Уставни референдум у Србији 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Уставни референдум у Србији 2022.
Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?
ЛокацијаСрбија и српска дијаспора[а]
Датум16. јануар 2022. (2022-01-16)
Резултати
Гласови %
Да 1.170.406 60,33 %
Не 769.481 39,67 %
Валидни гласови 1.939.887 98,97 %
Невалидни гласови 20.123 1,03 %
Укупни гласови 1.960.010 100,00 %
Излазност ? 6.510.233 30,11 %
Резултати по општинама
2022 Serbian constitutional referendum map.svg
Мапа са резултатима уставног референдума у Србији 2022.

Уставни референдум је одржан 16. јануара 2022. године у Србији, на коме су се гласачи изјашњавали о променама Устава у делу који се односи на судску власт.

У циљу усклађивања судске власти са законодавством Европске уније, Влада је раније предлагала измену начина избора судија и јавних тужилаца, а Народна скупштина је то усвојила двотрећинском већином 7. јуна 2021. године, непосредно пре парламентарних избора у којом је владајућа Српска напредна странка (СНС) освојила апсолутну посланичких места. У децембру 2020. године усвојен је предлог за промену Устава, док су амандмани усвојени током 2021. године. Проглашењу референдума је претходило усвајање измена Закона о референдуму и народној иницијативи, што је првобитно требало да буде спроведено убрзо након доношења Устава из 2006. године. Закон је укинуо излазност од 50 одсто колико је било потребно да би се референдуми сматрали валидним, а наишао је на противљење невладиних организација и активиста. Након ескалације текућих еколошких протеста, демонстранти су тражили укидање закона. Председник Александар Вучић изменио је Закон, а измене су донете почетком децембра 2021. године, задржавајући само уклањање кворума.

Предложене измене чине укидање неколико функција, проширење функције јавног тужилаштва у колективни орган, као и промене у погледу избора судија. Владини званичници су изразили подршку оваквим променама, док је опозиција остала подељена — већина је изнела примедбу на референдум, док су неки чак позвали на бојкот или одлагање референдума.

Позадина и хронологија[уреди | уреди извор]

У јануару 2020. године почеле су да се шире гласине о променама у пољу судске власти након што је државни секретар Радомир Илић позвао на промену устава да би се успоставила „екстерна контрола” којом би се председнику Републике Србије дала овлашћења да именује и разрешава судије.[1] Ова изјава наишла је на противљење неколико бивших судија, који су тврдили да би таква промена умањила независност судске власти.[2][3][4] Министарство правде тврди да ће „екстерну контролу контролисати грађани кроз избор чланова Високог савета судства”.[3]

После парламентарних избора 2020. године, Српска напредна странка освојила је апсолутну већину мандата у Народној скупштини.[5] Убрзо потом Влада Републике Србије Народној скупштини подноси предлог за промену устава.[6] Првобитно је завршетак уставне реформе, којом би се обезбедила независност и раздвајање судске од политичке власти, планиран за 2017. годину.[7] Ове промене су биле планиране након што је Народна скупштина усвојила Националну стратегију за реформу правосуђа 2013. године,[8] а коју је Влада потврдила 2015. године.[7] Према том документу, Србија је требало да заврши израду амандмана на текст Устава до краја 2016.[7] Влада Србије је 3. децембра 2020. усвојила предлог измена устава.[9][10] Председник Народне скупштине Ивица Дачић изјавио је да би у случају ванредних избора референдум требало да буде одржан пре њих.[11] Предлог је упућен на усвајање у Скупштини крајем априла 2021. године,[12][13] а усвојен је 7. јуна 2021. године.[14][15]

Закон о референдуму[уреди | уреди извор]

Да би се предложене измене спровеле у дело неопходно је одржавање обавезујућег референдума.[16] Закон о референдуму и народној иницијативи, који се налазио на листи чекања од почетка примене устава из 2006. године,[17] Народна скупштина усвојила је 11. новембра 2021. године.[18] Овај закон су оштро критиковале невладине организације и опозициони политичари због укидања цензуса и могућности злоупотребе закона у случајевима као што је Rio Tinto.[19][20] Закон је Народна скупштина потврдила као усвојен 25. новембра 2021. године,[21][22] а истог дана га је потписао и Вучић.[23] Након ескалације еколошких протеста, демонстранти су тражили да се закон о референдуму укине.[24] Вучић је 8. децембра најавио измене закона,[25][26] а 10. децембра Народна скупштина усваја измене.[27][28]

Спровођење[уреди | уреди извор]

