Muamer Zukorlić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muamer Zukorlić
Zukorlić 2016. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1970-02-15)15. februar 1970.
Mesto rođenjaOrlje, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Datum smrti6. novembar 2021.(2021-11-06) (51 god.)
Mesto smrtiNovi Pazar, Srbija
Profesijamuftija
Porodica
SupružnikUmeja Abu Tehe[1]
Elma Elfić[2]
Deca8 (uključujući Usamea)
Politička karijera
Politička
stranka		Stranka pravde i pomirenja (2013—2021)
22. oktobar 2020 — 6. novembar 2021.

Muamer Zukorlić (Orlje, 15. februar 1970 — Novi Pazar, 6. novembar 2021) bio je srpski političar, predsednik i glavni muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, univerzitetski predavač i publicista.[3] U periodu 2020—2021 obavljao je funkciju potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Školovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je u selu Orlje, blizu Tutina. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo a post-diplomske studije u Libanu.[4]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon osnivanja Mešihata Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine, Zukorlić je izabran za muftiju te reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine.

Bio je član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini kao i osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji.[5]

On je bio jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.[6] Njegova porodica je učestvovala u nelegalnoj gradnji više objekata.[7]

Kandidovao se za reisu-l-ulemu Islamske zajednice Bosne i Hercegovine tokom 2019. godine i ostvario je drugo mesto tokom izbora.[8]

U Novom Pazaru je podigao nekoliko zgrada bez dozvole za legalizaciju i ilegalno je dograđivao postojeće zgrade.[9]

Bio je član i osnivač Bošnjačke akademija nauka i umetnosti (BANU).[10][11] Osnivač je Svjetskog bošnjačkog kongresa, Bošnjačke nacionalne fondacije i Matice bošnjačke.[12]

Preminuo je nakon što mu je pozlilo tokom predavanja studentima.[13] Zukorlićeva porodica je tokom aprila 2022. izašla u javnost sa tvrdnjama da je on otrovan ili hranom ili teškim metalima.[14]

Politički angažman[uredi | uredi izvor]

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine .[15] pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić[16] Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova.

Muftija Zukorlić 2010. godine kao muftija srbijanski

Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je proslavila pobedu i izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog vijeća koje je na sednici održanoj 25. jula 2010. godine usvojilo deklaraciju kojom se bošnjački narod proglašava konstitutivnim narodom u Srbiji.[17] Povodom negiranja prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet Zukorlić je 15. juna 2010. dao sledeću izjavu:

Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće.

— Muamer Zukorlić, glavni muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji[18]

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji je povodom foto-montaže, na kojoj je glavni muftija Muamer Zukorlić prikazan u pravoslavnoj svešteničkoj odori, objavljene u dnevnom listu Blic zatražio od uredništva i vlasnika lista izvinjenje i „simboličnu nadoknadu od 100 miliona evra“.[19]

Funkciju odbornika u Skupštini grada Novog Pazara obavljao je u periodu 2016-2020.[12]

Optužen je za podizanje međunacionalnih tenzija, kao i za to da je pristalica zelene transverzale.[20]

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. se kandidovao za predsednika kao nezavisni kandidat, a prema konačnim rezultatima osvojio je 1,39% glasova.[21]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Imao je dve supruge, koje žive odvojeno sa svojom decom — Umeja u stanu, a Elma u kući u centru Novog Pazara.[22] Otac mu je Mehdija Zukorlić.[23]

Imao je osmoro dece i sedmoro unučadi.[6]

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Tokom TV duela u junu 2020. Zukorlić je uporedio danak u krvi sa „slanjem dece u Ameriku na studije”.[24]

Zukorlić je 2020. godine okrivio homoseksualizam i LGBT+ parade ponosa za navodno širenje virusa koji izaziva Kovid 19.[25]

