Razgovor s korisnikom:Ivan VA/Arhiva 1

Pozdrav

Dobrodošao i srećan rad, vidim da se dobro snalaziš za početak. Oblasti u kojima pišeš nisu najpotpunije pokrivene, pa eto mesta za rad do mile volje. Ako imaš pitanja tu su trgovi i administratori, stranice za razgovor, pa se nemoj ustručavati. --Đorđe Stakić (r) 16:01, 20. januar 2012. (CET)

Ordenje

Pozdrav. Dobro se snalaziš s pisanjem članaka o ordenju i samo tako nastavi. Samo sam želio da uputim malu napomenu, a to je da pri navođenju izvora ne treba da stavljaš englesku vikipediju. Ovdje važi pravilo da vikipedija ne može sama sebi biti izvor, dakle, dovoljno je da staviš izvor ka Kraljevskom domu, navođenje engleske stranice ne treba. Ako imaš pitanja, slobodno pitaj. --Željko Todorović (razgovor) 00:04, 22. januar 2012. (CET) s. r.

Hvala za napomenu!...zasad nemam nikakvih pitanja, jedino ću pokušati da nađem još koji izvor za ordenje..... Al sad kad razmislim imam pitanje.....pošto imamo dozvolu da uzimamo stvari sa njihovog sajta, da li to važi i za slike?... jer su slike posebno ovih medalja poprilično retke na internetu.-- Ivan_Va

Što se tiče slika, mislim da treba pogledati samo dozvolu, šta u njoj piše. Ponekad se naznači da se može upotrebljavati samo tekst, a nekad sav materijal (uključujući i slike). --Željko Todorović (razgovor) 00:38, 22. januar 2012. (CET) s. r.

Vidim da pišeš članke o ordenju pošto ja pravim trakice okači na mojoj stranici koje ordene iz kraljevine Srbije si napisao da dodam trakicu koja prati taj orden. Takođe koristi 4 tilde kad se potpisuješ. Srećno sa radom, ako treba da napraviš potpis evo kako se to radi.Zmija bgd 00:45, 22. januar 2012. (CET)

Hvala na linku!!.....poslaću ti koje sam do sada napisao i kad napišem još....Hoćeš da ti okačim i ordenje koje je iz kraljevine Srbije/ Kraljevine Jugoslavije, a ne samo Kraljevine Srbije?...većina je " mešovito" Ivan92_VA (razgovor) 00:58, 22. januar 2012. (CET)

Znam Viki ali dečko je početnik pa se uhodava a ja sve vidim na skorašnjim izmenama. Trebaće mu malo vremena da uđe u štos ali biće sve ok. Zmija bgd 01:35, 23. januar 2012. (CET)

BTW kako misliš da ti okačim?...da ti iskopiram link ili? sori..nov sam pa nzn puno toga:( Ivan92_VA (razgovor) 01:07, 22. januar 2012. (CET)

Na stranici za razgovor mojoj napišeš poruku meni i dodaš linkove. Vidim da si nov evo ti još pomoći iščitaj ovo Zmija bgd 01:10, 22. januar 2012. (CET)

Evo još malo pomoći kad kačiš preusmrenja na stranice to se radi tako što se samo napiše u ovoj formi duple srednje zagrade mi označe gde je stranica napisana. Kad napišeš poruku stavi 4 tilde piše ti šta su tilde u onoj stranici za potpis. Tilde ti se nalaze na tastaturi kad držiš SHIFT+ dugme za ` (zarez) koje je pored numeričke jedinice. Zmija bgd 01:56, 22. januar 2012. (CET)

Pošto koristiš reference sa sajta Kraljevske kuće imamo dozvolu koju stavljamo na dno stranice. Evo primera. Zmija bgd 02:02, 22. januar 2012. (CET)

ekstra znači i slidže mogu da se koriste!!Ivan92_VA (razgovor) 02:10, 22. januar 2012. (CET)

Da dobro si uradio nastavi sa dobrim radom. Niko se naučen nije rodio ali vremenom ćeš biti odličan.Zmija bgd 02:08, 22. januar 2012. (CET)

Хвала;) Иван92_VA (разговор) 02:11, 22. јануар 2012. (CET)

Nema na čemu ;) Zmija bgd 02:13, 22. januar 2012. (CET)

Stavljam ubrzo. Zmija bgd 21:59, 22. januar 2012. (CET) Np...okidoki ;)) Ivan92_VA (razgovor) 22:01, 22. januar 2012. (CET) Napiši sve pa linkaj ovako je malo smešno nego sve lepo a onda ću ja redom mada nemoraš da mi linkaš gledam te na skorašnjim izmenama samo piši. Zmija bgd 22:12, 22. januar 2012. (CET)

Imam par pitanja ako nije prob. neko da mi odg i par predloga pa da znam da li se slažete.......Što se tiče pitanja to je vezano za one preostale nezvanične medalje na sajtu Kraljevskog doma....jel je to enciklopedijski vredno pomenuti ili???....takođe sam video na sajtu Odlikovanja Srpskog Crvenog krsta...nije napisano pojedinačno već sve skupljeno...kako ćemo to??-- ova odlikovanja crvenog krsta msm da treba BAŠ BAŠ da spomenemo jer se koliko ja vidim baš malo zna da smo mi imali Crveni krst još 1876...koliko vidim i nemamo članak o C-krstu, a kamoli da su izdavali svoje ordenje u koperaciji sa kraljevskom kancelarijom što mi je onako malo fascinantno hD

Što se tiče pitanja...kad imamo dozvolu za sve sa sajta Kraljevskog doma da li mogu da poskidam njihove slike i da postavim u šablone za ova napisana ordenja?....nov sam pa nzn kako to ide sa tim nalepnicama itd ;((

Takođe bih da se osvrnem na to da nemamo ni ordenje koje su uspostavili Obrenovići a koje su ukinuli karađorđevići 1903 msm...video sam da postoji Orden Kraljice Natalije...baš je teško naći izvore za to ordenje na netu, ja sam video taj članak na nemačkoj viki---na engleskoj ga nema...nemci koriste izvore iz nekih nemačkih knjiga iz 1900 i neke...nažalost tu knj. nmg da nađem nikako Na nemačkoj vikipediji ima lista našeg ordenja iz doba Kneževine i Kraljevine http://de.wikipedia.org/wiki/Liste_der_serbischen_Orden_und_Ehrenzeichen Pokušao sam da nađem nešto o ovom ordenju u vojnim enciklopedijama kući ali većina koju imam je 1945+, tim pozivam sve da pomognu da sredimo ovo jer se baš o ovome malo zna a itekako je bitno za enciklopediju!! i da naravno dopunimo ove do sada napisane članke jer je malo bezveze da imamo kao izvor 1 sajt (HVALA BOGU da i taj imamo) a a verujem da o ovom ordenju itekako još ima da se napiše :))

Toliko od mene Ivan92_VA (razgovor) 01:09, 23. januar 2012. (CET)

Ako pitaš mene za ordene neznam koje ordene su dodeljivali Obrenovići i nezna se jer su Obrenovići nestali sa vladarske scene 1903, Karađorđevići su neke ordene napustili a neke preimenovali. Malo ima podataka o njima tako da neznam šta da ti kažem. Takođe sam te predložio da budeš automatski patrolisan sobzirom da korektno radiš i da nema potrebe da neko kontroliše tvoje izmene. Zmija bgd 01:15, 23. januar 2012. (CET)

Puno hvala što si me predložio;)) Ivan92_VA (razgovor) 01:18, 23. januar 2012. (CET)

I sredi taj potpis strana za razgovor ti je blokirana jer mora da se ide preko korisničke strane a to je malo zamorno.

Najprostiji potpis treba da ti izleda ovako

[[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]])

Iskopiraj i ubaci u potpis. Pozdrav Zmija bgd 01:20, 23. januar 2012. (CET)

jel sad dobro? [[Korisnik:Ivan VA|Ivan92_VA]] ([[Razgovor sa korisnikom:Ivan VA|razgovor]]) (razgovor) 01:26, 23. januar 2012. (CET)

sori ne to....slučajno sam postovao ovo Ivan92_VA (razgovor) 01:28, 23. januar 2012. (CET)

Samo izbaci zagrade u odeljku razgovor pa probaj sam nemoraš da postaljaš udari 4 tilde i pretpregled dok ne bude ok. Zmija bgd 01:29, 23. januar 2012. (CET)

Izvinjavam se što se miješam, ali potpis je dobar samo što Ivan odgovara Zmiji na svojoj stranici za razgovor, pa nema na šta da se klikne. Zbog toga link prema razgovoru ne postoji, jer ste već na toj stranici. --V i k i v i n dR 01:33, 23. januar 2012. (CET)

Potpis

Evo kako se pravi potpis sledi smernice

• Vikipedija: Potpis

Zmija bgd 01:39, 23. januar 2012. (CET)

ovako? Ivan92_VA (razgovor) 01:48, 23. januar 2012. (CET)

a ne sori...vidim da opec vraca na korisnicku str Ivan92_VA (razgovor) 01:49, 23. januar 2012. (CET)

Dobro je. Na korisničkoj strani se ne vidi Zmija bgd 01:51, 23. januar 2012. (CET)

Automatski patrolisan

Čestitam na prvoj privilegiji na srpskoj vikipediji. Od sada svi tvoji članci neće dobijati patrolne zastavice kad nešto izmeniš ali to te ne obavezuje da nemoraš da poštuješ pravila vikipedije. U svakom slučaju uzeo sam sebi slobodu i okačio ti na korisničkoj strani šablon automatske patrole nadam se da se neljutiš. Pozdrav. Zmija bgd 23:40, 27. januar 2012. (CET)

Puno hvala i sto si me predlozio i sto si mi okacio kutijicu!;)) PoZz Ivan92_VA (razgovor) 00:07, 28. januar 2012. (CET)

Da bi videli poruku drugi korisnici i ja odgovore piši na našim stranama za razgovor. Zmija bgd 00:09, 28. januar 2012. (CET)

Okidoki od sad hocu ;)) sori sto ti sad tek odg. zagledao sam se bio u neki film pa nisam ni primetio;(( Ivan92_VA (razgovor) 00:47, 28. januar 2012. (CET)

Orden i medalje

Ivane, svaka čast na novim člancima o ordenima i medaljama Kneževine/Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, do sada je to bila vrlo nepokrivena oblast. Ako možeš bilo bi dobro da napraviš jedan centralni članak o tome gde bi bili nabrojani svi ordeni i medalje koje su ove države dodeljivale, njihov rang itd. Otprilike onako kako je to urađeno za period SFRJ: Ordeni i medalje SFRJ, Važnosni red odlikovanja SFRJ. Pozdrav i srećan rad. --Đorđe Stakić (r) 08:49, 31. januar 2012. (CET)

Slike, dozvole i sl.

