Pino Mlakar

Pino Mlakar
Pino i Pia Mlakar.
Lični podaci
Datum rođenja	(1907-03-02)2. mart 1907.
Mesto rođenja	Novo Mesto, Austrougarska
Datum smrti	29. septembar 2006.(2006-09-29) (99 god.)
Mesto smrti	Novo Mesto, Slovenija
Državljanstvo	Slovenija, SFRJ, Kraljevina Jugoslavija, Austrougarska
Obrazovanje	Koreografski institut Rudolf Laban
Zanimanje	koreograf, baletski igrač i pedagog
Porodica
Supružnik	Pia Mlakar
Deca	Veronika Mlakar
Umetnički rad
Polje	Balet
Nagrade	Prešernova nagrada 1949. i 1978

Pino Mlakar (Novo Mesto, 2. mart 1907– Novo Mesto, 28. septembar 2006) bio je slovenački koreograf, igrač i pedagog.

Godine 1927. diplomirao je na Koreografskom institutu Rudolf Laban u Hamburgu. Bio je član Ljubljanske opere i baleta od 1946. do 1960. godine. 25 godina je bio redovni profesor na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju (AGRFT) Univerziteta u Ljubljani.

Bio je oženjen koleginicom koreografkinjom Marijom Luizom Piom Beatris Šolc (1910–2000), koja je bila profesionalno poznata kao Pia Mlakar. Njihova ćerka Veronika Mlakar takođe je bila baletska igračica.

Preminuo je 2006 u Novom Mestu.

Obrazovanje i karijera

Završio je Klasičnu gimnaziju u Mariboru, 1925. godine, a potom upisao Filozofski fakultet u Ljubljani. Nakon četiri semestra na fakultetu, zainteresovao se za Labanovu školu pa je prekinuo studije i 1927. godine prešao u Hamburg. Nije imao nikakvo formalno igračko obrazovanje, kao ni izraženu sklonosti za baletsku umetnost, ali je ipak uspeo da pronađe sopstveni izraz „igrajući iz duše i srca” i tako otkrivao svoj talenat.

Program koncerta Pina i Pie Mlakar, koji se održao 19. februara 1948 godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

U jesen 1928. preko konkursa je primljen u Labanov koreografski institut i iste godine je debitovao na sceni kao solista u Landesteatru u Darmštatu. Sa Piom Mlakar se oženio 1929. godine i od tada će nerazdvojno raditi na polju jugoslovenske i evropske igračke umetnosti. U Desau prelzi 1930. godine gde postaje šef Baleta i korerograf. Od 1933. do 1938. bio je angažovan kao prvi solista i baletmajstor gradskog teatra u Cirihu, a od 1938. je nastupao u Minhenu. Nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine postaje baletmajstor SNG u Ljubljani. U Ljubljani osniva Državnu baletsku školu, gde je radio kao predavač i direktor.

Od 1952. do 1954. godine bio je na čelu baletske trupe Minhenskog teatra, a od 1954. do 1960. je, zajedno sa Piom, vodio baletsku trupu SNG u Ljubljani. Od svog dolaska u Ljubljanu, pa sve do penzionisanja 1970. godine, radio je kao redovni je profesor Akademije za gledališče, film, radio i televiziju u Ljubljani. Osnivanjem Državne baletske škole u Ljubljani postavio je temelj baletskog obrazovanja i učvrstio baletsku umetnost u sklopu slovenačke kulture.

Svojim koreografskim i pedagoškim radom, Pino i Pia pomogli su stasavanju mnogobrojnih igrača toga vremena. Delovanje ovog igračko-koreografskog para, predstavnika novih strujanja u Evropi bliskih ekspresionizmu, revolucionarano je uticalo na razumevanje i unapređenje igračke i koreografske umetnosti u Jugoslaviji. Njih dvoje su zajedno postavili oko 30 baleta, od kojih 12 celovečernjih, izvođenih na domaćim i inostranim scenama.

Među najpoznatijima su:

• I. Stravinski – Petruška
• M. de Falja – El Amor Brujo (Desau 1931)
• J. Bajer – Devojka na muziku Vila lutaka (Desau 1932, Ljubljana 1933)
• F. Lotka – Balada o jednoj srednjevekovnoj ljubavi
• R. Štraus – Til Ojlenšpigel
• R. Štraus – Legenda o Josifu
• F. Lotka – Đavo u selu
• L. van Betoven – Prometej (Cirih 1935, Minhen 1938, Ljubljana 1947)
• I. Stravinski – Igra karata (Cirih 1938, Ljubljana 1947)
• P. Lindpentner – Danina (Minhen 1940, Ljubljana 1950, Sarajevo 1959)
• S. Hristić – Ohridska legenda (Ljubljana 1949, Beograd 1978)
• L. Delib – Kopelija (Minhen i Ljubljana 1953)
• V. A. Mocart – Male igrarije (Bajrojt i Minhen 1953, Ljubljana 1955)
• I. Stravinski – Lisice (Minhen 1954, Ljubljana 1955)
• G. Fon Ajnhajm – Princeza Turandot (Minhen 1954, Ljubljana 1960)
• J. Gotovac – Simfonijsko kolo (Ljubljana 1955)
• B. Adamič – Naše voljeno mesto (Ljubljana 1957)
• S. Prokofjev – Pepeljuga (Ljubljana 1959, Zagreb 1960)

Nastupi u Srbiji

Najava nastupa Pije i Pina Mlakar u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 10. novembra 1933 godine

U baletima koje je su postavili zajedno nosilac glavnih uloga je bila Pia. Njihovo stvaralaštvo je u početku bilo pod uticajem nemačke ekspresionističke igre, ali je kasnije preovladala tendencija spajanja leksike klasične igre sa modernom. U Srpkom Narodnom Pozorištu je 1952. Marina Olenjina po njihovom libretu postavila balet Đavo u selu po muzici Frana Lotke. Kao gostujući koreograf i reditelj Pino je sa suprugom u Srpskom Narodnom Pozorištu postavio Ohridsku legendu, 1961 godine.

U Novom Sadu je 17. marta 1933 godine održano Koncertno veče – veče Mlakarevih igara, u dvorani hotela „Sloboda“, a u organizaciji novosadskog Crvenog krsta. Isti program je 1. marta 1933. izveden u Narodnom Pozorištu u Beogradu, koji su kritičari „Politike“ i „Vremena“ - Miloje Milojević i Kosta Manojlović ocenili veoma povoljno. S tim programom, pod nazivom Mlada pota, krajem 1932. su se predstavili u mnogim gradovima u našoj zemlji, ali i u Pragu i Cirihu. Bračni par Mlakar je više puta nastupao i u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu.

Pino je dva puta nagrađen Prešernovom nagradom – 1949. i 1978. godine, a povodom pedesetogodišnjice Baleta SNG ukazom Josipa Broza Tita odlikovan je za svoj ukupan pedagoško-koreografski rad.

Vidi još

• Pia Mlakar
• Rudolf fon Laban

Spoljašnje veze

• Pino Mlakar