Pređi na sadržaj

Mihal Viveg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mihal Viveg
Mihal Viveg
Lični podaci
Puno imeMihal Viveg
Datum rođenja(1962-03-31)31. mart 1962. (62 god.)
Mesto rođenjaPrag, Čehoslovačka
Književni rad
Najvažnija delaSjajne zeznute godine
Vaspitanje devojaka u Češkoj
Roman za žene
Ideje ljubaznog čitaoca
Zvanični veb-sajt

Mihal Viveg (češ. Michal Viewegh, 31. mart 1962) je jedan od najpopularnijih savremenih čeških pisaca.

On je najobjavljeniji češki pisac svih vremena, sa preko milion prodatih knjiga. Godine 1993. dobio je prestižnu Nagrada "Jirži Orten" za češke pisce starije od 30 godina.[1]

Viveg je preživeo traumatsku rupturu aorte 2012. godine.

Život[uredi | uredi izvor]

Mihal Viveg je rođen u Pragu 31. marta 1962. [2] Njegova majka je advokat, a otac mu je bio inženjer hemije, a potom i gradonačelnik Sazave.

Viveg je završio Gimnaziju "Benešov" 1980. godine.[2]Studirao je ekonomiju na Praškom univerzitetu za ekonomiju i biznis, ali je odustao. Zatim je diplomirao češki jezik i pedagogiju na Karlovom univerzitetu na odseku za filozofiju 1988. godine. Dok je bio u školi, Viveg je počeo da objavljuje kratke priče u Mladá fronta, a njegova prva priča objavljena je 1983. godine.

Nakon što je 1988. diplomirao na univerzitetu, Viveg je radio kao nastavnik u osnovnoj školi do 1993. godine. Godine 1993. dobio je nagradu "Jirži Orten" za mlade češke autore.[1] Dve godine je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću Český spisovatel i nakon toga je mogao da se izdržava kao profesionalni autor.

Viveg je bio dva puta oženjen, prvo sa Jaroslavom Mačkovom, sa kojom ima jednu ćerku Mihaelu. Godine 2002. oženio se Veronikom Vieveghovom (rođenom Koditkova). Imaju dve ćerke, Saru i Barboru. Razveli su se 2015. godine.

12. decembra 2012. Viveg je pretrpeo traumatsku rupturu aorte.[3] Tokom rehabilitacije patio je od depresije i gubitka pamćenja i nije mogao da piše. Međutim, to mu je takođe pomoglo da stekne novu perspektivu o relativnoj važnosti nekih njegovih problema pre nesreće. Viveg je rekao da kada razmišlja o činjenici da 90% ljudi sa rupturom aorte ne preživi, više ne brine o kritikama, tabloidima ili politici. [4]

Veći deo svog života proveo je u Sazavi, selu u centralnoj Češkoj. [2]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Prva Vivegova knjiga bila je novela Názory na vraždu (Mišljenja o ubistvu), objavljena 1990. godine [3]. Njegov prvi roman bio je Báječná léta pod psa (Sjajne zeznute godine), poluautobiografski roman koji prikazuje Čehoslovačku između Praškog proleća 1968. i pada komunizma 1989. godine. Godine 1997. adaptiran je u veoma uspešan film u režiji Petra Nikolajeva.

Viveg objavljuje romane skoro svakog proleća od kasnih 1990-ih. [5] On prodaje oko 50.000 primeraka po knjizi i ukupno je prodao preko milion knjiga, što ga čini najpublikovanijim češkim autorom svih vremena. Dela su mu prevedena na 23 jezika. [3] Njegova najpoznatija dela su Báječná léta pod psa (Sjajne zeznute godine), Výchova dívek v Čechách (Vaspitanje devojaka u Češkoj, 1994) i Román pro ženy (Roman za žene, 2001).

Pored romana, koji čine većinu njegovog dela, Viveg je objavio i nekoliko drugih književnih žanrova. [3] Nápady laskavého čtenáře (Ideje ljubaznog čitaoca, 1993) i Nové nápady laskavého čtenáře (Nove ideje ljubaznog čitaoca, 2000) su primeri književne parodije, u kojoj Viveg podvrgava parodiji poznate češke i svetske autore.

