Плави жакет (knjiga)
| Plavi žaket (knjiga) | |
|---|---|
 Korice knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Dušan Radović |
| Zemlja | Srbija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | poezija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Bookland |
| Datum | 1983. |
| Broj stranica | 120 |
| Tip medija | tvrdi povez |
Plavi žaket je knjiga poezija srpskog pisca Dušana Radovića. Prvi put je objavljena 1983. godine.
O autoru[uredi | uredi izvor]
Dušan Radović je rođen 29. novembra 1922. godine u Nišu. Tamo se posvetio stvaranju, a najviše je pisao za decu. Uređivao je dečje listove i časopise, pravio radio i TV emisije za decu, pisao priče, pesme, dramske tekstove. Bio je i jedan od najomiljenijih beogradskih voditelja. Imao je svoje emisije na Studiju B i svako jutro emitovao svoja duhovita zapažanja o svakodnevici u Beogradu, koja je često bila puna oštrih žaoka protiv onih koji upravljaju gradom i svojim odlukama utiču na život običnog čoveka.[1] Njegova najpoznatija dela su zbirke pesama ,,Poštovana deco" , ,,Smešne reči", ,,Pričam ti priču", ,,Vukova azbuka", ,,Zoološki vrt" i mnoge druge. Radović je umro 1984. godine u Beogradu.[2]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Plavi žaket je knjiga koja obuhvata šest delova. U prvom delu je obuhvaćen ciklus od osam priča o fiktivnom junaku Mikiju-Likiju koji tokom života doživljava zanimljive avanture. U drugom delu se nalaze petnaest priča i nose naziv ,,Druge priče". Svaka od ovih priča je za sebe i ima neku posebnu poruku. Treći deo ,,Mala radio igra - Slučaj leve noge" je mini-drama o prestupniku koji se zove Fantom. Četvrti deo se sastoji od pesama za decu, među kojima je i pesma ,,Plavi žaket", po kojoj knjiga nosi ime. Peti deo je zanimljiva, humoristička rasprava između Dušana Radovića i Gustava Krkleca, koja je svojevremeno bila objavljena u Knjižnim novinama. Šesti deo čine priče ,,Ženski razgovori", čije ime potiče iz istoimene televizijske serije.[3]Godine 1983. Dušan Radović u Zagrebu objavljuje, kao stotu po redu knjigu u biblioteci ,,Itd" Nakldnog zavoda ,,Znanje" hrestomatiju Plavi žaket - s ilustracijama Dušana Petričića. U podnaslovu knjige, i na korici i na trećoj strani, stoji - slikovnica. Plavi žaket je žanrovska slikovnica. U ovoj knjizi su tekstovii za decu i za odrasle: zapisi, priče, radio-igre, pesme, primenjeni radovi. U napomeni na kraju knjige pisac naglašava da se slikovnica sastoji od ,,književnih restlova,od različitih tekstova koje sam pisao sa razlogom i bez razloga, pokušavajući da otkrijem šta sve mogu". Da je na umu imao i publiku, svedoči i napomena da je pred čitaocem knjiga ,,s pevanjem i pucanjem" - ,,je onaj deo naroda za koji ja pišem tako najviše voli".[4]
Radnja knjige[uredi | uredi izvor]
Tema ove pesme je sadržana u samom naslovu, a na jedan sasvim simpatičan i poseban način govori o ljubavi i braku između pesnika i njegove supruge. Za ovu pesmu može se slobodno reći da odgovara svima. Lagana je za čitanje, prijatna za slušanje i na prvi pogled možda deluje prosto, ali je ustvari kompleksna i pokreće čitaoca na razmišljanje. Iako se čini da Dušan Radović, svaku radnju u pesmi prikaže kao slučajnost, zapravo je ono suprotno. Sve što se desi u ovoj pesmi ima iza sebe neko značenje. Pisac i njegova buduća žena Cveta se sreću spontano, tako su im se i ukrstili pogledi, nakon čega se Cveta uplašila laveža pasa i slučajno pridržala za svog budućeg muža, do toga da su krenuli u šetnju i seli na njegov plavi žaket na livadi. Za sve te ,,slučajnosti" Radović optužuje nikog drugog nego njegov plavi žaket. Autor postavlja sledeća pitanja: Da li se sve to dešavalo između njega i Cvete, dešavalo zbog njega, takvog kakav jeste, ili zbog plavog žaketa, pa čitajući ovu pesmu nije teško zaključiti da ona ne obiluje stilskim figurama i epitetima, već je čitava pesma zasnovana a piščevim dilemama. Poruka koju nam daje ova pesma je da život čine jednostavne i male stvari.[5]
Pesnički svet Dušana Radovića[uredi | uredi izvor]
Ciklus priča o Mikiju-Likiju[uredi | uredi izvor]
Na poletku knjige se nalazi ciklus priča o Mikiju-Likiju. Ove priče svedoče o sposobnosti Dušana Radovića da stvara apsurdnu imaginaciju, da izmišlja događaj tamo gde ga nema, a gde bi ga bilo više nego u mašti. Jezik i mašta grade ove neobične, duhovite i ,,otkačene" priče. Čak i ime glavnog junaka sugeriše igru i dokolicu. Pričaj mi priču - podrazumeva se ispred svake i iza svake od ovih priča nalazi slika. Miki-Liki se vozi podzemnom železnicom (koje kod nas nema znači svuda), igra šah s danskim kraljem. On ima ime deteta a manire odraslog.[4] Ciklus priča o Mikiju-Likiju sadrži se od sledećih pesama: Miki-Liki i najlepša žena sveta, Miki-Liki i slučaj, Miki-Liki i ekser, Miki-Liki i sirene, Miki-Liki i igla, Miki-Liki i cveće, Miki-Liki i nepoznata kao i Miki-Liki i golf.[3]
Dragoljub Aleksić – najjači Srbin[uredi | uredi izvor]
Ovo su pesme rađene za film ,,Nevinost bez zaštite" (srpski crno-beli igrani film snimljen 1942. godine u režiji šoumena i akrobate Dragoljuba Aleksića, koji je tajno sniman za vreme nemačke okupacije, ujedno i prvi zvučni film ikada snimljen u Srbiji).[6] Dušan Radović u ovoj pesmi veliča Aleksića, koji je kako sam naslov pesme bio poznat kao najjači Srbin. Autor je ovu pesmu podelio na tri dela. U prvom su opisane Aleksićeve akrobacije koje je izvodio po čitavoj Srbiji. Aleksić je u drugom delu pesme okarakterisan kao junak, heroj, džin i div. Radović u trećem delu ove pesme iskazuje nezadovoljstvo veličanja stranih ličnosti poput Tarzana, Džejmsa Bonda i Fantoma a ne sopstvenoj tradiciji. Naglašava da je ključ bolje budućnosti upravo to.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Đorđević, Časlav; Lučić, Predrag (2002). Književnost i srpski jezik (sedmo izd.). Novi Sad. str. 252.
- ^ „Dušan Radović”. NIŠIOKOLINA (na jeziku: srpski). 2011-10-30. Pristupljeno 2022-04-01.
- ^ a b „Plavi žaket”. Lektira. Pristupljeno 31. 3. 2022.
- ^ a b Radović, Dušan (2004). Plavi žaket. Beograd: Bookland. str. 110—111. ISBN 86-7182-163-3.
- ^ a b „Plavi žaket”. Pdf coffee. Pristupljeno 31. 3. 2022.
- ^ „Atleta Dragoljub Aleksić od sjaja do očaja - čovek od čelika i nežnog srca humanitarca”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-01.