Mišna

Kopija Mišne iz 1492.

Mišna (hebr. משנה) je prva važnija pisana redakcija jevrejske usmene tradicije poznate kao „Usmena Tora” i prvo važnije delo rabinskog judaizma.

Redakciju je izvršio Juda Hanasi oko 220. godine, u doba kada su, prema Talmudu, progoni Jevreja i protok vremena učinili mogućim da detalji usmene predaje koji datiraju iz farisejskih vremena (536. p. n. e. — 70) budu zaboravljeni. Zato se istovremeno smatra pisanim autoritetom (zakonikom) koji je podređen jedino Tanahu kao osnovi za izricanje sudova, izvor i alat za stvaranje prava, i prva od mnogih knjiga koje nadopunjuju Bibliju. Mišna se takođe, naziva Shas (akronim za Šiša Sedar — „Šest redova”), kao referenca na svojih šest podela. Rabinski komentari Mišne u sledeća tri veka su redaktirani kao Gemara koja, zajedno sa Mišnom, čini Talmud.

Mišna odražava rasprave koje je u periodu od 70. do 200. godine vodila grupa rabinskih mudraca poznatih kao Tanaim. Mišna podučava usmenu predaju primerima, predstavljajući stvarne slučajeve o kojima se presuđivalo, obično uz raspravu o biti stvari koju je vodio mudri i znameniti rabin temeljeći je na halahi, micvotu i duhu nauka (Tora). Na ovaj način se u svakodnevnu stvarnost uvodi praksa micvota kao što je navođena u Bibliji, te nastoji da pokrije sve aspekte ljudskog života i služiti kao primer budućim presudama te, što je najvažnije, demonstrirati pragmatičnu primenu biblijskih zakona, a što se smatralo neophodnim u doba kada je uništen Drugi hram. Mišna za sebe ne tvrdi da razvija nove zakone, nego da je tek zbirka postojećih tradicija.

Mišna se sastoji od šest redova (Sedar, jednina seder hebr. סדר), od kojih se svaki sastoji od 7—12 traktata, a kojih ukupno ima 63, a koji su podeljeni na poglavlja, odlomke ili stihove.

Redovi i njihove teme su:

• Zera („Semena”), koji se bavi molitvama i blagoslovima, verskim davanjima i poljoprivrednim zakonima (11 traktata),
• Moed („Svetkovina”), koji se bavi zakonima Sabata i praznika (12 traktata),
• Našim („Žene”), koji se bavi brakom i razvodom, nekim oblicima zakletvi i zakonima nazirita (7 traktata),
• Nezikin („Odštete”), koji se bavi građanskim i krivičnim pravom, delovanjem sudova i zakletvi (10 traktata),
• Kodašim („Svete stvari”), koji se bavi žrtvenim obredima, hramom i pravilima ishrane (11 traktata) i
• Tohorot („Čistoće”), koji se bavi zakonima čistoće i nečistoće, uključujući nečistoću mrtvih, zakonima čistoće hrane i tela (12 traktata).

Reč Mišna takođe može označavati i odlomak ili stih celog dela, odnosno najmanju jedinicu u strukturi Mišne.