Pliš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kadifa.
Purpurni glatki pliš, u engleskom jeziku poznatiji kao velur
Dvobojni španski baršuni iz 17. veka

Pliš,[1] baršun, velur, somot ili kadifa (engl. velvet) je opšti naziv za tkanine koje su s naličja glatke, a s lica „dlakave” poput krzna, odnosno pokrivene izdignutim svilenkastim nitima koje stvaraju mekani sloj, prijatan u dodiru sa kožom. Prvobitno su ovakve tkanine bile izrađivane isključivo od svile, što ih je činilo veoma skupim i dostupnim samo najbogatijim slojevima društva. Danas se izrađuju od različitih vrsta vlakana – pamuka, svile ili veštačkih materijala (celuloznih i sintetičkih vlakana). Ipak, čisti svileni baršun danas je redak, jer je i dalje izuzetno skup.[2] Na tržištu se ove tkanine mogu naći jednobojne, višebojno tkane, sa štampanim uzorkom, ponekad čak i reljefne. Upotrebljavaju se za izradu raznovrsne odeće, kao i za dekoraciju enterijera - oblaganje nameštaja i zidova.[3] Tkanina može biti vodootporna i otporna na gužvanje.[4]

Naziv tkanine[uredi | uredi izvor]

Svi nazivi za ovu vrstu tkanina u srpskom jeziku su tuđice koje su ušle iz raznih jezika, zavisno od preovlađujućeg uticaja u pojedinim delovima srpskog govornog područja:

Svileni pliš sa sečenim i nesečenim nitima

Nedoumica oko somota i velura (pliša)[uredi | uredi izvor]

Glatki pliš - poznat i kao velur
somot
  • U engleskom jeziku pod pojmom pliš obično se misli na tkaninu sa nešto kraće sečenim nitima nego kod baršuna.[5]
  • Iako u nemačkom jeziku somot (samt) označava pliš, odnosno baršun, u mnogim oblastima u kojima se govori srpskim jezikom ova reč se odomaćila za sasvim drugačiju tkaninu - somot. Iako krznaste strukture poput pliša, tkanina koju mi nazivamo somot uvek ima rebrastu površinu (za razliku od glatkog pliša), a tehnologija tkanja je drugačija. U nemačkom jeziku ova tkanina naziva se cord, a u engleskom corduroy (izvedeno od engleske reči cord - konopac ili žica).[6] Pri tome, pliš (baršun) je mekana i nežna tkanina, često skupocena, dok je somot izdržlji i čvrst, izrađen od jeftinih materijala (najčešće pamuka). Pliš takođe može biti reljefan, čak i rebrast, ali je razlika u tome što se reljef postiže sečenim i nesečenim nitima, dok se kod somota rebra stvaraju samim tkanjem - na prostoru između rebara nema utkanih niti.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Indijski baršun (18/19. vek)
Kineski baršun sa cvetnim motivom (druga polovina 19. veka)

Pliš, odnosno baršun je nastao u istočnoj kulturi. Postoje dokazi da su Stari Egipćani još 2000. godine pre nove ere koristili sličnu tehniku kao i ona koja se danas koristi u proizvodnji ovakve tkanine. U Kini se za ovakve tkanine znalo još u periodu dinastija Kin (oko 221-206 pne) i Zapadni Han (od 206 pne). Irak je takođe poznat kao jedan od prvih proizvođača baršuna, a dugo vremena je središte proizvodnje ove tkanine bio Kairo. Zbog svoje komplikovane, skupe proizvodnje i neobične mekoće i izgleda, baršun je kroz istoriju bio povezan sa društvenim elitama. U to vreme tehnika izrade baršuna bila je toliko složena da je bila dostupna samo kraljevskim porodicama i veoma bogatima.

Baršun se najčešće povezuje sa evropskim plemstvom. Međutim, U Evropu su baršuna doneli trgovci koji su trgovali duž Puta svile. Evropljani su prvi put došli u dodir sa baršunom u Bagdadu, oko 750. godine,> a tokom srednjeg veka počeli su da ga proizvode. U Francuskoj su pronađeni fragmenti pamučnog baršuna koji datiraju iz 9. veka, a odeća u kojoj je sahranjen francuski kralj Filip I Francuski (1052—1108) bila je napravljena od vunenog pliša.[7] Iako je proizvodnja ove tkanine cvetala u Španiji, ipak je Italija, a posebno Firenca,[2] bila prva evropska zemlja koja je stvorila industriju proizvodnje baršuna, a zatim kao proizvođač dominirala u periodu između 12. i 18. veka. Tokom 15. i 16. veka ova industrija dostigla je svoj vrhunac. Baršun se koristio za izradu vrhunske odeće, nameštaja, zavesa i dr. Postoje istorijske priče da je Henri VIII Tjudor čak i svoju toalet obložio ovim materijalom.

