Пређи на садржај

Парламентарни избори у Србији 2014.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Србији 2014.
← 2012. 16. март 2014. 2016. →
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Александар Вучић Ивица Дачић Драган Ђилас
Странка Српска напредна странка Социјалистичка партија Србије Демократска странка
Коалиција СДПС-НС-СПО-ПС ПУПС-ЈС НС-ДСХВ-УССС-БС
Освојена места
158 / 250
44 / 250
19 / 250
Бр. гласова 1.736.920 484.607 216.634
Проценат 48,35 13,49 6,03
  Четврта странка
 
Вођа Борис Тадић
Странка Социјалдемократска странка
Коалиција ЗС-ЛСВ-ЗЗС
ДЗВМ-ЗзВ-ДЛР
Освојена места
18 / 250
Бр. гласова 204.767
Проценат 5,70
Резултати по општинама

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.
председник Владе пре избора

Ивица Дачић
СПС

Изабрани председник Владе

Александар Вучић
СНС

Ванредни парламентарни избори 2014. у Србији одржани су 16. марта, а истог дана су одржани и ванредни избори за локалну власт у Београду.[1] Били су то десети парламентарни избори од увођења вишестраначја у Србији, а седми ванредни.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Након хапшења Мирослава Мишковића (децембар 2012. године) и других честих хапшења познатих и непознатих лица, сва истраживања јавног мњења су показивала да је рејтинг СНС-а изнад 40%.[2] У августу 2013. године је извршена реконструкција владе и искључен је УРС. Према ставовима аналитичара које је објављивао ЦеСИД-а, постојао је дисбаланс између реалне политичке моћи Александра Вучића и СНС-а и њихове формалне заступљености у институцијама.[2]

Непуне две године по одржавању претходних, редовних парламентарних избора, а после одлуке председништава СНС-а и СПС-а, одлучено је да се сазив скупштине и влада распусте зарад „провере воље народа”[3] и „добијања политичког легитимитета”[4], те је најављено да ће председник владе Ивица Дачић вратити мандат председнику Србије, Томиславу Николићу и затражити расписивање ванредних избора. Влада је званичан предлог усвојила и упутила Николићу 28. јануара,[5] а он је најавио да ће изборе расписати и званичан датум њиховог одржавања саопштити 29. јануара, што је и иначе дан када истиче крајњи рок, како би се избори одржали 16. марта.[6] Наредног дана, Николић је потписао указ о распуштању Народне скупштине Републике Србије и званично расписао изборе.[1]

Расписивање, рокови и прописи

[уреди | уреди извор]

С обзиром да су избори званично расписани 29. јануара, то је према уставу Србије последњи рок како би се они одржали истог дана када и локални избори у Београду, 16. марта.

Ови избори су били девети од када се избор посланика врши по пропорционалном Д’Онтовом систему највећих количника, седми ванредни, те четврти од када је Србија поново постала суверена држава.[7].

На овим изборима, изборне листе које су се кандидовале, морале су да прикупе најмање 10.000 бирачких потписа, да би њихову кандидатуру прихватила Републичка изборна комисија (РИК). Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе су морале да пређу и цензус од 5%, осим листа националних мањина, за које је важио природни цензус.

Изборна тишина је трајала од 14. до 16. марта у 20 часова.

Проглашене листе

[уреди | уреди извор]

1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ — БУДУЋНОСТ У КОЈУ ВЕРУЈЕМО (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста)

2. ИВИЦА ДАЧИЋ — „Социјалистичка партија Србије (СПС), Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), Јединствена Србија (ЈС)”

3. Демократска странка Србије — Војислав Коштуница

4. ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ — ЛДП, БДЗС, СДУ

5. Vajdasági Magyar Szövetség — Pásztor István — Савез војвођанских Мађара — Иштван Пастор

6. СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА — ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ

7. УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ — МЛАЂАН ДИНКИЋ

8. „СА ДЕМОКРАТСКОМ СТРАНКОМ ЗА ДЕМОКРАТСКУ СРБИЈУ”

9. ДВЕРИ — БОШКО ОБРАДОВИЋ

10. СДА Санџака — др Сулејман Угљанин

11. БОРИС ТАДИЋ — Нова демократска странка — Зелени, ЛСВ — Ненад Чанак, Заједно за Србију, VMDK, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома

