Pređi na sadržaj

Porodična mediteranska groznica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Porodična mediteranska groznica (FMF) je nasledni inflamatorni poremećaj.[1] FMF je auto inflamatorna bolest uzrokovana mutacijama gena za mediteransku groznicu, koji kodira protein od 781 aminokiseline nazvan pirin.[2] Dok su sve etničke grupe podložne FMF-u, obično se javlja kod ljudi mediteranskog porekla—uključujući Jevreje Sefarde, Mizrahi Jevreje, Jevreje Aškenaze, Asirce, Jermene, Azerbejdžance, Levantince, Kurde, Grke, Turke i Italijane.[3][4][5][6][7][8]

Poremećaj je dobio različita imena, uključujući porodični paroksizmalni poliserozitis, periodični peritonitis, rekurentni poliserozitis, benigni paroksizmalni peritonitis, periodična bolest ili periodična groznica, Reiman periodična bolest ili Reiman sindrom, Sigal-Katan-Mamu bolest i Volfova periodična bolest.[9][10][11] Imajte na umu da se „periodična groznica“ može odnositi i na bilo koji od sindroma periodične groznice.

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Napadi[uredi | uredi izvor]

Erisipeloidni osip u porodičnoj mediteranskoj groznici

Postoji sedam vrsta napada. Devedeset posto svih pacijenata prvi napad ima pre 18 godina. Svi se razvijaju tokom 2-4 sata i traju od 6 sati do 4 dana. Većina napada uključuje groznicu.[12]

  1. Abdominalni napadi, koji se manifestuju bolom u stomaku, zahvataju ceo stomak sa svim znacima peritonitisa (upale trbušne sluznice) i akutnim bolom u stomaku poput upale slepog creva. Javljaju se kod 95% svih pacijenata i mogu dovesti do nepotrebne laparotomije. Takođe su prijavljeni nepotpuni napadi, sa lokalnom osetljivošću i normalnim krvnim testovima.
  2. Napadi zglobova se uglavnom javljaju u velikim zglobovima, posebno u nogama. Obično je pogođen samo jedan zglob. 75% svih FMF pacijenata doživljava napade zglobova.
  3. Napadi grudnog koša uključuju pleuritis (zapaljenje plućne maramice) i perikarditis (zapaljenje perikarda). Pleuritis se javlja kod 40% pacijenata i otežava disanje ili ležanje, dok je perikarditis retkost.
  4. Napadi skrotuma usled zapaljenja tunice vaginalis su donekle retki, ali se mogu pogrešiti sa torzijom semene vrpce.
  5. Mijalgija (retko u izolaciji)
  6. Erizipelni osip
  7. Groznica bez ijednog od gore navedenih simptoma (25%). Groznica može biti jedini simptom tokom detinjstva. Može da varira od blage temperature do 38-40 °C. Skoro uvek prati epizode. [13]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

AA-amiloidoza sa otkazivanjem bubrega je komplikacija i može se razviti bez očiglednih kriza. AA amiloidni protein se proizvodi u veoma velikim količinama tokom napada i malom brzinom između njih i akumulira se uglavnom u bubrezima, kao i u srcu, slezini, gastrointestinalnom traktu i štitnoj žlezdi.[14]

Čini se da postoji povećanje rizika za razvoj određenih bolesti povezanih sa vaskulitisom (npr Henoh-Šenlajnova purpura ), spondilartropatijom, produženim artritisom određenih zglobova i produženom mijalgijom.[15]

Genetika[uredi | uredi izvor]

MEFV gen se nalazi na kratkom kraku hromozoma 16. Mnoge različite mutacije gena MEFV mogu izazvati poremećaj. Malo je verovatno da će imati jednu mutaciju izazvati ovo stanje. Imajući dve mutacije ili kopiju od oba roditelja, ili dve različite mutacije, po jedna od svakog roditelja, predstavlja prag za genetsku dijagnozu FMF. Međutim, većina pojedinaca koji se pridržavaju genetske dijagnoze FMF-a ostaju asimptomatski ili nedijagnostikovani. Ostaje da se utvrdi da li je to zbog gena modifikatora ili faktora životne sredine.[4]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Praktično svi slučajevi su posledica mutacije gena za mediteransku groznicu (MEFV) na hromozomu 16, koji kodira protein koji se zove pirin ili marenostrin. Različite mutacije ovog gena dovode do FMF-a, iako neke mutacije izazivaju težu sliku od drugih. Mutacije se javljaju uglavnom u egzonima 2, 3, 5 i 10.[16]

