Pinjata

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Devetokraka zvezdana pinjata

Pinjata (šp. piñata) naziv je za vreću napravljenu od papirne kaše, stare i posebne grnčarije ili tkanine. Obično se ukrašava i puni malim igračkama i slatkišima. Na kraju proslave koja je prati, pinjata se razbija, a deca sakupljaju prosute igračke i slatkiše. Potiče iz Kine, odakle ju je doneo venecijanski istraživač i trgovac Marko Polo u 14. veku. Naziv potiče od italijanske reči pignatta u značenju „lonac”.

Evropljani su ubrzo ovaj predmet zaboravili, ali se tradicija preselila preko okeana. Naime, španski konkistadori su pinjate poneli sa sobom u Meksiko. Da one ipak ne budu u potpunosti zaboravljene doprinelo je i to što su srednjoamerički narodi poput Asteka takođe upražnjavali ovakvu tradiciju. Zapravo, oni su sredinom decembra razbijali lonce povodom slavljenja rođendana boga Vicilopočtlija. Prema istorijskim zapisima, meksička tradicija pinjate započeta je u severnom gradu Akolmanu, blizu Meksiko Sitija. Danas je neraskidivi deo meksičke kulture.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Franjevac udara pinjatu, Akolman

Mada pinjate u savremenom svetu obično služe u svrhu dodatne zabave na najčešće dečjim zabavama, imaju dugu i činjenicama bogatu istoriju.[1] Poreklo vuku iz stare Kine. Venecijanski trgovac Marko Polo proputovao je ovu istočnoazijsku zemlju i prilikom putovanja posmatrao mnoge lokalne tradicije, uključujući i one novogodišnje. Jedna od njih je uključivala ukrašenu papirnu kravu ili vola, a koji su se pravili prilikom festivalskih dana. Obeležavani su simbolima i bojama sreće i izobilja i ispunjavani petorim vrstama semena. Na kraju dana, razbijani su udarcima raznobojnim palicama. Ostaci su spaljivani, a pepeo čuvan kao amajlija za dobru sreću.[2][3]

U 14. veku, Polo je ovaj običaj preneo u Evropu i upoznao šire slojeve stanovništva sa njom. Evropski katolici su počeli da ove predmete da koriste za vreme korizme (časni post), pri čemu su ih nazvali pinjatama (ital. pignatta — „lonac”). Posebno uporište pinjate su stekle u Španiji, gde su bile deo rituala tokom prve nedelje posta, nazvane subota ili ples pinjatâ. Što se tiče odlika izvorne italijanske reči, njeno puno značenje obuhvata grnčariju. Ocenjuje se da je odabran baš taj naziv, jer su prve pinjate pravljene tako što su zemljani lonci ukrašavani i punjeni voćem i drugim poslasticama. Etimologija reči izvodi se od latinskog pigna u značenju „šišarka”.[1][4]

Međutim, tradicija bojenja, punjenja i razbijanja grnčarije tokom hrišćanskih praznika zapuštena je u Evropi kroz naredna dva veka. Prilike kolonijalnog doba jedino je što ih je sačuvalo od potpunog zaborava. 15. i 16. vek predstavljaju period velikih geografskih otkrića. Među istraživačima tog doba bili su i španski konkistadori, koji su u šesnaestom stoleću sa sobom poneli pinjate i sa njima upoznali stanovništvo Mezoamerike. Ova evropska tekovina rado je prihvaćena među lokalnim stanovništvom, jer su i Maje, Asteci i ostali domoroci takođe lomili grnčariju. Sveštenici su glinene lonce punili darovima i ukrašavali šarenim perjem. Postavljali su ih pred noge idolima i lomili posebnim palicama. Na taj način bi darovi pali pred božje noge.[1]

