Perak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perak
Mural u praškoj četvrti Žižkov
Osnovne informacije
NacionalnostČeh
Zanimanjesuperheroj, borac protiv nacističkih okupatora
Podaci o liku
Rodmuški
Podaci o kreaciji
Prvo prik.oko 1939.
Izmisliourbana legenda

Perak (češ. Pérák) izmišljeni je češki superheroj iz Drugog svetskog rata. U vreme protektorata Češke i Moravske u Pragu se pojavila urbana legenda o čudnom skakaču koji se bori protiv nemačkih okupatora. Ta osoba je dobila ime Perak. Zahvaljujući oprugama na nogama, pomoću kojih je mogao da skače visoko i daleko kasnije je, u prepričavanjima, stekao takve natprirodne sposobnosti da je moga da preskoči čitavu dolinu Vltave. Perak nikada nije uhvaćen i posle rata, pa sve do danas prikazuje se kao prvi češki superheroj.

Legenda o Peraku[uredi | uredi izvor]

U urbanoj legendi koja traje i danas Perak je postao stalni deo češke pop kulture kao maskirani borac otpora i prvi češki superheroj koji se borio protiv nacista tokom protektorata. Međutim, njegovo poreklo je nešto mračnije. Originalne priče i glasine, koje su se o njemu stvarale i pre nacističke okupacije, nisu govorile o pozitivnom liku. Naprotiv, Perak se često povezivao sa napadima na usamljene žene i slično.

Mit o Peraku kao borcu protiv nacizma počeo je da se oblikuje tek kasnije i potvrđen je prvim pojavljivanjem maskiranog otporaša u animiranom filmu iz 1946. U ovom crno-belom ostvarenju Perak i SS Perak je hrabri odžačar koji se suprotstavlja nacistima i kolaboracionistima. Kako bi se maskirao on na glavi nosi čarapu, a opruge iz starog kreveta, koje je pričvrstio na cipele, pomažu mu da skače visoko i daleko i tako uspešno izbegava napade neprijatelja.[1]

Perakov lik[uredi | uredi izvor]

Perak je opisan kao čovek sa oprugama na nogama, čudnom maskom i blistavim crvenim očima. Sabotirao je nemačku ratnu ekonomiju, nanosio štetu Nemcima i kolaboracionistima, ali ga se plašilo i lokalno stanovništvo, tako da su žene odbijale da idu na posao u noćne smene.

Tokom nacističke okupacije, Perak se smatrao stvarnom osobom, čovekom koji je, pre nego što je postao superheroj, najverovatnije bio akrobata ili pronalazač. Za razliku od američkih superheroja, poput Supermena i sličnih, Perak nije nastao iz stripa, već je posle rata prema pričama o njegovim akcijama nastao film, a kasnije i strip.

Pojava Peraka[uredi | uredi izvor]

Perak je, prema ovoj legendi, viđan u svim delovima Praga, ali se pojavljivao i u Drahelčicama, Kladnu, na brdima iznad Železnog Broda, u Pardubicama i mnogim drugim mestima, ali najčešće u urbanim sredinama. U selima su ga ređe "viđali".

Perakovo najmoćnije oružje bilo je verovanje Čeha da je neuhvatljivi superheroj, prvi češki „supermen“, koji se bori protiv Nemaca, na njihovoj strani. Iako nije u potpunosti dokazano da je Perak zaista postojao, ove legende i priče su ohrabrivale Čehe, a okupatorima izazivale nelagodu. Vlasti protektorata su bezuspešno pokušavale da uhvate Peraka. Neko je po zidovima ispisivao parole sa Perakovim potpisom. Prema nekim pričama, imao je svetleći krst kojim je plašio žitelje varoši Horžesedli, prema drugima neku vrstu omamljivača, a ponekad se oglašavao neljudskom škripom.

Drugi superheroji[uredi | uredi izvor]

Među Česima se za vreme protektorata pojavilo više urbanih legendi o čudnim superherojima i antiherojima. Jedan od njih bio je Žiletkar. To je bio fantom koji je koristio brijač ili rukavice i čizme opremljene oštricama, napadao žene i sekao im odeću. Priče o Žiletkaru pričale su se samo u Pragu, dok je Perak bio poznat na skoro celoj teritoriji protektorata. Posle rata ova dva lika su počela da se spajaju u jedan, a Perak je počeo da se smatra manijakom koji je nanosio štetu ljudima.

Stanovnike protektorata takođe uznemiravao i Kanalnik. Njemu se pripisivalo uklanjanju poklopaca sa kanalizacionih otvora, u koje bi onda upadali bezbožnici.

