Луњевица
| Луњевица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  498 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°00′00″ СГШ; 20°29′16″ ИГД / 44.0000° СГШ; 20.4878° ИГДКоординате: 44°00′00″ СГШ; 20°29′16″ ИГД / 44.0000° СГШ; 20.4878° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 409 м |
.svg)  Луњевица | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Луњевица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 498 становника. Село је у северној подгорини планине Вујна.
Село је разбијеног типа и има неколико заселака, са свега 151 домаћинством. Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Мрчајевци и ивицом западне стране села пролази Ибарска магистрала. Удаљено је 22 километра од Чачка, 44 од Крагујевца и 122 од Београда. Записа у селу има седам. Крстоноше су ишле на Белу Суботу.
Садржај
Историја[уреди]
Родом из Луњевица су били браћа Никола и Јоксим Карамарковићи. Никола, зет Карађорђев, био је војвода Црногорске кнежине, па командант ужичког града. Умро је у Хотину 1816. године. Јоксим је био најпре скелеџија, па је 1813. постао ужички војвода и погинуо исте године на Равњу.
Из села је и Никола Милићевић Луњевица, побратим кнеза Милоша, деда краљице Драге Обреновић.
У селу је подигнут споменик борцима из села који су погинули у рату 1941-1944. Од 1949. у селу постоји сељачка радна задруга.
Западном страном села је до 1. децембра 1969., када је уклоњена због процене надлежних да није економски исплатива, постојала железничка пруга узаног колосека Београд—Горњи Милановац—Сарајево.
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Луњевици (општина Горњи Милановац).
Географија[уреди]
Насеља која окружују Луњевицу су доста стара, осим Горњег Милановца који је основан тек 1853. Са североисточне стране се налази село Брусница, које се помиње још у 15. веку. Са запада се село граничи са Млаковцем, које је добило име по извору минералне и лековите воде. Са јужне стране Луњевице налази се насеље Прислоница које припада општини Чачак. Са југозападне стране испод Малог Вујна (745 метара) се налази манастир Вујан. Са источне стране се налази село Јабланица, са североисточне стране се налази Грабовица, а северно од Луњевице на некадашњем „Дивљем пољу“ се налази Горњи Милановац, а будући да се град проширио и на део Луњевице један део села је постао предграђе.
Клима[уреди]
Клима је умереноконтинентална али са веома топлим летима и врло хладним зимама. Најхладнији месец је јануар са најнижом температуром од -20 °C, а најтоплији је јули када температура прелази 31 °C. Сунчано време у јуну траје 295 часова, а облачност је највећа у зимским месецима.
Демографија[уреди]
У насељу Луњевица живи 407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 165 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 8 | ||
| 75—79 | 10 | 11 | ||
| 70—74 | 17 | 19 | ||
| 65—69 | 22 | 21 | ||
| 60—64 | 15 | 19 | ||
| 55—59 | 8 | 15 | ||
| 50—54 | 13 | 15 | ||
| 45—49 | 23 | 20 | ||
| 40—44 | 16 | 14 | ||
| 35—39 | 23 | 23 | ||
| 30—34 | 13 | 13 | ||
| 25—29 | 18 | 13 | ||
| 20—24 | 12 | 10 | ||
| 15—19 | 14 | 16 | ||
| 10—14 | 20 | 18 | ||
| 5—9 | 16 | 14 | ||
| 0—4 | 10 | 9 | ||
| Просек : | 40,8 | 43,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 208 | 58 | 138 | 10 | 2 | 0 |
| Женски | 217 | 30 | 140 | 38 | 9 | 0 |
| УКУПНО | 425 | 88 | 278 | 48 | 11 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 112 | 15 | 0 | 1 | 50 |
| Женски | 78 | 16 | 0 | 0 | 52 |
| УКУПНО | 190 | 31 | 0 | 1 | 102 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 9 | 7 | 4 | 14 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 9 | 10 | 5 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 6 | 2 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 6 | 5 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди]
- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
