Petar J. Živković
| Petar J. Živković | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | jul 1847. |
| Mesto rođenja | Zaječar, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 23. septembar 1923. (76 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina SHS |
Petar J. Živković (Zaječar, jul 1847 — Beograd, 23. septembar 1923) bio je srpski matematičar, profesor gimnazije i Učiteljske škole, dopisni član Srpske kraljevske akademije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Školovanje[uredi | uredi izvor]
Rođen je jula 1847. u Zaječaru od oca Jovana i majke Coce (po nekim izvorima Joce). Četvorogodišnju osnovnu školu završio je u Zaječaru 1854-58, potom je u Negotinu završio polugimnaziju 1858-62. i u Kragujevcu još dve godine gimnazije 1862-64. Tada je osnovna škola trajala četiri godine, a gimnazijsko školovanje šest godina. Posle toga upisao je 1864. godine Tehnički fakultet beogradske Velike škole. Studije je završio juna 1867. i sve vreme školovanja pokazivao je interesovanje za matematiku. U jednoj molbi za dobijanje državne službe iz 1872. navodi „... imao sam veliku sklonost za matematičke nauke, pa sam zato ušao u tehnički fakultet kao jedini gde se matematičke nauke opširnije izučavaju...“.
U osnovnoj školi matematiku je učio po knjizi „Kratka računica za osnovne srbske škole“ (1852) koju je napisao Filip Hristić. U kragujevačkoj višoj gimnaziji matematiku je učio po Močnikovim udžbenicima algebre i geometrije. Na fakultetu je koristio udžbenike Emilijana Josimovića. U toku studija 1864-67. slušao je elementarnu i višu matematiku kod Koste Alkovića, mehaniku kod Emilijana Josimovića, hemijsku tehnologiju kod Mihaila Raškovića, a prirodnjačke predmete (botaniku, zoologiju, geologiju sa mineralogijom) kod Josifa Pančića.
Po završetku Tehničkog fakulteta Velike škole on 1867. odlazi na studije u Švajcarsku, na Politehničku školu u Cirihu. Ta škola je osnovana 1854. i na njoj su kasnije studirali Albert Ajnštajn i Mileva Marić. U približno isto vreme u Cirihu je na Politehničkoj školi i drugim školama bilo više srpskih studenata: Nikola Pašić, Svetozar Marković, Pera Todorović, Petar Velimirović, Đura Ljočić, Vladan Đorđević, Sima Lozanić i drugi. Dok su se neki od njih u velikoj meri bavili politikom, Petar Živković se politikom nikada nije ozbiljno bavio.
Na pomenutoj školi upisao je prvo III odsek koji je nosio naziv Mehaničko-tehnička škola. Tu je je u prvoj godini slušao i položio osam predmeta sa prosečnom ocenom 4,5 (na skali do 6). Sledeće 1868. je prešao na prvu godinu VI-A odeljenja koje je obučavalo nastavnički kadar za matematiku, mehaniku i fiziku i tu je „našao sebe“. Studije je završio u julu 1871. sa prosečnom ocenom 5,7 (od 6). Za vreme školovanja u Cirihu nije dobio stipendiju („blagodejanje“) srpske vlade i školovao se o trošku roditelja.
Zaposlenje[uredi | uredi izvor]
U Srbiju se vratio u jesen 1871. Posle nekoliko molbi ministru prosvete Stojanu Veljkoviću dobio je februara 1872. zaposlenje - suplent Učiteljake škole u Kragujevcu, tu je radio do avgusta 1877. predajući matematiku, računicu i fizičku geografiju. Od avgusta 1877. do oktobra 1878. radio je u gimnazijskoj realci u Zaječaru. Za vreme prvog srpsko-turskog rata jun-oktobar 1876. bio je komesar inženjerijskog bataljona Šumadijske divizije, a za vreme drugog decembar 1877. - februar 1878. bio je upravnik vojnih skladišta u Crnorečkom okrugu.
Od početka novembra 1878. pa do početka šk. 1888/89. godine radio je kao profesor u Beogradskoj realci gde je predavao aritmetiku, algebru, mehaniku, fiziku i kosmografiju. U tom periodu je počeo da objavljuje i radove iz oblasti matematike, pre svega iz geometrije. Prvi od radova se zvao „Grafičko predstavljanje prostog odnosa tačke u nizu i zraka u pramenu“, predat oktobra 1880. a štampan u Glasniku Srpskog učenog društva 1883, rad je imao 25 strana. Ubrzo su usledila i još dva rada koja su štampana u istom časopisu 1884. i 1885. itd. Bibliografija Petra J. Živkovića broji 19 jedinica (radova, referata, članaka).
Petar J. Živković je na osnovu predloga koji su decembra 1882. podneli Josif Pančić, Lazar Dokić, Ljubomir Klerić i Sima Lozanić izabran za redovnog člana Srpskog učenog društva početkom 1883.
Pred početak školske 1888/89. Petar J. Živković je postavljen za direktora i profesora Užičke realke. Predavao je mehaniku, fiziku i kosmografiju. Na tom položaju ostao je do 1894. I dalje je nastavio da objavljuje radove i to je doprinelo da 25. januara 1894. bude izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.
Početkom školske 1894/95. prelazi u Valjevsku gimnaziju takođe na položaj direktora. Prelazak je bio na lični zahtev. Tu je predavao aritmetiku, algebru i geometriju. Tu ga je zateklo i penzionisanje avgusta 1904. godine. Posle toga i dalje nastavlja aktivnost u tek osnovanoj Višoj ženskoj školi u Valjevu kao njen upravnik. To je bila privatna gimnazija koja je radila do 1912. kada su ukinute privatne ženske gimnazije u Srbiji.
Poslednje godine[uredi | uredi izvor]
Poslednje godine života, od 1912. do smrti, proveo je u Beogradu. Živeo je u nepovoljnim materijalnim prilikama i usamljen, dobijajući skromnu pomoć od Akademije. Tada je ponovo posle duže pauze počeo da objavljuje naučne radove, poslednji „Konpolni i konpolarni konični preseci“ objavljen je u Glasu Srpske kraljevske akademije 1924. godine na 77 strana.
Petar J. Živković umro je u Beogradu 23. septembra 1923.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dušan Adamović: Petar Živković (1847—1923), str. 181-195. u knjizi „Život i delo srpskih naučnika“, knj. 1, izd. SANU. . Београд. 1996. ISBN 978-86-7025-231-8.