12. ТРЕЋА СРБИЈА — ЗА СВЕ ВРЕДНЕ ЉУДЕ

13. ЦРНОГОРСКА ПАРТИЈА — Јосип Броз

14. ЛИСТА НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА — БДЗ-МПСЗ-ДЗХ-МРМ-МЕП — Емир Елфић

15. ДОСТА ЈЕ БИЛО — САША РАДУЛОВИЋ

16. „КОАЛИЦИЈА ГРАЂАНА СВИХ НАРОДА И НАРОДНОСТИ (РДС-СДС)”

17. Група Грађана „ПАТРИОТСКИ ФРОНТ — ДР БОРИСЛАВ ПЕЛЕВИЋ”

18. Руска странка — Слободан Николић

19. ПАРТИЈА ЗА ДЕМОКРАТСКО ДЕЛОВАЊЕ — РИЗА ХАЛИМИ PARTIA PER VEPRIM DEMOKRATIK — RIZA HALIMI

Напомена: Називи изборних листа су дати онако како их је прогласила РИК и одштампани на гласачком листићу (комбинација великих и малих слова и име носиоца изборне листе пре или после назива странке, односно коалиције, или одсуство носиоца изборне листе као у случају Демократске странке)

Коалиције и странке

[уреди | уреди извор]

Александар Вучић — Будућност у коју верујемо

[уреди | уреди извор]

Ово је листа Српске напредне странке коју предводи председник странке и први потпредседник владе Александар Вучић. На листи СНС-а се налазе и кандидати Нове Србије и Покрета социјалиста (који су били у савезу Покренимо Србију Томислава Николића, већ на изборима 2012.), а осим њих и Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића и Српски покрет обнове (заједно са Демохришћанском странком Србије). СДПС и ДХСС су на прошлим изборима били у коалицији Избор за бољи живот, док је СПО био у савезу Преокрет[8].

Покрет снага Србије, Народна сељачка странка, Коалиција избеглица у Србији и Бошњачка народна странка, који су били у коалицији 2012. нису ушли као странке али су поставили своје кандидате на листи СНС-а[9][10].

Напредњаци су такође добили подршку Санџачке демократске партије, Санџачке народне партије, Покрета Динара-Дрина-Дунав, Ромске партије[11], Грађанске иницијативе Гора и Покрета радника и сељака, који неће међутим истицати своје кандидате[12].

Ивица Дачић — СПС-ПУПС-ЈС

[уреди | уреди извор]

Листа коју предводи председник СПС-а и премијер Ивица Дачић и коју чине Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија. Ове три странке су у савез од избора 2008[13].

Покрет ветерана Србије, традиционални савезник СПС-а неће овај пут бити на листи због неслагања око косовске политике Дачићеве владе и склапања Бриселског споразума[14].

Демократска странка Србије — Војислав Коштуница

[уреди | уреди извор]

Демократска странка Србије је 6. фебруара предала изборну листу РИК-у и тиме наступила самостално на изборе, иако је лидер странке Војислав Коштуница сматрао могуће формирање опозиционе алијансе под називом Патриотски блок (са Дверима и евентуално са СРС-ом), која би предложила алтернативу про-европској политици већине странака у Србији[15][16].

Једино ће Покрет ветерана Србије ставити своје кандидате на листи ДСС-а[14]. Слоган листе је Знам коме верујем — ДСС.

Српска радикална странка — Др Војислав Шешељ

[уреди | уреди извор]

Српска радикална странка је била међу фаворитима за улазак у тзв.Патриотски блок[17], међутим радикали су одлучно одбили тај предлог. Али су затим направили споразум са Србским Образом Младена Обрадовића и Српским народним покретом Наши Ивана Ивановића[18][19].

СРС је добила подршку Александра Дугина и Међународног евроазијског покрета[20]. Слоган СРС-а је И Косово и Русија (сатирични позив на Тадићев слоган И Косово и ЕУ).

„Са Демократском странком за демократску Србију”

[уреди | уреди извор]

Демократска странка под вођством њеног председника Драгана Ђиласа и после раскола Тадићеве НДС одлучила је да наступи самостално на изборе, али је на својој листи прихватила кандидате Нове странке Зорана Живковића, Демократског савеза Хрвата у Војводини, Удружених синдиката Србије „Слога” и Богате Србије Захарија Трнавчевића[21].

