Република Црна Гора (1991—2006)

За друге употребе, погледајте Црна Гора (вишезначна одредница).

Република Црна Гора Црна Гора
(1993—2004) (2004—2006) Застава (1992—2004) (2004—2006) Грб
Химна "Хеј, Словени" (1991—2006) "Ој свијетла мајска зоро" (2004—2006)
Положај у Европи
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Земља		СФР Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора
Главни град		Подгорица
Највећи град		Подгорица
Друштво
Службени језик		српски ијекавског изговора
Религија		православље, ислам, католицизам
Политика
Облик државе		република
— Председник		Момир Булатовић Мило Ђукановић Филип Вујановић
— Премијер		Мило Ђукановић (први) Филип Вујановић Мило Ђукановић (последњи)
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1991.
— Укидање		2006. (15 год.)
Догађаји
— Референдум о независности		1. март 1992.
— Устав Савезне Републике Југославије		27. април 1992.
— НАТО бомбардовање		24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља Србије и Црне Горе		4. фебруар 2003.
— Референдум о независности		21. мај 2006.
— Проглашење независности:		3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		13.812 km²
Становништво		620.145 (2003)
Валута		југословенски динар (1991—1999) немачка марка (1999—2002) евро (2002—2006)
Земље претходнице и наследнице Црне Горе
Претходнице:		Наследнице:
	СР Црна Гора (СФР Југославија)	Црна Гора

Република Црна Гора, била је федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.

Историја

Црна Гора унутар треће Југославије

Грб Црне Горе од 13. јула 2004.

У вријеме распада Југославије, Република Црна Гора након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са Србијом, сто је довело до стварања Савезне Републике Југославије, која је проглашена 27. априла 1992. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је проглашена 4. фебруара 2003. године.

Крајем 1993. године усвојени су нови државни симболи, који су 2004. године поново промјењени.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).

Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало Демократски Блок-Мило Ђукановић, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Срба и Црногораца.

Територијална подјела

Подела Црне Горе по општинама

Главни чланак: Општине Црне Горе

Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.

Андријевица Бар Беране Бијело Поље Будва Даниловград Жабљак

Колашин Котор Мојковац Никшић Плав Плужине Пљевља

Подгорица Рожаје Тиват Улцињ Херцег Нови Цетиње Шавник

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

Будванска ривијера, плажа Јаз

Демографија

Главни чланци: Демографија Црне Горе и Попис становништва Црне Горе, 2003

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.

Етнички састав:

Црногорци — 267.669 (43,16%) Срби — 198.414 (31,99%) Бошњаци — 48.184 (7,77%) Албанци — 31.163 (5,03%) Муслимани — 24.625 (3,97%) Хрвати — 6.811 (1,10%) Роми — 2.601 (0,42%) Југословени — 1.860 (0,30%) Македонци — 819 (0,13%) Словенци — 415 (0,07%)

Мађари — 362 (0,06%) Руси — 240 (0,04%) Египћани — 225 (0,04%) Италијани — 127 (0,02%) Немци — 118 (0,02%) остали — 2.180 (0,35%) неизјашњени — 26.906 (4,34%) регионално опредељени — 1.258 (0,20%) непознато — 6.168 (1,00%)

Језички састав:

• српски — 393.740 (63,49%)
• црногорски: 136.208 (21,96%)
• албански — 32.603 (5,26%)
• бошњачки — 19.906 (3,21%)
• босански — 14.172 (2,29%)
• хрватски — 2.791 (0,45%)
• ромски — 2.602 (0,42%)
• неизјашњени: 13.902 (2,24%)

Верски састав:

• православци — 460.383 (74,24%)
• муслимани — 110.034 (17,74%)
• католици — 21.972 (3,54%)
• неизјашњени: 13.867 (2,24%)
• није верник: 6.003 (0,97%)

Види још

• Социјалистичка Република Црна Гора
• Устав Црне Горе (1974)
• Устав Црне Горе (1992)
• Распад Југославије
• Савезна Република Југославија
• Српско-црногорски унионизам
• Република Србија (1990—2006)

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.