U susednoj Slovačkoj ulicama Bratislave je tokom rata „harao” Fosforak, kriminalac koji je nosio crnu usku odeću na kojoj je fosfornom bojom bio iscrtan skelet. Time je plašio, a zatim pljačkao svoje žrtve.

Još jedan zanimljiv fantom iz perioda Drugog svetskog rata je i Uhlak (ili na nemačkom Kohlenklau - kradljivac uglja), o kome se pričalo u severnoj Češkoj. Ovaj junak nije nastao na klasičan način, iz glasina i slobodno interpretiranih incidenata, poput drugih savremenih superheroja i antiheroja. Uhlak je bio zasnovan na nemačkim propagandim plakatima koji su pozivali na razotkrivanje krađa uglja i odavanje počinilaca. Karikatura debelog, brkatog lopova koja se nalazila na plakatu postepeno je postala osnova za glasine o čoveku koji krade zalihe uglja.[1]

Perak u politici i društvenom aktivizmu[uredi | uredi izvor]

Mit o Peraku kao borcu otpora protiv nacizma počeo je da se oblikuje posle Drugog svetskog rata. Posle Državnog udara 1948. ovaj superheroj postaje oruđe u rukama komunističke propagande. Počinje da izlazi propagandni strip pod naslovom Perakove druge sudbine koji je vizuelno zasnovan na animiranom filmu iz 1946. U prvim tomovima Perak je i dalje odžačar sa čarapom na glavi i oprugama na cipelama koji se bori protiv nacista, ali se postepeno priča premešta u posleratni period kada ovaj superheroj odlaže masku i opruge i postaje generički heroj socijalističkog rada, koji se bori protiv buržoazije i strane intervencije. Bez svoje maske Perakov lik je u ovom stripu, postao čista politička propaganda.

Dvadeset godina kasnije, 1968. godine, posle Praškog proleća, Perak se ponovo pojavljuje u stripu, ovog puta kao borac protiv sovjetskih okupatora, pored tenka sa natpisom „Ne zaboravite da se povučete - Perak".

Osamdesetih godina pojavljuje se andergraund strip u čijoj je osnovi kritika društva i gde Perak, koji izgleda kao detektiv u dugom kaputu i sa ​​šeširom na glavi, ulazi u bitku sa lihvarima i neonacistima.

Početkom 21. veka, 2001. godine nastaje strip Perak protiv Globmena u kom Peraka kao beskućnika iz blata izvlači grupa levičarskih anarhista koji se spremaju za sastanak Međunarodnog monetarnog fonda u Pragu i žele da im stari superheroj pomogne u borbi protiv Globmana, koji ima izgled maskote klovna iz lanca Mekdonalds.[1] Strip je inspirisan Antiglobalističkim protestom u Pragu 2000. godine i može se čitati na sajtu autora.[2]

Ali pop kultura nije jedini prostor u kom Perak uspešno opstaje do danas. Maskirani borac otpora nemačkim okupatorima postao je popularan simbol današnjih antifašističkih i antirasističkih aktivista. Postoje nalepnice sa Perakovim likom i parolama poput „Tražim moderne ljude. Pođi sa mnom!”, „Perak, malo drugačiji patriota” ili „Ja nisam ljigavac koji odbija da pomogne ljudima u nevolji“.

Godine 2015. grupa aktivista protestovala je u mestu Leti u okrugu Pisek. Naime, u Letiju se tokom Drugog svetskog rata nalazio koncentracioni logor u kome su od 1942. bili isključivo Romi. Logor je zatvoren 1943. nakon izbijanja tifusa. Komunističke vlasti su 1973. godine na mestu logora napravile farmu svinja i svi razgovori o užasima rata su ućutkani. Osim malog, zapuštenog spomenika nema drugih obeležja koja bi podsećala na zločine koji su se ovde desili.[3] Protestujući protiv ovakvog stanja aktivista (ili grupa aktivista) potpisao se kao Perak. U Pragu, Brnu i Terezinu pojavili su se plakati na ovu temu, koji su takođe nosili Perakov potpis.