Molim te, ne ubacuj url linkove ka stranicama na našoj vikipediji, nego koristi interviki linkove (to ti je naslov stranice između [[ових заграда]]). Takođe na slici mora da stoji i odakle je preuzeta, a to ne piše na ovim slikama koje si ubacio. Pogledaj ovde kako sam ja ispravila, dodaj link ka stranci sajta odakle je slika uzeta (NE naslovna stranica, nego stranica na kojoj se nalazi slika), i ispravi ostale u skladu s tim.--Jagoda ispeci pa reci 14:38, 16. februar 2012. (CET)

Okidoki, hoću odmah...izvini što grešim ovo mi je prvi put da šaljem slike na vikipediju Ivan92_VA (razgovor) 14:40, 16. februar 2012. (CET)

Ma nema potrebe da se izvinjavaš. Ko radi taj i greši. Ako treba pomoć, slobodno reci. --Jagoda ispeci pa reci 14:45, 16. februar 2012. (CET)

Ivane, opet ja :) Nemoj da brišeš naslov „Opis“. Vidi, vrati ga ovako kako sam ja uradila. Sori što te davim, ali uvek je dobro imati naslove... :)--Jagoda ispeci pa reci 15:31, 16. februar 2012. (CET)

Okidoki...np:))Ivan92_VA (razgovor) 15:33, 16. februar 2012. (CET)

Provincija Pomeranija

E, zdravo! Možeš li da mi kažeš odakle si uzeo kod za kutijicu u ovom članku. (Izgleda mi kao da je iz nekog šablona ali me čudi zašto onda nisi iskoristio šablon već si uzeo samo kod šablona.) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:29, 13. april 2012. (CEST)

Sori, nov sam sa ovim šablonima pa nzn na šta misliš kad kažeš kutijica......Ceo šablon sam prekopirao sa nemačke njikipedije i malo ga aljkavo doterao.. Pozdrav! :)--Ivan92_VA (razgovor) 16:32, 13. april 2012. (CEST)

Šablone koji se nalaze sa desne strane na početku nazivamo „kutijicama“ (to je nebitno).

Poenta je u sledećem. Ti si preuzeo šablon odakle već, ti i Novak ste ga sredili, i sada on radi. Ideja šablona je da se programski kod nalazi na jednom mestu (u šablonu) a onda u člancima samo „pozoveš šablon“, proslediš mu odgovarajuće vrednosti, i on prikaže kutijicu. Na taj način ako poželimo da promenimo izgled šablona koji se koristi u 1.000 članaka možemo to da uradimo na jednom mestu, ne moramo da menjamo svih 1.000 članaka.

Ti si koliko vidim prekopirao kod šablona u sam članak. Baci pogled na kod članka Zapadna Pruska. Tu možeš da vidiš kako se ispravno koristi taj šablon. Na isti način (samo sa drugim podacima) treba da se koristi i u Provincija Pomeranija. Mnogo je čitljivije, zar ne? :) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:45, 13. april 2012. (CEST)

Upravu si...popraviću to!...ja sam počeo da ubacujem kod zato što sam video da je msm u članku Vojvodina to urađeno, a koji je baš prometan članak na njiki...U svakom slučaju smatraj to završenim... Pozz --Ivan92_VA (razgovor) 16:54, 13. april 2012. (CEST)

Da, članak Vojvodina ne koristi šablon, već je viki-tabela napravljena direktno u članku. Tamo gde postoji šablon to treba izbegavati. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:25, 13. april 2012. (CEST)

Medalja Svetog Kneza Lazara

Pronašao sam to je medalja a ne orden, mada pišu da je orden. Sad je sve jasno. Dobro je što si me ispravio. Evo reference. [1] Zmija bgd 01:03, 20. novembar 2012. (CET)

Centralna Srbija

Pa stavio sam grb i zastavu Srbije da ne budu prazna mesta za to u šablonu. Ako je neka regija koja nema svoje simbole deo neke države onda se mogu koristiti simboli te države kao simboli te regije. To je praksa na nekim mestima. PANONIAN (razgovor) 11:05, 3. avgust 2013. (CEST)

Leopard 2E

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Leopard 2E da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 3. avgust 2013. — 10 avgust 2013. --Vlada1912 (razgovor) 21:36, 4. avgust 2013. (CEST)

Petar Bojović

Komentariši nominaciju. Rasprava traje do: 20. avgusta 2013. u 14.35 Zmija bgd 14:57, 13. avgust 2013. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Stepa Stepanović da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 18. avgusta 2013. — 25. avgusta 2013. --Potipis korisnika Zmija bgd 22:24, 18. avgust 2013. (CEST)

Bratac pročitaj pa po mogućstvu glasaj. Zmija bgd 23:37, 18. avgust 2013. (CEST)

To sam ja napravio bratac na engleskoj vikipediji. Može napravi ga ti ovde pozd. Zmija bgd 13:59, 19. avgust 2013. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Petar Bojović da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 20. avgusta 2013. — 27. avgusta 2013. -- Zmija bgd 14:40, 20. avgust 2013. (CEST)

Vikipedija:Članci za brisanje, pogledaj i glasaj. Zmija bgd 00:42, 1. septembar 2013. (CEST)

SHS

Slabo poznajem taj dio istorije i ne znam ništa o tim pokrajinama (prvi put čujem za njih), tako da vjerovatno ne bih bio od pomoći u toj raspravi.--V i k i R 21:24, 11. septembar 2013. (CEST)

Da postojale su Županije, Banovine za Pokrajine nisam siguran, možda je taj dokumenat sastavljan u vreme SFRJ nisam siguran nemam sad literature iz te oblasti al čim dobijem pogledaću administrativne oblasti Kraljevine SHS/Jugoslavije. Neznam možda je tačno ali za sad neka ostane članak. Zmija bgd 21:49, 11. septembar 2013. (CEST)

Moj fah su za sad generali i admirali Kraljevine Srbije/Jugoslavije iz tih oblasti imam literature pa me možeš slobodno konsultovati. Zmija bgd 21:51, 11. septembar 2013. (CEST)

Neka postigao sam sta sam hteo. -- Bojan  Razgovor  16:56, 21. septembar 2013. (CEST)

more

Sa moje stranice odmah i podhitno da ukloniš naziv tog sramnog šablona Neću da se stidim ove Vikipedije zbog njega. Ja neću da radim više ovde ništa, bude li mi ga još neko pomenuo. Neopisivo me vređa. --Tajga (razgovor) 21:37, 29. septembar 2013. (CEST)

Slošilo mi se užasno, molim te da me više aspolutno nikad ništa ne pitaš.--Tajga (razgovor) 21:49, 29. septembar 2013. (CEST)

Upravo sam porvratila i vode me u bolnicu zbog tebe, samo da znaš.--Tajga (razgovor) 21:51, 29. septembar 2013. (CEST)

Ne boli mene istina koju smo na sprskom jeziku ostavili da stoji u prašnjavim arhivama, koje niko ne želi da kopa, jer je uvek lakše crtati promašene šablone, nego nešto pročitati i naučiti. Mene boli stomak, zbog koga sam sada u bolnici. Ako nekoga zanima da piše enciklopedijski sadržaj, neka izvoli da mi pomogne da pronađem nešto o Divan Jolu, dva meseca tražim i nikoga nije briga, a to jeste sadržaj vredan enciklopedije, na internetu nema ništa, a niko nema ni knjigu da je pogleda. Neka izvoli pročitati nešto o silinim selima i gradovima članici dobrim delom jako prazni i niko neće ništa da napiše, tu i tamo se nađe neka pokradena tuđa slika, neka piše o njihovim stanovnicima i onima kojih više nema, o divnim divljnim i civilizovanim predelima, rekama i planinama, šumama, propalim firmama, fabrikama, zatvorenim školama, ljudskim pravima, ljudima u šatorima, prokopanim grobovima, zakatančenim crkvama i manastirima, i deci koja na ulicu ne mogu da prošetaju, a slobodu nađu samo kad pobegnu, neka piše o istoriji, kulturi, narodnim pesmama, nošnjama i običajima, neka stvarno nađe taj takozvani encikopedijski sadržaj i neka ga piše umesto da se igra, jeste ovo mnogima igračka, ali bolje neka nađe neku lepšu i manje gadnu, fašizam, teror i čišćenje su stvari o kojoj se izgleda još uvek nije napisalo sve. Za ovo drugo, samo mogu reći jednu stvar: mnogo puta ponovljena laž i senzacionalizam, na jezicima kojim hoćeš, nikada neće moći postati istina, država se ne pravi olovkom i gumicom, to nikada nikome nije pošlo za rukom. I zato lepo molim, mani se ćorava posla. Specijalno mene, rekoh već da mi je jako, jako loše. Neću da doprinosim tamo gde dok se trudim svim silama da napišem enciklopedijski sadržaj, koji nekom još može biti koristan, neko drugi traži sve moguće načine da napiše ono što bode oči, smeta i maltretira druge ljude. Ja da sam to na srpskom jeziku pročitala i da živim tamo, nikada ovde više ne bih svraćala da čitam bilo šta, a znam mnogo njih koji su zbog toga digli ruke, sto batina po tuđim leđima nikad neće boleti onog ko ih samo gleda sa strane ili zbog toga zatvara oči, šta ih se tiče.--Tajga (razgovor) 23:36, 29. septembar 2013. (CEST)

