitetskog poručnika. Početkom 1902. godine postavljen je za lekara (upravnika) Vranjske Banje, gde je proveo izvesno vreme.[3]

Specijalizaciju pedijatrije dr Milenko Materni obavio je od 1902. do 1904. godine u Berlinu i Parizu. U periodu od oktobra 1902. do marta 1903. godine specijalizaciju je obavljao na Dečjoj klinici u Berlinu kod profesora dr Baginskog, a od marta 1903. do marta 1904. godine u Hôpital des enfants malades u Parizu kod profesora Kombea i Morfana.[4]

Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka - naslovna strana
Dr Milenko Materni referat "Dijagnoza i seroterapija kod difterije"

Prvi kongres lekara i prirodnjaka Srbije

[uredi | uredi izvor]

U Beogradu 5, 6. i 7. septembra 1904. godine održan je Prvi kongres lekara i prirodnjaka Srbije, gde je Materni učestvovao sa referatom "Dijagnoza i seroterapija kod difterije". U spisku učesnika kongresa on je označen kao dečiji lekar u Beogradu.[5] Iste godine objavio je knjigu Majka i odojče. Knjiga je u javnosti izazvala veliko interesovanje. Prikazana je u Letopisu Matice srpske, Brankovom kolu, Srpskom književnom glasniku i u drugim časopisima i novinama.

Po završenoj specijalizaciji i po povratku u Srbiju postavljen je 22. februara 1905. za opštinskog lekara u Beogradu i na toj dužnosti ostaje sve do mobilizacije, 1912. godine.[6]

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat

[uredi | uredi izvor]

U Balkanskom ratu je bio u opsadi Jedrena. Njegova poljska bolnica nalazila se u Kadikeju, a Materni je bio rezervni kapetan 2. klase i komandir II pomoćne bolnice Dunavske divizije.[2]

U Prvom svetskom ratu, kao komandir poljske bolnice, učestvovao je u bitkama oko Valjeva. Posle toga bio je komandir sanitetskog voza do 1915. godine. Po povlačenju s vojskom preko Albanije, upućen je u Francusku, u Marselj i Tulon, gde je bio član komisije za pregled oficira koji su upućivani na Solunski front.[7] Od 1916. do 1918. bio je referent sanitetskog logora Mikri kod Soluna, načelnik saniteta Saobraćajnog odeljenja Vrhovne komande u Solunu i šef unutrašnjeg odeljenja bolnice "Prestolonaslednik Aleksandar“ u Solunu.[8] Posle oslobođenja, 1919. godine nalazio se na dužnosti šefa II unutrašnjeg odeljenja Vojne bolnice u Beogradu. Dr Milenko Materni demobilisan je 1919. godine u činu rezervnog sanitetskog potpukovnika.

Dečije odeljenje Opšte državne bolnice

[uredi | uredi izvor]

Po završetku Prvog svetskog rata i posle smrti dr Platona Papakostopulosa (prvi pedijatar specijalista u Srbiji), Milenko Materni ostao je jedini pedijatar specijalista u Srbiji. Ukazom kralja Petra I od 15. novembra 1919. godine Milenko Materni je postavljen za šefa Infektivnog i Dečijeg odeljenja Opšte državne bolnice.[9] Pored toga što je radio na Odeljenju za infektivne i dečije bolesti, 1921. godine postavljen je za lekara Englesko – Srpske bolnice u Beogradu. Kao jedan od najeminentnijih pedijatara u Beogradu, Materni je 1923. godine imenovan za ličnog lekara prestolonaslednika Petra. Pored toga, imao je i privatnu pedijatrijsku ordinaciju i važio je za najiskusnijeg dečijeg lekara u Beogradu, tako da je bio poštovan od mnogih beogradskih porodica.

Najveća zasluga Maternog je osnivanje Sekcije za dečiju medicinu Srpskog lekarskog društva 16. decembra 1925. godine.[10] Dečije odeljenje Opšte državne bolnice bilo je smešteno u montažnoj baraci. Uslovi za rad su bili veoma teški, sa malo osoblja i oskudnom opremom. Uprkos tome, zahvaljujući svojoj energiji i istrajnosti, uspešno je organizovao rad na Odeljenju. Godine 1928, zahvaljujući upornom zalaganju dr Maternog, Dečije odeljenje je preseljeno iz barake u lepu zgradu na Vračaru (kasnije Dečije odeljenje Klinike za otorinolaringologiju). Ovo odeljenje sa 50 dečijih kreveta i pratećim službama, bilo je uređeno po ugledu na ista odeljenja u velikim evropskim gradovima i bilo je jedno od najlepših odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu.[11]

Poslednjih godina života zdravlje Maternog počelo je da slabi, pa je morao često da odsustvuje sa posla. Umro je u krugu svoje porodice 29. maja 1929. godine u 54 godini.