U svojim govorima i javnim nastupa neretko je nastupao agresivno spram države Srbije. U jednom govoru tražio je prava za Bošnjake u Srbiji i dodatnu pozitivnu diskriminaciju i poredio svoj zahtev sa načinom kako se Nemci odnose prema Jevrejima.[26]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Izolacija kriminala: temelj opstanka zajednice, 2012.[27]
  • Drevna Bosna, 2016.[28]
  • Academia, 2018.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Druga i treća Zukorlićeva žena se svađaju, ali ko je prva žena – Umeja Abu Tahe”. nova.rs. 24. 5. 2022. Pristupljeno 22. 3. 2023. 
  2. ^ „Oglasila se druga Zukorlićeva supruga nakon pojave treće muftijine žene i zahteva za nasledstvo: Sve je urađeno po šerijatskom pravu”. Blic. 23. 5. 2022. Pristupljeno 22. 3. 2023. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo Muamer Zukorlić”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-11-06. 
  4. ^ „OD ČEGA JE PREMINUO MUAMER ZUKORLIĆ: Muftiji pozlilo na predavanju - pokušana reanimacija”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-08. 
  5. ^ „Muftija i političar Muamer Zukorlić preminuo u 51. godini”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-08. 
  6. ^ a b „Narodna skupština Republike Srbije | Narodni poslanik”. www.parlament.gov.rs. Pristupljeno 2021-11-08. 
  7. ^ „PROFIL: Muamer Zukorlić”. imovinapoliticara.krik.rs. Pristupljeno 6. 11. 2021. 
  8. ^ „Umro Muamer Zukorlić”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-11-08. 
  9. ^ „PROFIL: Muamer Zukorlić”. imovinapoliticara.krik.rs. Pristupljeno 2021-11-12. 
  10. ^ „BOŠNJACI IZABRALI NOVE AKADEMIKE! Zukorlić ponosan na šest uspešnih godina akademije nauka (VIDEO)”. espreso.co.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-08. 
  11. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Preminuo Muamer Zukorlić”. SRBIJA - RTRS. Pristupljeno 2021-11-09. 
  12. ^ a b „Muamer Zukorlić – teolog, rektor i političar”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-11-10. 
  13. ^ Radiosarajevo.ba. „Detalji smrti muftije Zukorlića: Pozlilo mu dok je držao predavanja”. Radio Sarajevo. Pristupljeno 2021-11-11. 
  14. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Porodica Muamera Zukorlića tvrdi da postoji osnov za sumnju da nije preminuo prirodnom smrću”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-04-10. 
  15. ^ [1] Vest objavljena na internet sajtu RTS
  16. ^ [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Vest objavljena na internet sajtu Vesti onlajn
  17. ^ [3] Vest objavljena u dnevnom listu Politika, 26. jula 2010. godine.
  18. ^ [4] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2012) Izjava Muamera Zukorlića objavljena na internet sajtu Nova srpska politička misao
  19. ^ [5] Vest agencije Tanjug objavljena na internet sajtu SEEbiz.
  20. ^ Radio televizija Republike Srpske: Zukorlić maksimalno podiže međunacionalne tenzije u BiH, 02.08.2011. (jezik: srpski)
  21. ^ „RTS :: Konačni rezultati prvog kruga” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 24. 1. 2013. 
  22. ^ Menadžerka s hidžabom („Politika“, 28. jun 2015)
  23. ^ „ZUKORLIĆEV OTAC ISPRIČAO ŠTA SE DESILO SAMO 4 SATA PRE SMRTI MUFTIJE: Tog jutra je poranio... Ispričao nepoznate detalje iz života”. Kurir. 9. 11. 2022. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  24. ^ „Danak u krvi - odlazak na stipendiju ili surova odmazda? VIDEO”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-18. 
  25. ^ „LGBT udruženje "Da se zna": Zabrinjavajući stavovi Zukorlića”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 28. 4. 2020. Pristupljeno 6. 11. 2021. 
  26. ^ Avramović, Zoran (2013). Rodoljupci i rodomrsci: Savremeni srpski patriotizam i nacionalno dezintegrativna misao i praksa. Beograd: Službeni Glasnik. str. 111. 
  27. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Izolacija kriminala : temelj opstanka zajednice :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-08. 
  28. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Drevna Bosna :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-08. 
  29. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Academia :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муамер_Зукорлић&oldid=27546019”