Da imam svoje misljenje, vec bih rekao. -- Bojan  Razgovor  03:01, 3. oktobar 2013. (CEST)

SR Srbija

OK, pogledaću čim stignem. Nešto me sada internet zeza.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:42, 4. novembar 2013. (CET)

Mislim da je problem u šablonu. Za to baš i nisam stručnjak, al ako skontam šta ne valja, popraviću.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:49, 4. novembar 2013. (CET)

Izgleda da sam riješio. Pogledaj jel sad OK..--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:53, 4. novembar 2013. (CET)

Pozdrav Ivane, drago mi je da iako delimično imamo suprotno mišljenje po pitanju prava nasleđivanja država podržavaš brisanje spornog dela iz šablona. To je za sada najbolje rešenje. Inače smatram da se pitanje statusa kratkotrajnih i privremenih država, koje su nastale kao produkt određenog vremena, i nisu bile međunarodno priznate treba rešiti ovde na Vikipediji. Cenim tvoje stručno znanje iz ove oblasti i smatram da ćeš pokrenuti to pitanje, jer to već dugo sporno. --Pinki (razgovor) 16:44, 6. novembar 2013. (CET)

Kraljevina Jugoslavija

Zamolio bih te da mi ne vraćaš izmjene na ovom članku. Razgovaraćemo koliko god treba, tražiti kompromise, popravićemo šta god treba, ali nemoj ih vraćati.--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:02, 22. novembar 2013. (CET)

Još jednom te pitam šta je sporno. Tekst ti nisam dirao, samo sam izbrisao neke podnaslove, jer ih je bilo previše. Na strani za razgovor o članku možemo o detaljima. Ako nastaviš revertovati, tražiću od administratora da te blokiraju.--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:23, 22. novembar 2013. (CET)

Živko Pavlović

Komentariši nominaciju. Rasprava traje do: 18. januara 2013. u 22:10. Zmija bgd 22:18, 11. januar 2014. (CET)

Reference

Kad pišeš reference, umesto <ref>Ратко Марковић, 56. страна</ref>,bi trebalo da pišeš <ref>{{harvnb|Марковић|godina|pp=56}}</ref> ili samo {{sfn|Марковић|godina|pp=56}}. Trebalo bi šablonizovati, pošto mnogi korisnici imaju različite stilove pisanja. -- Bojan  Razgovor  22:58, 15. januar 2014. (CET)

Pa ubuduce kada budes radio. Pogledaj kako to profi izgleda u clanku o SDK. -- Bojan  Razgovor  00:14, 16. januar 2014. (CET)

Ništa, ako on opet bude dirao neke slike i nešto slično radio, obavesti me, pa ćemo da prikupimo dokaze i ponovo ću započeti glasanje. --Aleksa / (Konverzacija...) 10:37, 18. januar 2014. (CET) s. r.

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Živko Pavlović da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 18. Januara 2014. — 25. Januara 2014. --Potipis korisnika Zmija bgd 12:51, 19. januar 2014. (CET)

Izvori

Ja koristim izvore kao što su profesori istorije beogradskog filozofskog fakulteta Branko Petranović kada treba dati neku ocenu o DSR (hronološki je zbrdano-zdolano) i Stevana Pavlovića (ako mogu da nešto izvučem sa Guglbuksa), za četnike citiram Nikolu Milovanovića (bivši šifrant u četničkom štabu, posle kažu da je učestvovao u hvatanju Draže Mihailovića, a kasnije je postao istoričar OZNE), Jozu Tomaševića, Fikretu Jelić-Butić i Branka Latasa, za ustaše Tomaševića, Krizmana, Fikretu i Milana Bastu, za ljotićevce Tomaševića, Milana Borkovića i Oliveru Milosavljević. Svi ovi likovi su doktori istorijskih nauka (osim Tomaševića, koji je doktor ekonomskih nauka).

Miloslav Samardžić, Pero Simić i Smilja Avramov pripaduju „žutoj“ istoriji. Prva dvojica nisu čak ni magistri nauka, a u stilu pravih pseudonaučnika, štancaju knjige i ne učestvuju u diskusijama. Miloslav Samardžić tvrdi da su četnici pobedili u bici na Neretvi (?!) da je Vuk Karadžić prvi sprski komunista (čovek očigledno nema pojma šta je komunizam), na osnovu nejasne slike tvrdi da su Draži odsekli ruku (a kako mu je mrtvom brada porasla, to je valjda biološki fenomen) i tako dalje i tako bliže.

Od novijih istoričara Kosta Nikolić se obrukao svojim udžbenikom za srednju školu (valjda si ga ti iz njega učio) u kom kaže da je najteža kazna koju su četnici radili bilo šamaranje... -- Bojan  Razgovor  04:47, 25. јануар 2014. (CET)

Smilja nije napisala knjige, ali ima svoje stavove. Znaci.net su dobri jer imaju skenirane mikrofilmove dokumenata. Te dokumente je zaplenila americka vojska i odnela u Vasington. Tamo ih je fotografisala i dala kasnije Vojnom arhivu (nemoj me držati kome je tacno dala, pisem iz glave). Ti dokumenti imaju oznake NAV (Nacionalna arhiva Vasington) ili NARA (National Archive nad Records Administration) a prevodi su objavljeni u Zbornicima NOR-a (napominjem da su u Vasingtonu bili nemacki dokumenti; mislim da su vraćeni u Nemačku i da se čuvaju u Frajburgu Bundesarhivu u Koblencu) Mozemo pretresati istoriju DSR, ali pokret DM ce tesko imati pozitivnu sliku. -- Bojan  Razgovor  05:22, 25. јануар 2014. (CET)

Pogledaj trg Razno, spomenut si na ostavi.--Soundwaweserb (разговор) 17:26, 1. фебруар 2014. (CET)

Vidim da koristiš nemački. Zanima me kako odrediti u nemačkom vid (svršen, nesvršeni).

Diesen Zustand fand bereits Sirmond vor, als er die Mss. durcharbeitete und sich ein Inhaltsverzeichnis des gebundenen Codex auf Papier anfertigte.

--Нимча (o͜o) (разговор) 01:59, 20. фебруар 2014. (CET)

Споменко Гостић‎

шта предлажеш да преусмјеримо? --CarRadovan (разговор) 21:07, 26. март 2014. (CET)

Карол Јагер

Хвала на обавести то је моја грешка.--Mirno, 21:51, 14. мај 2014 (CET)

Politički sistem

Ajde pošto si već dao ideju Nimčeviću da menja imena člancima u "politički sistem", a s obzirom da on ni sam ne zna šta spada u taj politički sistem a šta ne spada, bilo bi dobro da pogledaš ovaj šablon i da iz njega obrišeš sve što ne spada u temu "politički sistem": https://sr.wikipedia.org/wiki/Шаблон:Политички_систем_Војводине Ja Mislim da pod tu temu ne spadaju Ustav Srbije i simboli Vojvodine, okruzi i opštine. U pravu sam? PANONIAN (razgovor) 00:34, 5. jul 2014. (CEST)

Petar Bojović

Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 18. jula 2014. u 22:40 Zmija bgd 22:47, 11. jul 2014. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Petar Bojović da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 18. jula 2014. u 22:40 — 25. jula 2014. u 22:40 -- Zmija bgd 22:45, 18. jul 2014. (CEST)

Ok, kad napišem članak ti dodaj u delovima gde piše u knjizi neki dobar citat, našao sam u novinama neke interesantne citate i oni će da idu u članak. U svakom slučaju hvala kontaktiraću te. Zmija bgd 19:12, 31. jul 2014. (CEST)

Pa stavi te druge knjige u Further reading (ne znam kako prevodimo ovo). Ali nikad znaci nikad nemoj koristiti ibid, isto. Ibid znaci pogledaj prethodnu referencu. Posto je ovo vikipedija, gde nijedan tekst nikada nije dovrsen, ako ja ubacim referencu izmedju, onda ce sledeca referenca da se pozivna na nju. KOristi sablon {{sfn|Prezime|(Prezime2 ako ima)|godina|pp=broj strane}} -- Bojan  Razgovor  05:57, 16. август 2014. (CEST)

Ја колико знам на пројекту не постоји нека униформност када је ријеч о навођењу извора, тј. форми цитирања. Свако то на свој начин уређује како нека референца изгледа, битно је да је у њој садржан провјерљив извор. У томе, да поред књиге (основног извора) наводиш још и наслове књига које си видио у тој књизи, не видим ништа девастирајуће за тај чланак. Не видим по чему би више извора био проблем. Жељко Тодоровић (разговор) 16:02, 16. август 2014. (CEST) с. р.