Vieg je takođe objavio zbirke kratkih priča. Pored toga, objavio je nekoliko autobiografskih dela, od kojih svako beleži mali deo njegovog života u formatu dnevnika. Můj život po životě (Moj život posle života, 2013), detaljno opisuje njegov oporavak od puknuća aorte. [3]

Od rupture aorte, Viveg je bio mnogo manje plodan i uspešan kao pisac. Još uvek pati od kratkotrajnog gubitka pamćenja, nedostatka svesti o usmerenju i depresije. [6] Objavljuje mnogo sporije nego pre povrede. Opšti konsenzus je da je kvalitet njegovog pisanja takođe opao; međutim, neki tvrde da su njegova dela manje uspešna zbog loše promocije njegovog izdavača.

Odnos sa tabloidima[uredi | uredi izvor]

Viveg se godinama bori protiv čeških tabloida u sudskom sistemu i javno ih kritikuje, optužujući tabloide da narušavaju njegovu privatnost i da objavljuju lažne informacije o njemu. Godine 2009. Viveg i glumac Marek Vašut pokrenuli su peticiju Vzkaz bulváru a výzva kolegům (Poruka tabloidima i apel kolegama) kritikujući taktiku čeških tabloida. [7] Mnogi uticajni umetnici, uključujući glumicu Jirinu Bohdalovu, potpisali su peticiju. [8]

Političko gledište[uredi | uredi izvor]

Viegov roman Báječná léta pod psa iz 1992. koristi humor da kritikuje uslove u Čehoslovačkoj pod komunizmom.

Viveg je bio nesrećan kao pisac u komunizmu, ali voli slobodu postkomunističke Čehoslovačke i Češke. Viveg je rekao da je „osamdesetih godina napisao dva romana i nijedan od njih nije objavljen. Zabranjeno im je štampanje iz normalnih ideoloških razloga. Posle revolucije došla je apsolutna sloboda. Mogao sam da pišem baš kako sam hteo, i da objavim šta sam hteo.“ [9]

Viveg se takođe protivi desničarskom bivšem češkom predsedniku Vaclavu Klausu. Ovaj stav je najistaknutije prikazan u njegovom romanu iz 2022. godine Báječná léta s Klausem (Divne godine sa Klausom), koji je labav nastavak Báječná léta pod psa.

Skandali[uredi | uredi izvor]