Право гласа и учешћа на референдуму у Србији имају грађани који, у складу са прописима о изборима, имају бирачко право и пребивалиште на територији за коју се расписује референдум, а уписани су у бирачки списак. листа.[29] Референдуми се не могу одржавати током ванредног или ратног стања.[29] Грађани гласају тајним гласањем.[29]

Влада Републике Косова је одбила да организује референдум на територији Косова,[30][б] али је касније откривено да Влада Републике Србије није ни тражила да се референдум одржи на овој територији.[31] Председник Владе Аљбин Курти изјавио је да „референдум неће бити одржан на територији Косова”,[32] као и да ће Скупштина Републике Косова 15. јануара расправљати о томе да ли референдум буде одржан на Косову. Скупштина је тада једногласно донела резолуцију којом се одбија одржавање референдума на њеној територији.[33] The Assembly then unanimously passed a resolution which rejected holding the referendum on its territory.[34][35] Држављанима Србије са Косова је забрањено да гласају поштом или преко Канцеларије за везу Србије,[36][37] али је Републичка изборна комисија (РИК) касније најавила да ће моћи да гласају у Куршумлији, Рашкој, Врању и Новом Пазару.[38][39] Званичници српске владе изјавили су да „то [за нас] није изненађење” и тврдили да Курти наводно „малтретира Србе”,[40][41] док је про-СНС Српска листа организовала мање протесте.[42]

Право гласа имаће и српска дијаспора у десет држава.[43]

Предложене измене[уреди | уреди извор]

Слика референдумског листића
Референдумски листић садржи питање и два одговора, „да” и „не”.

Влада Републике Србије се обавезала на ове уставне промене у процесу придруживања Европској унији.[44][45] После неколико одлагања, промене су представљене у виду документа у децембру 2020. године.[44] Да би се предложене измене спровеле, потребан је референдум.[46] Референдум је првобитно требало да буде одржан у јесен 2021. године,[47] али је Дачић 30. новембра 2021. године најавио одржавање референдума 16. јануара.[48][49]

Уколико измене буду усвојене, Народна скупштина би имала мањи утицај на избор појединих правосудних фактора, као што су председник Врховног касационог суда, председници судова, јавни тужиоци, судије и заменици јавних тужилаца. Народна скупштина би тада бирала само четири члана Високог савета судства, Високог савета тужилаца и Врховног државног тужилаштва.[44][50] Уместо тога, Високи савет судства би добио значајнију улогу бирајући све судије, док би Високи савет тужилаца бирао тужиоце.[50] Назив Врховног касационог суда би био промењен у „Врховни суд” и његов рад би био уређенији.[51] Пет чланова Високог савета тужилаца бирали би јавни тужиоци, четири Народна скупштина на предлог надлежног одбора двотрећинском већином, док ће врховни државни тужилац и министар правде бити чланови по службеној дужности.[44] Судије које би први пут ступиле на дужност имају мандат од три године, али би овим изменама укинуте границе мандата, а судије би обављале дужност до пензионисања или разрешења.[50][52] Изменама је предвиђена и „забрана политичког деловања судија”, као и да би Високи савет судства био независно тело које би обезбедило независност судова, судија, председника судова и судија поротника.[53] Имао би једанаест чланова од којих би шест судија бирале већ изабране судије, четири адвоката би бирала Народна скупштина и председник Врховног суда. Адвокати би морали да имају најмање 10 година искуства да би били изабрани.[53] Најмоћније јавно тужилаштво постало би Врховно јавно тужилаштво, колективни орган свих тужилаца које би бирала Народна скупштина на шест година.[53][54] Шеф тужилаштва имаће могућност издавања налога преосталим тужиоцима, али ће постојати и правни лекови против овлашћења која поседују, што ће искључити могућност злоупотребе.[53]

Питање на референдумском папиру би се поставило као „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?”.[44]

Одазив[уреди | уреди извор]

Аналитичари су закључили да су излазност и успех на референдуму подједнако важни за владу, али да ће због општих избора у априлу кампања за уставне промене бити сведена на минимум.[55] Стручњаци су такође приметили да су „промене добре и кључне, иако и даље постоји могућност злоупотребе”.[56]

Европска унија, као и владе Француске, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава, поздравиле су референдум.[57][58] Поред тога, Жозеп Борељ је позвао Косово „да дозволи прикупљање гласова на својој територији под надзором Организације за европску безбедност и сарадњу”.[59][60]

Кампања за[уреди | уреди извор]

Александар Вучић је изјавио да „ако не прође референдум, губимо годину у европским интеграцијама”,[61][62] док је Ивица Дачић изразио наду да ће референдум проћи.[63] Вучић је 11. јануара позвао грађане да се изјасне на референдуму,[64][65] а поручио је да ће он гласати за опцију „да”.[66] Председница Владе Ана Брнабић је такође изјавила да подржава опцију „да”,[67][68] укључујући странке као што су Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Јединствена Србија, Странка правде и помирења и Социјалдемократска партија Србије.[69][70][71]