Pretraživač

Pokušaj da ukucaš u pretraživač Dzenan Loncarevic, neće ti ništa izbaciti. Kod mene je tako, ne znam dal je kod drugih.--Soundwaweserb (разговор) 03:57, 23. август 2014. (CEST)

Ja stvarno ne znam ko to na globalu menja i zeza softver, i čemu takve akcije koje izazivaju probleme. Ali očigledno da ti ljudi nemaju pojma koliko to ovde otežava rad. Ovo sigurno traje već danima.--Soundwaweserb (разговор) 04:04, 23. август 2014. (CEST)

Baš je zajebano, jer recimo koje god ime da ukucaš u pretraživač (a da ima slova ž, đ, ć, š ili č) neće da izbaci. Recimo Saban Saulic, pa nema šanse ništa ne prikazuje, moraš da kucaš sa Š. Kod gedžeta hot kat je još izraženije, ništa ne izbacuje od opcija, apsolutno ništa. Pre nije bilo takvih problema, a ovo postaje iritirajuće. Nisam siguran od kada to traje, ali zadnjih par dana sam primetio da nešto nije u redu. Mislim da ovo ne sme ostati ovako, treba insistirati da se to reši, da bi čitaocima bilo mnogo lakše i ugodnije kad dođu na Vikipediju.--Soundwaweserb (разговор) 04:20, 23. август 2014. (CEST)

Mislim da imaš legitimno pravo da to uradiš. Članci kao takvi su odlični, mada čisto sumnjam da to može da prođe kod nas ovde. Videćeš već spektakla. Ja ću naravno da glasam za. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:46, 29. септембар 2014. (CEST)

Видећеш већ. Мени је пре којег месеца пао чланак о овогодишњој Евровизији само због песме која је победила, или боље речено због победника/це. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:22, 30. септембар 2014. (CEST)

Шта ти ја рекох за гласање? А спектакл тек следи пошто стиже Амфилохијева коњица хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:05, 11. октобар 2014. (CEST)

Коњица пристигла у редовном саставу хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:01, 13. октобар 2014. (CEST)

Гласање

Слабо сам на википедији, па нисам ни видио твоју поруку да је отворено гласање. Нисам ни ишао на страницу за гласање, али могу да претпоставим како се завршило. Поздрав!--В и к и Р 19:00, 20. октобар 2014. (CEST)

Unos

Hvala na pozivu. Vaš predlog bi trebalo da ostane otvoren na trgu bar nedelju dana, kako bi svi zainteresovani urednici imali priliku da se izjasne. Jedno od otvorenih pitanja je transkripcija imena naselja, koja se ne može automatizovati. Ukoliko nakon nedelju dana još uvek postoji koncenzus, uneću tih ~56 K članaka u toku sledećih par meseci. --Dcirovic (разговор) 23:37, 21. октобар 2014. (CEST)

Ivane ovde se prijavi za takmičenje i ispravi svoj naziv kao ova korisnica (nije Ujedinjeno Kraljevstvo već Ženske teme).--Soundwaweserb (разговор) 13:45, 22. октобар 2014. (CEST)

Ako mislis da je zadovoljajuce referenciran, jednostavno obrises. Kada sam stavljao te sablone, osim sto sam pozivao da neko referencira, nadao sam se da cu pomoci neiskusnima da ostave neki koemntar, ali to bas i ne daje rezultate. -- Bojan  Razgovor  04:34, 23. oktobar 2014. (CEST)

Transliteracija

Kada već pišeš latinicom stavljaj tagove za sprečavanje transliteracije. Samardžija (razgovor) 18:28, 24. oktobar 2014. (CEST)

Poslao sam ti mail. --Kolega2357 Razgovor 18:01, 28. oktobar 2014. (CET)

SH admini

Kako ja vidim, da bi ti napisao taj komentar o mojoj pogrešci oko dva admina morao se izvršiti unos koji je evo od samog početka, kako čitam, mnogima sporan. Mast je otišla u propast, naknadna opravdanja kao primjerice ti navrat-nanos unosi ništa ne mijenjaju. Par hiljada članaka je mačji kašalj. --Željko Todorović (razgovor) 19:13, 2. novembar 2014. (CET) s. r.

Dobro, bar da smo se složili oko BokiceK. Transkripcijom nek se bavi ko hoće. --Željko Todorović (razgovor) 19:23, 2. novembar 2014. (CET) s. r.

Bošnjaci

Pozdrav Ivane! Vidi, ako hoćeš mogu ja da sredim dio članka Bošnjaci - bar one uvodne pasuse. Ovo ti se javljam da se ne preklapamo tamo. --CarRadovan (razgovor) 00:44, 3. novembar 2014. (CET)

Imao si neke promjene na članku o Ljiljanima (heraldika). Nakon toga, ja sam dodao jednu datoteku - mislim da joj je mjesto tamo, a ti dalje sređuj po svojoj volji. --CarRadovan (razgovor) 00:21, 4. novembar 2014. (CET)

Pa onaj tekst dzinovski tekst od 200 kB je stvarno guran sa jedne strane. Ja bih ostavio ovo sa haplgruupama. Meni to ne smeta. -- Bojan  Razgovor  03:41, 3. novembar 2014. (CET)

Nemam blage. Ako neko ostavi, necu se buniti. Ako neko vrati, necu se buniti. -- Bojan  Razgovor  16:15, 3. novembar 2014. (CET)

Prikaži/sakrij

Žašto se u tabelama i još na nekim mestima prikaži/sakrij prikazuje pogrešno (dva puta sakrij, jedno ispod drugog, prikaži ispod sakrij i sl.)? Kako popraviti ovo? Evo primer i ovaj primer gde se to ne bi trebalo desiti (ovde je takođe kod himne greška)... --Obsuser (razgovor) 05:44, 21. novembar 2014. (CET)

Grb Tribalije

Pozdrav kolega! Mislim da si ovo potpuno pogrešno uradio sa premještanjem grba Tribalije na nekakav grb Turske Srbije. Prvo, Grb Tribalije je ukorjenjen naziv za nešto što postoji od 15. vijeka, a ne od skoro... Drugo, ne znam otkud ti ideja za ime grb Turske Srbije - e to nikako ne stoji. Osim toga, sličan grb su koristili samo u vrijeme Habsburške Srbije, ali o tome imaš više u samom članku. I molim te, ubuduće nemoj samovoljno raditi ovakve stvari, bez širih konsultacija! --CarRadovan (razgovor) 00:36, 30. novembar 2014. (CET)

Ma vidi Ivane, nema potrebe za nervozom ili nekim „ratovima“, jer ne sumnjam ja u tvoje dobre namjere u vezi članka. Ali nema potrebe ni mjenjati ime nečemu što se tako zove 5 vijekova. O svemu ostalom možemo raspravljati (argumentovano) na dijelo za razgovore o članku. --CarRadovan (razgovor) 00:58, 30. novembar 2014. (CET)

Predlažem ti da ovo isto što si meni napisao napišeš i ovde, tako da uključimo i druge u raspravu. --CarRadovan (razgovor) 01:31, 30. novembar 2014. (CET)

Ma kakav dogovor Ivane, prepisuješ tuđe knjige od riječi do riječi bez imalo logike, a tražiš neki dogovor. Daj imaš objašnjenje na stranici za razgovor. --CarRadovan (razgovor) 01:50, 16. decembar 2014. (CET)

Ma nemaš razloga za nervozu ili nekakvim sukobima. Ako se pozivaš na argumente, već si pao, jer ono što si napisao nisi dovoljno razumeo šta si napisao. Ako hoćeš parlamentarizam - glasaćemo ili kako već... uglavnom, tvoj naslov ne može proći. --CarRadovan (razgovor) 02:03, 16. decembar 2014. (CET)

Hahahaha, baš se slatko nasmijah! Vidi drugar, ja sam tvoje nadugačko i naširoko napisane komentare sve pročitao, pa bi bilo lijepo da i ti pročitaš bar poneki moj, na toj stranici za razgovor. A što se tiče nervoze - polako čoveče, mlad si još uvjek, a to je već učestalo kod tebe. --CarRadovan (razgovor) 02:17, 16. decembar 2014. (CET)

Stvarno se pretjerano brecaš! A što se tiče konsenzusa - pa ti si ga prvi narušio, jer si samovoljno promjenio ime članku! Taj grb ne postoji od juče, već oko 500 godina i kod nas je poznat kao grb Tribalije. A onda ti nađeš Acovićevo mišljenje gdje govori o Srbiji za vrijeme Turaka i pomješaš istorijski trenutak sa nazivom grba. I onda samovoljno promjeniš naziv članka - pa je li to dopustivo kolega? Idem i ja spavati, pa ti za sutra nađi neki argument više. Pozdrav!--CarRadovan (razgovor) 02:48, 16. decembar 2014. (CET)

Znao sam da si tvrdoglav, ali ovo što ti radiš već uzima maha vandalizma. Članak nisi ti napisao, a ovo što si proširio moraćeš poništiti, tako da smo opet na početku. A kad ovom dodam STVARNO mišljenje Acovića o grbu - moćićeš samo da se poklopiš... Ako baš želiš članak pod tim nazivom - napiši druže neki drugi članak, navedi da je to tvoje mišljenje, ogradi se od Acovića i drugih i nek ti je srećno! --CarRadovan (razgovor) 03:52, 18. decembar 2014. (CET)

