Poljubac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majka ljubi dete
Poljubac (Entoni Perkins i Odri Hepbern)

Poljubac je dodir usnama kao gest naklonosti, bezličan pozdrav, izraz poštovanja ili najintenzivniji ljubavni trenutak. Nauka koja proučava ljubljenje naziva se filematologija, a međunarodni dan ljubljenja je 5. februara. Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke. Odbojnost prema ljubljenju je rasprostranjenija među priprostim ljudima i za njih je poljubac neka vrsta primitivnog akta. Poljupcem u obraz često izražavamo srdačan pozdrav, dobrodošlicu, čestitke, dok je poljubac muškarca i žene najnežniji i najsnažniji ljubavni dodir, koji odaje želju ljubavnika za potpunim telesnim i duševnim stapanjem.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antropolozi su podeljeni u dve škole u pogledu porekla ljubljenja, jedni veruje da je ono instinktivno i intuitivno, a drugi da je evoluiralo od onoga što je poznato kao poljubac hranjenja, proces koji koriste majke da hrane svoju decu prenoseći sažvakanu hranu u usta svojih beba.[1]

Najranije spominjanje ponašanja sličnog ljubljenju dolazi iz vedskih, sanskritskih pisama kojima su informisani pobornici hinduizma,[2] budizma i džainizma, pre oko 3.500 godina, prema Vaugn Brijantu, antropologu pri Tekas A&M univerzitetu, koji se specijalizirao u temi istorije poljupca.[3]

Ljubljenje usnama i jezikom se spominju u sumeroj poeziji.[4][5]

Vrste poljupca[uredi | uredi izvor]

Kristofer Nirop je identifikovao niz tipova poljubaca, uključujući poljupce iz ljubavi, privrženosti, mira, poštovanja i prijateljstva. On, međutim, napominje da su kategorije donekle izmišljene i da se preklapaju, a neke kulture imaju više vrsta, uključujući Francuze sa dvadeset, a Nemce sa trideset.[6]

  • Čestitarski poljubac izražava dobre namere i podršku i u njemu se usnama dodirnu obrazi.
  • Konvencionalni ili društveni poljubac je takođe dodir obraza usnama, a znak je dobrodošlice ili prijateljstva.
  • Platonski poljubac je brzi plahi dodir zatvorenih usana i nema erotskih primisli. Njime se najčešće ljube devojčice i dečaci.
  • Donovski poljubac ili mafijaški poljubac u ruku je ponizni znak poštovanja.
  • Judin poljubac je najpoznatiji među nepolnim poljupcima i simbolizuje izdaju.
  • Leptirski poljubac predstavlja dodirivanje obraza ili trepavica partnera trepavicama.
  • Eskimski poljubac je zapravo trljanje nosa jedno o drugo.
  • Kafkijanski poljubac započinje gotovo bez erotskog naboja, zatim se pojačava.
  • Ničeanski poljubac je niz poljubaca samo jednog partnera koji svojim ljubljenjem drugoga partnera dovodi do uzbuđenosti.
  • Slepi poljubac je sa zatvorenim očima i u pravilu dovodi do veće uzbuđenosti u telu ili ljubavnik na taj način sakriva govor očiju u kojima se zenice šire kako raste uzbuđenost i otkriva spremnost na dalji korak.
  • Orgazmički poljubac uzrokuje orgazam, a doživljavaju ga tinejdžeri ili žene koje se rijetko ljube.
  • Poljupci tela daju se u erogene zone poput vrata, dojki, unutrašnje strane nadlaktice, leđa, trbuha ili nekog drugog dela tela s kojeg se snažni podražaji brzo šire prema središtima u mozgu.
  • Francuski poljubac (french kiss) je jedan od najpoznatijih i najpoželjnijih među ljubavnicima. Dugotrajni vlažni usta na usta poljubac uključuje i rad jezika i zuba pa je idealan uvod u dobar seks, s obzirom da se uz poljupce uključuju i ugrizi pa poljubac u kratko vreme može postati vrlo žestok. Započinje početnim poljupcem u kojem se usne jedva dotaknu, nakon toga se blago susretnu vršci jezika što potiče želju za čvršćim i intimnijim dodirima.

Delovanje poljupca[uredi | uredi izvor]

Za poljubac u obraz sudeluju samo dva facijalna mišića dok se za vrući vlažni poljubac uključe više od 34 mišića lica. Receptori na jeziku primaju 28 puta snažniji podražaj nego vršci prstiju. Nježni dodiri usana uzrokuju uzbuđenje koje izbija na površinu kože, koja počne crvenjeti i stoga ljubavnici ne mogu negirati požudu koja se jasno čita na koži. Nježni i duboki poljupci otkrivaju kvalitetu ljubavnih odnosa partnera, jer kroz takve poljupce partneri se u potpunosti predaju drugome i prešutno dopuštaju posedovanje. Potpuni ljubavni doživljaj traži i celovito otvaranje pa u trenucima telesnog sjedinjenja usta postaju organ spajanja. Znak za ozbiljnu krizu u odnosima među partnerima i prestanak veze u pravilu pokazuje kada poljupci počinju izostajati. Prema psihoanalitičaru Sigmundu Frojdu usta simbolizuju polnost, a poljubac hranu, pa uskraćivanjem poljubaca partneru uskraćujemo i toliko potrebnu emotivnu hranu i bliskost.