Brokatovani pliš iz prve polovine 17. veka

Ako postoji tkanina za koju se može reći da predstavlja renesansu, onda je to baršun. Posebno su cenjeni bili oni sa složenim dezenima (brokatovani), tkani od svile i ukrašavani nitima od plemenitih metala poput zlata i srebra (srma), koje su nosili vladari i poglavari crkve. Baršun je porodici Mediči doneo bogatstvo i moć, a postao je izazov i za umetnike. Mikelanđelo Buonaroti je dizajnirao nekoliko vrsta baršuna, a Leonardo da Vinči proučavao je razboj za izradu ove tkanine.[8]

Kada je, tokom industrijske revolucije, proizvodnja baršuna postala mehanizovana, baršun, odnosno pliš postao je jeftiniji i dostupniji. Od početka 20. veka baršun je bio izuzetno popularan u svetu mode i enterijera. Večernje haljine i odela obično su šiveni od klasične tkanine, dok su edvardijanski nameštaj, poput ležaljki i trpezarijskih stolica obično bili tapacirani baršunom izrađenim devore tehnikom. Devore tehnika postala je simbol 20-ih godina i Art-Dekoa, umetnost koja je izdržala test vremena i do danas se može videti na kućnom posuđu.

Od sedamdesetih godina baršun je postao omiljen među poznatim ličnostima, što ga je činilo veoma cenjenim i lako dostupnim popularnoj kulturi.[9] Na modne piste vraća se i danas, zavisno od modnih trendova pojedine sezone.[10][11]

Izrada baršuna (pliša)[uredi | uredi izvor]

Složeni postupak tkanja pliša "lice na lice": tokom tkanja noževi seku niti potke kroz sredinu, praveći tako dva sloja tkanine

Iako se za izradu somota mogu koristiti različiti materijali, postupak izrade ove tkanine je isti. Može se tkati samo na specijalnim razbojima koji istovremeno tka jednu potku na dve osnove, praveći istovremeno dva sloja tkanine - licem u lice. Ovi slojevi se zatim presecaju po sredini, odvajaju i namotavaju na rolne. Na taj način nastaje „krznasta” tekstura.

Postoje dva tipa pliša, u engleskom jeziku poznati kao velvet i velvetin (velveteen). Jedina razlika je u tome što se pravi tka sa vertikalnim predivom, dok se velvetin pravi sa horizontalnim. Inače su ove dve tkanine napravljene uglavnom istim postupkom. Velvetn se, međutim, često meša sa pamučnim predivom, što smanjuje njegov kvalitet i menja teksturu.[12] Pravi pliš, odnosno baršun se tradicionalno pravio isključivo od svilenih niti. Danas se i on može izrađivati od različitih vlakana, što rezultira malo drugačijom teksturom, sjajem i cenom.[8]

Proizvodnja pliša danas[uredi | uredi izvor]

Kao i većinu drugih vrsta tekstila, najveći proizvođač pliša je Kina. Ova tkanina danas se proizvodi od prirodnih (svila) i veštačkih materijala. Najveći svetski proizvođač svile je takođe Kina, ali je prati Indija. Kako Kina prednjači u svetu kao najplodniji proizvođač sintetičkog tekstila, veća je verovatnoća da će indijska svila biti sertifikovana i obično je kvalitetnija. Iako se i pamuk ponekad koristi i za izradu baršuna, ova praksa je toliko neuobičajena da zaslužuje samo usputno pominjanje.

Pliš napravljen od sintetičkih materijala najčešće je prilično jeftin. Baršun od svile može biti izuzetno skup jer je izrada ove tkanine i dalje veoma složena. Baršunasta tkanina koja se pažljivo tka od održivih materijala uvek će koštati više od tkanine koja je napravljena od jeftinog sintetičkog tekstila.[12]

Vrste plišanih tkanina[uredi | uredi izvor]

Na tržištu se pod različitim nazivima mogu naći tkanine različite teksture, ali su u pitanju nijanse:

  • Pamučni baršun (ponekad i pamučni somot) je s lica pokriven kratkim šišanim nitima svilenkastog sjaja. Upotrebljava se za izradu sakoa, večernjih haljina, svečanih blejzera i pantalona. U srpskom jeziku pod pojmom somot najčešće se misli na rebrastu tkaninu, dok pojam pliš označava sličnu, ali glatku.[11]
  • Svileni baršun (ponekad i svileni somot) je sličan pamučnom, sa kratko šišanim, vrlo sjajnim i poleglim nitima. Od njega se šiju svečane haljine, a koristi se i za izradu modnih detalja, kakvi su kape, šeširi, šalovi i dr.
  • Velur ima manje sjajne niti. Upotrebljava se za izradu kaputa i vetrovki (vindjakni).
  • Pamučni pliš ima duže, nešišane niti,[1] često sa utkanim šarama. Upotrebljava se za izradu teških zavesa i tapaciranje nameštaja.[10]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Pliš, odnosno baršun, danas ima najširu primenu. Glavni atribut je njegova mekoća, pa se ovaj tekstil prvenstveno koristi u proizvodima u kojima se tkanina koristi blizu kože. Istovremeno, baršun ima i prepoznatljivu vizuelnu privlačnost, pa se obično koristi kod uređenja enterijera, za izradu detalja kakvi su zavese ili jastučići.

