Poljsko prosvetiteljstvo

Ideje doba prosvetiteljstva u Poljskoj su se razvile kasnije nego u zapadnoj Evropi, pošto je poljska buržoazija bila slabija, a šljahta (plemstvo) kultura ( sarmatizam) zajedno sa političkim sistemom Poljsko-litvanske zajednice (Zlatna sloboda) u dubokoj krizi. Period poljskog prosvetiteljstva započeo je 1730-1740-ih godina, dostigavši vrhunac za vreme vladavine poljskog kralja Stanislava II Avgusta Ponjatovskog (druga polovina 18. veka), opao je sa Trećom podelom Poljske (1795) – nacionalnom tragedijom koja je inspirisala kratak period sentimentalnog pisanja – i završio se 1822, zamenjen romantizmom.^[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poljsko prosvetiteljstvo, iako je delilo mnoge zajedničke kvalitete sa klasičnim prosvetiteljskim pokretima zapadne Evrope, takođe se razlikovalo od njih u mnogim važnim aspektima. Veliki deo misli zapadnog prosvetiteljstva evoluirao je pod opresivnim apsolutnim monarhijama i bio je posvećen borbi za više slobode. Zapadni mislioci su želeli Monteskjeovo odvajanje i ravnotežu moći kako bi ograničili skoro neograničenu moć svojih monarha. Poljsko prosvetiteljstvo se, međutim, razvilo u sasvim drugačijoj pozadini. Poljski politički sistem bio je skoro suprotan apsolutnoj monarhiji: poljski kraljevi su bili birani i njihov položaj je bio veoma slab, sa većinom ovlašćenja u rukama parlamenta (Sejma). Poljske reforme želele su eliminaciju zakona koji su transformisali njihov sistem u skoro anarhiju, kao rezultat zloupotrebe glasanja konsenzusom u Sejmu (liberum veto) što je paralisalo Komonvelt, posebno u vreme dinastije Vetin, umanjujući Poljsku od glavnog evropskog igrača marionete svojih suseda. Dakle, dok su ljudi prosvetiteljstva u Francuskoj i Pruskoj pisali o potrebi za većom proverom i ravnotežom svojih kraljeva, poljsko prosvetiteljstvo je bilo usmereno na borbu protiv zloupotreba koje su proistekle iz previše kontrole i ravnoteže.

Tu razlikama nije bio kraj. Građani i buržoazija dominirali su zapadnim prosvetiteljskim pokretom, dok je u Komonveltu većina reformatora dolazila iz šljahta (plemstva). Šlaljta Komonvelta (koja čini 10% njenog stanovništva) smatrala je ideju jednakosti jednim od temelja svoje kulture, a reformatori su se borili da je prošire na druge društvene klase. Verska tolerancija je bila ideal Šljahte.

Ustav iz 1791. godine[uredi | uredi izvor]

Ideje tog perioda su na kraju dovele do Ustava od 3. maja 1791. i drugih reformi (poput stvaranja Komisije za nacionalno obrazovanje, prvog ministarstva obrazovanja u svetu) koje su pokušale da transformišu Komonvelt u modernu ustavnu monarhiju. Iako su pokušaji političkih reformi bili osujećeni građanskim ratom (Targovička konfederacija) i vojnom intervencijom suseda Komonvelta, koja je završila podelom Poljske, kulturni uticaj tog perioda trejao je dugi niz godina u poljskoj kulturi.^[1]

Ideje poljskog prosvetiteljstva imale su značajan uticaj i u inostranstvu. Od Barske konfederacije (1768) preko perioda Velikog Sejma pa sve do ustava od 3. maja 1791. godine, Poljska je doživela veliki učinak političkog, posebno ustavnog, pisanja.

Važne institucije prosvetiteljstva uključivale su Narodno pozorište koje je 1765. u Varšavi osnovao kralj Stanislav II Avgust Ponjatovski; a u oblasti naprednog učenja: Komisija narodne prosvete koju je Sejm osnovao 1773; Društvo za osnovnu knjigu ; kao i kadetski korpus (viteška vojna škola) između ostalih. U širenju polja znanja, ubrzo nakon podela, 1800. godine, osnovano je Društvo prijatelja nauke. Popularne novine uključivale su Monitor i Zabawy Przyjemne i Pożyteczne (igre prijatne i korisne).