Актуелна министарка правде Маја Поповић, која је учествовала у разговорима и формирању завршног документа,[72] подржава ове измене.[73][74] Подршку је изразила и Венецијанска комисија,[75] која је изјавила да су промене у складу са већином њихових препорука.[76] Подршку референдуму изразио је и адвокат Милан Антонијевић.[77]

Кампања против[уреди | уреди извор]

Противљење изменама Устава изразили су и поједини посланици из владајућих странака, као што су Владимир Ђукановић (СНС) и Тома Фила (СПС),[78][79] као и посланици опозиције, Шаип Камбери и Владан Глишић.[80][81][82] Незадовољство су изразиле и ванпарламентарне странке као што су Покрет слободних грађана,[83][84] Не давимо Београд,[85] Заједно за Србију,[86] Лига социјалдемократа Војводине,[87] Социјалдемократска странка, Нова странка, Грађански демократски форум[88] и Српска странка Заветници.[89][90] Оваквим изменама се противе и Демократска странка Србије и ПОКС,[91] који су позвали грађане да на референдуму гласају против.[92][93] Подршку опцији „не” изнели су и политички активисти Срђан Шкоро, Ђорђе Вукадиновић и Борис Малагурски,[94] међу којима је и неколико универзитетских професора.[95][96]

Доста је било и Здрава Србија такође су се изјасниле против референдума,[97][98] а 30. новембра су формирале „Суверенистички блок”,[99] док су недуго након тога почеле и званично кампању.[100] Убрзо су се њиховој кампањи придружили историчар Чедомир Антић и антиваксерска активисткиња, Јована Стојковић.[101] Они су тврдили да би Rio Tinto, ако референдум прође, именовао свој „тим судија” који би поништио сваку одлуку која је у њиховом интересу[69] и да би судска власт изгубила сву моћ. Навели су и да „иза референдума стоји Џорџ Сорос”.[102] Функционери Двери и Српске радикалне странке навели су и да грађани треба да гласају за опцију „не”,[103][104] а да „Србија не треба да се повинује захтевима Европске уније”.[69][105]

Мирослав Паровић, вођа Нородног слободарског покрета и Покрета ослобођења, који предводи Млађан Ђорђевић, уместо тога су затражили одлагање референдума.[106][107] Странка слободе и правде, Демократска странка и Странка демократске акције Санџака позвале су на бојкот,[108] док се Народна странка противи уставним променама,[109][110] иако су поједини појединци попут Мирослава Алексића и Вука Јеремића за бојкот,[111][112] а Владимир Гајић и други су се изјаснили да гласају за опцију „не”.[112][113]

Прелиминарни резултати[уреди | уреди извор]

Бирачка места су била отворена од 07.00 (UTC+01.00) до 20.00 часова,[114] а уписана су укупно 6.510.233 бирача.[115] Због пандемије ковида 19 у Србији и повећања броја заражених,[116] на бирачким местима примењиване су епидемиолошке мере.[117] Како преноси РИК, бирачи који су заражени ковидом 19 могли су да гласају испред својих улазних врата у индиректном контакту са бирачким помоћником.[117]

Следећи прелиминарни резултати обухватају резултате 98,79% обрађених бирачких места.[118][119]

Глас Гласови %
ДаY Да 1.170.406 60,33
НеН Не 769.481 39,67
Важећи гласови 1.939.887 98,97
Неважећи/празни гласови 19.496 0,99
Укупно 1.960.010 100
Регистровани бирачи/излазност 6.510.233 30,65
Извор: [118][119]

По региону[уреди | уреди извор]

Резултати по региону
Статистички региони Да Не Неважећи/празни гласови
 Војводина 59,72 39,14 1,14
 Београд 44,36 53,28 0,84
Шумадија и западна Србија 65,33 33,64 1,03
Јужна и источна Србија 67,13 31,8 1,07
Косово и Метохија Референдум није одржан

Последице[уреди | уреди извор]

ЦеСИД је у почетку пријавио да у првих неколико сати није било већих инцидената,[120] иако су се касније током дана дешавале неправилности и инциденти на бирачким местима.[121] Невладина организација ЦРТА саопштила је да је „уочена велика неприпремљеност бирачких одбора”.[122] Пријављено је да је нерегистрованом бирачу дозвољено да гласа.[123] Бивши посланик Срђан Ного разбио је гласачку кутију након гласања, а убрзо потом ухапшен и приведен.[124][125] Нешто пре поноћи група активиста организације „1 од 5 милиона” легитимисана је након покушаја да уђе у зграду РИК.[126][127] У Вршцу је саопштено да чланови Изборне комисије снимају бираче.[128] У појединим градовима широм Србије пријављено је и да чланови бирачких одбора потписују бираче.[129][130] У Новом Пазару, где је 88% бирача гласало за опцију „да”,[131] пријављене су неправилности на више бирачких места широм града.[132]