Борис Тадић — Нова демократска странка-Зелени-ЛСВ-ЗЗС-ДЗВМ-ЗзВ-ДЛР

[уреди | уреди извор]

Након раскола у ДС-у бивши српски председник Борис Тадић је формирао Нову демократску странку — Зелени[22], с којом је направио коалицију којој су се придружили Заједно за Србију Душана Петровића, Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка, Демократска заједница војвођанских Мађара, Заједно за Војводину и Демократска левица Рома[23]. Планирано је било и укључивање ЛДП-а који је међутим одбио понуду, као и СДА која иде самостално.

Чедомир Јовановић — ЛДП, БДЗС, СДУ

[уреди | уреди извор]

Након распада коалиције Преокрет, Борис Тадић је позвао ЛДП у савез са НДС-ом, међутим одбила је тај позив критикујући га за политику коју је водио за време свог председничког мандата и пробала да склопи алијансу са ЛСВ-ом (али безуспјешно)[24]. Затим ушла је у преговоре са Ђиласовом ДС али је и овај пут пропао дијалог. Након тога ЛДП је најавила самостално наступање на изборима у коалицији са Бошњачком демократском заједницом Санџака (контроверзна мањинско-националистичка партија настала из раскола од БДЗ-а и инспирисана од муфтије Муамера Зукорлића)[25][26] и традиционално са Социјалдемократском унијом Жарка Кораћа. Асоцијација слободних и независних синдиката није истакла кандидате али је подржала ову листу[27].

Остале листе

[уреди | уреди извор]

Већина осталих изборних листа одлучила је да самостално учествује на изборима а то је случај Уједињених региона Србије Млађана Динкића (после пропалих преговора са НДС-ом)[28], Двери Бошка Обрадовића, Странке демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина, Савеза војвођанских Мађара[29], Треће Србије[30], Црногорске партије, Руске странке, Доста је било и Партије за демократско деловање. Бошњачка демократска заједница Емира Елфића је створила мањинску коалицију Листа националних заједница (тј. наследница коалиције Све заједно из 2012) заједно са Грађанским савезом Мађара, Демократском заједницом Хрвата, Мађарским покретом наде и Странком мађарског јединства. Русинска демократска странка и Словачка демократска странка су формирале заједничку листу "Коалиција свих народа и народности". Сабор српског јединства је заједно са Српским сабором Заветници, Слободном Србијом и Народним покретом Препород Србије направио коалицију "Патриотски фронт" предвођену лидером ССЈ-а Бориславом Пелевићем.

Истраживања јавног мњења

[уреди | уреди извор]

Пре расписивања избора

[уреди | уреди извор]

Након расписивања избора

[уреди | уреди извор]
Истраживач Период СНС ДС НДС СПС ДСС УРС ЛДП СРС Двери Остали Извор
Нинамедиа 5. фебруар 2014. 44,7 14,1 N/A 12,6 7,1 3,3 4,0 3,1 11,1 [38]
Фактор Плус 5.–6. фебруар 2014. 43,0 11,6 N/A 13,1 7,0 2,6 5,2 2,8 6,8 [39]
Нинамедиа 14. фебруар 2014. 44,1 14,2 N/A 15,1 6,1 3,1 4,7 3,4 9,3 [40]
Фактор Плус 15. фебруар 2014. 41,4 10,5 7,8 13,2 7,0 2,7 5,1 2,3 3,0 7,3 [41]
Нинамедиа 16.–18. фебруар 2014. 44,9 10,2 5,9 13,8 6,8 3,1 4,6 3 2,9 4,8 [42]
Ипсос половина фебруара 2014. 50,1 4,2 11,8 13,2 6,8 2,8 5,1 2 2,2 1,9[43] [44]
Информер половина фебруара 2014. 48,8 6,1 8,6 9,4 7,8 5,3 4,7 1,4 2,9 5 [45]
Фактор Плус 16. фебруар 2014. 44,6 9,1 8 13[46] 6,8 5,2 13,2 [47]
Нинамедиа 23.–25. фебруар 2014. 45,2[48] 9,9 6,1[49] 13,1[46] 7,2 3,8 4,8 2,9 3 4[50] [51]
ЦеСИД 22.-28. фебруар 2014. 44 7 8 13[46] 5 4 6 3 4 6 [52]
Нинамедиа 22.-28. фебруар 2014. 44,9 10,4 7 13,9 6,9 3,6 4,6 2,8 3,1 2,9 [53]
Нинамедиа 6.-9. март 2014. 43,3 9,7 7,3 15,1[46] 6,4 3,8 4,5 3,5 3,1 3,3[54] [55]

