Пређи на садржај

Препарирање животиња

С Википедије, слободне енциклопедије
Препариране животиње у Међународном музеју и галерији дивљих животиња Рахмат, Медан, Суматра, Индонезија

Препарирање је способност очувања тела животиње путем пуњења, у сврху излагања или проучавања. Животиње се често, али не увек, приказују као у животном стању. Реч таксидермија (препарирање) описује процес очувања животиње и потиче од грчких речи taxis и derma. [1] Taxis значи "уређење", а derma значи "кожа". [1] Реч таксидермија се преводи као "уређење коже". [1]

Препарирање се практикује првенствено на кичмењацима [2] (сисарима, птицама, рибама, гмизавцима и ређе на водоземцима), али се такође може урадити и на већим инсектима и пауковима [3] под одређеним околностима. Препарирање поприма бројне облике и сврхе, укључујући ловачке трофеје и изложбе у музејима природне историје. Музеји га користе као метод за бележење врста, укључујући и оне које су изумрле и угрожене, [4] у природној величини. Понекад се користи и као средство за сећање на кућне љубимце. [5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Комплет за таксидермију Теодора Рузвелта, приватна колекција

Технике штављења и пуњења

[уреди | уреди извор]

Очување животињских кожа се практикује дуго времена. Пронађене су балзамоване животиње са египатским мумијама. Иако балзамовање укључује употребу животних поза, не сматра се препарирањем. У средњем веку астролози и апотекари су показивали грубе примере препарирања. Најраније методе чувања птица за кабинете природне историје објавио је Реомир у Француској 1748. године. Технике је описао 1752. М.Б. Столас. У то време било је неколико пионира препарирања у Француској, Немачкој, Данској и Енглеској. Неко време се за обликовање неких меких делова користила глина, али је то отежавало примерке. [6] [7]

До 19. века, скоро сваки град је имао посао штављења коже. [8] У 19. веку, ловци су почели да доносе своје трофеје у тапетарске радње, где су тапетари заправо зашивали животињске коже и пунили их крпама и памуком. Термин "пуњење" или "пуњена животиња" је еволуирао из овог грубог облика препарирања. Ускоро су уследила софистициранија жичана тела обмотана памуком која подржавају пришивене осушене коже. У Француској, Луј Дифрен, препаратор у Музеју историје природе од 1793, популаризовао је сапун од арсена у чланку у Nouveau dictionnaire d'histoire naturelle (1803–1804). Ова техника је омогућила музеју да направи највећу колекцију птица на свету. [9]

Дифренове методе прошириле су се на Енглеску почетком 19. века, где су ажуриране и развијене нетоксичне методе од стране водећих природњака тог времена, укључујући Роуланда Варда и Монтеги Брауна. [10] Вард је основао једну од најранијих фирми за препарирање. Међутим, уметност је остала релативно неразвијена, а створени примерци су остали крути и неуверљиви. [11]

Диорама мајке лоса и младунчета, Музеј Манитобе

Златно доба препарирања

[уреди | уреди извор]

Златно доба препарирања било је током викторијанске ере, када су пуњене животиње постале популаран део дизајна ентеријера и декорације. [12] Енглески орнитолог Џон Хенкок сматра се оцем модерне таксидермије. [13] Страствени сакупљач птица, које би сам устрелио, почео је да их моделира глином и излива у гипсу.

За Велику изложбу 1851. у Лондону, поставио је серију пуњених птица као изложбу. Оне су изазвале велико интересовање међу јавности и научницима који су их сматрали супериорнијим у односу на раније моделе. [14]

Прикази птица били су посебно уобичајени у викторијанским домовима средње класе - чак је и краљица Викторија прикупила импресивну колекцију птица. Препарирање су такође све више користили ожалошћени власници мртвих кућних љубимаца да би их "васкрснули". [15] Крајем 19. века постао је популаран стил познат као антропоморфна таксидермија. "Викторијански хир", пуњене животиње су биле обучене као људи или приказане као да се баве људским активностима. Рани пример овог жанра изложио је Херман Плоке из Штутгарта, Немачка, на Великој изложби у Лондону. [16]

Пуњене жабе играју билијар.

Почетком 20. века, препарирање је напредовало под вођством уметника као што су Карл Акеле, Џејмс Л. Кларк, Вилијам Т. Хорнадеј, Колеман Џонс, и др. Ови и други мајстори су развили анатомски тачне фигуре са уграђеним сваким детаљем, у уметнички занимљивим позама, у реалистичним окружењима и позама које су се сматрале прикладним за ту врсту.

Додатна модерна употреба препарирања била је употреба "лажног препарирања" или лажних животињских глава које се ослањају на инспирацију традиционалног препарирања. Декорисање извајаним лажним животињским главама од синтетичких материјала, које су офарбане у различите боје постало је популаран тренд у дизајну ентеријера. [17]

Пример лажног препарирања у облику грифона, изложен у Зоолошком музеју у Копенхагену

 

Препарирање животиња у Србији

[уреди | уреди извор]

Правилником о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата ("Службени гласник РС", број 56/2012), препарирање и пуњење птица и животиња сврстано је у старе занате.

