Pređi na sadržaj

Puder za lice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Puder u prahu u tri različite nijanse
Različiti oblici pudrijera

Puder za lice je kozmetički proizvod koji se nanosi na lice i služi različitim funkcijama, obično za ulepšavanje lica. Potiče iz drevnog Egipta, a imao je različite društvene namene u različitim kulturama, a u moderno doba se obično koristi za postavljanje šminke, posvetljavanje kože i oblikovanje lica.

Puderi za lice obično postoje u dve glavne vrste. Jedan od njih je puder u prahu, koji se koristi na masnoj koži da upije višak vlage i matira lice kako bi smanjio sjaj. Drugi je komprimovani puder koji prikriva mrlje i maksimizira pokrivenost.[1]

Korišćenje pudera za lice doprinelo je standardima lepote kroz istoriju. U drevnoj Evropi i Aziji pobeljeno lice glatkog tena ukazivalo je na ženu visokog statusa.[2] Ovaj trend bio je prisutan i tokom krstaškog rata i srednjovekovne ere. Tokom ovog perioda, žene su koristile štetne sastojke kao puder za lice, uključujući izbeljivače, olovo i metalne hidrokside.[3]

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Egipat[uredi | uredi izvor]

Kamena tegla za kozmetiku nađena u ostacima drevnih Egipćana

Arheološki ostaci i hemijske analize ukazuju na upotrebu pudera za lice koji datira između 2000. i 1200. godine p. n. e, a uključuju olovna vlakna, uobičajeni kozmetički sastojak koji se koristio u drevnom Egiptu.[4] Tegle kohl-a u kojima su se čuvali ajlajneri, kao i kameni sudovi u kojima se nalazio puder za lice otkriveni su u grobovima, jer je to drevnim Egipćanima obećavalo večnu lepotu u zagrobnom životu. Muškarci i žene su koristili rani oblik rumenila za svoje obraze, koji je napravljen od crvene oker ilovače.[5] Kleopatra je snažno uticala na drevni egipatski standard lepote prepoznatljivim stilom šminkanja, inspirišući drevne Egipćane da boje oči zelenim i plavim puderima.[6] Smatralo se i da puder za lice ima medicinsku svrhu da zaštiti ljude od bolesti.

Grčka[uredi | uredi izvor]

Drevni egipatski trendovi u lepoti putovali su Mediteranom i uticali na primenu kozmetike u Grčkoj. Koristeći slične sastojke, drevni Grci koristili su cinabarit kao praškasto rumenilo za lice, a osvežavali su ten belim olovom (olovo karbonatom). Dok je želja za belim tenom predstavljala društvene ideje o rasnoj superiornosti, ton kože takođe je nametao pol, kao u antička vremena, žene su bile bleđe od muškaraca zbog manje hemoglobina.[7] Znak pripadnosti višoj klasi bila je svetla koža bez izlaganja suncu, jer je život bogatih žena podrazumevao boravak u zatvorenom. Tragovi praha za posvetljivanje kože od belog olova otkriveni su u grobovima bogatih drevnih Grkinja.[8] Grad Atina bio je u blizini rudnika Laurion, iz koga su Grci vadili ogromne količine srebra i trgovinom obezbeđivali svoje bogatstvo. Belo olovo je pronađeno u rudnicima kao nusproizvod srebra[9] od koga su stari Grci proizvodili puder za lice. Upotreba pudera za lice pojavljuje se i u delima drevnih grčkih pisaca. Pisac i istoričar Ksenofont piše o ženama koje su „utrljavanjem belim olovom dovele do toga da lice izgleda belje“.[10] Antički grčki pesnik Eubul u svojoj drami Stephanopolides upoređuje žene nižeg i višeg staleža, izjavljujući da siromašne žene „nisu omalterisane belim olovom“.[11] Iako je bilo poznato da je belo olovo otrovno, drevni Grci nisu odustajali od nanošenja pudera za lice kako bi ispunili svoje standarde lepote.[12]

Rim[uredi | uredi izvor]

Drevna rimska upotreba pudera za lice bila je usredsređena na rimski ideal ženstvenosti i standarda lepote, izražavajući znakove socijalnog i zdravstvenog statusa. Bledu put su želele Rimljanke i to se često navodi u poeziji drevnog rimskog pesnika Ovidija.[2] Male staklene tegle i četke iz arheoloških ostataka sugerišu na čuvanje i upotrebu pudera na licu.[13] Drevni rimski pesnici Juvenal i Martial u svojim delima pominju ljubavnicu po imenu „Chione“, što se doslovno prevodi kao „snežna“ ili „hladna“,[14] misleći na željeni lepi ten starih Rimljanki. Izbeljivanje kože, kao i sprečavanje izlaganja suncu, praktikovalo se nanošenjem pudera u obliku cerussa, koji je bio mešavina belih olovnih strugotina i sirćeta. Rimljanke su želele da sakriju mrlje i pege, kao i da zaglade kožu pomoću ovog pudera.I kreda se koristila za beljenje kože, kao i pepeo u prahu i šafran na očima.

