Nikola Milićević Lunjevica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nikola Milićević
Nikola Lunjevica.jpg
Nikola Milićević Lunjevica
Datum rođenja1776.
Mesto rođenjaLunjevica
 Osmansko carstvo
Datum smrti(1842-05-11)11. maj 1842.
Mesto smrtiLunjevica
 Kneževina Srbija

Nikola Milićević[1], rođen je u selu Lunjevica 1776. godine u Rudničkoj nahiji, po kome je i dobio nadimak Lunjevica, bio je trgovac, jedan od glavnih pomagača srpskih ustanaka i presednik suda rudničkog.[2]

Krajem 18. veka bio je veoma poznat kao bogati trgovac u svom kraju, ali i na prostorima preko Save. Bogatstvo je njegovo naročito umnožavao trgovinom preko zemunskih trgovaca koji su austrijskoj vojsci nabavljali hranu i stoku. "Tako viđen čovek ne mogaše da ne pođe sa svojim odanim mu, Rudničanima u boj...", zabeležili su hroničari.

Nikola Lunjevica je u svojoj sredini važio za čoveka mudrih saveta, a novčanim sredstvima i trgovačkim znanjem pomagao je i nabavkom ubojnih sredstava za srpsku ustaničku vojsku.

I pored toga što nije nikad uvršten u red ustaničkih starešina, upamćen je po tome što je obilato pomagao ustanike u začecima srpske revolucije, kako u Prvom, tako i u Drugom srpskom ustanku.

Tokom oba ustanka, dobro je sarađivao sa vojvodom Milošem Obrenovićem. Nikola je bio Milošev pobratim, pa time i dever njegovoj supruzi Ljubici. Njihov savremenik Sima Milutinović Sarajlija ukazuje na to da je vojvoda Miloš došavši iz Takova, gde je ustanak ugovoren, u Crnuću kod kuće zatekao jedan konjski tovar prepun talira, što mu je dao gazda Nikola Milićević iz sela Lunjevice, spremio i poslao još nešto novca da mu se nađe.

Nikola Lunjevica je bio glavni posrednik ženidbe Miloša Obrenovića i Ljubice, iz čuvene porodice Vukomanović. Na četrdesetodnevni pomen Radoslava, oca buduće knjeginje Ljubice, Nikola je sa Miloševim bratom Milanom, rudničkim vojvodom, završio posao oko Miloševe ženidbe.

Ličnost Nikole Lunjevice ostala je zabeležena i u slučaju kada je vojvoda Milan Obrenović krenuo 1810. godine u Bukurešt. On je tada predao Nikoli Lunjevici osam stotina rupšija s molbom da ih on, u slučaju Milanove smrti, preda njegovom sinu Risti.

Kad su umrli i Milan i Rista, Nikola Lunjevica je otišao na dvor knezu Milošu Obrenoviću i predao mu zapečaćeni koverat sa novcima koji su mu povereni na čuvanje.

Za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, Nikola Lunjevica je vršio dužnost predsednika Okružnog suda rudničkog. Bio je poznat kao umešan sudija koji je mnogo praštao.

Obnovio je manastir Vujan, gde je i sahranjen posle svoje smrti 11. maja 1842. godine.

Sticajem okolnosti, unuka Nikole Lunjevice, Draga, udajom za kralja Aleksandra Obrenovića, postala je tragična kraljica Srbije.[3]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bratstvo Milićevića > Znameniti Milićevići”. Znameniti Milićevići. Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  2. ^ Pavlović, Ivan S. „Nikola Milićević Lunjevica”. Knjižara. Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  3. ^ „Bila je OMRAŽENA kraljica, a da li je to zaslužila: Draga Mašin, fatalna žena zbog koje je promenjen Ustav”. Žena. Pristupljeno 29. 1. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]