Pređi na sadržaj

Plaža Valdanos

Koordinate: 41° 57′ 12″ S; 19° 09′ 59″ I / 41.95331° S; 19.16651° I / 41.95331; 19.16651
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plaža Valdanos
Pogled na plažu sa brda u zaleđu
Administrativni podaci
DržavaCrna Gora
OpštinaUlcinj
Geografske karakteristike
Koordinate41° 57′ 12″ S; 19° 09′ 59″ I / 41.95331° S; 19.16651° I / 41.95331; 19.16651
Vremenska zonaUTC+1 (CET), ljeti UTC+2 (CEST)
Aps. visina0 m
Plaža Valdanos na karti Crne Gore
Plaža Valdanos
Plaža Valdanos
Plaža Valdanos na karti Crne Gore

Plaža Valdanos nalazi se u istoimenij uvali, 5 km severozapadno od Ulcinja. Nekada je bila je glavna luka i sklonište za brodove ulcinjskih gusara. Nalazi se između dva rta, Mavrijana i Mendre, čije se litice strmo spuštaju u more. U zaleđu plaže nalazi se rezervat stoletnih maslina - „Maslinada”. Plaža je prekrivena krupnim oblucima šljunka, na obali i u vodi, i u blagom poluluku uvučena u kopno. U neposrednoj blizini nalazi se turističko naselje od bungalova, kao i ugostiteljski objekti raspoređeni u maslinjaku. Plaža je duga 600 m, a na njenim rubovima je stjenoviti deo, omiljen među ribolovcima, roniocima i istraživačima morskih dubina. More je čisto i tamnozelene boje. U uvali duvaju vetrovi pogodni za jedrenje.[1]

Plaža je 1968. godine zaštićena kao Spomenik prirode III kategorije.[2]

Lokacija[uredi | uredi izvor]

Zaliv Valdanos nalazi se oko 5 km severozapadno od Ulcinja.Leži između dva rta, Mavrijan i Mendre.[3]

Od obale mora do samog grada, uvala Valdanos duga je 5 kilometara. do nje se od Ulcinja može doći i morem i kopnom.[4] Obodom uvale prolazi kolski put, koji je sa jedne strane povezan sa magistralnim putem Ulcinj-Bar, a sa druge sa gradskim ulicama. U jugoistočnom delu uvale postoji manji pristanište za čamce, jahte i jedrilice.[5]

Severozapadno od Valdanosa, u pravcu prema Baru, protežu se uvale Krute, Stari Ulcinj i Kruči. Izgradnjom magistralnog puta Ulcinj—Bar, uz obalu zaliva izgradena su naselja kuća i vikendica. Plaže u njima su uske, šljunkovite i stenovite.[4]

Izgled plaže[uredi | uredi izvor]

Valdanos je duboka uvala oblika potkovice, zaštićena od jakih udara severnih i južnih vetrova, pa ne čudi što se u starim spisima može naći podatak da je nekada služila kao zaklon gusarskim brodovima. Zaliv je sa svih strana okružen makijom, borovom šumom i maslinjacima. Na rtu Mendre nalazi se i najstariji svetionik na Crnogorskom primorju.[6]

Plaža je duga oko 600 metara i široka 20 metara.[5] Iako strme litice rtova Mavrijan i Mendre strmo spuštaju u more, uvala je idealna i za manje iskusne plivače. Plaža je šljunkovita, sastavljena od oblutaka prečnika 1-20 sm,[4] a voda je izuzetno bistra.[3] Ubraja u „divlje” plaže. Nalazi daleko od turističkih zona i nije opremljena ležaljkama i suncobranima. Pored plaže nalaze se restoran, sportski tereni, a na samoj plaži manji kafić.[5]

Divlja lepota uvale privlači ribolovce koji pecaju sa stena i ljubitelje ronjenja koji mogu da uživaju u podvodnom svetu na ovoj plaži,[7] ali i ljubitelji arheologije, botanike, hajkeri, kamperi i mnogi drugi.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ulcinj, krajem 17. veka (Jakob Peters: Opis glavnih gradova, luka i ostrva Venecijanskog zaliva na istočnoj strani, 1690)

