Колхицин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колхицин
Colchicine 2D structure
Colchicine 3D structure
IUPAC име
N-​[(7S)-​1,​2,​3,​10-​tetramethoxy-​9-​oxo-​5,​6,​7,​9-​tetrahydrobenzo​[a]​heptalen-​7-​yl]​acetamide
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • X
Начин примене Орално
Правни статус
Правни статус
  • RX/POM
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације 9.3 - 10.6 часова
Излучивање Првенствено измет, урин 10-20%
Идентификатори
CAS број 64-86-8
ATC код M04AC01 (WHO)
PubChem CID 6167
IUPHAR/BPS 2367
ChemSpider 5933
Хемијски подаци
Формула C22H25NO6
Моларна маса 399.437
  (verify)

Колхицин je алкалоид изолован из биљке мразовац (Colchicum autumnale). Користи се у медицини још од 1763. када је први пут употребљен за лечење гихта.[1] Два француска хемичара, P.S. Pelletier и J. Caventon су 1820. г. први пут изоловали овај алкалоид. Изолован има изглед бледожутог прашка који на светлости потамни и скоро је без мириса. Слабо је растворљив у води, а добро се раствара у хлороформу и етанолу.[2][3]

Колхицин је цитостатик јер када се дода у одређеној количини зауставља митозу ћелија тако што спречава образовање деобног вретена, односно, полимеризацију микротубула. Поред овог има и друга дејства на организам човека[4]:

  • снижава телесну температуру
  • смањује запаљенске реакције у зглобовима које су последица таложења мокраћне киселине у њима;
  • делује на активност система за варење и центра за дисање и др.

Отровност[уреди]

Када се унесе у већим количинама у организам човека после неколико сати изазива тровање које после једног до два дана, ако се не лечи, доводи до смрти. Смртна доза износи 3-6 мг. Симптоми тровања су: оштар бол у желуцу, мука, повраћање и дијареја (али због његове релативно споре ресорпције, тек око 3 сата по уношењу), пулс је убрзан и слаб, а отровани јако исцрпљен. Смрт наступа услед парализе центра за респирацију и то од 7 до 36 сати од почетка тровања.[5]

Референце[уреди]

  1. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 787—8. ISBN 0781744431. 
  2. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. Група аутора (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 7. 2011. 
  5. Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).