Na osnovu istorijskih zapisa, utvrđeno je da je pinjata prvi put kod evropskih hrišćana, i to u religijske svrhe, iskorišćena 1586. u Akolmanu, današnjoj saveznoj državi Meksiko, severno od prestonice Meksiko Sitija. Tamošnji sveštenici, pripadnici reda avgustinaca, izmenili su pinjate donete iz Evrope i osnovali meksičku verziju praznika Las Posadas, čiji se datum održavanja poklapa sa proslavom rođenja astečkog boga Vicilopočtlija.[3][5][6]

Postavlja se pitanje kako je pinjata uklopljena u hrišćanske običaje. Prema meksičkom katoličkom shvatanju i katehizisu, pinjata predstavlja borbu čuveka sa iskušenjima. Sedam krakova, koliko su svi primerci spočetka imali, predstavlja sedam smrtnih grehova — oholost odnosno gordost, škrtost odnosno srebroljublje, bludnost odnosno razvrat, zavist, neumerenost u jelu i piću, srditost odnosno gnev i lenjost odnosno očajanje u njemu. Lonac predstavlja zlo, a voće i poslastive u njemu iskušenja. Osoba sa palicom nosi povez preko očiju i predstavlja veru. Pevanje i vrtenje osobe koja udara simbolizuju dezorijentisanost izazvanu iskušenjem. Osoba se vrti trideset i tri puta, koliko je Isus imao godina na samrti. Udaranje pinjate označava borbu sa zlom, a razbijanje pobedu, koja za sobom povlači slatkiše, nagradu zbog zadržavanja vere.[2][6][7]

U savremenog dobu, pinjata je izgubila verski značaj, ali se i dalje smatra neraskidivim delom meksičke tradicije. Koristi se tokom cele godine, ne samo prilikom proslave decembarskog Las Posadasa. Zemljani lonac je zamenjen šupljom konstrukcijom od papirne kaše. Koristi se kao završnica rođendana, žurki i drugih zabava. Gosti obrću organizatora proslave, koji potom pokušava da udari pinjatu. Pri tome ostali pevaju, navijaju i navode ga. Po razbijanju, svi zajedno kupe slatkiše i igračke.[2]

Pinjate u Meksiku[uredi | uredi izvor]

Pinjata kao deo meksičke proslave u Nemačkoj

Većina ljudi koji poznaju pojam pinjate povezuje ga sa Meksikom.[7] Veština pravljenja ovih igračaka deo je sveobuhvatnog meksičkog zanata kartonerije (šp. cartonería), pojam koji se odnosi na bilo koju vrstu kreativnosti proizišlu iz upotrebe papira i kartona. Muzej savremene umetnosti Meksiko Sitija od 2007. godine održava Takmičenje meksičkih pinjata (Concurso de Piñatas Mexicanas), sa nagradama za prvo, drugo i treće mesto — petnast, deset, odnosno pet hiljada pezosa. Zvanična svrha takmičenja ogleda se u očuvanju običaja i njihovog vrednovanja.[2]

Poznati meksički umetnici poput Davida Gameza i Sesilije Meade zalažu se za korišćenje pinjata u umetničke svrhe. Smatraju da ukrašavanje grnčarija podstiče kreativnost. Stoga su uz pomoć prijatelja i drugih umetnika u februaru 2010. organizovali Pinjataramu (šp. Piñatarama), tokom koje je dvadeset i pet primeraka od papirne kaše postalo deo postavke Galerije Vertigo u Meksiko Sitiju. U izradi svakog artikla učestvovali su umetnici iz dvadeset i tri države sveta, sa svih kontinenata i regija, među kojima su bili i svetski poznate ličnosti.[8] U Tepatitlanu, u saveznoj državi Halisko, 2010. godine je napravljena najveća tradicionalna sedmokraka pinjata. Prečnika je 11,2 metra i mase 350 kilograma, a napravljena od fiberglasa. Nasledila je primerak iz Pensilvanije napravljen 2008. i postala deo Ginisove knjige rekorda.[9]