Kina[uredi | uredi izvor]

Drevne kineske žene želele su izbeljenu kožu radi lepote, a njihova upotreba pudera za lice datira iz Perioda proleća i jeseni od 770. do 476. p. n. e..[15] Rani oblik praha za lice pripreman je mlevenjem finog pirinča koji je nanošen na lice.[16] Pored toga, drobljeni su biseri da bi se stvorio biserni prah koji je poboljšao izgled lica i takođe se koristio kao lek za lečenje očnih bolesti, akni i tuberkuloze. Kineska carica Vu Cetjen koristila je biserni prah za održavanje blistave kože.[17] Olovo je takođe bio uobičajeni sastojak koji se koristio za puder za lice i ostao je popularan zbog svojih svojstava beljenja kože.

Renesansa[uredi | uredi izvor]

Portret kraljice Elizabete I sa izbeljenom, napudranom kožom

Lepotu u srednjem veku odlikovala je bistra, svetla koža koja je nagoveštavala plodnost i dobro zdravlje.[18] Prah na bazi olova su stalno koristile tokom 16. veka plemićke klase, a kraljica Elizabeta I je upotrebljavala puder za lice da sakrije ožiljke od velikih boginja.[6] Glavni uzrok njene smrti bilo je trovanje krvi, pre svega zbog njene kozmetičke prakse korišćenja šminke koja sadrži toksične materijale, uključujući puder za lice na bazi olova.[19] Tokom viktorijanske ere primetna šminka postala je manje popularna jer su žene želele da izgledaju prirodno lepo, pa su se puderi dobijeni od cink oksida koristili za održavanje kože boje slonovače. Izbijanjem malih boginja 1760. godine, manje žena je koristilo puder za lice zbog toga što je iritirao kožu i otkrivao ožiljke na licu.[20] Umetnička dela iz renesanse ohrabrivala su idealizovanu sliku lepote i uticala na upotrebu pudera na licu. Društvena upotreba pudera za lice za održavanje izbeljene kože bez fleka vidljiva je u renesansnim umetničkim delima, uključujući Rođenje Venere, Sandra Botičelija.[21] Šekspirovi radovi komentarišu ženstvenost i kulturu upotrebe kozmetike u to vreme, posebno njegovim referencama na srebro, što ukazuje na željeni blistavi ten postignut upotrebom bisernog praha za lice.[22]

Novija istorija[uredi | uredi izvor]

20. vek[uredi | uredi izvor]

Reklama za puder, 1922.
Bled kompaktan puder za lice sa puf aplikatorom iz 1930-ih