Živojin Mišić

Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 13. decembra 2014. u 23:20 Zmija bgd 12:34, 7. decembar 2014. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Živojin Mišić da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 13. decembra 2014. — 20. decembra 2014. -- Zmija bgd 23:45, 13. decembar 2014. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

Sedam neprijateljskih ofanziva

Šta je po tebi sporno u članku Sedam neprijateljskih ofanziva !? --Pinki (razgovor) 18:19, 28. decembar 2014. (CET)

Druže ali ti onda nisi članak pročitao do kraja. U prvom delu članka se lepo kaže da je to termin koji je korišćen u istoriografiji bivše SFRJ. A u drugom delu je korisnik Goran objasnio zašto ta terminilogija nije dobra. Niko u članku ne govori da je taj termin dobar i da ga treba koristiti. Inače ovaj termin se sada više koristi kao kulturološki nego kao istorijski. Isto je i sa sedam sekretara skoja, jer je u predratnom periodu stradalo malo više od 7 sekretara skoja. Iskreno stavio si oznaku pov a nisi naveo koji deo članka je sporan. --Pinki (razgovor) 21:01, 29. decembar 2014. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Konfederativne Američke Države da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 22. januar 2015. — 29. januar 2015. ----Soundwaweserb (razgovor) 17:14, 22. januar 2015. (CET)

Republika Srpska

Zamolio bih te da ne praviš onakve izmjene na članku Republika Srpska. Postoji puno članaka o raznim državama i pokrajinama na našoj i drugim vikipedijama, ali ja ni u jednom od njih nisam vidio ni šablon "ovaj članak je deio seriji o politici", niti sam vidio da teritorijalna organizacija spada u podnaslov "politika". Nije mi toliko bitno da li će članak biti izabran, ni da li će me neko ovdje blokirati, ali članak o Republici Srpskoj će biti usklađen sa kvalitetnim člancima o svim drugim državama i pokrajinama, to ti garantujem životom, pa makar ja do groba sjedio za kompom i oko toga se svađao s tobom. Nadam se da ćeš biti razuman i da za tim neće biti potrebe. Pozdrav.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:49, 2. februar 2015. (CET)

Od svih nabrojanih članaka jedino je članak o Njemačkoj sjajan na engleskoj vikipediji. Članak o SAD-u je dobar, ali OK, računaćemo i njega jer su na eng. viki jaki kriterijumi i za dobre, to nije sporno. Pošto si našao ta dva primjera, tu priznajem svoju grešku, ubijedio si me da ipak može teritorijalna organizacija ići u podnaslov politika i to ću vratiti onako kako si ti stavio. Za ubacivanje onog šablona nisi našao ni jedan dobar primjer i ostajem protiv njegovog vraćanja u članak. Ostalo ćemo raspravljati na strani za razgovor tog članka.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:49, 3. februar 2015. (CET)

Šablon

Brozov šablon je pun. Neznam šta bih stavili u šablon o vojvodi Mišiću? Već sam napravio šablon o svim našim vojvodama, daj predlog. Zmija bgd 20:42, 3. februar 2015. (CET)

Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (razgovor) 18:58, 6. februar 2015. (CET)

Milo Dimitrijević

Da je Milo bio beogradski slikar piše u katalogu njegove retrospektivne izložbe koji se navodi kao referenca (to nisam ja izmislio). Bilo bi lepo da i vi napišete referencu po kojoj je on srpski slikar, a rođen je, stvarao i umro u doba Jugoslavije! Vaš navod je malo problematičan.

Gmihail (razgovor) 12:59, 7. februar 2015. (CET)

Sve je u redu! Gmihail (razgovor) 13:54, 7. februar 2015. (CET)

Ivane kad možeš pomozi, pročistio sam kod stranice [2] i radio šablone, slobodno ubacuj po onom principu i evo ti primer šablona Šablon:IČ-Fransisko Franko. Pozdrav svako dobro.--Soundwaweserb (razgovor) 17:47, 14. februar 2015. (CET)

Naravno, nije nikakva hića jer sam uradio za narednih mesec dana tamo do sredine marta. PS: Samo paziti na usklađenost datuma, da se ne poklapaju.--Soundwaweserb (razgovor) 17:52, 14. februar 2015. (CET)

Još Gomelj i Tversku oblast i dovoljno za sada, pozdrav...--Soundwaweserb (razgovor) 01:38, 15. februar 2015. (CET)

Novgorod

Pa namera mi i jeste da ga sredim da bude sjajan. Pa od dostupne literature na srpskom teško da bi se mogla napraviti i klica, a na ruskom je ima koliko hoćeš. Video sam da je među izabranima na nemačkoj viki, i malo sam upoređivao neke stvarčice, ali nemački mi je špansko selo tako da... hehe. Posle istorije koja će uskoro biti gotova, idem na demografiju gde ću pokušati da nađem neke detaljnije podateke po netu. Onda malo o crkvama i manastirima, svim tim istorijskim spomenicima i tako. A više od svega ću gledati da popunim ove crvene veze, neopisivo me iritiraju u izabranim člancima. I naravno slobodno se ubaci --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:52, 8. mart 2015. (CET)

I uzgred pade mi na pamet upravo još nešto. Ne znam koliko si zainteresovan za istoriju, ali ako jesi mogao bi dopisati deo o istoriji na članku Novgorodska oblast tako da i njega možemo na kandidaturu za dobar. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:56, 8. mart 2015. (CET)

Samo nemoj života ti da bukvalno prevodiš sve od reči do reči i da članak na kraju bude prevedena kopija. I malo gledaj kod unutar viki veza da nam budu iste za iste stvari. Preneo si članak o Sofijskoj sabornoj crkvi sa sh viki (na koju sam iskreno alergičan) kao Katedrala svete Sofije (nema katedrala u pravoslavnoj crkvi, to je saborna crkva). Pogledaj članak Toronto čisto zarad orjentacije kako bi sve to trebalo da bude --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:04, 8. mart 2015. (CET)

Ivane nema potrebe da dodaješ sve te silne prazne podnaslove. Kako su bude radio koji deo tako se dodaje i podnaslov, iskreno ja se pogubim među njima. Kreni od jedne oblasti i jedne teme i raspali po njoj. I šta treba da ide u podnaslov panorame? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:22, 8. mart 2015. (CET)

Pod naslov privreda ubaci i saobraćaj. Ne bih ja ubacivao panoramske slike i taj odeljak, bolje da ubacimo neku fabriku, železničku stanicu, liniju metroa ili šta već što ima veze sa tim. Ja onda prelazim na arhitekturu i gradske znamenitosti. U počasne građane i znamenite ličnosti navest ćemo samo one najpoznatije, besmisleno je navoditi neke lokalne likove. Isto i za kinematografiju vezanu za grad. Kultura obrazovanje sport idu pod jedan podanslov. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:55, 8. mart 2015. (CET)

Jeste mnogo je opširniji taj deo na ruskoj vikipediji. Mada mislim da ću deo o religiji dosta skratiti i staviti ga kao podnaslov u okviru demografije. Ionako ću o svim tim silnim crkvama i manastirima pisati o delu o arhitekturi. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:33, 8. mart 2015. (CET)

Kakve veze imaju mediji, bisokopi, pozorišta i muzika sa privredom i infrastrukturom? Ne možeš staviti podnaslov provredne grane i tu pisati samo o industriji, jer privredna grana je i turizam i ugostiteljstvo, poljoprivreda. Mislim pretpostavljam da si to prevodio sa nemačke wiki i ne sumnjam da je prevod dobar, ali iskreno nisam više ubeđen da je taj članak i dobar. Ipak je ovaj na ruskom uprkos činjenici da nije među izabranima mnogo bolji. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:32, 9. mart 2015. (CET)

Vorfeld

Hvala ti što si mi skrenuo pažnju na deklinaciju (in den ersten Jh., die offensive Aufgabe). Trebalo bi da ih ponovim. Imam jednu staru nemačku gramatiku (Dr Hinko Scheidela, Njemačka gramatika za srednja učilišta, Zagreb 1907) sa dva pečata (jedan je od Kr. Hrv. Slav. zemlj. naklada školskih knjiga i tiskanica, a drugi od nekog Dr. Puhan Drag/o/ advokat Sombor) koju bi bilo dobro digitalizovati.

I hvala ti što si skrenuo pažnju na Duden, koji sam prevideo.

Ne shvatam. Prvo kažeš da Vorfeld nema veze sa predpoljem, a zatim citiraš objašnjenje u kom (kako si i sam primetio) piše: außerhalb, vor etwas liegendes Gelände (zemlja koja leži izvan odnosno pre nečega). Ovde sam niašao na sintagmu dunavsko predpolje. Istina, kada bolje pogledam rekao bih da je reč o prevedenici, ali ime Prijepolja nije moglo nastati na taj način. I u Sloveni postoji toponim Prepolje. Još sam na par mesta uočio termin [books.google.rs/books?ei=HFAMVcvuMaa07gbCloGADA&id=4SIXAQAAMAAJ&dq=UogjeŠ predpolje], ali nisam siguran o čemu se tačno radi.

već (imao) „ofanzivni zadatak“ da kontroliše veze između (ka) Dakije(i) kroz južnu Moldaviju i Vlašku kao i da omogućuje (pre obezbeđuje) sprovođenje ugovora (dogovora, klijentelskih dogovora, dogovora sa klijentima, odnosnim licima, vvtn. u ovom kontekstu vođom grupe) (u, do)govorenih sa narodima naseljenim u severnom podunavlju.