Funkcija pirina nije u potpunosti razjašnjena, ali ukratko, to je protein koji se vezuje za adapter ASC i pro formu enzima kaspaze-1 da bi stvorio multiproteinske komplekse nazvane inflamazomi kao odgovor na određene infekcije. Kod zdravih osoba, pirinom posredovano sklapanje inflamazoma (koje dovodi do kaspaze 1) zavisna obrada i lučenje proinflamatornih citokina (kao što su interleukin-18 (IL-18) i IL-1β ) je odgovor na enterotoksine iz određenih bakterije.[17] Mutacije pojačanja funkcije u genu MEFV čine Pirin hiperaktivnim, a zatim formiranje inflamazoma postaje sve češće.[18]

Patofiziologija porodične mediteranske groznice je nedavno pretrpela značajan napredak: u bazalnom stanju, pirin se drži neaktivnim pomoću proteina šaperona (koji pripada porodici proteina 14.3.3 ) koji je povezan sa pirinom preko fosforilisanih ostataka serina.[19][20] Defosforilacija pirina je suštinski preduslov za aktivaciju inflamazoma pirina. Inaktivacija RhoA GTPaza ( bakterijskim toksinima, na primer) dovodi do inaktivacije PKN1 / PKN2 kinaza i defosforilacije pirina.[21] Kod zdravih subjekata, sam korak defosforilacije ne izaziva aktivaciju inflamazoma pirina. Nasuprot tome, kod pacijenata sa FMF, defosforilacija serina je dovoljna da pokrene aktivaciju inflamazoma pirina.[22] Ovo sugeriše da postoji regulacija na dva nivoa i da je drugi regulatorni mehanizam (nezavisan od (de)fosforilacije) deficitaran kod pacijenata sa FMF. Ovaj defektni mehanizam se verovatno nalazi na nivou B30.2 domena (egzon 10) gde se nalazi većina patogenih mutacija povezanih sa FMF. Verovatno je interakcija ovog domena sa citoskeletom ( mikrotubulama ) neuspešna, kao što sugeriše efikasnost kolhicina.[23]

Nije tačno poznato šta tačno pokreće napade i zašto bi prekomerna proizvodnja IL-1 dovela do određenih simptoma u određenim organima (npr. zglobovima ili peritonealnoj šupljini).[24]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se klinički postavlja na osnovu istorije tipičnih napada, posebno kod pacijenata iz etničkih grupa kod kojih je FMF više zastupljen. Reakcija akutne faze je prisutna tokom napada, sa visokim nivoom C-reaktivnog proteina, povišenim brojem belih krvnih zrnaca i drugim markerima upale. Kod pacijenata sa dugom istorijom napada, praćenje funkcije bubrega je važno u predviđanju hronične bubrežne insuficijencije.[25]

Dostupan je i genetski test za otkrivanje mutacija u genu MEFV. Sekvenciranjem eksona 2, 3, 5 i 10 ovog gena otkriva se oko 97% svih poznatih mutacija.[26]

Specifičan i veoma osetljiv test za FMF je „ metarminol provokativni test (MPT)“, pri čemu se jedno 10 pacijentu se daje infuzija metaraminola u mg. Pozitivna dijagnoza se postavlja ako pacijent ima tipičan, iako blaži, FMF napad u roku od 48 sati. Pošto je MPT više specifičan nego osetljiv, on ne identifikuje sve slučajeve FMF, iako pozitivan MPT može biti veoma koristan.[27][28]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Napadi su samoograničavajući i zahtevaju analgeziju i NSAIL (kao što je diklofenak ).[29] Kolhicin, lek koji se inače uglavnom koristi kod gihta, smanjuje učestalost napada kod pacijenata sa FMF. Tačan način na koji kolhicin suzbija napade je nejasan. Iako ovo sredstvo nije bez neželjenih efekata (kao što su bol u stomaku i bolovi u mišićima), može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata. Doziranje je obično 1-2 mg dnevno. Razvoj amiloidoze je odložen tretmanom kolhicinom. Interferon se proučava kao terapeutski modalitet.[29] Neki savetuju prekid uzimanja kolhicina pre i tokom trudnoće, ali podaci su nedosledni, a drugi smatraju da je bezbedno uzimati kolhicina tokom trudnoće.[30]