Вучић је нешто после 22 сата (UTC+01.00) саопштио „прелиминарне резултате” на конференцији на којој је навео да је за опцију „да” отишло 60,48%гласова, а „не” 39,52%.[133][134] Током конференције, званични прелиминарни резултати још увек нису били доступни.[135] Он је навео и да је у Београду 54 одсто гласова отишло за опцију „не”.[136] Према ЦРТА, свој глас је дало 29,6% бирача са правом гласа, при чему је „да” добило 57,4% гласова, а „не” 41,6% гласова.[137]

Првобитно је пријављено да је излазност на референдуму износила 3,6% у 10.00, што је у поређењу са парламентарним изборима 2020. било три пута мање него 2020. године.[138] Излазност је најнижа од поновног увођења парламентаризма 1990. године.[139][140] Према РИК, у већим градовима попут Београда,[141][142] Ниша[143] и Новог Сада[144] преовладала је опција „не”.

Реакције[уреди | уреди извор]

Председница Владе Брнабић је честитала грађанима и додала да ће Србија „први пут у новијој историји добити независно правосуђе”.[145][146] Представници Европске уније поздравили су промене.[147][148] Оливер Вархељи је изјавио да су „бирачи у Србији подржали промену устава ради јачања независности правосуђа”.[149]

Милош Јовановић и Павле Грбовић, председници Демократске странке Србије и Покрета слободних грађана, изјавили су да је „СНС поражена на референдуму” и истакли да ће „контрола бирачких места бити од кључног значаја за изборе 3. априла”.[150] Покрет Не давимо Београд саопштио је да је „могуће да се дође до промена у будућности”.[151] Ђорђе Вукадиновић је навео да је „излазност очекивана због слабог интересовања јавности” и да је „релативна победа грађана који су показали снагу на коју морају да рачунају и власт и опозиција”.[152] Политиколог Цвијетин Миливојевић изјавио је да „нису победили ни власт ни опозиција, а грађани су највећи губитници”.[153]