Na prostoru uvale Valdanos postoje ostaci prastarih urbanih naseobina, ali dosada nije bilo nikakvih arheoloških istraživanja. Pored same obale nalaze se ostaci manje crkve, za koju meštani veruju da su je sagradili stari Grci. Ipak, istorija Valdanosa može se pratiti tek od perioda srednjeg veka, kada je bila glavna luka ulcinjskih gusara i mesto mnogih morskih bitaka. Meštani tvrde da se na morskom dnu u blizini Valdanosa mogu naći olupine starogrčkih i rimskih brodova, ali i jedne podmornice.[5] U dnu uvale, a po sredini žala, nekada se nalazio karantin. Da bi se gradsko stanovništvo zaštitilo od bolesti kojima su se posade brodova tokom plovidbi mogle zaraziti, pri uplovljavanju u Ulcinj brodovi su morali prethodno određeno vreme provesti u karantinu. Godine 1833. zabeleženo je da je jedan ulcinjski brod tipa brigantin doplovio zaražen iz Aleksandrije u Valdanos i po naredbi Ulcinjske lučke kapetanije u karantinu ostao 40 dana.[4]

Uzurpacija plaže i uvale u 20. veku[uredi | uredi izvor]

Tokom 20. veka stanovnici Valdanosa dva puta su bili prinuđeni da napuste svoja imanja. Prvi put 1949. godine, kada je vlada želela da uspostavi poljoprivredni program, a drugi put 1978. kada je Savezni sekretarijat za nacionalnu odbranu Jugoslavije tu zemlju tražio u vojne svrhe. Pod pritiskom javnosti vojska je odustala od izgradnje baze, ali su porodice ipak raseljene, uz nadoknadu za zemlju i svako stablo masline. Dana 17. januara 1978, za potrebe vojne baze, mještanima je eksproprijacijom oduzeto više od 94 hiljade kvadrata zemljišta i 18 hiljada stabala maslina starih po 500 pa i više godina. Vlasnicima je za kvadrat zemljišta plaćano 1,5 dolara a za koren masline 60 dolara. Eksperti su kasnije utvrdil da je cena kvadrata u Valdanosu tada bila 44 eura a stabla masline 417,5 eura. Međutim, tada svemoćnoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji usprotivilo se samo 16, od ukupno oko 200 porodica čija je imovina eksproprisana. Oni su odbili naknadu i tužeili državu. Nakon sudskih postupaka dobili sunaknadu za oduzeto zemljište oko tri puta veću od ponuđene.[8]

Godine 1980. odlučeno je da se na Valdanosu izgradi vojno odmaralište otvorenog tipa.[4] Napravljeni su planovi za kompleks koji je obuhvatao dve ekskluzivne privatne vile, 29 dupleksa, kamp sa kamp-prikolicama, montažne kuće na okolnim brdima, sa pogledom na zaliv Valdanos i bazen. U okviru kompleksa postojao je i supermarket, poslastičarnica i restoran. Iz restorana je spiralno stepenište vodilo direktno na plažu. Odmaralište je otvoreno 1983. godine.

Početkom devedesetih, kada su izbili nemiri u Jugoslaviji, Jugoslovenska mornarica nije imala luku u kojoj bi usidrila svoju flotu. Godine 1993. preuzela kontrolu nad Valdanosom, sa namerom da se realizuje prethodni plan iz 1978. i da se letovalište pretvori u vojnu bazu, ali Vrhovni sud nije odobrio ovaj projekat.[3]

Pokušaji uzurpacije uvale u 21. veku[uredi | uredi izvor]

Raspadom Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije, hrvatski i slovenački posetioci prestali su da dolaze i do 2007. letovalište je bilo na rubu bankrota. Zato su vlasti u Crnoj Gori 2008. raspisale javni konkurs za 30-godišnji zakup bivšeg odmarališta. Iako je prvobitno interesovanje bilo veliko, a svoje ponude dostavili, između ostalih, ruski milijarder Roman Abramovič[9] i porodica Rotšild, na licitaciji je pobedila britanska kompanija Cubus Lux.[10] Međutim, porodice koje su izgubile imovinu u eksproprijacijama iz 1949. i 1978. godine, 2010. su podnele žalbe Vrhovnom sudu, sa zahtevom da im se izvrši povraćaj zemlje, jer vlada nikada nije koristila Valdanos za prvobitnu namenu vojne baze. Godine 2011. Valdanos je otvoren za javnost.[3]