Primereni, optimalni poljupci stvaraju osjećaj ugode i smirenja i doprinose fizičkoj ravnoteži tela, povećavaju odbrambene sposobnosti organizma, podmlađuju kožu i mišiće lica, uklanjaju stres i podižu samopoštovanje.

Strastveni, neobuzdani poljupci uzrokuju orkanska uzbuđenja u celom telu, ubrzava se rad svih organa, pluća, mozga, srca. Srce radi 30 do 60 posto brže, krv brže cirkulira, povećava se krvni pritisak, povisuje telesna temperatura za pola stepena. Mada vrlo retko, ali kombinacija visokog pritiska i povećanog opterećenja mozga može voditi moždanom udaru. Zbog preteranog opterećenja organizma takvi poljupci skraćuju život za tri minuta. Ujedno vatreni poljupci troše 50 do 100 kalorija i povećavaju izgaranje masnih naslaga u telu. Uz poljubac s partnerom izmenjujemo i vodu, soli, belančevine, izlučevine različitih žlezda i približno 25 miliona raznih mikroorganizama.

Poljubac u pisanoj i vizuelnoj umetnosti[uredi | uredi izvor]

Poljubac je čest motiv, u bajci braće Grim princ poljupcem budi uspavanu Trnovu ružicu, Juda Iskariotski je izdao Isusa poljupcem, dok je u SF filmu Matriks, glavni junak (Neo) vraćen na ovaj svet poljupcem svoje ljubavi (Triniti).

U bajkama princeze ljube začarane žabe koje se potom pretvaraju u prekrasne prinčeve.

Različiti običaji prijateljskog ljubljenja[uredi | uredi izvor]

Srbi se danas poljube tri puta u obraz, pri dolasku u goste i pri odlasku, pri čestitanju praznika, rođendana... Francuzi to čine četiri puta. Lazar Tomanović piše 1885. godine da se s jednim Crnogorcem poljubio po crnogorski, u ramena. [7]

Biologija i evolucija[uredi | uredi izvor]

Crnorepi prerijski kučići se „ljube”. Prerijski psi koriste njušku da pozdrave svoje srodnike.[8]

Unutar prirodnog sveta drugih životinja, postoje brojne analogije ljubljenja, primećuje Krouli, kao što su „dodirivanje kljunova ptica, kataglotizam golubova i antenska igra nekih insekata“. Čak i među sisarima kao što su pas, mačka i medved, primećuje se slično ponašanje.[9]‍:114

Antropolozi nisu došli do zaključka da li je ljubljenje naučeno ili je ponašanje iz instinkta. To može biti povezano sa ponašanjem negovanja koje se takođe vidi među drugim životinjama, ili nastaje kao rezultat toga što majke premastikuju hranu za svoju decu. Primati ne računajući ljude takođe pokazuju ponašanje ljubljenja.[10][11] Psi, mačke, ptice i druge životinje koriste lizanje, njuškanje i negovanje među sobom, kao i prema ljudima ili drugim vrstama. Ovo ponekad posmatrači tumače kao vrstu ljubljenja.

Pretpostavlja se da je ljubljenje kod ljudi evoluiralo od direktnog regurgitacije hrane usta na usta (hranjenje poljupcem) od roditelja ka potomstvu ili mužjaka na ženu (hranjenje pri udvaranju) i primećeno je kod brojnih sisara.[12] Sličnost u metodama između hranjenja poljupcima i dubokih ljudskih poljubaca (npr. francuski poljubac) je prilično izražena; u prvom, jezik se koristi za guranje hrane iz usta majke ka detetu, pri čemu dete prima majčinu hranu i jezik u pokretima sisanja, a drugi je isti, ali se izuzima premastirane hrane. Zapravo, kroz posmatranja različitih vrsta i kultura, može se potvrditi da je čin ljubljenja i premastifikacije najverovatnije evoluirao iz sličnog ponašanja hranjenja zasnovanog na odnosima.[12][13]

Fiziologija[uredi | uredi izvor]

Ljubljenje je složeno ponašanje koje zahteva značajnu mišićnu koordinaciju koja uključuje ukupno 34 mišića lica i 112 posturalnih mišića.[14][15] Najvažniji među njima je mišić orbikularis oris, koji se koristi za nabiranje usana i neformalno poznat kao mišić za ljubljenje.[16][17] U slučaju francuskog poljupca, jezik je takođe važna komponenta. Usne imaju mnogo nervnih završetaka koji ih čine osetljivim na dodir i ujed.[18]