Tokom edvardijanske ere, šminka za žene koristila se za poboljšanje prirodne lepote i mnoge mlade žene su svakodnevno nanosile lagani puder za lice. Pod uticajem tradicionalnih standarda lepote, žene su tokom ranih 1900-ih više volele bledu, izbeljenu i napudranu kožu. Međutim, dvadesetih godina 20. veka Holivud je postao glavna inspiracija za lepotu u Americi, a napudrani izgled lica postao povezan sa prostitutkama i filmskim zvezdama.[23] Zbog rastuće popularnosti, krajem decenije zabeležen je porast kozmetičkih brendova na preko 1300 brendova pudera za lice, koji su se pojavili u industriji vrednoj 52 miliona dolara. Rani proizvođači šminke, uključujući Elizabet Arden i Helenu Rubinštajn, proizvodili su proizvode i pudere za negu kože koji su privukli i međunarodno tržište.[24] U to vreme proizvodila se i kozmetika za obojene žene, sa prvim puderom za lice za Afroamerikanke koji je kreirao Antoni Overton 1898. godine, nazvanim High-Brown puder za lice.[25] Overton je napravio više tamnih tonova pudera za lice sa imenima proizvoda kao što su „orašasto-braon“, „maslinast“, „brineta“ i „nežno-ružičasti“.[26] [27] Drugi afroamerički preduzetnici takođe su plasirali kozmetiku uprkos diskriminaciji tokom ere Zakona Džima Kroua, uključujući Ani Trnbo Maloun koja je prodavala puder za lice u tamnijim nijansama što se razvilo u višemilionski posao.[28] Poslovna žena Madam C.J. Voker prodavala je pudere za lice za žene Afroamerikanke u drogerijama uprkos kontroverzama izazvanim time što je beljenje kože za lepšu kožu u to vreme bio popularan trend.[29] Mađarsko-američki biznismen Morton Nojman osnovao je 1926. godine sopstvenu kozmetičku kompaniju Valmor Products Co. i plasirao pudere za lice tamnih tonova za crne žene koji su se prodavali po ceni od 60 centi. Tridesetih godina puder za lice ostao je osnovni kozmetički proizvod i njegova povećana potražnja pokrenula je zdravstvenu zabrinutost zbog pudera na bazi olova koji su još uvek bili u upotrebi.[24] Kao rezultat toga, 1938. godine usvojen je Zakon o hrani, lekovima i kozmetici koji reguliše sastojke koji se koriste u kozmetici i osigurava da su bezbedni za upotrebu. Zbog racionalizacije usled Drugog svetskog rata 1940-ih, kozmetika nije bila toliko dostupna, ali je napudrano, ulepšano lice ostalo željeni trend lepote.[30] Američki odbor za ratnu proizvodnju 1942. godine nastojao je da sačuva materijale postavljanjem ograničenja na proizvodnju određene kozmetike. Utvrđeno je da su puderi za lice proizvod koji žene često koriste i ostao je u proizvodnji tokom rata, jer se kozmetika smatrala osnovnim proizvodima za žensko samoizražavanje i autonomiju. Tokom međuratnog perioda u Nemačkoj 1935. godine takođe je primetno da se kozmetika traži, čineći 48% reklama u časopisima, a puder za lice je bila glavni proizvod.[31]

Oglas za Maks Faktor puder za lice "Creme Puf" iz 1954. godine

Nakon Drugog svetskog rata, racionalizacija u Americi je prestala i kozmetička industrija je procvetala.[32] Popularnošću ženskih holivudskih zvezda, uključujući Merilin Monro i Odri Hepbern, američka televizijska kultura uticala je na trend lepote čiste, ulepšane kože 1950-ih. Maks Faktor, vodeći kozmetički brend u to vreme, predstavio je "Creme Puf", prvi višenamenski puder za lice koji je pružio sve u jednom: podlogu, sredstvo za nanošenje i završni izgled.[33] Sedamdesetih godina 20. veka, raznolikost je obuhvaćena novim kozmetičkim brendovima koji nude puder za lice tamnijih nijansi. Do 1977, kozmetika za obojene žene postala je industrija vredna 1,5 milijardi dolara, sa tamnijim nijansama pudera, podloga i ruževa dostupnih u prodavnicama širom SAD.[34] Do 1990-ih puder za lice postao je osnovni kozmetički proizvod.[35] Nacionalni šema notifikacija i procene industrijskih hemikalija australijske vlade uspostavljena je 1990. godine kako bi se osiguralo da industrijske hemikalije koje se koriste u puderima za lice i drugoj kozmetici budu bezbedne za upotrebu od strane građana.[36]

21. vek[uredi | uredi izvor]

Promenljive koncepcije muškosti tokom 2000-ih dovele su do novih trendova u lepoti koji su videli kozmetičke proizvode koji se prodaju muškarcima, uključujući pilinge za lice, pudere za lice i senke za oči.[37] Upotreba šminke za lice proširila se na muškarce koji žele poboljšani izgled.[38]

Savremena upotreba[uredi | uredi izvor]

Savremeni puderi za lice trenutno su dostupni u različitim tipovima koji imaju više funkcija. Šest glavnih vrsta pudera uključuju puder u prahu, presovani puder, mineralni puder, providni puder, HD puder i završni puder.