Godine 2011. postojala je ideja da se u uvali Valdanos investitorima omogući izgradnja čvrstih objekata, zbog čega bi se morala obaviti presadnja velikog broja stoletnih maslina. Ovoj ideji su se suprotstavile ulcinjske organizacije za zaštitu prirode.[11] Grupa ulcinjskih nevladinih organizacija i nezavisnih intelektualaca zahtevala je od Vlade i Skupštine Crne Gore da ne dozvole sklapanje ugovora koji smatraju štetnim za stvarne vlasnike zemlje i maslinjaka u Valdanosu. Grupa lokalnih nevladinih organizacija i pojedinaca se obratila i Evropskoj komisiji u Strazburu.[10]

Danas je ceo kompleks sa okolinom zapušten i obrastao bujnom vegetacijom, među kojom se mogu videti ostaci nekadašnjeg ekskluzivnog letovališta, sada na ivici propasti.[3]

Spomenik prirode[uredi | uredi izvor]

Plaža Valdanos je 1968. godine zaštićena kao Spomenik prirode III kategorije. Cela uvala predstavlja jedinstveni i najveći kompleks pod maslinom u Crnoj Gori sa oko 80.000 stabala. Ovaj maslinjak je najveći živi spomenik za uzgoj maslina na Jadranu i ima oko 18.000 maslina prosečne starosti od oko 800 godina. Iako crnogorski zakon o maslinarstvu iz 1992. godine stavlja masline pod posebnu zaštitu države, one se uništavaju zbog zanemarivanja, čime se ugrožava prirodno i kulturno nasleđe koje čini ovo područje jedinstvenim.[12] Godine 2018. navršilo se 40 godina od eksproprijacije gotovo 18.000 stabala maslina u Valdanosu. U Udruženju za povraćaj Maslinade kažu da se za četiri decenije nebrige i zapuštenosti osušilo oko 1.300 stabala, najmanje 4.500 stabala potrebno je regenerisati, a ostalih 12.000 je neophodno rigorozno podmladiti rezidbom.[13] Iste godine, u velikom požaru koji se proširio sve do obale, gorelo je na desetine stabala maslina.[14] Mnoge nevladine organizacije godinama se bore za zaštitu Valdanosa i zalažu se za to da se cela uvala stavi pod zaštitu države.[11][15]

Nemački ekolog Martin Šnajder-Jakobi (Martin Schneider-Jacoby, 1956-2012) predložio je izgradnju pešačkog puta koji vodi od Valdanosa do starog grada Kalaja.[12] Martin Šnajder-Jakobi bio je posvećeni biolog i ornitolog, koji je zadnjih deset godina svog života posvetio istraživanju i zaštiti Ulcinjske solane.[16] U Ulcinju je, u spomen na ovog naučnika i zaljubljenika u prirodne lepote regiona i Ulcinja, u maju 2016. godine osnovano udruženje „Dr Martin Šnajder-Jakobi”,[17] čija je misija podizanje svesti o prirodnim znamenitostima u Ulcinju.[18]

Prirodne lepote uvale Valdanos i turistički potencijali[uredi | uredi izvor]

Biljni svet uvale Valdanos čine maslinjaci, šume česmine (Quercus ilex), hrast prnar (Quercus coccifera) i drugo zimzeleno i listopadno drveće. U maslinjacima se nalazi i 11 prirodnih izvora pitke vode.[19]

Na padini brežuljka Mendre nalazi se pećina, okapina, Vezirova brada u kojoj se može videti praistorijski spomenik pećinskog slikarstva, jedinstven na ulcinjskoj obali. Ispred ulaza u uvalu Valdanos, u podnožju krečnjačkog brežuljka Mavrijan (Radoč) nastala je, pod uticajem delovanja morskih talasa, pećina Vučja jama (alb. Shpella e ujkut), iznad koje se uzdiže strma stena Vilina greda, a uz obod zaliva su i dva izvora: Borova česma i Vilino vrelo (alb. Kroni i zanave). U neposrednoj blizini pećine Vezirova brada, u blizini svetionika na Mendri, je i Golubinja pećina.

