Петар Ј. Живковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Петар Ј. Живковић
Petar J. Zivkovic.jpg
Петар Ј. Живковић
Датум рођења јул 1847.
Место рођења Зајечар
 Кнежевина Србија
Датум смрти 23. септембар 1923.(1923-09-23) (76 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина СХС

Петар Ј. Живковић (Зајечар, јул 1847Београд, 23. септембар 1923) је био српски математичар, професор гимназије и Учитељске школе, дописни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Школовање[уреди]

Рођен је јула 1847. у Зајечару од оца Јована и мајке Цоце (по неким изворима Јоце). Четворогодишњу основну школу завршио је у Зајечару 1854-58, потом је у Неготину завршио полугимназију 1858-62. и у Крагујевцу још две године гимназије 1862-64. Тада је основна школа трајала четири године, а гимназијско школовање шест година. После тога уписао је 1864. године Технички факултет београдске Велике школе. Студије је завршио јуна 1867. и све време школовања показивао је интересовање за математику. У једној молби за добијање државне службе из 1872. наводи „... имао сам велику склоност за математичке науке, па сам зато ушао у технички факултет као једини где се математичке науке опширније изучавају...“.

У основној школи математику је учио по књизи „Кратка рачуница за основне србске школе“ (1852) коју је написао Филип Христић. У крагујевачкој вишој гимназији математику је учио по Мочниковим уџбеницима алгебре и геометрије. На факултету је користио уџбенике Емилијана Јосимовића. У току студија 1864-67. слушао је елементарну и вишу математику код Косте Алковића, механику код Емилијана Јосимовића, хемијску технологију код Михаила Рашковића, а природњачке предмете (ботанику, зоологију, геологију са минералогијом) код Јосифа Панчића.

По завршетку Техничког факултета Велике школе он 1867. одлази на студије у Швајцарску, на Политехничку школу у Цириху. Та школа је основана 1854. и на њој су касније студирали Алберт Ајнштајн и Милева Марић. У приближно исто време у Цириху је на Политехничкој школи и другим школама било више српских студената: Никола Пашић, Светозар Марковић, Пера Тодоровић, Петар Велимировић, Ђура Љочић, Владан Ђорђевић, Сима Лозанић и други. Док су се неки од њих у великој мери бавили политиком, Петар Живковић се политиком никада није озбиљно бавио.

На поменутој школи уписао је прво III одсек који је носио назив Механичко-техничка школа. Ту је је у првој години слушао и положио осам предмета са просечном оценом 4,5 (на скали до 6). Следеће 1868. је прешао на прву годину VI-A одељења које је обучавало наставнички кадар за математику, механику и физику и ту је „нашао себе“. Студије је завршио у јулу 1871. са просечном оценом 5,7 (од 6). За време школовања у Цириху није добио стипендију („благодејање“) српске владе и школовао се о трошку родитеља.

Запослење[уреди]

У Србију се вратио у јесен 1871. После неколико молби министру просвете Стојану Вељковићу добио је фебруара 1872. запослење - суплент Учитељаке школе у Крагујевцу, ту је радио до августа 1877. предајући математику, рачуницу и физичку географију. Од августа 1877. до октобра 1878. радио је у гимназијској реалци у Зајечару. За време првог српско-турског рата јун-октобар 1876. био је комесар инжењеријског батаљона Шумадијске дивизије, а за време другог децембар 1877. - фебруар 1878. био је управник војних складишта у Црноречком округу.

Од почетка новембра 1878. па до почетка шк. 1888/89. године радио је као професор у Београдској реалци где је предавао аритметику, алгебру, механику, физику и космографију. У том периоду је почео да објављује и радове из области математике, пре свега из геометрије. Први од радова се звао „Графичко представљање простог односа тачке у низу и зрака у прамену“, предат октобра 1880. а штампан у Гласнику Српског ученог друштва 1883, рад је имао 25 страна. Убрзо су уследила и још два рада која су штампана у истом часопису 1884. и 1885. итд. Библиографија Петра Ј. Живковића броји 19 јединица (радова, реферата, чланака).

Петар Ј. Живковић је на основу предлога који су децембра 1882. поднели Јосиф Панчић, Лазар Докић, Љубомир Клерић и Сима Лозанић изабран за редовног члана Српског ученог друштва почетком 1883.

Пред почетак школске 1888/89. Петар Ј. Живковић је постављен за директора и професора Ужичке реалке. Предавао је механику, физику и космографију. На том положају остао је до 1894. И даље је наставио да објављује радове и то је допринело да 25. јануара 1894. буде изабран за дописног члана Српске краљевске академије.

Почетком школске 1894/95. прелази у Ваљевску гимназију такође на положај директора. Прелазак је био на лични захтев. Ту је предавао аритметику, алгебру и геометрију. Ту га је затекло и пензионисање августа 1904. године. После тога и даље наставља активност у тек основаној Вишој женској школи у Ваљеву као њен управник. То је била приватна гимназија која је радила до 1912. када су укинуте приватне женске гимназије у Србији.

Последње године[уреди]

Последње године живота, од 1912. до смрти, провео је у Београду. Живео је у неповољним материјалним приликама и усамљен, добијајући скромну помоћ од Академије. Тада је поново после дуже паузе почео да објављује научне радове, последњи „Конполни и конполарни конични пресеци“ објављен је у Гласу Српске краљевске академије 1924. године на 77 страна.

Петар Ј. Живковић умро је у Београду 23. септембра 1923.

Литература[уреди]

  • Душан Адамовић: Петар Живковић (1847-1923), стр. 181-195. у књизи „Живот и дело српских научника“, књ. 1, изд. САНУ, Београд. 1996. ISBN 86-7025-231-7

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]