Otprilike 5-10% slučajeva FMF je otporno samo na terapiju kolhicinom. U ovim slučajevima, dodavanje anakinre dnevnom režimu kolhicina je bilo uspešno.[31] Kanakinumab, anti-interleukin-1-beta monoklonsko antitelo, takođe se pokazalo efikasnim u kontroli i prevenciji napada kod pacijenata sa FMF rezistentnim na kolhicin i u dva dodatna auto inflamatorna rekurentna sindroma groznice: nedostatak mevolonat kinaze (hiper imunoglobulin D sindrom, ili HIDS ) i periodični sindrom povezan sa receptorom faktora tumorske nekroze (TRAPS).[32]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

FMF utiče na grupe ljudi koji potiču iz okoline Sredozemnog mora (otuda i njegovo ime). Najizraženije je prisutan kod Jermena, Sefardskih Jevreja, Jevreja Aškenaza, Jevreja Mizrahija, Kiprana, Kurda, Turaka i Levantinaca.[33][34][35][36]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Alergolog iz Njujorka, Šepard Sigal, prvi je opisao napade peritonitisa 1945. godine; nazvao je ovaj "benigni paroksizmalni peritonitis", pošto je tok bolesti u suštini bio benigni. [37] Dr Hobart Reimann, koji radi na Američkom univerzitetu u Bejrutu, opisao je potpuniju sliku koju je nazvao "periodična bolest".[38][39] Francuski lekari Henri Mamu i Rodžer Katan opisali su kompletnu bolest sa bubrežnim komplikacijama 1952.[40][41]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James, William; Berger, Timothy; Elston, Dirk (2005). Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology (10th izd.). Saunders. ISBN 0-7216-2921-0. 
  2. ^ Chae, Jae Jin; Wood, Geryl; Richard, Katharina; Jaffe, Howard; Colburn, Nona T.; Masters, Seth L.; et al. (septembar 2008). „The familial Mediterranean fever protein, pyrin, is cleaved by caspase-1 and activates NF-kappaB through its N-terminal fragment”. Blood. 112 (5): 1794—803. PMC 2518886 Slobodan pristup. PMID 18577712. doi:10.1182/blood-2008-01-134932. 
  3. ^ Stoffman, N.; Magal, N.; Shohat, T.; Lotan, R.; Koman, S.; Oron, A.; et al. (april 2000). „Higher than expected carrier rates for familial Mediterranean fever in various Jewish ethnic groups”. European Journal of Human Genetics. 8 (4): 307—10. PMID 10854115. doi:10.1038/sj.ejhg.5200446 Slobodan pristup. 
  4. ^ a b Gershoni-Baruch, Ruth; Shinawi, Marwan; Leah, Kasinetz; Badarnah, Khader; Brik, Riva (avgust 2001). „Familial Mediterranean fever: prevalence, penetrance and genetic drift”. European Journal of Human Genetics. 9 (8): 634—7. PMID 11528510. doi:10.1038/sj.ejhg.5200672 Slobodan pristup. 
  5. ^ „Familial Mediterranean fever”. Mayo Clinic. 
  6. ^ Papadopoulos, Vasileios; Mitroulis, Ioannis; Giaglis, Stavros (januar 2010). „MEFV heterogeneity in Turkish Familial Mediterranean Fever patients”. Molecular Biology Reports. 37 (1): 355—8. PMID 19714479. S2CID 7306747. doi:10.1007/s11033-009-9779-9. 
  7. ^ Saeed, Dastgiri; Mortaza, Bonyadi; Tooba, Mizani (15. 12. 2010). „The Prevalence of Genetic Disorders in East Azerbaijan Province”. Urmia Medical Journal. 21 (4): 339—346. 
  8. ^ Stoffman, N.; Magal, N.; Shohat, T.; Lotan, R.; Koman, S.; Oron, A.; et al. (april 2000). „Higher than expected carrier rates for familial Mediterranean fever in various Jewish ethnic groups” (PDF). European Journal of Human Genetics. 8 (4): 307—10. PMID 10854115. doi:10.1038/sj.ejhg.5200446 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 07. 2021. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  9. ^ Dugdale III, David C; Vyas, Jatin (2010-09-15). „Familial Mediterranean fever - PubMed Health”. PubMed Health. National Centre for Biotechnology Information. Arhivirano iz originala 2012-09-10. g. Pristupljeno 2011-04-24. 
