Pređi na sadržaj

Otcjepljenje Republike Srpske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lokacija Republike Srpske (plavo) i Brčko Distrikta (zeleno) u sklopu Bosne i Hercegovine

Otcjepljenje Republike Srpske je težnja entiteta Republike Srpske da stekne nezavisnost od Bosne i Hercegovine.

Dejtonskim sporazumom, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, stvorena je federalna republika Bosna i Hercegovina, sastavljena od dva entiteta — Republike Srpske, koju pretežno naseljavaju Srbi, i Federacije Bosne i Hercegovine, koju pretežno naseljavaju Bošnjaci i Hrvati. Prvih godina nakon rata, za bosanske Srbe se smatralo da su „protiv Dejtona”, međutim od 2000. godine Srbi su vjerne pristalice Dejtonskog sporazuma i očuvanja Republike Srpske, dok Bošnjaci na Republiku Srpsku gledaju kao na nelegitimnu tvorevinu.[1] Referendum o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. godine i Deklaracija o nezavisnosti Kosova 2008. godine pokrenuli su pitanje referenduma u Republici Srpskoj i mogućnost ujedinjenja sa Srbijom.[2] Vladajuća stranka Republike Srpske SNSD 2015. godine je dala izjavu da će u 2018. godini biti održan referendum o nezavisnosti ukoliko se ne održi autonomija Republike Srpske, kao i kriza u zemlji vezana za pravosudna i policijska pitanja.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Tokom ratova na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, cilj Republike Srpske (RS), teritorije pod kontrolom Srba u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini, bio je ujedinjenje sa ostalim „srpskim zemljama” — Republikom Srpskom Krajinom (RSK, u Hrvatskoj), Republikom Srbijom i Republikom Crnom Gorom (u SR Jugoslaviji). Zapadna Srpska Federacija bila je projekat ujedinjenja dvije nezavisne srpske države, RS i RSK.

Političko rukovodstvo Srba i Hrvata dogovorilo se oko podjele Bosne i Hercegovine na sastanku u Karađorđevu 1991. godine i dogovorom u Gracu 1992. godine, kojim je zemlja trebalo da se podijeli na tri dijela.[3] Pregovori između Srba i Hrvata takođe su rezultirali da se hrvatske snage okrenu protiv Armije Republike Bosne i Hercegovine što je dovelo do Muslimansko-hrvatskog sukoba, od 1992. do 1994. godine.[4] Propali dogovor u Gracu trebalo je da uspostavi malu Bošnjačku Republiku.[5] Dejtonski sporazum (novembar - decembar 1995) okončao je rat i stvorio saveznu republiku Bosnu i Hercegovinu, sastavljenu od dva entiteta, Bošnjacima i Hrvatima naseljene Federacije Bosne i Hercegovine i Srbima naseljene Republike Srpske. Kako je napomenuo stručnjak za međunarodne odnose Nils van Viligen: „Dok se Hrvati i Srbi mogu poistovjećivati sa Hrvatskom i Srbijom respektivno, odsustvo bošnjačke države dovelo je do toga da su Bošnjaci jako posvećeni Bosni kao jedinstvenom političkom entitetu”.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nakon rata[uredi | uredi izvor]

Biljana Plavšić je 12. decembra 1996. godine pozvala na otcjepljenje Republike Srpske i ujedinjenje sa Saveznom Republikom Jugoslavijom; pošto je to u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom, Organizacija za evropsku bezbijednost i saradnju natjerala je Biljanu da javno povuče izjavu.[7] Propagandni tekstovi pojavili su se 1996. godine pozivajući na stvaranje Bošnjačke Republike.[8]

2000-e[uredi | uredi izvor]

Prvih godina nakon rata, za bosanske Srbe se smatralo da su „protiv Dejtona”, međutim od 2000. godine Srbi su vjerne pristalice Dejtonskog sporazuma i očuvanja Republike Srpske.[9] Istovremeno, bošnjačka Stranka za Bosnu i Hercegovinu poziva na ukidanje Republike Srpske.[9]

U Banja Luci su 15. juna 2006. godine održane demonstracije na kojim je traženo da, u slučaju da Kosovo postane nezavisno, Republika Srpska mora održati referendum o nezavinosti. U 2007. godini, plebiscit Republike Srpske predan je Narodnoj skupštini kojim je zatražen referendum o nezavinosti. Bošnjački i hrvatski član Predsjedništva zatražili su ukidanje entiteta.[10] Američki naučnik Valid Fares (kasniji Trampov savjetnik) tvrdio je da Republika Srpska treba da ima ista prava kao i Kosovo.[11]

Organizovani protest protiv deklaracije o nezavisnosti Kosova u Banja Luci, 27. marta 2008. godine

