Окситоцин
IUPAC име | |
---|---|
3-(19-amino-13-sec-butyl-7-(carboxymethyl)-4-(2-(1-(carboxymethylamino)-5-
guanidino-1-oxopentan-2-ylcarbamoyl)pyrrolidine-1-carbonyl)-16-(4-hydroxybenzyl)- 6,9,12,15,18-pentaoxo-1,2-dithia-5,8,11,14,17-pentaazacycloicosan-10-yl)propanoic acid | |
Клинички подаци | |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | Интраназално, IV, IM |
Правни статус | |
Правни статус | |
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | није биорасположив |
Везивање протеина | 30% |
Метаболизам | хепатичке окситоциназе |
Полувреме елиминације | 1–6 мин |
Излучивање | Билијарно и ренално |
Идентификатори | |
CAS број | 50-56-6 |
ATC код | H01BB02 (WHO) |
PubChem | CID 439302 |
DrugBank | DB00107 |
ChemSpider | 388434 |
Хемијски подаци | |
Формула | C43H66N12O12S2 |
Моларна маса | 1007.19 g/mol |
Окситоцин је хормон који се ослобађа из задњег режња хипофизе (неурохипофиза), а ствара се у паравентрикуларном (у највећој мери) и супраоптичом једру хипоталамуса. Основна улога овог хормона је у порођају, када изазива контракције материце и лактацији, где доводи до контракције глатких мишићних ћелија око млечних жлезда дојке, што изазива истицање млека.
У нервном систему делује и као неуротрансмитер.
Грађа и особине
[уреди | уреди извор]Окситоцин је полипептид изграђен од девет аминокиселина (нонапептид). Ствара се у хипоталамусу у паравентрикуларном (у највећој мери) и супраоптичком једру. У истоименим једрима се синтетише и други хормон неурохипофизе (и хипоталамуса), вазопресин (углавном у супраоптичком једру). Молекулска маса окситоцина је 1007. Најпре се синтетише његов претходник који се састоји од неурофизина и окситоцина. Неурофизин игра улогу у транспорту окситоцина дуж нервних влакна и користи се као маркер ослобађања окситоцина.
Дејство
[уреди | уреди извор]Окситоцин делује као хормон, који се излучује у крв и путем крвотока стиже до циљних органа. У нервном систему може се лучити на завршецима неких неурона и деловати као неуротрансмитер.
- Окситоцин изазива контракције материце за време порођаја.
- За време лактације изазива контракције глатких мишићних ћелија млечних жлезда што за последицу има навирање и истицање млека.
- Окситоцин се лучи и у току оргазма код мушкараца и жена.
- Сматра се да окситоцин може утицати и на понашање. У току сексуалног односа претпоставља се да лучење окситоцина у мозгу може изазвати осећаје задовољства, нежности и привржености.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.