Naprednjačka vlada kojoj je na čelu stajao Milutin Garašanin pala je 1. juna 1887. Istoga dana obrazovana je nova vlada Narodne radikalne i Liberalne stranke, kojoj je na čelu bio Jovan Ristić, t. zv. „savezna vlada", čiji je prvi akt bio da ukazom od 2. juna raspusti Narodnu skupštinu. Ukazom od 13. avgusta 1887. g. novi izbori zakazani su za 17. septembar iste godine, za sledeći skupštinski trogodišnji period. Trebalo je da se u celoj zemlji izabere 156 narodnih poslanika, a na osnovu toga broja Kralj je po Ustavu mogao da imenuje još 52 poslanika, što znači da je nova Skupština trebalo da ima 208 poslanika.
Izbori su dali sva poslanička mesta strankama savezne vlade, radikalima i liberalima, koji su istupali sa zasebnim kandidatima. Broj radikala premašio je broj liberalnih poslanika za samo nekoliko mandata, a sem toga u nekoliko izbornih jedinica morali su se vršiti naknadni izbori. Ta razlika je ublažena docnije, pri imenovanju poslanika koji su postavljeni Kraljevim ukazom, pa su tom prilnkom liberali dobili još 36 a radikali još 16 poslaničkih mesta.
Verifikacija mandata izvršena je posle prvog sastanka od 15. novembra, a tekla je bez ikakvih teškoća.[1]