Od proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbi su pozvali Milorada Dodika da ispuni svoja obećanja i održi referendum, Dodik je od tada rekao da će održati referendum samo ako bude ugrožena autonomija Republike Srpske.[12] Uprkos tome, zakonodavci bosanskih Srba su 21. februara 2008. godine usvojili Rezoluciju kojom se traži referendum o nezavisnosti ukoliko većina članova Ujedinjenih nacija, posebno članova Evropske unije, priznaju proglašenje nezavinosti Kosova.[13] Nakon što je usvojena rezolucija, Sjedinjene Američke Države su ukinule pomoć Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), a Evropska unija je osudila rezoluciju.[14] Savjet za provođenje mira, koji nadgleda Bosnu i Hercegovinu, izjavio je da entiteti države nemaju pravo na otcjepljenje. Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, Miroslav Lajčak, rekao je da Republika Srpska „apsolutno nema pravo” da se otcijepi i da će upotrijebiti svoja bonska ovlašćenja „ako bude prijetnje miru i stabilnosti ili Dejtonskom mirovnom sporazumu”,[15] „Republika Srpska nema pravo da se otcijepi od Bosne i Hercegovine, a istovremeno niko ne može jednostrano ukinuti Republiku Srpsku”.[16]

U intervjuu, Dodik je izjavio da, ako većina zemalja prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, to bi legitimiziralo pravo na secesiju i dodao da „ne vidi ni jedan razlog zašto RS ne bi trebalo da dobije pravo na samoopredjeljenje, pravo predviđeno u međunarodnim konvencijama”.[17] Predsjednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne podržava raspad Bosne i Hercegovine i da, kao garant Dejtonskog sporazuma koji je donio mir Bosni i Hercegovini, podržava njen teritorijalni integritet.[18]

2010-e[uredi | uredi izvor]

Milorad Dodik 2010. godine

Prema anketi bosanskih Srba provedenoj u novembru 2010. godine, 88% bi podržalo referendum koji bi donio Republici Srpskoj nezavisnost od Bosne i Hercegovine.[19]

Republika Srpska planirala je raspisivanje referenduma o napuštanju bosanskih državnih federalnih institucija, ali je to onemogućeno od strane EU.[20]

Milorad Dodik je 2012. godine rekao da će Republika Srpska jednog dana biti nezavisna.[21] Naredne godine došlo je do razogovra o ovom pitanju. Stiven Mejer, nekadanji direktor CIA-e i ekspert za Balkan, rekao je 2013. i 2014. godine da vjeruje da će Republika Srpska postati nezavisna na vrijeme, da je Bosna i Hercegovina izmišljena država koja postoji samo na papiru i da ljudi treba da odlučuju za sebe.[22]

Najveća srpska stranka u Bosni i Hercegovini, SNSD, usvojila je rezoluciju u aprilu 2015. godine u kojoj se navodi da, ukoliko RS ne bude mogla da ojača svoju autonomiju, skupština RS će održati referendum kako bi se odvojila od Federacije Bosne i Hercegovine 2018. godine.[23] Iako ovaj referendum o državnom sudu i tužilaštvu "ne bi oslabio državno pravosuđe", on bi "destabilizirao zemlju", kako kažu pojedini pravni eksperti u BiH.[24] SDA, najveća stranka u Bosni i Hercegovini, usvojila je rezoluciju u maju 2015. godine u kojoj će zemlja biti reorganizovana u pet regija - ukidanjem Republike Srpske.[25] Milorad Dodik je upozorio u novembru 2015. godine da, ako Ustavni sud ne bude reformisan, država će se raspasti.[26]

U januaru 2016. godine, Dodik je rekao da su američki lobisti tražili milijardu dolara u zamjenu za nezavisnost za 10 do 15 godina.[27] Američki analitičari tvrde da će RS postati nezavisna do 2025. godine.[28]

Decembra 2016. godine, visoki predstavnik Valentin Incko prijetio je da će "separatizam", referendum o nezavisnosti Republike Srpske, primorati na međunarnodnu "intervenciju".[29] On je takođe izjavio da međunarodna zajednica nikada neće priznati nezavisnu Republiku Srpsku, a da ima ovlašćenja da zamijeni predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, "ali su ta vremena prošla. Danas želimo domaća rješenja i odgovornost".[30]

Maja 2017. godine Stiven Mejer je, govoreći o situaciji u Makedoniji i na Kosovu i o mogućnosti stvaranja Velike Albanije, takođe izjavio da je Bosna i Hercegovina "daleko od ujedinjene zemlje",[31] i u julu je rekao da "ostaje samo zemlja po imenu; fikcija koja je stvara samo u umovima zastarjelih, uglavnom američkih i nekih evropskih diplomata srednjeg nivoa."[32]

U junu[33] i opet u septembru 2017. godine, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su odustali od planova za referendum o nezavisnosti najavljen za 2018. godinu.[34]

U novembru 2017. godine, član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović zaprijetio je ratom ako se Republika Srpska odluči za nezavinsnost, a istovremeno je rekao da Bosna i Hercegovina treba da prizna nezavisnost Kosova.[35] O ovom pitanju održana je diskusija u emisiji Globalno na Radio-televiziji BN 22. novembra 2017. godine.[36]