Напомене и референце[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грађани дијаспоре ће моћи да гласају само у Белгији, Италији, једнострано проглашеном Косову, Луксембургу, Немачкој, Норвешкој, Русији, Северној Македонији, Француској, Хрватској и Швајцарској.
  2. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према резолуцији 1244 Савета безбедности цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО-ом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Radomir Ilić: Srbija mora da promeni Ustav, pravosuđu potrebna eksterna kontrola”. Danas (на језику: српски). 19. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  2. ^ „Vlast u Srbiji želi poslušnije pravosuđe”. Deutsche Welle (на језику: српски). 21. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  3. ^ а б „Ministarstvo za RSE: Predlog eksterne kontrole pravosuđa nije nov”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 20. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  4. ^ „Reakcije struke na predlog državnog sekretara da predsednik bira tužioce i sudije: Dodatni pritisak na pravosuđe”. Insajder (на језику: српски). 20. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  5. ^ „Freedom in the World 2021, Serbia”. Freedom House. 2021. Приступљено 30. 11. 2021. 
  6. ^ „Predlog za promenu Ustava Republike Srbije” (PDF). National Assembly of the Republic of Serbia. 10. 7. 2020. 
  7. ^ а б в „Ustavnim promenama do gubitka nezavisnosti pravosuđa - Progovori o pregovorima”. eupregovori.bos.rs. 1. 7. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  8. ^ „Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine” (PDF). National Assembly of the Republic of Serbia. 1. 7. 2013. 
  9. ^ „Vlada predlaže promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva”. Danas (на језику: српски). 3. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  10. ^ „Усвојен предлог за промену Устава у делу правосуђа”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). 3. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  11. ^ „Dačić: U slučaju vanrednih izbora, referendum o izmenama Ustava održati pre njih”. N1 (на језику: српски). 16. 4. 2021. Приступљено 2021-12-01. 
  12. ^ „Dačić: Otvaramo dijalog i rasprave u vezi sa ustavnim promenama”. rs.n1info.com. N1. 8. 4. 2021. 
  13. ^ „Vučić: Pokrenut postupak promene Ustava, vlast se nada referendumu pre novih izbora”. N1. 16. 4. 2021. 
  14. ^ „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. danas.rs. Danas. 7. 6. 2021. 
  15. ^ „Srbija, pravosuđe i evropske integracije: Zašto se menja Ustav”. bbc.com. BBC News. 7. 6. 2021. 
  16. ^ „Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum”. European Western Balkans (на језику: српски). 5. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  17. ^ „Dačić: Skupština Srbije 25. novembra o zakonu o referendumu o ustavnim promenama”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-25. 
  18. ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi”. Danas (на језику: српски). 9. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  19. ^ „Predlog o ukidanju cenzusa na referendumu: NVO strahuju od zloupotreba”. N1 (на језику: српски). 2021-11-10. Приступљено 2021-11-25. 
  20. ^ „Jovanović (Narodna stranka): Zakon o referendumu priprema za Rio Tinto”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-25. 
  21. ^ „Izglasan Zakon o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-25. Приступљено 2021-11-25. 
  22. ^ „Serbian Lawmakers Pass Law Removing Turnout Threshold In Referendums”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 26. 11. 2021. Приступљено 2021-11-30. 
  23. ^ „Zakon o referendumu stupio na snagu, Vučić "misli da ga je potpisao". N1 (на језику: српски). 2021-11-29. Приступљено 2021-11-29. 
  24. ^ „Serbian President Urged to Withdraw Expropriation Law After Protests”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-11-29. Приступљено 2021-12-13. 
  25. ^ „Mediji u regionu: Vučić ispunio zahteve građana u protestu”. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 2021-12-12. 
  26. ^ „Vučić ispunio sve zahteve protesta: Izašao sam u susret narodu, ne političarima”. N1 (на језику: српски). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-12. 
  27. ^ „Skupština jednoglasno usvojila izmene Zakona o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-10. Приступљено 2021-12-13. 
  28. ^ „Pre 15 dana dva glasa protiv, a onda na remont - poslanici hitno popravili zakon”. N1 (на језику: српски). 2021-12-10. Приступљено 2021-12-14. 
  29. ^ а б в Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (на језику: српски). Belgrade: National Assembly of Serbia. 2021. стр. 1. 
  30. ^ „Vučić: Priština ne da održavanje referenduma 16. januara”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-14. Приступљено 2022-01-12. 
  31. ^ „Vlada Kosova: Srbija nije tražila da se na Kosovu glasa na referendumu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  32. ^ „Kurti: Nema glasanja na Kosovu za referendum koji organizuje Srbija”. balkans.aljazeera.net (на језику: босански). Приступљено 2022-01-16. 
  33. ^ „Kurti: Skupština Kosova će raspravljati o srpskom referendumu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-16. 
  34. ^ „Kosovo bans Serbian vote on constitutional changes on its soil”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). 15. 1. 2022. Приступљено 2022-01-16. 
  35. ^ „Kosovo lawmakers reject holding Serb referendum in Kosovo”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-01-16. 
