Nebotičnik (Ljubljana)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nebotičnik
Nebotičnik
Opšte informacije
MestoLjubljana
Država Slovenija
Vreme nastanka1931—1933

Nebotičnik (Neboder)[1] [2] [3] je istaknuta visoka građevina koja se nalazi u centru Ljubljane, Slovenija, i jedna je od najprepoznatljivijih gradskih znamenitosti.[4] Njenih trinaest spratova uspinje se do visine od 70.35 m. Projektovao je slovenački arhitekta Vladimir Šubic za Penzioni institut, investitora zgrade. Izgradnja je počela 19. aprila 1931. godine, a zgrada je otvorena 21. februara 1933.[5] Bila je to, po završetku, najviša zgrada u Kraljevini Jugoslaviji i deveta po visini u Evropi.[6] Bila je i ostaće neko vreme najviša stambena zgrada u Evropi.

Prvenstveno poslovni centar, oblakoder Nebotičnik sadrži razne prodavnice u prizemlju i na spratu, a različite kancelarije smeštene su od drugog do petog sprata. Od šestog do devetog sprata su privatne rezidencije. Na tri gornja sprata nalaze se kafić, bar i vidikovac.[7] Kafić je ponovo otvoren u julu 2010. godine, dok su bar i novi restoran otvoreni 2. septembra 2010. godine. Spratovi deveti - trinaesti su prodati na aukciji 12. juna 2007. godine od strane uprave Penzijskog fonda Australijskoj firmi Terra Australis za € 2,120,000. Kompanija se nada da će oblakoderu Nebotičnik vratiti nekadašnju slavu. [8]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Art deko spiralne stepenice

Zgradu Nebotičnik, prvobitno zamišljenu kao osmospratnu građevinu,[4] dizajnirao je Vladimir Šubic, uz pomoć Ladislava Kama, Ive Medveda (paviljon na terasi), Marjana Mušiča (tampieto (tampietto) na vrhu), Marjana Severa i Bojana Stupice (okov u kafiću).[9] Zgradu su ukrasili skulpturama Lojze Dolinara (ženska figura na bočnoj fasadi u visini šestog sprata), Borisa Kalina (reljef iznad glavnog ulaza) i Franca Goršea (četiri bronzane glave u glavnoj dvorani). [10] Dizajn je zasnovan na neoklasicističkom i art-deko stilu, a na gornjim spratovima je krunisan pilastrima. Dizajn prati klasičnu tripartitnu podelu visokih zgrada koju je stvorio američki arhitekta Luis Sulivan (Louis Sullivan) — sastavljena je od osnove dizajnirane za interakciju sa ulicom i pešacima, homogene osovine i vrha, na kome je cilindrična kolonada sa postavljenim stubom za zastavu, koji je dodat nakon dovršetka kule.[11] Fasada je isprekidana ravnomerno raspoređenim pravougaonim prozorima uokvirenim kamenom, naglašenim prizemljem i prvim spratom, kao i polukružnim prozorima u kafiću na jedanaestoj etaži.

Ulaz u prizemlju vodi u predvorje obloženo Karstnim mermerom. Gornjim spratovima se pristupa liftom ili spiralnim stepeništem u središtu zgrade.[12] Dva lifta su brza i vode posetioce kafića na gornjim spratovima, dok je treći sporiji i vodi do stambenih nivoa. Stepenište se završava na desetom spratu.

Fasadu krasi skulptura žene visine 4 metra, rad slovenačkog vajara Lojzea Dolinara. Skulpture u loži dizajnirao je slovenački vajar France Gorše.[11] Zapadno od zgrade Nebotičnika je šestospratna stambena građevina, koju je projektovao isti arhitekta.