Mineralni prah puder za lice

Sastojci[uredi | uredi izvor]

Otrovne i štetne hemikalije danas su retke u puderima za lice.[39] Savremeni puderi sadrže sastojke koji mogu da prikriju mrlje i zaglade kožu upijanjem.[40]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kirk-Othmer. (2012). Kirk-Othmer Chemical Technology of Cosmetics. Hoboken: Wiley. ISBN 978-1-118-51898-4. OCLC 823726450. 
  2. ^ a b Stewart, S. (2016). Painted faces : a colourful history of cosmetics. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing. str. 66. ISBN 978-1-4456-5399-0. OCLC 1021835636. 
  3. ^ Kilkeary, A.M. „Where Did Face Powder Come From? | Makeup.com by L'Oréal”. makeup.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-22. 
  4. ^ Walter, P.; Martinetto, P.; Tsoucaris, G.; Brniaux, R.; Lefebvre, M. A.; Richard, G.; Talabot, J.; Dooryhee, E. (februar 1999). „Making make-up in Ancient Egypt”. Nature. 397 (6719): 483—484. Bibcode:1999Natur.397..483W. ISSN 0028-0836. S2CID 4422845. doi:10.1038/17240. 
  5. ^ Eldridge, L. (2015). Face Paint : the story of makeup. Abrams Image. str. 43. ISBN 978-1-4197-1796-3. OCLC 943052433. 
  6. ^ a b Little, B. (2016-09-22). „Arsenic Pills and Lead Foundation: The History of Toxic Makeup”. National Geographic News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-22. 
  7. ^ Eldridge, L. (2015). Face Paint : the story of makeup. Abrams Image. str. 43. ISBN 978-1-4197-1796-3. OCLC 943052433. 
  8. ^ Håland, E. J. (2014). Rituals of death and dying in modern and ancient Greece : writing history from a female perspective. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. str. 502. ISBN 978-1-4438-6859-4. OCLC 892799127. 
  9. ^ Jones, John Ellis (oktobar 1982). „The Laurion Silver Mines: A Review of Recent Researches and Results”. Greece and Rome. 29 (2): 169—183. ISSN 0017-3835. S2CID 162576196. doi:10.1017/s0017383500027522. 
  10. ^ Bradley, Patrick J.; Xenophon; Pomeroy, Sarah B. (1999). „Xenophon: Oeconomicus: A Social and Historical Commentary”. The Classical World. 92 (5): 477. ISSN 0009-8418. JSTOR 4352336. doi:10.2307/4352336. 
  11. ^ McClure, Laura. (2014). Courtesans at Table : Gender and Greek Literary Culture in Athenaeus. Taylor and Francis. ISBN 978-1-317-79415-8. OCLC 871224539. 
  12. ^ Panas, Marios; Poulakou-Rebelakou, Effie; Kalfakis, Nicoalos; Vassilopoulos, Dimitrios (septembar 2012). „The Byzantine Empress Zoe Porphyrogenita and the quest for eternal youth: Empress Zoe's quest for eternal youth”. Journal of Cosmetic Dermatology (na jeziku: engleski). 11 (3): 245—248. PMID 22938012. S2CID 25156633. doi:10.1111/j.1473-2165.2012.00629.x. 
  13. ^ Corbishley, M (2003). Illustrated encyclopedia of ancient Rome. Los Angeles, CA: J. Paul Getty Museum. str. 46. ISBN 0-89236-705-9. OCLC 54950064. 
  14. ^ OLSON, KELLY (2009). „Cosmetics in Roman Antiquity: Substance, Remedy, Poison”. The Classical World. 102 (3): 291—310. ISSN 0009-8418. JSTOR 40599851. 
  15. ^ 刘瑜芬 (21. 4. 2018). „How cosmetics were created in ancient China - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Pristupljeno 2020-05-22. 
  16. ^ Sherrow, V (2001). For appearance' sake : the historical encyclopedia of good looks, beauty, and grooming. Phoenix, Ariz.: Oryx Press. str. 75. ISBN 1-57356-204-1. OCLC 44461780. 
  17. ^ Schafer, Edward H. (1956). „The Early History of Lead Pigments and Cosmetics in China”. T'oung Pao. 44 (1): 413—438. ISSN 0082-5433. doi:10.1163/156853256x00135. 
  18. ^ Polack, G (2015). The Middle Ages unlocked : a guide to life in Medieval England, 1050-1300. Kania, Katrin,, Chadwick, Elizabeth, 1957-. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4583-4. OCLC 918398645. 
  19. ^ „Little-Known or Unknown Facts Regarding Queen Elizabeth I's Death”. Royal Museums Greenwich (na jeziku: engleski). 2018-03-01. Pristupljeno 2020-05-22. 