Kao simbol antirasizma i antifašizma, Perak se pojavljuje i u muzici. Čini se da ovaj lik ima veliku ulogu u češkom društvu, bilo kao stripski superheroj ili kao simbol političkog aktivizma.[1]

Perak u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Perak na filmu[uredi | uredi izvor]

Godine 1946. Perakov lik je prvi put oživeo na filmskom platnu kroz trinaestominutni animirani film Perak i SS (Pérák a SS).[4]

Godine 2013. snimljen je prvi kratki igrani film Perak: Bog sa nama (Pérák: Gott mit uns).[5]

Još jedan kratki animirani film Perak: Senka iznad Praga (Pérák: Stín nad Prahou) snimljen je 2016. godine. U njemu se Perak povezuje sa drugim praškim legendama, kakve su Brze strelice (Rychlé šípy) i Golem.[6]

Perak u stripu i književnosti[uredi | uredi izvor]

U fikciji Petra Stančika, rezervoar za gas u praškom okrugu Liben Peraku služi kao baza

[[]] Godine 1948. objavljen je strip Perakove druge sudbine (Pérákovy další osudy). Vizuelno je zasnovan na animiranom filmu iz 1946. U drugoj polovini stripa, po završetka rata, strip već odaje propagandni duh. Perak odlože masku i cipele sa federima i ponovo postaje odžačar - radnik proleter.

Godine 1961. Jan Vajs objavio je, u knjizi Bjanka Braseli, dama sa dve glave (Bianka Braselli, dáma se dvěma hlavami), kratku priču o Peraku pod nazivom Pérový muž. Priča je nastala u prvoj polovini Drugog svetskog rata u Pragu.

Godine 1968, nakon invazije na Čehoslovačku od strane trupa Varšavskog pakta, objavljena je traka na četiri kadra pod naslovom Perak i SSSR.[1]

Godine 1980. u dečjem časopisu objavljena je pripovetka Hele, kluci, pérák Pavela Štencla.

Tema Peraka je još dva puta razvijena u obliku stripa: godine 1989. Perak – Tog dana je bila magla (Pérák – Toho dne byla mlha)[7] i 2001. Perak protiv Globemana (Pérák kontra Globeman).[2]

Godine 2002. došlo je do ozbiljnog pokušaja oživljavanja ovog superheroja,[8] ali strip nije realizovan. Objavljeno je samo uvodno poglavlje na trideset strana.[9]

Godine 2006. pisac Petr Stančik je radio filmski scenario na temu Peraka, ali taj projekat nije realizovan. Kasnije je svoj scenario preradio u grafički roman, koji je objavljen 2008. pod naslovom Perak. Knjiga povezuje legendu o Peraku sa starogrčkim mitom o kralju Edipu. Iste godine Češki radio je snimio i emitovao 12 epizoda čitanja ove Stančikove knjige, a 2019. knjiga je prevedena na nemački i objavljena u Švajcarskoj pod naslovom godine u proširenom obliku objavila tajna edicija švajcarske izdavačke kuće pod naslovom Superheroj iz Praga (Der Superheld aus Prag).

U periodu od juna do novembra 2018. objavljen je u nastavcima još jedan strip o Peraku,[10] čije je prošireno izdanje objavljeno naredne godine u jednoj knjizi, pod naslovom Perak: Oko budućnosti (Pérák: Oko budoucnosti).[11]

Perak na pozorišnoj sceni[uredi | uredi izvor]

Perakove avanture prikazuju se od 2011. i na pozorišnoj sceni kao akciona istorijska fikcija pod nazivom Perak - ime nije važno, akcije odlučuju! (PÉRÁK - na jméně nezáleží, rozhodují činy!). U ovoj autorskoj produkciji kombinuju se elementi borilačkih veština i ekstremnih sportova sa tipičnom poetikom pozorišta i njegovim verbalnim humorom. Radnja je smeštena u stvarni istorijski kontekst tokom Drugog svetskog rata u Pragu, a radnja se bazira na borbi fiktivne grupe boraca pokreta otpora, svojevrsne čehoslovačke lige izuzetnih džentlmena, protiv okupatora. Predstava je premijerno izvedena u Pragu, gde se i dalje igraju redovne reprize, kao i gostujuće predstave na scenama i festivalima širom Češke.

  • Mural sa likom Peraka u praškoj četvrti Žižkov (autor Toy Box)

Etnološka istraživanja mita[uredi | uredi izvor]

Istoričari Kalum Makdonald i Jan Kaplan, u svojoj knjizi Prag u senci svastike: istorija nemačke okupacije 1939–1945, pominju da se za Peraka govorilo da iskače iz mračnih uličica i plaši prolaznike.[12]

Autor Majk Daš, u svom istraživačkom radu o ovoj urbanij legendi, citira Džordža Zenatija, poznatog autoriteta u praškoj policiju u tokom ratnih godina:[13]