Ovde se u kontekst bolje uklapa varijanta ka Dakiji kroz južnu Moladviju i Vlašku, mada nisam siguran na šta si mislio kada si prevodio predlog durch. Pošto stoji uz glagol kontrollieren, preveo sam ga (analogno controlled by) u značenju pomoću, preko, putem, vija. Naime, ovde se radi o dunavskom limesu. Pisac je verovatno hteo reći da su preko postrojenja na Dunavu (Nove, Durostorum, Tremzis i dr.) održavane veze sa Dakijom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:21, 20. mart 2015. (CET)

Što se tiče Klientelvertrage, ruku na srce nisam još upoznat u dovoljnoj meri sa tim, ali sudeći po jednoj epizodi iz kasnijeg perioda (kojom sam se bavio) kada je Konstancije Drugi postavio Sarmatima kralja i uzeo taoce od viđenijih varvarskih porodica, rekao bih da se Klientelvertrage svode uglavnom na to što si rekao, usmene (jer nepismenim varvarima ne znači ništa pisano slovo) dogovore s vođama grupe, a u slučaju konfederacije nekoliko varvarskih plemena (npr. Kvada i Sarmata) i sa viđenijim porodicama. Osim što su služili da drže varvare u poslušnosti, trebalo je da spreče stvaranje velikih saveza, konfederacija plemena, koje su se pokazale opasne za vreme Markomanskih ratova. Ukratko rečene, divide et impera.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:51, 20. mart 2015. (CET)

Inače u igrici Total War Attila igrač može od jedne nezavisne države da napravi client state. Prethodno je međutim mora dobro tući. Metodika nastave nalaže da se učenicima ilustruju neke stvari i filovima, igricama i sl., kako bi mogli da bolje povezuju.

Ne znam da li si imao rimsko pravo, ili nešto slično. U svakom slučaju ne bi bilo loše da se Klientelvertrage objasni negde na sr.viki, jer ovde je jedan korisnik bolje reći korisnica tražila da se u jednom članku objasni brak sa avgustovskim ćerkama, ili ćerkama avgustâ.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:16, 20. mart 2015. (CET)

Evo kako je objašnjen termin Klientelvertrag u: Rowell, H. T. (1939) 'The honesta missio from the numeri of the Roman imperial army', Yale Classical Studies 6: 73–108

On the other hand, there were times when Rome was more interesting in removing a tribe or tribes from a position from which they were threatening or might threaten the security within the limes, than in acquiring new land. Such were the circumstances under Marcus Aurelius when the Iazyges, after being defeated in battle, were compelled to settle far enough away so as not to constitute a menace to Roman territory and to furnish the Roman army with 8,000 horsemen. The emperor had planned to annihilate them (Dio LXXI, 13), but the rebellion of Avidius Cassius in the Orient forced him to act quickly and to make a treaty with his enemy. As Klose points out," the treaty was probably a Klientelvertrag, which means that the Iazyges became nominally independent once more and remained so as long as they kept the terms dictated by Rome. Legally they would have been dediticii between the time of their surrender and the conclusion of the treaty in which they agreed to keep away from Roman territory.

— str. 99

--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:38, 20. mart 2015. (CET)

Ako sam nešto pametno zapamtio tokom svojih studija, to je da kod indoevropskih jezika treba obraćati pažnju na glagol. Ostalo ti se samo kaže. Sam glagol sadrži u sebi više informacija. U nekim jezicima kao npr. u srpskom ponekad se iz glaloga može videti kojeg je roda subjekat.

I ja moram da se složim da nema smisla podražavati nemački u tvorbi reči (jer nikada nećemo postići to što oni mogu bez problema), kamoli u sintaksi. Sticajem okolnosti određen broj pozajmljenica i prevedica (Neubau - novogradnja, ohne weiteres - bez daljeg, es handelt sich um - radi se o) se našao u srpskom, ali ne treba dalje proširivati njihov fond. Uprkos nekim manama srpskog jezika (npr. dadakanje), ipak mislim da je srpski dorastao vremenu. Takođe se slažem da se ne treba povoditi za originalom, nego umesto toga iskoristiti prednosti koje ima srpski jezik.

Svakako sam mislio da opišem stvar svojim rečima. Međutim, uslov za to je da razumem šta pisac reći.

Kao što rekoh, u svakom slučaju bi bilo dobro da se osvetle klijentelski odnosi (dediticii) prema shvatanju starih Rimljana.--Vladimir Nimčević (razgovor) 06:17, 22. mart 2015. (CET)

Nisam toliko upoznat sa literaturom koja se odnosi na 20 vek. Mene više zanima pozna antika i rani srednji vek. Morao bih da ga malo proučim (mislim na Đuretića). Ako ne želiš da gubiš vreme čekajući, možeš pitati i Bojana, on je upoznat sa tom literaturom. Inače, Đuretića spominje kontroverzni (makar u Srbiji) Holm Zundhausen:

Bereits 1985 hatte der serbische Historiker Veselin Djuretic sein kurz darauf aus dem Verkehr gezogenes Buch über „Die Alliierten und das jugoslawische Kriegsdrama 1941-45" im Gebäude der Serbischen Akademie der Wissenschaften vorgestellt.--Vladimir Nimčević (razgovor) 06:44, 22. mart 2015. (CET)

Unos

Znatan broj urednika na ovom projektu ne podržava masovne unose. Trebalo bi da pokrenite raspravu na trgu. Ako se nakon sedmodnevne rasprave uspostavi da postoji koncenzus za unos, uneću članke. --Dcirovic (razgovor) 17:55, 22. mart 2015. (CET)

To je prava stvar! Ja podržavam. Moram da se složim sa Dcirovicem povodom pokretanaja rasprave, možda neki ne podržavaju, naravno postavlja se pitanje transkripcije i premeštanja članaka na druge nazive... ali mislim da bi trebalo da se uradi masovni unos!--Soundwaweserb (razgovor) 19:57, 22. mart 2015. (CET)

Ja ne podržavam, 70.000 članaka o meksičkim selendrama nam nije potrebno. Da ne govorim o tome da je sve te nazive potrebno transkribovati. Ne razumem Ćirovićev fetiš kada su u pitanju masovni unosi, prvo hemija, sad ovo... Samardžija (razgovor) 22:21, 22. mart 2015. (CET)

Moram da budem hejter, ne sviđa mi se veštačko pumpanje broja članaka. Korisnici koji vole geografiju bi mogli da se pozabave proširivanjem postojećih članaka o recimo državama, većim gradovima itd. Takođe, imaj na umu da još uvek italijanska mesta nisu transkribovana a diskutabilno je i šta je naselje a šta neka mesna zajednica.Samardžija (razgovor) 00:59, 23. mart 2015. (CET)

Ivane evo ja sam podrzao tvoj predlog. To sto se drugi bune nije problem unosenje clanaka vec samih tih korisnika koji se bune. --Kolega2357 (razgovor) 23:29, 22. mart 2015. (CET)

Nije tu glavni problem masovan unos clanaka ali je najveci problem za neke sto su clanci napravljeni na sh wiki pa se prebacuju na sr wiki. E da vidi moj komentar na Trgu. --Kolega2357 (razgovor) 01:41, 23. mart 2015. (CET)

Ja da sam na tvom mestu Ivane ne bih trosio vreme na rasprave sa Samardzijom. [3] Isto tako kada treba nesto korisno da se uradi jedan od dvoje birokrata preostalih birokrata se oglusuje na moju poruku. --Kolega2357 (razgovor) 16:33, 23. mart 2015. (CET)

Špigel afera

Gde je početak a gde je kraj u ovom članku? Da li si ga ikada pročitao? Samardžija (razgovor) 00:14, 21. maj 2015. (CEST)

CEE proleće 2015

Pozdrav Ivane! Žiri je počeo sa ocjenivanjem članaka ovog konkursa, pa ćemo ti ovdje obrazložiti naše ocjene u vezi tvog članka tamo:

--CarRadovan (razgovor) 15:32, 30. maj 2015. (CEST)

• Ivane, ti bi najpre trebao ovde, da se prijaviš za ovaj konkurs!--CarRadovan (razgovor) 00:01, 31. maj 2015. (CEST)

Istorija Vojvodine

Izvini što sam revertujući Nimčevića kao kolateralnu štetu revertovao i ovu tvoju izmenu: [4]. Kasnije u toku dana ću vratiti ono što u Nimčevićevoj verziji članka valja, pa ću vratiti i tvoju izmenu u članak. Važno je samo da sada uklonim Nimčevićevu politikantsku propagandu, a moj ti je savet da ne menjaš članak dok stoji njegova verzija jer ja nameravam da ga revertujem sve dok se dotični ne smiri, s obzirom da se ovaj put potpuno otkinuo sa lanca. PANONIAN (razgovor) 09:04, 4. jun 2015. (CEST)

Grb Odžaka

Bez obzira što zvanični heraldistički simbol opštine Odžaci ne zadovoljava osnovne heraldičke norme i apsolutno liči na amblem, njegov zvanični naziv je Grb opštine Odžaci, a ne amblem... (slično sam ti objašnjavao i za grb Tribalije - zato, nemoj to mijenjati) Pozdrav!--CarRadovan (razgovor) 21:29, 13. jun 2015. (CEST)