Stepenište u Nebotičniku

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Izgradnja zgrade Nebotičnika po narudžbi Zavoda za penzije bila je kontroverzna. Pošto je bila prva zgrada koja je nadmašila baroknu siluetu gradskih zvonika,[11] neki Ljubljančani bojali su se da će to pokvariti obris horizonta, i zgradu su nazvali "nakaza". Zgrada je na mestu srednjovekovnog manastira, a dok su pripremali njen temelj, izvođači radova su naišli na bunar iz 13. veka. Jedan stih Otona Župančiča upisan je u kamen temeljac na početku njegove izgradnje 1931. godine.[5] Statičke proračune uradio je inženjer Stanko Dimnik, koji je ujedno bio i odgovorni inženjer.[13][14] Radove je vodio glavni graditelj Ivan Bricelj, direktor Ljubljanskog građevinskog preduzeća.[15]

Zgrada je izgrađena od armiranog betona i sadrži mnoge tehnološke elemente koji su u to vreme bili inovativni. Ima centralno grejanje pomoću automatskih gorionika na lož ulje, a voda se dovodi do gornjih sedam spratova automatskim pumpama. Kafić ima ventilaciju pod pritiskom, a topla voda se dovodi iz podruma.[6]

Najstroži japanski anti-semizmički kriterijumi primenjeni su tokom projektovanja zgrade, pa je ona postavljena na 16 stubova od kojih se svaki proteže 18 metara duboko u zemljište. Zbog toga je zgrada Nebotičnika jedna od najsigurnijih protiv zemljotresa u Ljubljani.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Steves, Rick, & Cameron Hewitt. 2015. Rick Steves Eastern Europe. Berkeley, CA: Avalon Travel.
  2. ^ Stopar, Ivan, & Damjan Prelovšek. 1992. Walks in Old Ljubljana: A Guide to Its Culture and History. Ljubljana: Marketing 013 ZTP, p. 180.
  3. ^ Rogers, Tony. 2013. Conferences and Conventions: A Global Industry. New York: Routledge, p. 220.
  4. ^ a b Hotel-Mons.com - Architects[mrtva veza]. Retrieved on 1 January 2008
  5. ^ a b Bukovec, Alja (April—May 2011). „Nebotičnik” (PDF). Adria Airways In-Flight Magazine (na jeziku: Slovenian i engleski): 80—87. ISSN 1318-0789.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)[mrtva veza]
  6. ^ a b Ifko, Sonja (1995), Recent Slovenian Architecture Arhivirano 2007-12-30 na sajtu Wayback Machine, University of Ljubljana, pp. 13. Retrieved 3 December 2007.
  7. ^ Ljubljana.si - Skyscraper Arhivirano 2008-06-06 na sajtu Wayback Machine. Retrieved 3 December 2007.
  8. ^ "Australian Slovenian Buys Top Floors of Ljubljana Landmark" Chamber of Commerce and Industry of Slovenia. Retrieved on 1 January 2008.
  9. ^ „Vrh ljubljanskega Nebotičnika spet v starem sijaju”. Mojdom.Dnevnik.si. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 18. 04. 2013. г. Приступљено 31. 03. 2020. 
  10. ^ Grgič, Jožica (27. 7. 2010). „Fantastičen pogled na vse strani mesta” [A Fantastic Look on All Sides of the City] (PDF). Delo (на језику: Slovenian). стр. 18. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. 
  11. ^ а б в Slovenia.info - Architectural heritage - Ljubljana, Nebotičnik Skyscraper. Retrieved 24 December 2007.
  12. ^ world66.com - Ljubljana Sights Архивирано на сајту Wayback Machine (3. mart 2016) mentions staircase. Nebotičnik Stairway on Flickr. Retrieved on 3 December 2007.
  13. ^ Šubic, Vladimir. Mladinska knjiga. 1999. str. 163. ISBN 9788611153643. 
  14. ^ Mušič, Marjan (1925—1991 (printed ed.). 2009 (electronic ed.)). „Šubic Vladimir”. Slovenski biografski leksikon (na jeziku: Slovenian). ISBN 978-961-268-001-5.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)[mrtva veza]
  15. ^ Gerlica, Slavko (1993). „60 let odprtja letališča v Polju” [60 Years from the Opening of the Airport in Polje]. Naša skupnost (na jeziku: Slovenian). 34 (7). Ljubljana. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неботичник_(Љубљана)&oldid=26948848”