  36. ^ „Glasanje sa Kosova na srpskom referendumu samo na daljinu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-12. 
  37. ^ „Serbia criticises modality for Serb voting in Kosovo - Serbia”. ANSAMed (на језику: енглески). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-13. 
  38. ^ „RIK: Srbi sa Kosova mogu na referendumu da glasaju u Kuršumliji, Raški, Vranju i Novom Pazaru”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-15. 
  39. ^ „Kosovo ne dozvoljava birališta za srpski referendum | DW | 16.01.2022”. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16. 
  40. ^ „Vučić: Zabrana Kosova da Srbi glasaju na referendumu imaće dalekosežne posledice”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  41. ^ „Brnabić: Kurti ne dozvoljava referendum jer ne želi jaču Srbiju”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16. 
  42. ^ „Srpska lista okupila građane u Mitrovici zbog zabrane referenduma”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  43. ^ „Референдум - гласање у иностранству у десет држава”. Министарство спољних послова (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16. 
  44. ^ а б в г д Bogdanović, Nevena (8. 12. 2020). „Pet odgovora o promeni Ustava Srbije”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-30. 
  45. ^ „Raspisan referendum o promeni Ustava Srbije - na glasanje 16. januara”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-11-30. Приступљено 2021-11-30. 
  46. ^ „Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum”. European Western Balkans (на језику: српски). 5. 12. 2020. Приступљено 30. 11. 2021. 
  47. ^ „Dačić: Referendum o promeni Ustava možda na jesen”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 6. 6. 2021. 
  48. ^ „Raspisan referendum za 16. januar”. N1 (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  49. ^ „Serbia’s parliament speaker calls for referendum to amend Constitution”. www.euractiv.com (на језику: енглески). 2021-12-02. Приступљено 2022-01-13. 
  50. ^ а б в „Vodič za početnike: Šta se tačno menja referendumom, zašto se menja i šta misle istaknuti pojedinci?”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-13. 
  51. ^ „Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije” (PDF). mpravde.gov.rs (на језику: српски). Ministry of Justice of the Republic of Serbia. 2021. 
  52. ^ „Referendum o ustavnim promenama: Šta treba da znate”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-14. 
  53. ^ а б в г „Nova.rs otkriva: Ovako će izgledati pravosuđe nakon izmene Ustava”. NOVA portal (на језику: српски). 6. 9. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  54. ^ „Izmene Ustava ponovo u proceduri, konačno se zna i šta se menja”. www.rts.rs. Radio televizija Srbije (Radio Television of Serbia). Приступљено 14. 12. 2021. 
  55. ^ „Opozicija i referendum o promeni Ustava: Ignorisati ili ne, pitanje je sad”. N1 (на језику: српски). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-14. 
  56. ^ „Stručnjaci: Izmene zakona dobre i ključne, ali ima još prostora za zloupotrebu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-11. Приступљено 2022-01-12. 
  57. ^ Szucs, Agnes (14. 1. 2022). „EU, US, UK welcome upcoming constitutional referendum in Serbia”. www.aa.com.tr. Приступљено 2022-01-14. 
  58. ^ „Western Countries Urge Kosovo To Allow The OSCE To Collect Serb Referendum Votes”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 14. 1. 2022. Приступљено 2022-01-14. 
  59. ^ „Kurti and Borrell Clash over Serbian Referendum in Kosovo”. Exit - Explaining Albania (на језику: енглески). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-16. 
  60. ^ „Borel: Srbima na Kosovu treba omogućiti da glasaju na referendumu o Ustavu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-16. 
  61. ^ „Vučić: Ako propadne referendum, staće evropske integracije”. N1 (на језику: српски). 2021-12-17. Приступљено 2022-01-12. 
  62. ^ „Vučić: Ako ne prođe referendum gubimo godinu u evropskim integracijama”. www.kosovo-online.com (на језику: српски). 17. 12. 2021. Приступљено 2022-01-12. 
  63. ^ „Dačić: Važno je da referendum o promeni Ustava uspe”. N1 (на језику: српски). 2021-12-19. Приступљено 2022-01-12. 
  64. ^ „SNS pozvala građane da se izjasne na referendumu”. www.tanjug.rs (на језику: српски). 11. 1. 2021. Приступљено 2022-01-12. 
  65. ^ „Vučić: Ovaj referendum je važan za budućnost naše zemlje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  66. ^ „Vučić: "Glasaću 'da' na referendumu; da nam se ne ponovi onaj užas iz 2009. godine". B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  67. ^ „Ana Brnabić: "Da" na referendumu znači da smo jednaki pred sudovima”. www.tanjug.rs (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  68. ^ „Brnabić pozvala članove beogradskog SNS da glasaju za promenu Ustava”. Danas (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  69. ^ а б в „Novosadska politika: Ko glasa "da", ko glasa "ne", a ko će bojkotovati predstojeći referendum?”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-13. 
  70. ^ „PUPS pozvao gradjane da izadju na referendum 16. januara i glasaju za promenu Ustava”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 12. 1. 2021. Приступљено 2022-01-13. 
  71. ^ „SPP pozvala Bošnjake da glasaju na referendumu”. Danas (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-13. 
  72. ^ „Popović: Predviđeno da sudije i predsednike sudova bira isključivo VSS”. N1 (на језику: српски). 2021-11-30. Приступљено 2021-12-14. 