U blizini kapije nekadašnjeg vojnog odmarališta Valdanos, u maslinjacima, nalazi se kompleks bungalova „Oliv Garden Valdanos” (Olive Garden Valdanos).[20]

Između Valdanosa i uvale Male plaže krije se veliki broj manjih zatona sa prirodnim šljunkovitim i stenovitim plažama i uvalama, među kojima su Staro-Ulcinjska plaža (alb. Ada e Kruçit), Džemilina plaža (alb. Lugu Xhemiles), Crnogorsko guvno, Plaža Bašbuljuk (alb. Bashbylyk) i Plaža Velika (alb. Reimet). Jedna od najpoznatijih je i lekovita Ženska plaža. Lekovita svojstva vode otkrivena su u 20. veku. Bogata je vodonik-sulfidom, koji zasićuje vodu sumpornim jedinjenjem i zajedno sa jodom pozitivno deluje na žensku reproduktivnu funkciju.[21] Odmah iza Starog grada nalazi se zaliv Liman ispred koga je hrid Veliki i Mali kamen. Zaliv je naseljen, a sa balkona i terasa kuća pod maslinama pruža se impresivan pogled na Stari grad i pučinu.[4]

Retke vrste[uredi | uredi izvor]

U vodama Valdanosa žive endemične livade morske cvetnice morske trave Posidonia oceanica, poznate i kao voga ili lažina. To je vrsta koja živi samo u Sredozemnom moru. Livade posidonije područja su najveće biološke raznolikosti Sredozemnog mora.[19]

Područje Ulcinja i Bara poznato je po tradicionalnom uzgoju maslina. Na slici je Stara maslina, stablo evropske masline (Olea europaea) čija se starost procenjuje na više od 2.000 godina i za koje se veruje da je najstarije stablo svoje vrste u Evropi i jedno od najstarijih u svetu. Nalazi se u gradu Baru u Crnoj Gori i 1957. godine zaštićeno je zakonom i proglašeno za spomenik prirode.[22]

Maslinjak[uredi | uredi izvor]

U zaleđu plaže Valdanos nalaze se zasadi na kojima raste oko 80.000 stabala maslina. Sa ovim brojem stabala ulcinjski maslinjaci drugi su po veličini u Crnoj Gori, posle barskih. Jedinstvena je po tome što se njen najveći dio, oko 75%, nalazi u jednom kompleksu. Neka od stabala su, prema rečima meštana, stara i do 2.000 godina i donesena su iz Stare Grčke. Prosečna starost stabala je oko 300 godina,[5] a procenjuje se da je njih oko 18.000 staro oko 800 godina.[12] Čuveno ulcinjsko ulje, u amforama i zemljanim ćupovima, bilo je trgovačka roba ravna zlatu. Stizalo je do Trsta, Venecije, Rima, Kaira, kao i do Skadra, Skoplja, Duklje, Rasa, Prizrena i drugih gradova na kopnu. Za vreme „berbe”, odnosno sakupljanja maslinana, maslnjacima se orila pesma sakupljačica, tu su se sklapala poznanstva i ljubavi, a to je bila i prilika da se vidi buduća mlada. Po predanju, momak se nije mogao oženiti dok ne zasadi bar jednu maslinu. Maslina je i mnogim umetnicima bila inspiracija.[4]

Osim u Poreču (Istra) u Ulcinju se nalazi jedina plantaža stonih maslina u bivšoj Jugoslaviji. Podignuta je uporedo sa plantažom mandarina japanske sorte „unšio”. U njenoj neposrednoj blizini sagrađena je, takođe jedina u bivšoj Jugoslaviji, fabrika za konzerviranje stonih maslina.[4]