Zbog svoje mekoće, baršun se ponekad koristi i za izradu posteljine. Konkretno, ova tkanina se obično koristi u izolacijskim prekrivačima koji se postavljaju između posteljine i jorgana.

Kada je odeća u pitanju, baršun je mnogo zastupljeniji u ženskoj nego u muškoj, a često se koristi za naglašavanje ženskih oblina i ekstravagantne večernje haljine.[13] Krući baršuni koriste se za izradu šešira, a popularan je i kao podstava za rukavice. Od pliša se izrađuju i drugi modni detalji, kakvi su cipele, tašne, kaiševi, trake za kosu i dr.[14]

  • Svečana uniforma iz 1820
    Svečana uniforma iz 1820
  • Svečana ženska haljina
    Svečana ženska haljina
  • Šešir
    Šešir
  • Jastuče od pliša
    Jastuče od pliša
  • Nameštaj tapaciran plišom
    Nameštaj tapaciran plišom
Deo srpske ženske građanske nošnje

Kada su u upotrebu ušli mašinski razboji proizvodnja baršuna postala je mnogo jeftinija, a razvoj sintetičkih tkanina koje donekle imaju svojstva svile učinili sua baršun dostupnim i najnižim slojevima društva. Iako današnji baršun možda nije toliko čist ili egzotičan kao u prošlosti, ostao je cenjen kao materijal za zavese, ćebad, plišane igračke i sve druge proizvode od kojih se očekuje da budu mekani i nežni na dodir.[12]

Deo muške narodne nošnje iz okoline Vršca

Pliš u narodnim nošnjama u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U srpskim narodnim nošnjama pliš se, kao skupocena tkanina (uz čoju, atlas, svilu i druge) koristio u izradi pojedinih delova. Tako su se u Panonskoj niziji od pliša izrađivali jeleci, ukrašeni sa gajtanski i zlatnim vezom cvetnih motiva i kecelje koje su dopunjavale odevnu siluetu izraženog struka.[15] Pod orijentalnim uticajem pliš je čest i u narodnim nošnjama na jugu Srbije, često u kombinaciji sa svilom.[16] Narodni izraz svila i kadifa ozna čava bogatstvo i blagostanje.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „pliš”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  2. ^ a b Jacobs, Marc (8. 11. 2020). „What Is Velvet? A Guide to the Different Types of Velvet”. Master Class. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  3. ^ a b „baršun”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  4. ^ „Velvet”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  5. ^ „Plush”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  6. ^ „Corduroy”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  7. ^ Gilbert, Rosalie. „Medieval Fabrics & Sewing”. Rosalie's Medieval Woman. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  8. ^ a b Thomsen Brits, Louisa (11. 10. 2017). „A Brief History of Velvet”. TOAST Magazine. 
  9. ^ Jane, Emma (3. 1. 2019). „A brief history of velvet”. SOHO HOME. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  10. ^ a b „Pliš, svila, somot, lan... u čemu je razlika?”. MONDO. 5. 5. 2009. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  11. ^ a b „Rebrasti, poznatiji kao somot, ili glatki, bogati, raskošni pliš, najveća je dilema u ovom trenutku”. Sito&Rešeto. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  12. ^ a b v „What is Velvet Fabric: Properties, How its Made and Where”. sewport.com. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  13. ^ „Moćno i raskošno: Svečane haljine od pliša”. Sito&Rešeto. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  14. ^ „Pliš i somot – ključne reči za moderan i glamurozan izgled”. Sito&Rešeto. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  15. ^ Pekić, Biljana (15. 4. 2013). „Nošnje u panonskoj zoni”. Narodna tradicija u školi. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  16. ^ Darmanović, Mina (2001). Narodne nošnje, nakit i tekstilno pokućanstvo iz etnografskog nasleđa Kosova i Metohije. Etnografski muzej u Beogradu i Muzej u Prištini. str. 30. Pristupljeno 12. 8. 2021. 
  17. ^ Cvijić, Jovan (2016). Psihičke osobine Južnih Slovena. eBook Portal. Pristupljeno 12. 8. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pliš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плиш&oldid=26975676”