Ankete[uredi | uredi izvor]

Datum Izvor Ispitanici Za Protiv
15–21. jun 2007. 1.699 (992 u RS, 707 u FBiH) 51% 46%
novembar 2010. Gallup Balkan Monitor[19] Srbi 88%
17–20. jul 2015. Centar za društvena istraživanja i analize[37] 1.414 53,54% 15,34%

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Power sharing in deeply divided places. McEvoy, Joanne,, O'Leary, Brendan, (1. izd.). Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 2013. ISBN 9780812207989. OCLC 859161000. 
  2. ^ Trbovich, Ana S. (2008). A legal geography of Yugoslavia's disintegration. Oxford: Oxford Univ Press. ISBN 9780195333435. OCLC 166367471. 
  3. ^ Lukic, Reneo; Lynch, Allen (1996). Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union (na jeziku: engleski). SIPRI. ISBN 9780198292005. 
  4. ^ Silber, Laura (01. 01. 1997). Yugoslavia: Death of a Nation (na jeziku: engleski). Penguin Books. ISBN 9780140262636. 
  5. ^ „Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia - The Tech”. tech.mit.edu. Arhivirano iz originala 10. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  6. ^ Willigen, Niels van (18. 07. 2013). Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781134117253. 
  7. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (24. 01. 2007). The Balkans: A Post-Communist History (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781134583287. 
  8. ^ FBIS Daily Report: East Europe (na jeziku: engleski). The Service. 1996. 
  9. ^ a b Bose, Sumantra (2002). Bosnia after Dayton : nationalist partition and international intervention. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515848-9. OCLC 49249994. 
  10. ^ „Bosnian Presidency Members Call for Abolition of Entities” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  11. ^ „IF KOSOVO CAN BE INDEPENDENT, SO CAN REPUBLIKA SRPSKA: Trump adviser advocated for Serbs in Bosnia and Herzegovina”. www.telegraf.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  12. ^ „BalkanInsight.com - Bosnia's Dodik Calms Secession Fears”. 26. 02. 2008. Arhivirano iz originala 26. 02. 2008. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  13. ^ Editorial, Reuters. „Bosnian Serbs threaten secession over Kosovo”. U.S. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  14. ^ „Free Services for PR :: News :: Press Releases”. 10. 02. 2012. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  15. ^ „AFP: Major powers reject Bosnian Serb secession calls”. 03. 03. 2008. Arhivirano iz originala 03. 03. 2008. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  16. ^ „Existence of Bosnia and Herzegovina cannot be questioned”. Office of the High Representative (na jeziku: engleski). 30. 01. 2008. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  17. ^ „B92 - News - Region - Dodik insists RS has right to self-determination”. 13. 04. 2008. Arhivirano iz originala 13. 04. 2008. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  18. ^ „Policy of peace Serbia's goal – Tadić - English - on B92.net”. B92.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  19. ^ a b „Za nezavisnu RS 88 odsto građana”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 19. 11. 2010. Arhivirano iz originala 23. 01. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  20. ^ „Bosnia: What Does Republika Srpska Want? - International Crisis Group”. 20. 05. 2016. Arhivirano iz originala 20. 05. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  21. ^ „Dodik: Republika Srpska Will Be Independent” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  22. ^ „BiH je izmišljena država”. 
  23. ^ „Biggest Serb party in Bosnia threatens 2018 secession”. 
  24. ^ „Bosnian Serb Referendum ‘Can’t Destroy State Judiciary’” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  25. ^ „DODIK: Sramna rezolucija SDA traži ukidanje Republike Srpske” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  26. ^ „Serb Leader Warns Bosnia Could Break Up” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  27. ^ „DODIK OTKRIVA: Amerikanci su mi tražili milijardu dolara za nezavisnost Republike Srpske!” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2017. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  28. ^ „Republika Srpska nezavisna do 2025. godine?!”. www.telegraf.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2017. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  29. ^ „Incko preti umesto da miri”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  30. ^ „Incko: Imam ovlašćenja da smenim Dodika, ali...”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  31. ^ „Ex CIA chief on Balkans Steven Meyer: Border changes may happen in Kosovo and Macedonia”. Oculus News English. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  32. ^ „Steven E. Meyer: Where is the Leadership in the Balkans?”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 14. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  33. ^ „Bosnia’s Serb Republic leader: No breakaway vote next year”. POLITICO (na jeziku: engleski). 29. 06. 2017. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  34. ^ „Dodik Drops Plans For Holding 2018 Republika Srpska Independence Referendum”. Novinska agencija Beta (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  35. ^ „Bosnian Serbs Threaten Walkout Over Izetbegovic Statement” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  36. ^ „Da li je moguća nezavisnost RS?”. Radio Televizija BN (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  37. ^ Srna. „Anketa: Više od polovine ispitanika za samostalnost RS, vole Dodika, a vjeruju crkvi”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отцјепљење_Републике_Српске&oldid=27778963”