  20. ^ Hernandez, Gabriela, 1965- (2011). Classic beauty : the history of make-up. Atglen, PA. str. 146. ISBN 978-0-7643-3690-4. OCLC 730404983. 
  21. ^ Haughton, Neil (2004-12-13). „Perceptions of beauty in Renaissance art”. Journal of Cosmetic Dermatology (na jeziku: engleski). 3 (4): 229—233. ISSN 1473-2130. PMID 17166111. S2CID 16948165. doi:10.1111/j.1473-2130.2004.00142.x. 
  22. ^ Karim-Cooper, Farah (2006). Cosmetics in Shakespearean and Renaissance drama. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2712-7. OCLC 173357186. 
  23. ^ Krause, A (2019-04-26). „What the ideal face of makeup looked like over the last 100 years”. Insider. Pristupljeno 2020-05-25. 
  24. ^ a b Clothing and fashion : American fashion from head to toe. Blanco F., José,, Doering, Mary D.,, Hunt-Hurst, Patricia,, Lee, Heather Vaughan. Santa Barbara, California. ISBN 978-1-61069-309-7. OCLC 904505699. 
  25. ^ Roberts, Blain. (2014). Pageants, parlors, and pretty women : race and beauty in the twentieth-century South. Chapel Hill. str. 77. ISBN 978-1-4696-1557-8. OCLC 873805982. 
  26. ^ Nittle, Nadra (2018-01-23). „Before Fenty: Over 100 Years of Black Makeup Brands”. Racked (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-27. 
  27. ^ „Everett Overto, Head of Oldest Cosmetic Co., Dies”. Jet. 17: 19. 1960-02-11 — preko Google Books. 
  28. ^ Nittle, Nadra (2019-02-15). „Meet Annie Turnbo Malone, the hair care entrepreneur Trump shouted out in his Black History Month proclamation”. Vox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-27. 
  29. ^ Davis, L. C. (2013). African American women's use of cosmetics products in relation to their attitudes and self-identity. Ames, Iowa: Iowa State University. str. 10. 
  30. ^ McEuen, Melissa A., 1961- (2011). Making war, making women : femininity and duty on the American home front, 1941-1945. Athens: University of Georgia Press. str. 46. ISBN 978-0-8203-3758-6. OCLC 740435950. 
  31. ^ Ramsbrock, Annelie (2015). The Science of Beauty (na jeziku: engleski). New York: Palgrave Macmillan US. str. 117. ISBN 978-1-349-50428-2. doi:10.1057/9781137523150. 
  32. ^ Mulvey, L (2013). Fetishism and Curiosity : Cinema and the Mind's Eye. (2nd izd.). Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-45113-2. OCLC 927490893. 
  33. ^ Marsh, Madeleine, 1960- (2014). Compacts and cosmetics : beauty from Victorian times to the present day. Barnsley. str. 157. ISBN 978-1-4738-2294-8. OCLC 894638928. 
  34. ^ Hyde, Nina S. (1977-07-09). „The Beautiful Billion-Dollar Business of Black Cosmetics”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2020-05-25. 
  35. ^ Kilkeary, A. M. (2018-06-27). „Where Did Face Powder Come From? | Makeup.com by L'Oréal”. makeup.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  36. ^ mischa (2015-04-27). „The chemistry of cosmetics”. Curious (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-25. 
  37. ^ The multimedia encyclopedia of women in today's world. Oyster, Carol K.,, Stange, Mary Zeiss,, Sloan, Jane, 1946-. Thousand Oaks, Calif. str. 346. ISBN 978-1-4129-9596-2. OCLC 698749519. 
  38. ^ Gough, Brendan; Hall, Matthew; Seymour-Smith, Sarah (2014), Roberts, Steven, ur., „Straight Guys Do Wear Make-Up: Contemporary Masculinities and Investment in Appearance”, Debating Modern Masculinities: Change, Continuity, Crisis? (na jeziku: engleski), Palgrave Macmillan UK: 106—124, ISBN 978-1-137-39484-2, doi:10.1057/9781137394842_7 
  39. ^ Winter, R (2010). A consumer's dictionary of cosmetic ingredients : complete information about the harmful and desirable ingredients found in cosmetics and cosmeceuticals (6th izd.). New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-49459-7. OCLC 427404453. 
  40. ^ Blumenthal, Deborah (1984-10-28). „Beauty; a Dusting of Powder”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-05-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пудер_за_лице&oldid=27823741”