Prepariranje životinja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Preparirane životinje u Međunarodnom muzeju i galeriji divljih životinja Rahmat, Medan, Sumatra, Indonezija

Prepariranje je sposobnost očuvanja tela životinje putem punjenja, u svrhu izlaganja ili proučavanja. Životinje se često, ali ne uvek, prikazuju kao u životnom stanju. Reč taksidermija (prepariranje) opisuje proces očuvanja životinje i potiče od grčkih reči taxis i derma. [1] Taxis znači "uređenje", a derma znači "koža". [1] Reč taksidermija se prevodi kao "uređenje kože". [1]

Prepariranje se praktikuje prvenstveno na kičmenjacima [2] (sisarima, pticama, ribama, gmizavcima i ređe na vodozemcima), ali se takođe može uraditi i na većim insektima i paukovima [3] pod određenim okolnostima. Prepariranje poprima brojne oblike i svrhe, uključujući lovačke trofeje i izložbe u muzejima prirodne istorije. Muzeji ga koriste kao metod za beleženje vrsta, uključujući i one koje su izumrle i ugrožene, [4] u prirodnoj veličini. Ponekad se koristi i kao sredstvo za sećanje na kućne ljubimce. [5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Komplet za taksidermiju Teodora Ruzvelta, privatna kolekcija

Tehnike štavljenja i punjenja[uredi | uredi izvor]

Očuvanje životinjskih koža se praktikuje dugo vremena. Pronađene su balzamovane životinje sa egipatskim mumijama. Iako balzamovanje uključuje upotrebu životnih poza, ne smatra se prepariranjem. U srednjem veku astrolozi i apotekari su pokazivali grube primere prepariranja. Najranije metode čuvanja ptica za kabinete prirodne istorije objavio je Reomir u Francuskoj 1748. godine. Tehnike je opisao 1752. M.B. Stolas. U to vreme bilo je nekoliko pionira prepariranja u Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj i Engleskoj. Neko vreme se za oblikovanje nekih mekih delova koristila glina, ali je to otežavalo primerke. [6] [7]

Do 19. veka, skoro svaki grad je imao posao štavljenja kože. [8] U 19. veku, lovci su počeli da donose svoje trofeje u tapetarske radnje, gde su tapetari zapravo zašivali životinjske kože i punili ih krpama i pamukom. Termin "punjenje" ili "punjena životinja" je evoluirao iz ovog grubog oblika prepariranja. Uskoro su usledila sofisticiranija žičana tela obmotana pamukom koja podržavaju prišivene osušene kože. U Francuskoj, Luj Difren, preparator u Muzeju istorije prirode od 1793, popularizovao je sapun od arsena u članku u Nouveau dictionnaire d'histoire naturelle (1803–1804). Ova tehnika je omogućila muzeju da napravi najveću kolekciju ptica na svetu. [9]

Difrenove metode proširile su se na Englesku početkom 19. veka, gde su ažurirane i razvijene netoksične metode od strane vodećih prirodnjaka tog vremena, uključujući Roulanda Varda i Montegi Brauna. [10] Vard je osnovao jednu od najranijih firmi za prepariranje. Međutim, umetnost je ostala relativno nerazvijena, a stvoreni primerci su ostali kruti i neuverljivi. [11]

Diorama majke losa i mladunčeta, Muzej Manitobe

Zlatno doba prepariranja[uredi | uredi izvor]

Zlatno doba prepariranja bilo je tokom viktorijanske ere, kada su punjene životinje postale popularan deo dizajna enterijera i dekoracije. [12] Engleski ornitolog Džon Henkok smatra se ocem moderne taksidermije. [13] Strastveni sakupljač ptica, koje bi sam ustrelio, počeo je da ih modelira glinom i izliva u gipsu.