Puno riječi, malo znanja - ništa novo od tebe!--CarRadovan (razgovor) 12:04, 14. jun 2015. (CEST)

Ne zaboravi na pravilo o tri vraćanja VP:P3V. Ako nastavite sa revertovanjima na stranici o grbu Odžaka, bićete blokirani. --Jovanvb (r) 23:05, 14. jun 2015. (CEST)

Kao što sam i njemu rekao, zajedno morate da nađete komrpmis. Ja ne mogu da odlučujem o sadržaju. Kako vidim str. za razgovor članka i dalje ne postoji. O sadržaju tamo treba diskutovati. U svakom slučaju ukoliko nastavite sa kršenjem pravila o 3 vraćanja sva trojica ćete biti blokirani. --Jovanvb (r) 23:11, 14. jun 2015. (CEST)

Kao što sam rekao, koristite str za razgovor članka. Ako bih zaključao članak, to bi bilo na staroj verziji, pre prve izmene kada je počelo revertovanje. Međutim tvoje izmene takođe imaju poentu, zato ne zaključavam. A verujem i da niste deca i da se možete dogovoriti oko sadržaja. --Jovanvb (r) 23:14, 14. jun 2015. (CEST)

Polako, sačekaj. Neće Zemlja propasti ako ne odgovore za 5 minuta. --Jovanvb (r) 23:28, 14. jun 2015. (CEST)

U prvu rečenicu uvijek ide zvaničan naziv, a tek onda ide obrazloženje ako je nešto pogrešno, a ne ovako kako ti uporno vraćaš. Grb Odžaka jeste amblem, ali je njegov zvaničan naziv grb. --Ranko N. (razgovor) 23:22, 14. jun 2015. (CEST)

Ako bude daljih ratova, zakljucacu -- Bojan  Razgovor  05:35, 15. јун 2015. (CEST)

Писмо једног чланка може да се мења само онда ако је чланак значајно проширен од стране уредника који је и извршио промене. А ти си чланак микроцефалија проширио толико да си у њега додао кутијицу и две референце. Врати на изворно писмо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:43, 26. јун 2015. (CEST)

Па јесте важно. Прво због поштовања правила, а друго јер сваки чланац написан ћириличним писмом је корак напред у борби за очување наше властите традиције --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:05, 26. јун 2015. (CEST)

Споменица

Ево споменице за рад и труд - за чланке на разне друштвено-историјске теме (ордени, медаље, грбови, Струганик...). --Ђорђе Стакић (р) 09:58, 1. јул 2015. (CEST)

Ivane šta je sa tobom? Ne dolivaj ulje na vatru, ostavi taj članak.--Soundwaweserb (разговор) 00:21, 11. јул 2015. (CEST)

Taj termin nije tačan, a svakako i nije istina, zašto pokušavaš da svu krivicu svališ na Srbe? Još istorija nije pokazala šta se stvarno tamo desilo, prema tome pusti me tih priča. Ne dolivaj više ulje na vatru i onako je situacija generalno oko toga već usijana. Samo mirno i bez takvih kvalifikacija.--Soundwaweserb (разговор) 00:31, 11. јул 2015. (CEST)

Slušaj, ne želim da se svađam i nije mi namera da započinjem polemiku. Koristiš teške termine ovde, koji to bre sudovi? Da li su to pravedni sudovi? Ne bih rekao. Vrlo dobro znaš o čemu govorim, mene ne interesuje zapadna propaganda i njihovo merilo istine, njih nije briga za istinu. A vidim da ispiraju mozak već dosta godina o toj temi i uvek ista priča. Ne želim da potežem više ovo pitanje, stvarno je više glupo objašnjavati ispranim mozgovima. Sve najbolje.--Soundwaweserb (разговор) 00:46, 11. јул 2015. (CEST)

Kako te nije sramota, što vređaš čoveka [5]? Što ga nazivaš mali Radovan? Kad nemaš argument, onda krećeš sa uvredama. Umesto da raspraviš na szr stranice ili sa korisnicima sa kojima si u sukobu, ti ideš ko neka baba Simana i žališ se adminima. Totalno si me razočarao, mislio sam da si OK, a ti sve gori...--Soundwaweserb (разговор) 01:17, 11. јул 2015. (CEST)

Ti se arogantno ponašaš, nekakvim perfidnim igrama stavljaš paralelu sa hr.wiki, što je apsolutno netačno. Sve si ovo ti započeo i zakuvao, a tim praznim pretnjama prema adminima želiš da ostvariš svoj cilj. Nemam reči, ovo je sramota šta radiš...--Soundwaweserb (разговор) 01:35, 11. јул 2015. (CEST)

I dalje nastavljaš sa sukobima, i dalje podgrevaš nesporazume, a svojim ponašanjem vređaš ljude koji misle drugačije. Nemoj da mi se više ikad obraćaš, ti nemaš dobre namere, ovde dolaziš da propovedaš umotvorine gospoje Biserko i njima sličnima koji imaju samo jednu verziju priče. Da mi se nisi obratio više.--Soundwaweserb (разговор) 19:08, 31. јул 2015. (CEST)

Sve je navedeno, ko šta misli, neutralno. Šta ti hoćeš? Da se stvaraju novi sukobi? Da ljudi mrze jedni druge? Ne znam koja je poenta tvog rada ovde na vikipediji, ti praviš marifetluke. Uzmi nešto radi konstruktivno, poboljšaj članke, pusti me politike i novih konfrontacija. Ovo što uporno radiš nije dobronamerno i lepo sam ti rekao zaobiđi me. Ne verujem ti ništa više.--Soundwaweserb (разговор) 21:23, 31. јул 2015. (CEST)

Odgovorio sam ti [6]. Gotovo je sa raspravom, ne želim tvoje komentare na mojim stranicama sve ću da ih brišem, zbogom zauvek.--Soundwaweserb (разговор) 22:01, 31. јул 2015. (CEST)

Сребреница

Мало касно стигох.. --Ф± 09:00, 11. јул 2015. (CEST)

Nisam bio tu

tj. imam posla preko glave. Ne volim da posredujem u ratovima izmena, istrosen sam. -- Bojan  Razgovor  10:42, 11. jul 2015. (CEST)

Da li vidiš ovu poruku kad klikneš na Posebno:SpisakNadgledanja. Ne stavljamo više obaveštenja na vrh, jer su se ljudi žalili da im puno prostora zauzme poruka kad dolaze preko mobilnih. A i pošto se tamo ružno priča, možda je bolje da ne gledaju svi posetiioci, već samo oni koji znaju da pogledaju u skorašnje izmene. -- Bojan  Razgovor  05:07, 1. septembar 2015. (CEST)

Ofpedija: Mesec Vikipedije uživo

Zdravo, da li zainteresovan da učestvuješ u Ofpediji? :) Prvi sastanak će biti sutra (10.09.) a naredna dva 20. i 27. septembra u kancelariji Vikimedije Srbije (Bulevar kralja Aleksandra 20, peti sprat). U pitanju su tri tematska okupljanja radi upoznavanja, druženja ali i priče o tome kako da zajedno unapredimo Vikipediju. Prva tema je „Kako da nam Vikipedija bude prijatnije mesto za boravak?” a svaku narednu ćemo otkrivati nakon okupljanja. :) --IvanaMadzarevic (razgovor) 15:36, 9. septembar 2015. (CEST)

Jezik

Na žalost nemam baš vremena da se sada posvetim čitanju te knjige. Pitanje je svakako jako kompleksno i zahteva mnogo ozbiljnije i stručnije rasprave od ovih koje mi vodimo na ovim stranicama. Taj famozni članak o SH gramatici treba da bude preimenovan na konkretno izdanje iz 1960. jer je reč o mrtvom jeziku čijom standardizacijom se ne bavi niko. A to da je mrtav najbolje pokazuje stanje na sh vikipediji u kojoj ne postoje ama baš nikakve norme uređivanja i gde piše kako kome padne na pamet --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:12, 25. septembar 2015. (CEST)

Obaveštenje - glasanje za dobar članak

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Muzej „Ras“ Novi Pazar da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 12. oktobar 2015. — 19. oktobar --Potpis korisnika --Darko Čuča Gajić (razgovor) 09:43, 12. oktobar 2015. (CEST)

Izvini nisam stigao da glasam, pa imam potrebu da bar pohvalim tvoj članak i smatram da si trebao da ga kandiduješ za sjajan, a ne dobar.--Marko Stanojević (razgovor) 21:44, 14. novembar 2015. (CET)

Naravno da treba da ga kandiduješ. Ne znam zašto ga nisi odmah i kandidovao za sjajan. Mada razmem te, tako sam i ja za opštinu batočina prvo za dobar, pa posle za sjajan. Imaš moju podršku.--Marko Stanojević (razgovor) 23:10, 15. novembar 2015. (CET)

Izvori

Ako je to za izvore bitno, dobro onda ću od sada tako pisati.