Od 2004. godine naučnim istraživanjem Peraka bavi se etnolog Petr Janeček, koji je prikupio znatan broj priča. Godine 2017. objavio je opsežnu publikaciju Mit o Peraku - Urbana legenda između folklora i popularne kulture,[14] koja se bavi ovim likom u širokom istorijskom i geografskom kontekstu. Takođe je objavio i niz drugih radova na temu Peraka u knjigama i časopisima. Na osnovu savremenih priča on ističe kontradiktornu prirodu Peraka, koji je tokom rata bio percipiran ne samo kao borac protiv nacista, već i kao opasan lopov, silovatelj i seksualni devijant. Prema njegovim rečima, verovatnije je da se mit o Peraku kao simbolu otpora javlja posle rata i pod uticajem je savremene umetničke i popularne kulture i političke situacije. Janeček takođe ističe njegov posleratni život u narodnoj tradiciji i njegovu vezu sa sličnim likovima širom sveta, od viktorijanske Engleske, do revolucionarne Rusije i posleratne Nemačke.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Štefan, Václav (12. 7. 2018). „Pérák a další legendární fantomové”. tiscali.cz. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  2. ^ a b Neff, Ondřej. „Pérák kontra Globeman”. hyena.cz. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  3. ^ Connelly, Andrew (31. 3. 2015). „Pig farm takes centre stage in battle for Roma history”. Al Jazeera. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  4. ^ „Pérák a SS (1946)”. Csfd.cz. 
  5. ^ „Pérák”. Csfd.cz. 
  6. ^ „Pérák: Stín nad Prahou”. Csfd.cz. 
  7. ^ „CREW Č. 3”. Komiks.cz. 
  8. ^ „Projekt Pérák”. Monge.cz. Arhivirano iz originala 13. 05. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  9. ^ „KomiksFest! revue 03”. Labyrint. 
  10. ^ „Dechberoucí Zázrak 09 - Hon na Zázraka”. Comics Point. Arhivirano iz originala 27. 05. 2019. g. Pristupljeno 24. 11. 2022. 
  11. ^ „Pérák: Oko budoucnosti”. Databáze knih. 
  12. ^ McDonald, Callum and Jan Kaplan 1995: Prague in the Shadow of the Swastika: a History of the German Occupation 1939–1945, London, 137.
  13. ^ Dash, Mike 1996: Spring-Heeled Jack Fortean Studies 3, 7–125
  14. ^ „Mýtus o pérákovi. Městská legenda mezi folklorem a populární kulturou.”. Argo.cz. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Česká populární kultura. Transfery, transponování a další tranzitní procesy. Petr A. Bílek, Josef Šebek (eds.). Univerzita Karlova, Filozofická fakulta, Praha 2017, ISBN 978-80-7308-725-8.
  • JANEČEK, Petr: Mýtus o pérákovi. Městská legenda mezi folklorem a populární kulturou. Nakladatelství Argo, Praha, 2017, ISBN 978-80-257-2315-9.
  • JANEČEK, Petr: Černá sanitka: Druhá žeň. Pérák, ukradená ledvina a jiné pověsti. Nakladatelství Plot, Praha 2007, ISBN 978-80-86523-82-8, s. 123–156
  • JANEČEK, Petr: Černá sanitka: Třikrát a dost. Mytologie pro 21. století. Nakladatelství Plot, Praha 2008, ISBN 978-80-86523-88-0, s. 255–268
  • JANEČEK, Petr: Černá sanitka: To nejlepší ze současných pověstí a fám. Nakladatelství Plot, Praha 2009, ISBN 978-80-7428-014-6, s. 63-83 (obsahuje souhrn vydaných příběhů o Pérákovi
  • JANEČEK, Petr: Skokem z Baby do Bohnic aneb Mýtus o Pérákovi. Jak kolektivní imaginace vytváří různé podoby městských fantomů. Host 8, 2008, ISSN 1211-9938, s. 33–37
  • JANEČEK, Petr: Komunikační role slovesného folkloru v moderní společnosti: Městští fantómové druhé světové války. Národopisná revue 17/4, 2007, ISSN 0862-8351, s. 224–230
  • JANEČEK, Petr: Rezistence a katarze: fámy a pověsti druhé světové války v českých zemích. Slovenský národopis 57/2, 2009, ISSN 1335-1303 s. 207-219
  • KOMIKSFEST!REVUE 3/2009 (číslo obsahuje komiks "Projekt Pérák" autorů Morten, Monge a Hza Bažant a články o Pérákovi od Petra Krejzka, Petra Janečka a Tomáše Pospiszyla), ISSN 1803-6732
  • STANČÍK, Petr: Pérák. Nakladatelství Druhé město, Brno 2008, ISBN 978-80-7227-267-9

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перак&oldid=27538616”