  10. ^ „Siegal-Cattan-Mamou syndrome”. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  11. ^ „Familial Mediterranean fever - Genetics Home Reference”. Genetics Home Reference. U.S. National Library of Medicine. 2011-04-14. Arhivirano iz originala 2011-06-05. g. Pristupljeno 2011-04-24. 
  12. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  13. ^ Kucuk, Adem; Gezer, Ilknur Albayrak; Ucar, Ramazan; Karahan, Ali Yavuz (2014). „Familial Mediterranean Fever”. Acta Medica. 57 (3): 97—104. PMID 25649364. doi:10.14712/18059694.2014.47 Slobodan pristup. 
  14. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  15. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  16. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  17. ^ Mushegian, Alexandra A. (2016). „An alternative path for pyrin”. Science Signaling. 9 (459): ec299. S2CID 51606430. doi:10.1126/scisignal.aam6054. 
  18. ^ Ratner, Dmitry (11. 5. 2016). Activation and Inhibition of Multiple Inflammasome Pathways by the Yersinia Pestis Type Three Secretion System (Teza). University of Massachusetts Medical School. 
  19. ^ Chae, Jae Jin; Cho, Young-Hun; Lee, Geun-Shik; Cheng, Jun; Liu, P. Paul; Feigenbaum, Lionel; et al. (maj 2011). „Gain-of-function Pyrin mutations induce NLRP3 protein-independent interleukin-1β activation and severe autoinflammation in mice”. Immunity. 34 (5): 755—68. PMC 3129608 Slobodan pristup. PMID 21600797. doi:10.1016/j.immuni.2011.02.020. 
  20. ^ Jamilloux, Yvan; Magnotti, Flora; Belot, Alexandre; Henry, Thomas (april 2018). „The pyrin inflammasome: from sensing RhoA GTPases-inhibiting toxins to triggering autoinflammatory syndromes”. Pathogens and Disease. 76 (3). PMID 29718184. doi:10.1093/femspd/fty020 Slobodan pristup. 
  21. ^ Park, Yong Hwan; Wood, Geryl; Kastner, Daniel L.; Chae, Jae Jin (avgust 2016). „Pyrin inflammasome activation and RhoA signaling in the autoinflammatory diseases FMF and HIDS”. Nature Immunology. 17 (8): 914—21. PMC 4955684 Slobodan pristup. PMID 27270401. doi:10.1038/ni.3457. 
  22. ^ Magnotti, Flora; Lefeuvre, Lucie; Benezech, Sarah; Malsot, Tiphaine; Waeckel, Louis; Martin, Amandine; et al. (novembar 2019). „Pyrin dephosphorylation is sufficient to trigger inflammasome activation in familial Mediterranean fever patients”. EMBO Molecular Medicine. 11 (11): e10547. PMC 6835204 Slobodan pristup. PMID 31589380. doi:10.15252/emmm.201910547. 
  23. ^ Van Gorp, Hanne; Saavedra, Pedro H. V.; De Vasconcelos, Nathalia M.; Van Opdenbosch, Nina; Vande Walle, Lieselotte; Matusiak, Magdalena; et al. (decembar 2016). „Familial Mediterranean fever mutations lift the obligatory requirement for microtubules in Pyrin inflammasome activation”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 113 (50): 14384—14389. Bibcode:2016PNAS..11314384V. PMC 5167202 Slobodan pristup. PMID 27911804. doi:10.1073/pnas.1613156113 Slobodan pristup. 