Milenko Materni je bio aktivan član Srpskog lekarskog društva, osnivač i predsednik Sekcije za dečiju medicinu, autor knjige Majka i odojče, prve knjige o nezi odojčeta kod nas, autor brojnih stručnih radova i popularnih tekstova u časopisima Srpski arhiv i Zdravlje.[12]

Za zasluge u ratovima i posleratnom periodu odlikovan je više puta: Kraljevski ordenom Svetog Save 4. reda, Kraljevski ordenom Svetog Save 3 reda, Albanskom spomenicom, Krstom milosrđa, zlatna medalje za revnosnu službu, srebrna medalje za revnosnu službu (2 puta).[13]

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
  1. Materni M., Majka i odojče : za mlade matere : sa 17 slika, Beograd : Električna štamparija S. Horovica, 1904.
  2. Materni M., Bukvar za mladu majku / udesio po stranim uzorima Milenko Materni, Novi : Štamparija "Karadžić".
  3. Materni M., Dijagnoza i seroterapija kod difterije od d-ra, dečijeg lekara. (Preštampano iz S. A. Za celokupno lekarstvo, 1904). Beograd, štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije, 1904, 8, 32 (Predavanje držano na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka i štampano u Prvoj kongresnoj knjizi, 238), Prikaz u Brankovom kolu, XI, 1905, 60, od d-ra L. Popovića
  4. Materni M., Moja reč na „fakta", d-ra Svetislava Stefanovića, opšt. Lekara o mojoj knjizi "Majka i odojče“ od d-ra dečijeg lekara, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol.14, god.1908, str 135.
  5. Materni M. d-r, Majka i odojče, za mlade matere : sa 17 slika, Beograd : Električna štamparija S. Horovica, 1904. Prikaz i ocena te knjige u S. K. G. XIII, 1904, 70 od d-ra Voj. Ž. Đorđevića, d-ra Svet. Stefanovića u S. A. XI, 1905, 147 i u B. V. XX, 1905, 14 – od St. Jov.
  6. Materni M., Odbijanje deteta, Zdravlje : list za lekarske pouke o zdravlju i bolestima, vol.6, god. 1911, str 140.
  7. Materni M., S. A. X, 1904, 257, 301, 329, 436; XV, 1909, 252.
  8. Materni M., Difterija u privatnoj praksi, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 23, god. 1921, br. 2, str 102.
  9. Materni M., Đuks-Filatovljeva bolest, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 27, god. 1925, br. 3, str 125.
  10. Materni M., O uspesima lečenja šarlaha Dik-Doševim serumom, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 28, god. 1926, br. 8, str 438.
  11. Materni M., Paroksizmalna hemoglobinurija, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 30, god. 1928, br. 7, str 539.
  12. Materni M., Tri slučaja šarlaha kod vakcinisanih, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 29, god. 1927, br. 3, str 238.
  13. Materni M., Nekoliko primedaba na odgovor K. Todorovića, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 28, god. 1926, br. 8, str 411.
  14. Materni M., (Petrović M.), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 31, god. 1929, br. 5, str 453.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ V, Pešić D.. (2006). Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije. Beograd: Grafički atelje Bogdanović. str. 72.  Nepoznati parametar |autho2= ignorisan (pomoć)
  2. ^ a b Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 485.
  3. ^ Državni kalendar Kraljevine Srbije : za godinu 1903 : koja je prosta, U Beogradu : Izdanje i štampa Državne štamparije Kraljevine Srbije, 1903.
  4. ^ Pešić & Pavlović 2006, str. 75.
  5. ^ Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka pod najvišom zaštitom Njegovog Veličanstva Kralja Petra I, u Beogradu 5, 6 i 7. septembra 1904, Beograd : Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije, 1905.
  6. ^ Pešić D. V., Pavlović B. B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 73.
  7. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : „Nikola Nikolić"). str. 201.
  8. ^ Pešić D. V., Pavlović B. B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 75.
  9. ^ Pešić D. V., Pavlović B. B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 77.
  10. ^ Zapisnik I redovnog sastanka Sekcije SLD za dečiju medicinu održanog 16.XII 1925. godine. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, vol. 28. godina 1926. br. 7. str. 373-374.
  11. ^ Šević A. Dr Milenko Materni, Politika, 27. maj (1929). str. 7.
  12. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 202.
  13. ^ Pešić D. V., Pavlović B. B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 75, 86.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • V, Pešić D.. (2006). Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije. Beograd: Grafički atelje Bogdanović. str. 72.  Nepoznati parametar |autho2= ignorisan (pomoć)
  1. Petrović M., Dr Milenko Materni, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society / glavni i odgovorni urednik Vladimir Slavković, vol 31, god. 1929, sveska 5. str. 453-454.
  2. Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1.
  3. Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941, Beograd : [b. i.], 1948 ([b. m. : b. i.]), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2.
  4. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar „Odbrana“, 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
  5. Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010 (Beograd : Vojna štamparija)
  6. Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007 (Beograd : "Filip Višnjić")

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миленко_Матерни&oldid=26939306”