Za Veliku izložbu 1851. u Londonu, postavio je seriju punjenih ptica kao izložbu. One su izazvale veliko interesovanje među javnosti i naučnicima koji su ih smatrali superiornijim u odnosu na ranije modele. [14]

Prikazi ptica bili su posebno uobičajeni u viktorijanskim domovima srednje klase - čak je i kraljica Viktorija prikupila impresivnu kolekciju ptica. Prepariranje su takođe sve više koristili ožalošćeni vlasnici mrtvih kućnih ljubimaca da bi ih "vaskrsnuli". [15] Krajem 19. veka postao je popularan stil poznat kao antropomorfna taksidermija. "Viktorijanski hir", punjene životinje su bile obučene kao ljudi ili prikazane kao da se bave ljudskim aktivnostima. Rani primer ovog žanra izložio je Herman Ploke iz Štutgarta, Nemačka, na Velikoj izložbi u Londonu. [16]

Punjene žabe igraju bilijar.

20. vek[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka, prepariranje je napredovalo pod vođstvom umetnika kao što su Karl Akele, Džejms L. Klark, Vilijam T. Hornadej, Koleman Džons, i dr. Ovi i drugi majstori su razvili anatomski tačne figure sa ugrađenim svakim detaljem, u umetnički zanimljivim pozama, u realističnim okruženjima i pozama koje su se smatrale prikladnim za tu vrstu.

Dodatna moderna upotreba prepariranja bila je upotreba "lažnog prepariranja" ili lažnih životinjskih glava koje se oslanjaju na inspiraciju tradicionalnog prepariranja. Dekorisanje izvajanim lažnim životinjskim glavama od sintetičkih materijala, koje su ofarbane u različite boje postalo je popularan trend u dizajnu enterijera. [17]

Primer lažnog prepariranja u obliku grifona, izložen u Zoološkom muzeju u Kopenhagenu
  • 1. Merenje dimenzija
    1. Merenje dimenzija
  • 2. Skidanje kože. (Beleške o unutrašnjim organima se vrše)
    2. Skidanje kože. (Beleške o unutrašnjim organima se vrše)
  • 3. Koža se puni pamukom
    3. Koža se puni pamukom
  • 4. Završena koža je označena podacima
    4. Završena koža je označena podacima

 

Prepariranje životinja u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata ("Službeni glasnik RS", broj 56/2012), prepariranje i punjenje ptica i životinja svrstano je u stare zanate.