  24. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  25. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  26. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  27. ^ Barakat, Muhammadh.; Gumaa, Khalida.; El-Khawad, Abdullao.; El-Sobki, Nabili.; Fenech, Fredrickf. (mart 1984). „Metaraminol provocative test: a specific diagnostic test for familial Mediterranean fever”. Lancet. 1 (8378): 656—7. PMID 6142351. S2CID 23211155. doi:10.1016/s0140-6736(84)92172-x. 
  28. ^ Huppertz, H. I.; Michels, H. (maj 1988). „[The metaraminol provocation test in the diagnosis of familial Mediterranean fever]”. Monatsschrift Kinderheilkunde. 136 (5): 243—5. PMID 3405225. 
  29. ^ a b Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  30. ^ Michael, O.; Goldman, R. D.; Koren, G.; Motherisk, Team (avgust 2003). „Safety of colchicine therapy during pregnancy”. Canadian Family Physician. 49: 967—9. PMC 2214270 Slobodan pristup. PMID 12943352. Arhivirano iz originala 2009-01-30. g. 
  31. ^ Calligaris, Lorenzo; Marchetti, Federico; Tommasini, Alberto; Ventura, Alessandro (jun 2008). „The efficacy of anakinra in an adolescent with colchicine-resistant familial Mediterranean fever”. European Journal of Pediatrics. 167 (6): 695—6. PMC 2292480 Slobodan pristup. PMID 17588171. doi:10.1007/s00431-007-0547-3. 
  32. ^ De Benedetti, Fabrizio; Gattorno, Marco; Anton, Jordi; Ben-Chetrit, Eldad; Frenkel, Joost; Hoffman, Hal M.; et al. (maj 2018). „Canakinumab for the Treatment of Autoinflammatory Recurrent Fever Syndromes” (PDF). The New England Journal of Medicine. 378 (20): 1908—1919. PMID 29768139. doi:10.1056/NEJMoa1706314 Slobodan pristup. 
  33. ^ Stoffman, N.; Magal, N.; Shohat, T.; Lotan, R.; Koman, S.; Oron, A.; et al. (april 2000). „Higher than expected carrier rates for familial Mediterranean fever in various Jewish ethnic groups”. European Journal of Human Genetics. 8 (4): 307—10. PMID 10854115. doi:10.1038/sj.ejhg.5200446 Slobodan pristup. 
  34. ^ Livneh, Avi; Langevitz, Pnina (septembar 2000). „Diagnostic and treatment concerns in familial Mediterranean fever”. Bailliere's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 14 (3): 477—98. PMID 10985982. doi:10.1053/berh.2000.0089. 
  35. ^ Kucuk, Adem; Gezer, Ilknur Albayrak; Ucar, Ramazan; Karahan, Ali Yavuz (2014). „Familial Mediterranean Fever”. Acta Medica. 57 (3): 97—104. PMID 25649364. doi:10.14712/18059694.2014.47 Slobodan pristup. 
  36. ^ Sinha, Chandrasen K.; Davenport, Mark (2010). Handbook of Pediatric Surgery. New York: Springer. str. 192. ISBN 9781848821323. 
  37. ^ SIEGAL S (februar 1949). „Benign paroxysmal peritonitis”. Annals of Internal Medicine. 12 (2): 234—47. PMID 18124924. doi:10.7326/0003-4819-23-1-1. 
  38. ^ REIMANN HA (januar 1948). „Periodic disease; a probable syndrome including periodic fever, benign paroxysmal peritonitis, cyclic neutropenia and intermittent arthralgia”. Journal of the American Medical Association. 136 (4): 239—44. PMID 18920089. doi:10.1001/jama.1948.02890210023004. 
  39. ^ synd/2503 na sajtu Who Named It
  40. ^ Mamou, Henry; Cattan, Roger (1952). „Semaine Des Hôpitaux de Paris”. La Maladie Périodique. N°28: 1062—1070. 
  41. ^ Adwan, Marwan H. (septembar 2015). „A brief history of familial Mediterranean fever”. Saudi Medical Journal. 36 (9): 1126—7. PMC 4613641 Slobodan pristup. PMID 26318474. doi:10.15537/smj.2015.9.12219. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Породична_медитеранска_грозница&oldid=27442261”