Резултати

[уреди | уреди извор]

Резултати Републичке изборне комисије на основу 100,00% обрађених бирачких места.[56]

Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата +/-
1. 1. Александар Вучић — Будућност у коју верујемо (СНС, СДПС, НС, СПО, ПС) 1.736.920 48,35% 158 + 71
2. 2. Ивица Дачић — СПС, ПУПС, ЈС 484.607 13,49% 44 +1
3. 8. Са Демократском странком за демократску Србију 216.634 6,03% 19 - 32
4. 11. Борис Тадић - Нова демократска странка — Зелени, ЛСВ, ЗЗС, ВМДК, ЗзВ, ДЛР 204.767 5,70% 18 + 12
9. 5. листа националне мањине Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор 75.294 2,10% 6 + 1
12. 10. листа националне мањине СДА Санџака - др Сулејман Угљанин 35.157 0,98% 3 + 1
13. 19. листа националне мањине Партија за демократско деловање Риза Халими 24.301 0,68% 2 + 1
5. 3. Демократска странка Србије — Војислав Коштуница 152.436 4,24% 0 - 22
6. 9. Двери — Бошко Обрадовић 128.458 3,58% 0 =
7. 4. Чедомир Јовановић — ЛДП, БДЗС, СДУ 120.879 3,36% 0 - 15
8. 7. Уједињени региони Србије – Млађан Динкић 109.167 3,04% 0 - 16
10. 15. Доста је било — Саша Радуловић 74.973 2,09% 0 =
11. 6. Српска радикална странка – др Војислав Шешељ 72.303 2,01% 0 =
14. 12. Трећа Србија — За све вредне људе 16.206 0,45% 0 =
15. 18. листа националне мањине Руска странка — Слободан Николић 6.547 0,18% 0 =
16. 13. листа националне мањине Црногорска партија — Јосип Броз 6.388 0,18% 0 =
17. 17. Група Грађана „Патриотски фронт — др Борислав Пелевић“ 4.514 0,13% 0 =
18. 14. листа националне мањине Листа националних заједница — БДЗ-МПСЗ-ДЗХ-МРМ-МЕП — Емир Елфић 3.983 0,11% 0 -1
19. 16. листа националне мањине Коалиција грађана свих народа и народности (РДС-СДС) 3.182 0,09% 0 =
- - Неважећи листићи 115.659 3,22%
- - Излазност 3.592.375 53,09%
Ред. бр. - редни број на гласачком листићу
Поредак - поредак по броју гласова
мањинска листа - мањинска листа