Maslinjaci i borova šuma danas predstavljaju „pluća” grada, pa se za Ulcinj kaže da ima klimu masline.[4] Domaće maslinovo ulje, ceđeno iz maslina u valdanoskom zasadu, može se kupiti od meštana, na mnogim štandovima pored puta. Lagane je teksture i blago voćnog ukusa. Osim ulja, na ovim štandovima može se kupiti sapun od maslinovog ulja.[3]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Godine 2016, dok je bio u redovnom monitoringu obale, iz ribarske mreže u akvatorijumu Valdanosa Ulcinjanin Hajrudin Šata oslobodio je navodno 500 kilograma tešku morsku kornjaču i tako je spasi sigurne smrti. Ovaj podvig je još značajniji jer se radi o jednoj od najugroženijih i najvećih vrsta morskih kornjača na svetu, džinovskoj kožastoj kornjači (Dermochelys coriacea), која врло ретко залази у Јадранско море. Цео подухват је и поред професионалне опреме, трајао два сата јер је корњача, иако видно исцрпљена, била јако узнемирена.[23]

Види још[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Valdanos”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  2. ^ „Pregled zaštićenih područja prirode Crne Gore” (PDF). natura 2000 infocentar. Приступљено 30. 3. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ „Valdanos; the post communist abandoned resort that we loved”. journey of a nomadic family. 28. 8. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з „Valdanos”. ulqini.de. Приступљено 28. 4. 2020. 
  5. ^ а б в г д „Valdanos”. Visit Montenegro. Приступљено 28. 4. 2020. 
  6. ^ а б „Valdanos”. photo montenegro.me. Приступљено 28. 4. 2020. 
  7. ^ „Valdanos plaža”. waytomonte.com. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  8. ^ Adrović, Samir (11. 3. 2012). „Uvala u Ulcinju pod katancem, bivši gosti šokirani onim što vide”. Vijesti. Приступљено 29. 4. 2020. 
  9. ^ Вујовић, М. (13. 5. 2008). „Роман Абрамович заинтересован за Валданос”. Политика. Приступљено 29. 4. 2020. 
  10. ^ а б „Sukobi oko uvale Valdanos”. Radio Free Europe. Radio Liberty. 14. 1. 2011. Приступљено 29. 4. 2020. 
  11. ^ а б „‘Zeleni korak’ zapanjen planovima za Valdanos”. PC NEN. ProNEN. 27. 1. 2011. Приступљено 29. 4. 2020. 
  12. ^ а б в „VALDANOS”. Zvanična prezentacija. Dr Martin Schneider-Jacoby Association (MSJA). Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  13. ^ „40 godina od eksproprijacije Valdanosa: Osušilo se oko 1.300 stabala”. boka news. 13. 2. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  14. ^ „U ULCINJU POŽAR STIGAO DO MORA: Gorele stoletne masline! Situacija alarmantna!”. Kurir. 27. 9. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  15. ^ „Valdanos treba dodatno zaštiti”. boka news. 15. 10. 2017. Приступљено 28. 4. 2020. 
  16. ^ „MSJA - MISIJA”. Zvanična prezentacija. Dr Martin Schneider-Jacoby Association. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „Solana: Osnovano udruženje “Dr Martin Snajder – Jacoby””. Analitika. Portal Press doo. 30. 5. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Naslovna strana”. Zvanična prezentacija. Dr Martin Schneider-Jacoby Association. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ а б „Uvala Valdanos”. Zvanična prezentacija. TO Ulcinj. Приступљено 28. 4. 2020. 
  20. ^ „Olive Garden Valdanos”. etnokuce.com. Архивирано из оригинала 04. 09. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  21. ^ „Ženska plaža”. waytomonte.com. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  22. ^ Мустафић, Суљо. Маслина стара преко 2000 година - каталог. ЈП Културни центар Бар. 
  23. ^ „Iz mreže spasio kornjaču od pola tone”. boka news. 24. 8. 2016. Приступљено 28. 4. 2020. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Плажа Валданос на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плажа_Валданос&oldid=26974971”