Zdravstvene koristi[uredi | uredi izvor]

Ljubljenje podstiče proizvodnju hormona odgovornih za dobro raspoloženje: oksitocina koji oslobađa osećaj ljubavi i jača vezu sa partnerom, endorfina – hormona odgovornog za osećaj sreće – i dopamina, koji stimuliše centar zadovoljstva u mozgu. Redovno ljubljenje štiti od depresije.[19] Naklonost generalno ima efekte na smanjenje stresa. Posebno je ljubljenje proučavano u kontrolisanom eksperimentu i ustanovljeno je da povećanje učestalosti ljubljenja u bračnim i vanbračnim vezama rezultira smanjenjem percipiranog stresa, povećanjem zadovoljstva vezom i snižavanjem nivoa holesterola.[20]

Prenos bolesti[uredi | uredi izvor]

Ljubljenje u usne može dovesti do prenošenja nekih bolesti, uključujući infektivnu mononukleozu (poznatu kao „bolest poljupca”) i herpes simpleks kada su infektivni virusi prisutni u pljuvački. Istraživanja pokazuju da je kontrakcija HIV-a putem ljubljenja krajnje malo verovatna, iako je 1997. godine postojao dokumentovan slučaj HIV infekcije ljubljenjem. Žena i zaraženi muškarac su imali oboljenje desni, te se prenošenje odvijalo preko krvi muškarca, a ne preko pljuvačke.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The (Mostly) Blissful History of Kissing, NPR February 11, 2007
  2. ^ „Why do humans kiss each other when most animals don't?”. 
  3. ^ [1] Arhivirano 2014-12-04 na sajtu Archive.today
  4. ^ Kramer, Samuel Noah (1981). History Begins at Sumer (3rd revised. izd.). Philadelphia: University of Pennsylvania Press. str. 72ff. ISBN 978-0-8122-1276-1. 
  5. ^ The Electronic Text Corpus of Sumerian Literature Faculty of Oriental Studies, University of Oxford
  6. ^ Nyrop, Christoper. The Kiss and its History, Sands & Co., London (1901) Read full text
  7. ^ Tomanović 2007, str. 124.
  8. ^ „Prairie Dog, cynomys ludovicianus”. 2014. Pristupljeno 26. 7. 2014. 
  9. ^ Crawley, Ernest. Studies of Savages and Sex, Kessinger Publishing (revised and reprinted) (2006)
  10. ^ „How animals kiss and make up”. BBC News. 13. 10. 2003. 
  11. ^ „Chimp Facts - Jane Goodall Institute UK”. www.janegoodall.org.uk. Pristupljeno 2018-12-08. 
  12. ^ a b Eibl-Eibesfeldt, Irenäus (1971). „Love and hate: the natural history of behavior patterns”. Aldine Transaction. 
  13. ^ Eibl-Eibesfeldt, Irenäus (1983). „Chapter 3: A comparative approach to human ethology”. Ur.: Rajecki, D. W. Comparing behavior: studying man studying animals. Routledge. 
  14. ^ Blue, Adrienne (1. 6. 1996). „The kiss”. The Independent (London). Arhivirano iz originala 23. 12. 2008. g. Pristupljeno 29. 8. 2008. 
  15. ^ Highfield, Roger (17. 10. 2006). „Seal with..146 muscles”. The Telegraph. London. Arhivirano iz originala 26. 10. 2006. g. Pristupljeno 29. 8. 2008. 
  16. ^ „orbicularis oris muscle”. TheFreeDictionary: Mosby's Dental Dictionary, 2nd edition. 2008. Pristupljeno 3. 10. 2010. 
  17. ^ „Muscles – Facial”. BBC: Science & Nature: Human Body & Mind. Pristupljeno 3. 10. 2010. 
  18. ^ Conis, Elena (4. 2. 2008). „The mystery of the kiss”. Los Angeles Times. Pristupljeno 7. 5. 2010. 
  19. ^ „jak sie całować”. 2019-01-06. 
  20. ^ Floyd, Kory; Boren, Justin P.; Hannawa, Annegret F.; Hesse, Colin; Breanna McEwan; Alice E. Veksler (2. 4. 2009). „Kissing in Marital and Cohabiting Relationships: Effects on Blood Lipids, Stress, and Relationship Satisfaction”. Western Journal of Communication. Informaworld.com. 73 (2): 113—133. S2CID 73634219. doi:10.1080/10570310902856071. hdl:11123/502. 
  21. ^ Altman, Lawrence K. (11. 7. 1997). „Case of H.I.V. Transmission Is First to Be Linked to Kiss”. New York Times. Pristupljeno 28. 3. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Poljubac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољубац&oldid=27556084”