У Србији постоји неколико студија и фирми које се баве препарирањем животиња и птица. Дејан Марић из Ужица се бави овим послом од своје 15 године. [18] Драган Милосављевић – Малац из Дреновца код Параћина пуних 45 година препарира животиње и до сада је кроз његове руке прошло око 15000 препарата. Овај Дреновчанин годишње препарира од 300 до 500 животиња.[19] "Тренутно обрађујем комплетан рибљи свет река Србије за Музеј ихтиологије у оснивању при једном од факултета у Крагујевцу. Део сам завршио и професори су однели петнаестак врста риба, а радићу још деверику, младицу, липљан...Риба се, иначе, тешко препарира, а најтеже јој је одрати кожу да се не скине боја."[20] Валентина Владушић Немет у препараторском студију у својој кући у Бачкој Тополи препарира бројне животиње, од миша до крокодила, афричких и азијских егзотичних и нама неприступачних животиња, а најдражи су јој, како истиче, ситни сисари.[21] Мајстор Мирослав Атарац из Сремске Митровице: "Препарирање птица је веома захтеван посао. Потребно је животињу пажљиво огулити тако да на кожи нема оштећења. Кожа се премазује формалином да се сачува, навуче на костур од жице и унутрашњост јој се напуни ватом."[22]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Harper, Douglas. „taxidermy”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 17. 7. 2010. 
  2. ^ Stephen P. Rogers; Mary Ann Schmidt; Thomas Gütebier (1989). An Annotated Bibliography on Preparation, Taxidermy, and Collection Management of Vertebrates with Emphasis on Birds. Carnegie Museum of Natural History. ISBN 978-0-911239-32-4. 
  3. ^ Daniel Carter Beard (1890). The American Boys Handy Book. C. Scribner's Sons. стр. 242, 243. 
  4. ^ „Life After Death: Extinct Animals Immortalized With Taxidermy”. National Geographic. Архивирано из оригинала 2015-07-16. г. Приступљено 2015-07-16. 
  5. ^ Pierce, Jessica (5. 1. 2012). „Would You Like Your Pet Stuffed, Freeze-dried, or Cryonically Preserved?”. Psychology Today. Sussex Publishers, LLC. Приступљено 2. 3. 2017. 
  6. ^ Péquignot, Amandine (2006). „The History of Taxidermy: Clues for Preservation”. Collections: A Journal for Museum and Archives Professionals (на језику: енглески). 2 (3): 245—255. ISSN 1550-1906. doi:10.1177/155019060600200306. 
  7. ^ Mantagu Browne (31. 7. 2015). Practical Taxidermy – A Manual of Instruction to the Amateur in Collecting, Preserving, and Setting up Natural History Specimens. Read Country Book. ISBN 978-1-4733-7689-2. 
  8. ^ Taxidermy Vol.12 Tanning – Outlining the Various Methods of Tanning. Read Books Limited. 26. 8. 2016. стр. 3—. ISBN 978-1-4733-5355-8. 
  9. ^ C. J. Maynard (25. 8. 2017). Manual of Taxidermy – A Complete Guide in Collecting and Preserving Birds and Mammals. Read Books Limited. ISBN 978-1-4733-3900-2. 
  10. ^ „11 Things You Probably Didn't Know About Taxidermy” (на језику: енглески). 2012-11-13. Приступљено 2017-09-13. 
  11. ^ Taxidermy Vol.10 Collecting Specimens – The Collection and Displaying Taxidermy Specimens. Tobey Press. 26. 8. 2016. ISBN 978-1-4733-5354-1. 
  12. ^ Davie, Oliver (1900). Methods in the art of taxidermy. Philadelphia: David McKay. 
  13. ^ Leon Pray (31. 7. 2015). Taxidermy. Read Books Limited. стр. 8—. ISBN 978-1-4733-7688-5. 
  14. ^ „John Hancock: A Biography by T. Russell Goddard (1929)”. Архивирано из оригинала 2013-12-14. г. 
  15. ^ „Morbid Outlook – Memento Mori Animalia”. 
  16. ^ Henning, Michelle (2007). „Anthropomorphic taxidermy and the death of nature: The curious art of Hermann Ploucquet, Walter Potter and Charles Waterton.” (PDF). Victorian Literature and Culture. 35 (2): 663—678. doi:10.1017/S1060150307051704. 
  17. ^ „HuffPost is now a part of Verizon Media”. HuffPost. 9. 5. 2013. 
  18. ^ [prepariranje-maric.rs „Prepariranje životinja u Srbiji”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). prepariranje-maric.rs. Приступљено 10. 3. 2023. 
  19. ^ „Dragan Milosavljević iz Drenovca preparirao oko 15000 životinja”. rtvparacin.rs. Приступљено 10. 3. 2023. 
  20. ^ РАШИЋ, З. „ПРЕПАРИРАО 12.000 ЖИВОТИЊА: Драган Милосављевић, из Дреновца, код Параћина, за 40 година, "пунио" готово све европске врсте фауне”. novosti.rs. Приступљено 10. 3. 2023. 
  21. ^ Jovanović, Dunja. „PREPARIRANJE – LJUBAV NA PRVI POGLED”. lovackisaveti.rs. Приступљено 10. 3. 2023. 
  22. ^ Đaković, S. „MIROSLAV ATARAC, PREPARATOR I ČOVEК SA VIŠE ZANATA: Кod Miroslava ptice žive večno”. sremskenovine.co.rs. Приступљено 10. 3. 2023. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]