Značajne ličnosti[uredi | uredi izvor]

Tadeuš Košćuško - vojni inženjer, državnik, revolucionar.
Stanislav Lešćinski - kralj Poljske, politički aktivista, pisac (Głos wolny wolność ubezpieczający)
Stanislav Avgust Ponjatovski - kralj, suorganizator večera u četvrtak, veliki pristalica umetnosti i nauke u Poljskoj,

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Centar neoklasične arhitekture u Poljskoj bila je Varšava za vreme vladavine Stanislava II Avgusta Ponjatovskog.^[2] Klasicizam je došao u Poljsku u 18. veku. Najpoznatiji arhitekti i umetnici koji su radili u Poljskoj bili su Dominik Merlini, Jan Kristijan Kamzecer, Šimon Bogumil Zug, Stanislav Zavadski, Efraim Šreger, Antonio Koraci, Jakub Kubicki, Kristijan Pjotr Ajgner, Vavržinjec Gucevič i Bertel Torvaldsen.

Prva etapa, nazvana stanislavenskim stilom, praćena gotovo potpunom inhibicijom i periodom poznatim kao klasicizam Kongresnog kraljevstva.^[3] Najpoznatije građevine stanislavskog perioda uključuju Kraljevski zamak u Varšavi, koji su obnovili Dominik Merlini i Jan Kristijan Kamzecer, Palata na vodi, Krolikarnia i palata u Jabloni.

Iz perioda Kongresnog kraljevstva su Palata Konjecpolski i crkva Svetog Aleksandra u Varšavi, Sibilin hram u Pulavima, obnavljeni zamak Lancut. Vodeća ličnost u Kongresnoj kraljevini bio je Antoni Koraci.^[4] Koraci je napravio kompleks Bankskog trga u Varšavi, zgrade Trezora, Prihodova i Vladine komisije, zgradu Stašićeve palate, palate Mostovski i projektovao Veliki teatar.

Palate
Palata Lazjenki, Varšava, 1764-1795
Marinkina palata, Pulavi, 1790-1794
Palata Krolikarnia, Varšava, 1782-1786
Palata Gorženski, Dobržica, 1795-1799
Predsednička palata, Varšava, 1818
Stašićeva palata, Varšava, 1820-1823
Palata Mostovski, Varšava, 1823-1824
Palata Čartorijski, Pulavi, 1840-1843

Gradske strukture
Kuća Dzialinski, Poznanj, 1773-1776
Kuća Zbaraskog, Krakov, 1777-1783
Gradska kuća, Sidlce, 1766-1769
Stražarnica, Poznanj, 1783-1787
Veliko pozorište, Varšava, 1825-1833
Palata Komisije, Varšava, 1823-1825
Ministarstvo finansija, Varšava, 1825-1828
Banka Poljske, Varšava, 1825–28

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Istorija filozofije u Poljskoj

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Jerzy Snopek, "The Polish Literature of the Enlightenment." Arhivirano 2011-10-05 na sajtu Wayback Machine (PDF 122 KB) Poland.pl. Retrieved October 7, 2011.
^ John Stanley (March—June 2004). „Literary Activities and Attitudes in the Stanislavian Age in Poland (1764–1795): A Social System?”. findarticles.com. Arhivirano iz originala 2011-05-14. g. Pristupljeno 2009-04-23. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Manfred Kridl (1967). A survey of Polish literature and culture. Columbia University Press. str. 192, 343.
^ Wojciech Słowakiewicz (2000). Wielka encyklopedia polski (na jeziku: poljski). Fogra. Arhivirano iz originala 14. 05. 2016. g. Pristupljeno 17. 05. 2022.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Manfred Kridl (1967). A survey of Polish literature and culture. Columbia University Press. str. 192, 343.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Butterwick, Richard (maj 2005). „What Is Enlightenment (Oswiecenie)? Some Polish Answers, 1765-1820”. Central Europe. 3 (1). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Fiszman, Samuel; Kochanowski, Jan (1988). The Polish renaissance in its European context. Indiana U.P. ISBN 9780253346278.
Janowski, Maciej (2004). Polish Liberal Thought Before 1918. Central European University Press. ISBN 9789639241183.
Suchodolski, Bogdan (1986). A history of Polish culture. Interpress Publishers. ISBN 9788322321423.
Stanley, John "Towards A New Nation: The Enlightenment and National Revival in Poland," Canadian Review of Studies in Nationalism, 1983, Vol. 10 Issue 2, pp. 83–110

[JS-1] Jerzy Snopek, "The Polish Literature of the Enlightenment." Arhivirano 2011-10-05 na sajtu Wayback Machine (PDF 122 KB) Poland.pl. Retrieved October 7, 2011.

[2] John Stanley (March—June 2004). „Literary Activities and Attitudes in the Stanislavian Age in Poland (1764–1795): A Social System?”. findarticles.com. Arhivirano iz originala 2011-05-14. g. Pristupljeno 2009-04-23. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[3] Manfred Kridl (1967). A survey of Polish literature and culture. Columbia University Press. str. 192, 343.

[4] Wojciech Słowakiewicz (2000). Wielka encyklopedia polski (na jeziku: poljski). Fogra. Arhivirano iz originala 14. 05. 2016. g. Pristupljeno 17. 05. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]