  73. ^ „Maja Popović: Promena Ustava je prvenstveno u interesu građana”. Danas (на језику: српски). 17. 9. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  74. ^ „Ministarka pravde pozvala građane da na referendumu podrže ustavne promene”. N1 (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  75. ^ „Revidirani amandmani na Ustav Srbije 'ispunjavaju većinu preporuka'. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-12-14. 
  76. ^ „Venecijanska komisija: Revidirani ustavni amandmani ispunjavaju većinu preporuka”. Danas (на језику: српски). 24. 11. 2021. Приступљено 2021-12-14. 
  77. ^ „Antonijević: Za promenu Ustava glasaće ko želi Srbiju u Evropi”. N1 (на језику: српски). 2021-12-29. Приступљено 2022-01-12. 
  78. ^ „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. danas.rs (на језику: српски). Danas. 7. 6. 2021. 
  79. ^ „Toma Fila: Glasaću protiv ustavnih promena na referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-10. Приступљено 2022-01-10. 
  80. ^ „Predstavnici Albanaca u Srbiji za građanski a ne Ustav 'srpskog naroda'. slobodnaevropa.org (на језику: српски). Radio Free Europe. 10. 6. 2021. 
  81. ^ „Ustavne promene: Za pripadnike vlasti neophodne, Glišić smatra – diktat iz EU”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 7. 6. 2021. 
  82. ^ „Srbija u januaru glasa o promeni Ustava”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 14. 12. 2021. 
  83. ^ „Dveri i PSG će pozvati na bojkot ustavnog referenduma”. danas.rs (на језику: српски). Danas. 11. 6. 2021. 
  84. ^ „POKRET SLOBODNIH GRAĐANA: Glasajte protiv ustavnih promena na referendumu”. VOM (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  85. ^ „Ne davimo Beograd pozvao građane da na referendumu glasaju protiv promena Ustava”. N1 (на језику: српски). 23. 12. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  86. ^ „Akcija i Ekološki ustanak: Odbranimo Ustav, zaokružimo 'ne' na referendumu”. N1 (на језику: српски). 23. 12. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  87. ^ „LSV poziva Vojvođane da na referendumu glasaju protiv promena Ustava”. N1 (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-01-12. 
  88. ^ „Stranke oko Tadića pozivaju da se zaokruži NE na referendumu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-11. Приступљено 2022-01-12. 
  89. ^ „Desnica se mobiliše za izbore glasanjem protiv ustavnih izmena”. Danas (на језику: српски). 2. 12. 2021. Приступљено 6. 12. 2021. 
  90. ^ „Đurđević (Zavetnici): Ne vidimo u SNS partnera, nećemo biti novi Šapić”. N1 (на језику: српски). 6. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  91. ^ „Jovanović : Koalicija NADA poziva građane da izađu na referendum o promeni Ustava i glasaju protiv”. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  92. ^ „Jovanović (DSS): Građani na referendumu da glasaju protiv promene Ustava”. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  93. ^ „Jovanović: Građani da izađu na referendum o promenama Ustava i kažu "ne". N1 (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  94. ^ „Škoro, Vukadinović, Malagurski i drugi: Glasajte "ne" na referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-16. Приступљено 2022-01-12. 
  95. ^ „Profesor Marinković: U ustavnim amandmanima i dalje preveliki uticaj politike”. N1 (на језику: српски). 2021-12-19. Приступљено 2022-01-12. 
  96. ^ „Profesor Tomić: Na referendumu glasati protiv ustavnih promena”. N1 (на језику: српски). 2021-12-20. Приступљено 2022-01-12. 
  97. ^ „DJB: Da se opozicija uključi u kampanju obaranja promena Ustava na referendumu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 6. 12. 2021. Приступљено 2021-12-13. 
  98. ^ „DJB: Promene Ustava u oblasti pravosuđa duboko protivne interesima građana Srbije”. Danas (на језику: српски). 29. 11. 2021. Приступљено 2021-12-01. 
  99. ^ „Stamatović i Radulović prave suverenistički blok, Dveri sebe vide kao desnu kolonu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 2021-12-13. 
  100. ^ „Dosta je bilo i Zdrava Srbija pokreću kampanju protiv promena Ustava”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 2021-12-03. 
  101. ^ „Suverenisti: Promenom Ustava izgubićemo pravosudje”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 15. 12. 2021. Приступљено 2022-01-12. 
  102. ^ „Vodič kroz predizborne političke kolone u Srbiji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-12-03. Приступљено 2022-01-13. 
  103. ^ „Boško Obradović pozvao građane da bojkotuju referendum o promeni Ustava”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 12. 6. 2021. 
  104. ^ „Dveri protiv predloženih izmena Ustava u oblasti pravosuđa i referenduma na tu temu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  105. ^ „Iz užičkih "Dveri" pozvali građane da na referendumu zaokruže "ne". Danas (на језику: српски). 2021-12-23. Приступљено 2022-01-13. 
  106. ^ „Parović: Odložiti referendum o Ustavu zbog izmene zakona i ukupne atmosfere”. N1 (на језику: српски). 10. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  107. ^ „Oslobodjenje pozvalo Dačića da odloži referendum o promeni Ustava i predstojeće izbore”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 8. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  108. ^ „Ugljanin: Nećemo učestvovati na referendumu i stvaranju iluzije da je stanje u Srbiji normalno”. Danas (на језику: српски). 5. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  109. ^ „Narodna stranka o referendumu”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2022-01-14. Приступљено 2022-01-15. 