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „B92 — Vesti — Nek su nam srećni novi izbori”. B92.net. 29. 1. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  2. ^ а б Oko izbora 19 (PDF). CeSID. 2014. 
  3. ^ „B92 — Vesti — „Neću da budem premijer bez izbora””. B92.net. 26. 1. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  4. ^ „B92 — Vesti — Dačić: Izbori najbolje rešenje”. B92.net. 26. 1. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  5. ^ „РТС :: Влада затражила распуштање парламента” (на језику: српски). Rts.rs. 28. 1. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  6. ^ „B92 — Vesti — „Sutra saopštavam datum izbora””. B92.net. 28. 1. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  7. ^ „РТС :: Српски избор(и) 1990–2008” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  8. ^ „Vučić: Bićemo uvek uz narod”. www.novosti.rs. 
  9. ^ „Blic Online”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Текст „ SNS prva predala listu RIK-u: Ne interesuje nas matematika već ljudi ” игнорисан (помоћ)
  10. ^ „Покрет Радника И Сељака Подржава Листу “Александар Вучић - Будућност У Коју Верујемо”[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ „Pokret Dinara, Drina, Dunav uz SNS”. Mondo Portal. 
  12. ^ „I Romska partija uz naprednjake”. Mondo Portal. 
  13. ^ „Palma: Mogao bih da budem ministar”. B92.net. 
  14. ^ а б „ДСС И ВETEРAНИ ПOTПИСAЛИ СПOРAЗУM O СAРAДЊИ | Демократска странка Србије[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ „Коштуница: ДСС самостално на изборе”. www.rts.rs. 
  16. ^ „RIK potvrdio listu DSS - Vojislav Koštunica”. Mondo Portal. 
  17. ^ „SRS samostalno na izbore”. B92.net. 
  18. ^ „I posle Obraza - Obraz: Delovanje uprkos zabrani”. Radio Slobodna Evropa. 
  19. ^ [https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=07&nav_category=11&nav_id=809326 „Pored "Obraza" uz SRS i "Na�i"”]. B92.net.  replacement character у |title= на позицији 28 (помоћ)
  20. ^ „Дугин и Евроазијски покрет подржали листу СРС, Образ и СНП Наши - Правда[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  21. ^ „Democrats announce coalition for March elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  22. ^ „Tadić predvodi građanski blok, Nova demokratska stranka na izborima | eIzbori[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  23. ^ Tadićeva koalicija: Čanku šest poslanika, Petroviću dva | Vesti dana iz Srbije - Politika | Nadlanu.com
  24. ^ inbox-online.com. „Milić: Razgovori sa LSV, nećemo u Demokratski front”. Press Online. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 02. 03. 2014. 
  25. ^ „Bošnjaci u više kolona”. Dnevni list Danas. 6. 2. 2014. 
  26. ^ „Osnovana Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka”. Vesti online. 
  27. ^ „Blic Online”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 2. 3. 2014.  Текст „ ASNS: Podrška LDP-u na parlamentarnim izborima ” игнорисан (помоћ)
  28. ^ „Dinkić i Čeda izvan blokova”. www.novosti.rs. 
  29. ^ „Proglašena lista SVM”. www.rts.rs. 
  30. ^ Tanjug. „Treća Srbija samostalno na izborima u Republici i Beogradu”. Blic.rs. 
  31. ^ „Фактор плус: СНС подржава 42,1 посто бирача”. Прес онлајн. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  32. ^ „Редовно месечно истраживање јул 2013.”. Ипсос Србија. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  33. ^ „Редовно месечно истраживање јун 2013.”. Ипсос Србија. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  34. ^ „Редовно месечно истраживање мај 2013.”. Ипсос Србија. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  35. ^ „Редовно месечно истраживање април 2013.”. Ипсос Србија. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  36. ^ „Редовно месечно истраживање март 2013.”. Ипсос Србија. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  37. ^ „Редовно месечно истраживање фебруар 2013.”. Ипсос Србија. Приступљено 6. 2. 2014. 
  38. ^ „Istraživanje Ninamedia: SNS 44.7%, DS 14.1%, SPS 12.6, DSS 7.1%, svi ostali ispod cenzusa”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2014. 
  39. ^ „Poll: SNS with 43%, SPS-PUPS-JS with 13.1%”. B92. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 
  40. ^ „Istraživanje Nina Media i B92: SNS 44.1%, SPS 15.1%, DS 14.4%, URS i radikali ispod cenzusa!”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  41. ^ „Faktor Plus – Izbori 2014 Istraživanje: NDS osvaja 7,8 odsto, DS 10.5 odsto”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  42. ^ „Istraživanje: Izlaznost na izborima od 58,9 odsto”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2014. 
  43. ^ Нопо
  44. ^ „Ankete: SNS daleko ispred svih, ostale stranke različito”. Приступљено 24. 2. 2014. 
  45. ^ „Ankete: SNS daleko ispred svih”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  46. ^ а б в г СПС-ПУПС-ЈС
  47. ^ „Faktor plus: SNS podržava 44,6 odsto”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2015. г. Приступљено 26. 2. 2013. 
  48. ^ СНС-СДПС-НС-СПО-ПС
  49. ^ Са партнерима
  50. ^ 1,3% - СВM и 0,7% - СДА
  51. ^ „Istraživanje: Ko raste, a ko pada?”. Приступљено 21. 2. 2014. 
  52. ^ „CeSid: SNS 44 odsto glasova, NDS jača od DS”. B92. Приступљено 5. 2. 2014. 
  53. ^ „Istraživanje: SNS vodi, drugi daleko iza nje”. Mondo.rs. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2014. 
  54. ^ 1,1% - Доста је било
  55. ^ „Istraživanje: Ko raste, a ko pada?”. B92.  Непознати параметар |http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy= игнорисан (помоћ);
  56. ^ Wayback Machine

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2014.&oldid=27815828”