Република Црна Гора (1992—2006)

За друге употребе, погледајте Црна Гора (вишезначна одредница).

Република Црна Гора Црна Гора
Застава Грб
Химна "Хеј Словени", "Ој свијетла мајска зоро"
Положај у Европи
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Земља		СР Југославија Србија и Црна Гора
Главни град		Подгорица
Друштво
Службени језик		српски
Религија		православље, ислам, католицизам
Политика
Облик државе		Република
— Председник		Момир Булатовић Мило Ђукановић Филип Вујановић
— Премијер		Мило Ђукановић (први) Филип Вујановић Мило Ђукановић (последњи)
Историја
Историјско доба		Савремено доба
— Оснивање		1990.
— Укидање		2006.
Догађаји
— Устав Савезне Републике Југославије		27. април 1992.
— Референдум о независности		1. март 1992.
— НАТО бомбардовање		24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља Србије и Црне Горе		4. фебруар 2003.
— Референдум о независности		21. мај 2006.
— Проглашење независности:		3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		13.812 km²
Становништво		620.145 (2003)
Валута		Југословенски динар, Немачка марка, Евро
Земље претходнице и наследнице Црне Горе
Претходнице:		Наследнице:
	СР Црна Гора (СФР Југославија)	Црна Гора
Портал:Црна Гора

Република Црна Гора је била федерална република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1990. до 1992. а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003, а потом Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је био Подгорица којој је 1990. враћено старо име јер се од 1945. до 1990. звала Титоград.

Историја

Црна Гора унутар треће Југославије

Грб Црне Горе од 13. јула 2004.

Након краја комунистичке владавине и распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, званично распуштена 27. априла 1990, Република Србија и под новим именом Република Црна Гора, дана 28. априла 1992. су створиле нову федерацију под називом Савезна Република Југославија која је 4. фебруара 2003. уз сагласност оба дома југословенског парламента узео име Државна заједница Србија и Црна Гора.

Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).

2004. године усвојене су нова застава и грб републике.

Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало „Демократски Блок-Мило Ђукановић“, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Србијанаца и Црногораца.

Територијална подјела

Подела Црне Горе по општинама

За више информација погледајте: Општине Црне Горе

Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.

Андријевица Бар Беране Бијело Поље Будва Даниловград Жабљак

Колашин Котор Мојковац Никшић Плав Плужине Пљевља

Подгорица Рожаје Тиват Улцињ Херцег Нови Цетиње Шавник

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

Овај чланак је део серије о историји Црне Горе

Историја Црне Горе Овај чланак је део серије о историји Црне Горе Историја Црне Горе Праисторија Гласиначка култура Стари вијек Илирска краљевина Далмација Превалис Рани средњи вијек Дукља Приморска земља Војислављевићи Позни средњи вијек Војводство Зета Кнежевина Зета Балшићи Црнојевићи Нови вијек Црногорски санџак Црногорско владичанство Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Петровићи-Његоши Савремено доба Зетска област Зетска бановина Независна Држава Црна Гора СР Црна Гора Република Црна Гора (у СРЈ и СЦГ) Црна Гора (самостална држава)

Будванска ривијера, плажа Јаз

Демографија

За више информација погледајте: Демографија Црне Горе и Попис становништва Црне Горе, 2003

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.

Етнички састав:

Црногорци — 267.669 (43,16%) Срби — 198.414 (31,99%) Бошњаци — 48.184 (7,77%) Албанци — 31.163 (5,03%) Муслимани — 24.625 (3,97%) Хрвати — 6.811 (1,10%) Роми — 2.601 (0,42%) Југословени — 1.860 (0,30%) Македонци — 819 (0,13%) Словенци — 415 (0,07%)

Мађари — 362 (0,06%) Руси — 240 (0,04%) Египћани — 225 (0,04%) Италијани — 127 (0,02%) Немци — 118 (0,02%) остали — 2.180 (0,35%) неизјашњени — 26.906 (4,34%) регионално опредељени — 1.258 (0,20%) непознато — 6.168 (1,00%)

Језички састав:

• српски — 393.740 (63,49%)
• црногорски: 136.208 (21,96%)
• албански — 32.603 (5,26%)
• бошњачки — 19.906 (3,21%)
• босански — 14.172 (2,29%)
• хрватски — 2.791 (0,45%)
• ромски — 2.602 (0,42%)
• неизјашњени: 13.902 (2,24%)

Верски састав:

• православци — 460.383 (74,24%)
• муслимани — 110.034 (17,74%)
• католици — 21.972 (3,54%)
• неизјашњени: 13.867 (2,24%)
• није верник: 6.003 (0,97%)

Види још

• Република Србија (1990—2006)
• Српско-црногорски унионизам
• Социјалистичка Република Црна Гора
• Црногорско приморје
• Списак председника влада Црне Горе

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.