U svojoj kolumni za Lidové noviny (češke novine i onlajn sajt sa vestima) objavljenoj 1. oktobra 2018, Viveg je kritikovao navode Kristin Blejzi Ford o seksualnom napadu na Breta Kavanoa na osnovu toga da ju je „stavio u praznu sobu, pipkao, pokrivao joj usta dok je pokušavao da je skine“ bio je „nevino maženje u srednjoj školi“ i što se zahvaljuje Bogu što je kao pubertet mogao slobodno da pipa svoje školske drugarice ne ugrožavajući svoju buduću karijeru, a da se nijedna „severnoamerička krava“ ne žali na to. [10] Kriminolog Pavel Houdek ga je zauzvrat kritikovao u objavljenom otvorenom pismu da su njegovi stavovi ono zbog čega žrtve seksualnog zlostavljanja to drže za sebe. [11]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • 1990. Názory na vraždu (Mišljenja o ubistvu)
  • 1992. Báječná léta pod psa (Sjajne zeznute godine) - duhoviti bestseler o komunističkoj eri; po kome je snimljen film 1997. godine (koscenarist Jan Novak)
  • 1993. Nápady laskavého čtenáře (Ideje ljubaznog čitaoca) – zbirka književnih parodija
  • 1994. Výchova dívek v Čechách (Vaspitanje devojaka u Češkoj), po kome je snimljen film 1997. godine
  • 1996. Účastníci zájezdu (Turisti na zajedničkom putovanju) - po kome je snimljen film 2006. godine
  • 1998. Zapisovatelé otcovský lásky (Zapisivači očinske ljubavi)
  • 1999. Povídky o manželství a sexu (Priče o braku i seksu) – adaptirano za film kao Besramni 2008. (u koautorstvu sa Janom Hrebejkom)
  • 2000. Nové nápady laskavého čtenáře (Nove misli ljubaznog čitaoca) – druga zbirka književnih parodija
  • 2001. Román pro ženy (Roman za žene) – po kome je snimljen film 2005. godine
  • 2002. Báječná léta s Klausem (Čudesne godine sa Klausom) - labavi nastavak prvih Divnih godina u kojima se kritikuje Vaclav Klaus pre čeških parlamentarnih izbora, 2002.
  • 2003. Případ nevěrné Kláry (Slučaj neverne Klare) - istoimeni film iz 2009. je labavo zasnovan na romanu
  • 2004. Vybíjená (Između dve vatre)
  • 2004. Tři v háji – sa Halinom Pavlovskom i Ivom Herčikovom
  • 2006. Lekce tvůrčího psaní (Čas kreativnog pisanja) – novela
  • 2006. Báječný rok (Divna godina)
  • 2007. Andělé všedního dne (Anđeli svakodnevice) – novela sa iskustvom o smrti njegovog oca
  • 2008. Román pro muže (Muški roman)
  • 2009. Něco na těch Vánocích být musí (Šta je uopšte posebno u vezi Božića?) – zbirka kratkih priča koju je 2010. objavio Garamond (češko/engleski paralelni tekst)
  • 2010. Biomanželka (Eko-žena)
  • 2011. Mafie v Praze (Mafija u Pragu)
  • 2012. Mráz přichází z Hradu (Veliko smrzavanje iz Praškog zamka)
  • 2013. Můj život po životě (Moj život posle života)
  • 2015. Biomanžel (Eko-muž)

Zbirke novinskih rubrika:

  • Švédské stoly aneb Jací jsme (2000)
  • Na dvou židlích (2004)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b s.r.o, JIROUT REKLAMNÍ AGENTURA. „Vítězem Ceny Jiřího Ortena 1993 se stal”. WebManager (na jeziku: češki). Pristupljeno 2020-11-24. 
  2. ^ a b v „Michal Viewegh”. michalviewegh.com. Arhivirano iz originala 12. 11. 2022. g. Pristupljeno 2020-11-24. 
  3. ^ a b v g d „Michal Viewegh”. CzechLit (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-24. 
  4. ^ Coufalová, Martina (2014). Zpátky do života. str. 89. 
  5. ^ „Michal Viewegh”. michalviewegh.com. Arhivirano iz originala 12. 11. 2022. g. Pristupljeno 2020-11-24. 
  6. ^ „Michal Viewegh měl vážný zdravotní problém. Praskla mu aorta”. iDNES.cz. 2012-12-10. Pristupljeno 2020-11-24. 
  7. ^ „Viewegh porazil bulvár. Kdo na lži vydělá, musí platit | Aktuálně.cz”. Aktuálně.cz - Víte, co se právě děje (na jeziku: češki). 2012-03-19. Pristupljeno 2020-11-24. 
  8. ^ „Vašut, Viewegh, Bohdalová a další vytáhli proti bulváru - tn.cz”. 2016-11-30. Arhivirano iz originala 30. 11. 2016. g. Pristupljeno 2020-11-24. 
  9. ^ „The Wonderful Years of Bumper Booksales: Michal Viewegh's enduring popularity”. Radio Prague International (na jeziku: engleski). 2005-03-04. Pristupljeno 2020-11-24. 
  10. ^ „VIEWEGH: Děkuji, že jsem se narodil v zemi, kde jsem mohl na vrstevnice sáhnout”. Lidovky.cz. 1. 10. 2018. 
  11. ^ „Právník Houdek píše Vieweghovi: Přesně kvůli lidem, jako jste vy, oběti znásilnění mlčely”. Lidovky.cz. 2. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Radovi na engleskom - onlajn[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Вивег&oldid=27109543”