Ole pinjatere — lonci za pinjate

U Meksiku, pinjate se tradicionalno prave od posebnih zemljanih lonaca nazvanih ola pinjatera (šp. olla piñatera). Oni predstavljaju telo ove igračke, dok ostatak predmeta čine ukrasi, boje i slatkiši kojima je ispunjen. Ipak, usled manje cene i veće dustupačnosti, lonce su većinom zamenili papirna i kartonska kaša, koja služi kao ukras za balonsko ili od drugih jeftinih materijala napravljeno telo.[1] Sem ekonomskih razloka, kod roditelja i staratelja postoji i bojazan da se deca mogu poseći parčadima polomljene grnčarije.[10]

Današnje pinjate većinom su komercijalizovane. Retko ko ih pravi, već ode i prodavnicu i kupi za ne preterano veliku sumu novca. Ovakve igračke, koje prave velika i mala preduzeća, mogu se kupiti i raznim oblicima i veličinama, pa čak i likovima iz popularne kulture, sa televizije ili iz animiranih i strip-serija.[1][7]

U vreme Božića, pinjate se prema običaju ručno prave. Pune se voćem i slatkišima kao što su čokoladice, guava, pomorandže, hikama (meksički jam), parčad šećerne trske, tehokote (meksički glog) i bombone. Ukoliko domaćin odluči da za decu napravi nekoliko pinjata, a ne samo jednu, pojedini primerci mogu biti zamka — ispunjeni brašnom, konfetima ili vodom. Ako, pak, ima veliki broj dece u odnosu na količinu igračaka i slatiša, kao rezerva se spremaju kolasionesi (šp. colaciónes), utešne korpice ispunjene poslasticama koje se daju osobama koje nisu uspele da pokupe slatkiše.[1]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Akolman, grad utemeljivač meksičke tradicije pinjata, od 1985. organizuje godišnji Svetski sajam pinjata (šp. Feria de la Piñata de Acolman) sredinom decembra. Sajam je otvorenog tipa i uključuje održavanje kulturnih događaja, besplatnih radionica u kojima se posetioci podučavaju kartoneriji, pinjata nadmetanja, a završava se zajedničkom proslavom Les Posadasa. Procenjuje se da je na dvadeset i petom konkursu (decembar 2010) bilo sto hiljada posetilaca.[5]

Pinjate proizvodi oko četiristo porodica iz grada San Huan de la Puerta, na jugu savezne države Gvanahuato. Sveukupno proizvedu oko šesnaest hiljada primeraka mesečno, što se prodajom preinačuje u sumu novca dovoljnu da zadovolji potrebe polovine stanovništva. Ostatak ljudi kućni budžet puni bavljenjem poljoprivredom. Kartoneriju je u grad 1960. godine doneo zanatlija Huan Remihio Angijano (šp. Juan Remigio Anguiano), koji se u varošicu preselio nakon višegodišnjeg života u Meksiko Sitiju. Ovakve igračke iz San Huana de la Puerte spadaju u kvalitetne i prodaju se širom Meksika.[11]

Najpogodnije vreme za prodaju pinjata svakako je decembar, period Les Posadasa. U odnosu na ostale mesece, prodaja je krajem godine neuporedivo veća. Što se tiče popularnosti na višegodišnjem nivou, i tržište pinjata doživelo je pad zbog ekonomske krize. Tako je, na primer, tokom 2008. prodato za trećinu manje artikala nego prethodne, 2007. godine.[10]