U Srbiji postoji nekoliko studija i firmi koje se bave prepariranjem životinja i ptica. Dejan Marić iz Užica se bavi ovim poslom od svoje 15 godine. [18] Dragan Milosavljević – Malac iz Drenovca kod Paraćina punih 45 godina preparira životinje i do sada je kroz njegove ruke prošlo oko 15000 preparata. Ovaj Drenovčanin godišnje preparira od 300 do 500 životinja.[19] "Trenutno obrađujem kompletan riblji svet reka Srbije za Muzej ihtiologije u osnivanju pri jednom od fakulteta u Kragujevcu. Deo sam završio i profesori su odneli petnaestak vrsta riba, a radiću još deveriku, mladicu, lipljan...Riba se, inače, teško preparira, a najteže joj je odrati kožu da se ne skine boja."[20] Valentina Vladušić Nemet u preparatorskom studiju u svojoj kući u Bačkoj Topoli preparira brojne životinje, od miša do krokodila, afričkih i azijskih egzotičnih i nama nepristupačnih životinja, a najdraži su joj, kako ističe, sitni sisari.[21] Majstor Miroslav Atarac iz Sremske Mitrovice: "Prepariranje ptica je veoma zahtevan posao. Potrebno je životinju pažljivo oguliti tako da na koži nema oštećenja. Koža se premazuje formalinom da se sačuva, navuče na kostur od žice i unutrašnjost joj se napuni vatom."[22]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Harper, Douglas. „taxidermy”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  2. ^ Stephen P. Rogers; Mary Ann Schmidt; Thomas Gütebier (1989). An Annotated Bibliography on Preparation, Taxidermy, and Collection Management of Vertebrates with Emphasis on Birds. Carnegie Museum of Natural History. ISBN 978-0-911239-32-4. 
  3. ^ Daniel Carter Beard (1890). The American Boys Handy Book. C. Scribner's Sons. str. 242, 243. 
  4. ^ „Life After Death: Extinct Animals Immortalized With Taxidermy”. National Geographic. Arhivirano iz originala 2015-07-16. g. Pristupljeno 2015-07-16. 
  5. ^ Pierce, Jessica (5. 1. 2012). „Would You Like Your Pet Stuffed, Freeze-dried, or Cryonically Preserved?”. Psychology Today. Sussex Publishers, LLC. Pristupljeno 2. 3. 2017. 
  6. ^ Péquignot, Amandine (2006). „The History of Taxidermy: Clues for Preservation”. Collections: A Journal for Museum and Archives Professionals (na jeziku: engleski). 2 (3): 245—255. ISSN 1550-1906. doi:10.1177/155019060600200306. 
  7. ^ Mantagu Browne (31. 7. 2015). Practical Taxidermy – A Manual of Instruction to the Amateur in Collecting, Preserving, and Setting up Natural History Specimens. Read Country Book. ISBN 978-1-4733-7689-2. 
  8. ^ Taxidermy Vol.12 Tanning – Outlining the Various Methods of Tanning. Read Books Limited. 26. 8. 2016. str. 3—. ISBN 978-1-4733-5355-8. 
  9. ^ C. J. Maynard (25. 8. 2017). Manual of Taxidermy – A Complete Guide in Collecting and Preserving Birds and Mammals. Read Books Limited. ISBN 978-1-4733-3900-2. 
  10. ^ „11 Things You Probably Didn't Know About Taxidermy” (na jeziku: engleski). 2012-11-13. Pristupljeno 2017-09-13. 
  11. ^ Taxidermy Vol.10 Collecting Specimens – The Collection and Displaying Taxidermy Specimens. Tobey Press. 26. 8. 2016. ISBN 978-1-4733-5354-1. 
  12. ^ Davie, Oliver (1900). Methods in the art of taxidermy. Philadelphia: David McKay. 
  13. ^ Leon Pray (31. 7. 2015). Taxidermy. Read Books Limited. str. 8—. ISBN 978-1-4733-7688-5. 
  14. ^ „John Hancock: A Biography by T. Russell Goddard (1929)”. Arhivirano iz originala 2013-12-14. g. 
  15. ^ „Morbid Outlook – Memento Mori Animalia”. 
  16. ^ Henning, Michelle (2007). „Anthropomorphic taxidermy and the death of nature: The curious art of Hermann Ploucquet, Walter Potter and Charles Waterton.” (PDF). Victorian Literature and Culture. 35 (2): 663—678. doi:10.1017/S1060150307051704. 
  17. ^ „HuffPost is now a part of Verizon Media”. HuffPost. 9. 5. 2013. 
  18. ^ [prepariranje-maric.rs „Prepariranje životinja u Srbiji”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). prepariranje-maric.rs. Pristupljeno 10. 3. 2023. 
  19. ^ „Dragan Milosavljević iz Drenovca preparirao oko 15000 životinja”. rtvparacin.rs. Pristupljeno 10. 3. 2023. 
  20. ^ RAŠIĆ, Z. „PREPARIRAO 12.000 ŽIVOTINjA: Dragan Milosavljević, iz Drenovca, kod Paraćina, za 40 godina, "punio" gotovo sve evropske vrste faune”. novosti.rs. Pristupljeno 10. 3. 2023. 
  21. ^ Jovanović, Dunja. „PREPARIRANJE – LJUBAV NA PRVI POGLED”. lovackisaveti.rs. Pristupljeno 10. 3. 2023. 
  22. ^ Đaković, S. „MIROSLAV ATARAC, PREPARATOR I ČOVEK SA VIŠE ZANATA: Kod Miroslava ptice žive večno”. sremskenovine.co.rs. Pristupljeno 10. 3. 2023. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Препарирање_животиња&oldid=26981915”