  110. ^ „Narodna stranka: Vučić menja Ustav da bi potpuno kontrolisao izbor sudija”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 7. 6. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  111. ^ „Jeremić: Neću izaći na referendum, a odluku stranke donećemo na Skupštini”. NOVA portal (на језику: српски). 13. 12. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  112. ^ а б „Zašto je Aleksić za bojkot referenduma, a Gajić za učešće i glasanje protiv”. Danas (на језику: српски). 2021-12-17. Приступљено 2022-01-15. 
  113. ^ „Potpredsednica NS: Promene Ustava uvod u odluke o Kosovu i Metohiji i Rio Tintu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  114. ^ „U Srbiji sutra referendum, biračka mesta otvorena od 7 do 20 časova”. www.tanjug.rs. 15. 1. 2022. Приступљено 2022-01-15. 
  115. ^ „RIK: Po biračkom spisku 6.510.233 glasača, počinje štampa referendumskih listića” (на језику: српски). N1. 2. 1. 2022. Приступљено 12. 1. 2022. 
  116. ^ „Zvanično još 12.559 novih slučajeva koronavirusa, preminulo 19 osoba”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-15. 
  117. ^ а б „I građani zaraženi koronom moći će da glasaju na referendumu: Ovo su striktna pravila”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15. 
  118. ^ а б „RIK: "Da" zaokružilo 59,71 odsto glasalih, "ne" 39,26 odsto”. www.tanjug.rs. 17. 1. 2022. Приступљено 2022-01-17. 
  119. ^ а б „Najnoviji preliminarni rezultati referenduma u Srbiji”. Nezavisne novine (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  120. ^ „CeSID: Uočeno porodično i javno glasanje, u Zrenjaninu paralelna evidencija”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  121. ^ „Nedeljkov: Upućivane direktne pretnje posmatraču Crte”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  122. ^ „CRTA: Birački odbori nespremni”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  123. ^ „Glasala na referendumu iako nije upisana u birački spisak”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  124. ^ „Srđan Nogo razbio glasačku kutiju, pa priveden i zadržan”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  125. ^ „Nogo priveden jer je slomio kutiju na biračkom mestu”. Danas (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  126. ^ „Legitimisani aktivisti pokreta "1 od 5 miliona", priveden kopredsednik”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  127. ^ „Protest pokreta "1 od 5 miliona" ispred RIK-a, priveden kopredsednik VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  128. ^ „Rasulo na referendumu u Vršcu: Komisija snima birače, a ne proverava spisak”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  129. ^ „Udruženje "Starosedeoci Kraljeva": Predsednik komisije potpisivao birače”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  130. ^ „Muvanje na referendumu u Čačku i Lučanima: "Glasali" i priključeni na aparate”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  131. ^ „U Novom Pazaru oko 88 odsto glasača za promenu Ustava”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  132. ^ „CRTA: Ubacivali listiće u Novom Pazaru”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  133. ^ „Vučić: Za "da" glasalo 60,48 odsto izašlih građana”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  134. ^ „Zašto Vučić saopštava rezultate referenduma pre RIK-a”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  135. ^ „Vucic announces referendum results before election commission”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  136. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne". N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  137. ^ „CRTA: Izlaznost 29,6 odsto, za "da" glasalo 57,4 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  138. ^ „Izlaznost na referendumu do 10 časova 3,61 odsto”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  139. ^ „Gošće N1: Očekivana izlaznost, vlast olako pristupila referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  140. ^ „Miloš Jovanović: Mala izlaznost poraz vlasti, ali i građana”. www.tanjug.rs. 16. 1. 2022. Приступљено 2022-01-17. 
  141. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne". N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  142. ^ „RIK: Obrađeno 98,79 odsto glasačkih mesta, za "DA" glasalo 59,71 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  143. ^ „I Niš rekao "ne" ustavnim promenama - 53,28 odsto izašlih glasalo protiv”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  144. ^ „Prvi preliminarni rezultati: Novi Sad rekao "Ne" na referendumu”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  145. ^ „Brnabić: Srbija prvi put u novijoj istoriji dobija nezavisno pravosuđe”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  146. ^ „Serbian PM says referendum marks big step towards democratization”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  147. ^ „EU officials welcome outcome of Serbian referendum”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  148. ^ „Bilčik: Ishod referenduma u Srbiji korak napred ka EU”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-17. 
  149. ^ „Varhelji: Birači podržali promenu Ustava radi jačanja nezavisnosti pravosuđa”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  150. ^ „Jovanović i Grbović: SNS poražen na referendumu, kontrola izbora biće ključna”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  151. ^ „Ne davimo Beograd: Rezultati u Beogradu pokazuju da je promena moguća”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  152. ^ „Vukadinović: Rezultati referenduma udarac za vlast”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  153. ^ „Milivojević: Bez pobednika na referendumu, najveći gubitnici građani”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]