Zvezdolike i loptaste pinjate sa kracima spadaju u najprodavanije, najobičnije i najprostije primerke. Međutim, udeo artikala napravljenih po ugledu na likove iz serijala ili čak prave ljude, kao što su poznati pevači i pevačice ili holivudski glumci iz godine u godinu raste. Pojedine procene ukazuju na to da bi u skoroj budućnosti mogli potisnuti tradicionalne vrste.[12] Međutim, problem nastaje kada se prodaju pinjate koje zbog prevelike sličnosti sa zaštićenim likovima krše autorska prava. Tako je meksička policija u martu 2010. prema zahtevu Marvela zatvorila nekoliko radnji u Meksiko Sitiju sa spornim dezenima. Prodavci u odbranu tvrde da ne mogu ugroziti velika preduzeća i da su godinama bez problema za inspiraciju koristili animirane likove.[13] Američki graničari su iste godine zaplenili određen broj pinjata u obliku Diznijevih i drugih likova, a kao razlog naveli nesaglasnost za Zakonom o autorskim pravima.[14] Pojedini primerci su uništeni pod sumnjom da sadrže nedozvoljene opojne supstance.[15]

Prodavnice pinjati nazivaju se pinjaterijama (šp. piñateria). S godinama je formirana i tržišna niša, koja predstavlja prodaju ovih igračaka sa temama za odrasle. U najvećem broju slučajeva, to su primerci šaljive prirode, obično obličja poznatih ličnosti negativne popularnosti.[1][12] U drugom slučaju, u pitanju su erotske pinjate obličja egzotičnik plesačica i striptizeta. Prema prodavcima, najpopularniji su artikli oblika plavokose žene i crnokosog muškarca.[16] Sem slatkiša, ovakve igračke ispunjene su dodacima kao što su kondomi.[16] Godine 2006. proizvedena je, izdata i emitovana televizijska serija Viva pinjata. Radnja se vrti oko pinjati koje se međusobno nadmeću kako bi baš one bile izabrane za upotrebu na dečjim rođendanskim zabavama. Serijal je propratila i istoimena video-igrica, koju je Majkrosoft proizveo za Iksboks.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e „History of the piñata”. Mexconnect. ISSN 1028-9089. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  2. ^ a b v g „Primer Concurso de Piñatas Mexicanas”. Artes e Historia. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  3. ^ a b „Piñatas tradicionales”. INAH. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  4. ^ „piñata”. Merriam-Webster. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  5. ^ a b „En Acolman, Edomex, cuna de las piñatas, hacen su feria”. El Universal. Mexico City. 16. 12. 2010. 
  6. ^ a b „Municipio de Acolman, en Edomex, creador de las piñatas”. El Universal. Mexico City. 17. 12. 2010. 
  7. ^ a b v „Una historia en una piñata”. Torreón, Mexico: El Siglo de Torreón. 21. 12. 2010. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  8. ^ „Exposición-Piñatas”. El Universal. Mexico City. 13. 2. 2010. 
  9. ^ „Presumen piñata gigante”. Mural. Guadalajara, Mexico. 22. 12. 2010. str. 4. 
  10. ^ a b Minerva Flores (15. 12. 2009). „Golpea crisis a las piñatas”. Mural. Guadalajara, Mexico. str. 6. 
  11. ^ „Sostienen piñatas su economía”. Mural. Guadalajara, Mexico. 21. 12. 2010. str. 12. 
  12. ^ a b Paul Beckett (11. 9. 1996). „Even pinatas sold in Mexico seem to originate in Hollywood now”. Wall Street Journal. New York. str. 1. 
  13. ^ Antonio Nieto (20. 3. 2010). „Pegan policías a piñatas pirata de superhéroes”. Reforma. Mexico City. str. 7. 
  14. ^ CBP Officers Seize Fake Disney Pinatas at Douglas Port of Entry (Izveštaj). Department of Homeland Security Documents. 2010. 
  15. ^ Fernando Ramirez (15. 9. 2006). „Empresa de pinatas preve exportar 380.000 unidades en el 2006”. Noticias Financieras. Miami. str. 1. 
  16. ^ a b „Un nuevo y divertido mercado”. Milenio. Arhivirano iz originala 05. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  17. ^ „Microsoft Tries to Raise 'Candiosity'”. Wall Street Journal. Pristupljeno 15. 9. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pinjata na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пињата&oldid=26974863”