Korisnik:Petar Bućan

Leska

Naravno, zato sam sve i stavila u poruku. Videla kapicu. Da stavis sam, ako ti to odgovara :) BuhaM (razgovor) 11:52, 1. decembar 2015. (CET)

Pošto je šablon premešten na stranu razgovora dopunjujem ga. Nadam se da je to OK. Ako još nije vreme, molim te kaži, da sačuvam sadržaj za kasnije. Predpostavljam da ne bi trebalo da postavim šablon VikiBib2016 na ovaj članak, kako piše na šablonu, ali ako mogu, javi mi i to, molim te. Poѕdrav --BuhaM (razgovor) 14:14, 24. april 2016. (CEST)

Marić

Sređeno. Ako vidiš još nešto javi mi. Pozdrav. Zmija bgd 00:58, 6. decembar 2015. (CET)

Seminarski radovi

Ivane, hvala na informaciji. Ti unosi su rađeni bez našeg učešća, pa nismo bili upućeni u radove. Kontaktirali smo ih danas. Ukazaću im i na taj propust. Pozdrav, --Milica (razgovor) 12:37, 10. decembar 2015. (CET)

Srđan počeo, ja sam završio. Ja sam njega i pitao da mi napravi ovaj grafik, jer je mnogo lakši za upotrbu.--Marko Stanojević (razgovor) 14:27, 30. decembar 2015. (CET)

Ovaj članak [7] je prošao raspravu i trebalo je juče u 20:25 da bude stavljen na glasanje?--Soundwaweserb (razgovor) 10:34, 1. januar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vojničev rukopis da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (razgovor) 20:30, 7. januar 2016. (CET)

Južni vetar

Ivane, vidim da si osporio istinitost svega iznetog u članku Južni vetar. Možda si hteo da skreneš pažnju na neku, konkretnu, sumnjivu tvrdnju. (?) U svakom slučaju, voleo bih da mi objasniš šta ti je to tačno upalo u oko. --Boleyn 21:57, 7. januar 2016. (CET)

U suštini si ipak osporio istinitost. Ispravnije je, i kolegijalnije, ukoliko ukažeš na konkretan deo koji ti smeta. Pritom nije na odmet ni uvideti o čemu se u članku radi, i koliko je teško pronaći izvore kojima bi se potvrdile određene tvrdnje (kao npr. da ljudi, kada čuju Sinana Sakića, pomisle na turbo-folk - neće na džez sigurno).

Pitao sam te namerno pošto vidim da je čest slučaj da vikipedijanci stavljaju isti šablon u tekstove koji se bave domaćim pevačima. Najbanalniji primer bi bio (i izvini zbog mojih Grand primera, ali slikoviti su): paparaci dođu do fotografija gole Dare Bubamare, svi živi ih objave na naslovnim strana, svi pričaju o tome, mi taj skandal dodamo u deo o njenoj skandaloznoj prirodi, kao izvor navedemo Kurir i Blic, u kojima možeš bukvalno, izvini na izrazu, da vidiš sliku ribe itd. E onda dođe neko, ukloni reference, navodeći da su izvori žuta štampa (pa naravno da su žuta štampa!) i da se ne mogu uzimati za ozbiljno. Tako dolazimo do informacije za koju se traži potvrda (Politike? Da, možda, ne?), a koju znaju i ptice na grani.

Poenta svega ovoga je da ponekad treba biti i malo out of the box. Ne kažem da ti to nisi (ili jesi), već da je to jedan lep pristup u pisanju i uređivanju članaka koji se tiču naše sveprisutne estrade. That being said, ukloniću šablon koji si stavio. Pozdrav, --Boleyn 19:20, 8. januar 2016. (CET)

Gutenbergova Biblija

Napomenu o prevodu sa hrv. sam u međuvremenu prebacila u Napomene. Reference jesu ostale iste kao njihove, s tim što sam dodala delove teksta, pa tako i nove ref.

Ako misliš da treba sasvim da skinem to o Hrvatima :) odmah ću!! --BuhaM (razgovor) 10:59, 8. januar 2016. (CET)

Ma nisi smorio. U redu je to. Smaram i ja druge :) !! U pravu si za Hrvatsku enciklopediju. Hoću u buduće. Ovo je samo rezultat LENjOSTI. Kopiram ref sa drugih članaka. Tjah... Neću više. A popraviću i prethodne, kad naletim. --BuhaM (razgovor) 11:03, 8. januar 2016. (CET)

Miroslavljevo...

Da, da, shvatila sam. Sla-em se da napomena treba da ostane, ali je treba nekako formulisati da ne zvuči ka "hrvaština". Na žalost to sve tako smara, ali šta da se radi kad smo stotinama godina čas jedno, čas dva... Ko što ono neko reče: "Jedno govno koje su na sred puta neka kola. sticajem nesretnih okolnosti, presekla na dva dela"... Izvini ako sam povredila tvoja nacionalna osećanja, ali se kod mene to govno spojilo... :)

Čim se dohvatim Miroslavljevog, odmah javim i tebi i Đorđu, da se izjasnite oko spornog pasusa. Još skupljam REFERENTNE podatke.--BuhaM (razgovor) 18:06, 9. januar 2016. (CET)

REFERENSNE! Nego me zbrzali za ručak-večeru :)--BuhaM (razgovor) 18:06, 9. januar 2016. (CET)

Bosna i Hercegovina

Može, samo ne znam da li će to uspeti jer će vratiti ponovo. U stvari, ja nisam unio skoro ništa novo (nešto za popis i muziku koliko se sećam), a ne znam šta on misli pa tako olako poništava tuđi rad... — Obsuser✉ 00:10, 10. januar 2016. (CET)

Ovde na .sr je sad-zasad najbolja situacija što se tiče te bolesti nacionalizma, a na bosanskoj viki su me blokirali na beskonačno upravo zbog ovog pfeniga (ranije sam prepravljao na .bs nešto gramatike, ali ni to nije prolazilo kod bolesnog Cerminatora, C3r4). .hr viki nije ni vredna pomena, a .sh jezik ne postoji tako da nemam šta tu raspravljati. Ja sam onda video da si ti vratio njegovu izmenu za Bošnjake i da je ostala sve dok ja nisam prepravio greške i samo čekao kad će mu se upaliti u glavi lampica sa natpisom ispod VRATI. Samo mi je krivo što u BiH nisam unio ništa hele novo, a on automatski poništava sve. — Obsuser✉ 01:09, 10. januar 2016. (CET)

Nije nije, moraš kliknuti na uredi ispod mog unosa (izmene); to sam ja predlagao da se popravi, reč je o tehničkom malfankšonu... — Obsuser✉ 23:39, 10. januar 2016. (CET)

Eh sada je super! Svaka čast... Dela se pikaju. Evo postavio i sam i himnu jer se može podvesti pod poštenu upotrebu za članak o državi (mislim, nigdje veze ako nećemo himnu podvesti pod poštenu upotrebu kada se ne može zameniti drugim medijem), pa je možeš vratiti u infokutiju, osim ako CarRadovan ne vrati opet sve kako je bilo. Znaš šta, možda njemu i ne smeta toliko moje uređivanje, već mu smeta što je članak koji se njemu ne sviđa uređen kako treba i bez gramatičkih grešaka. Ja da sam pristrasan bilo kome nisam; uređivao sam i članke i o BiH, i o Srbiji, i o FBiH, i o RS (čak pre BiH sam sredio gramatički članak o RS, ne obazirući se na sadržaj iako ima i tamo svašta nereferenciranog) itd. Kako god, videćemo na šta će sve izaći. Ako želiš, uključi se na raspravu o Bošnjacima, a ovo neka stoji na čekanju dok on možda ne vrati ponovo, a sumnjam da neće. I hvala za dosadašnju podršku, bilo kako bilo! — Obsuser✉ 01:45, 11. januar 2016. (CET)

Ako zelis ostavi svoj glas i da resimo to pitanje na civilizovan nacin [8].--Soundwaweserb (razgovor) 22:21, 16. januar 2016. (CET)

Hvala

Pozdrav i hvala na informaciji, prijatno me je iznenadila i obradovala.--Mile MD (razgovor) 23:13, 17. januar 2016. (CET)

ELEM & ELGO

Da li se brisanjem članka o srpskoj firmi "ELEM & ELGO" koja postoji od 1993. godine i posluje većim delom u inostranstvu i nema nikakvih interesovanja niti koristi od reklamiranja na bilo kojoj Vikipediji, a pogotovo ne onoj na srpskom jeziku, stavlja do znanja da nijednoj srpskoj firmi ili preduzeću nije mesto na Vikipediji? Zašto ne obrisati i preostale članke o srpskim preduzećima (naročito o onim privatnim), jer su i to sve onda samo reklame? Žao mi je zbog takvog stava. Članak je bio isključivo informativnog karaktera! Izvinjavam se na uzmeniravanju i pozdrav!--Svetisrdj (razgovor) 10:01, 25. januar 2016. (CET)

Hvala na odgovoru. Članak ne bih ni pisao da sam imao u vidu da je broj zaposlenih ograničavajući faktor. Ugledao sam se na Radijus Vektor, firmu koja je tu negde u rangu ELEM & ELGA. Pozdrav i sve najbolje! --Svetisrdj (razgovor) 14:24, 25. januar 2016. (CET)

Nemam pojma šta bih ti rekao, ali zaista. Sa jedne strane članak koji je obrisan je mogao da ide kao najbolja reklama u novinama, dok je ovaj klasična klica... ne znam --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:10, 25. januar 2016. (CET)

Svakoj firmi/preduzeću može samo da imponuje to što je pomenuta na Vikipediji. Ali prođite kroz kategorija: preduzeća iz Beograda, ima tu svega i svačega. I poznatih i totalno nepoznatih preduzeća, i velikih i malih. E sad, pitanje je da li obrisati ova mala, ili dozvoliti da egzistiraju sa osnovnim podacima (tzv. klica članci), što mislim da bi bilo sasvim ok. Što se tiče firme o kojoj sam pisao, ona se bavi projektovanjem dalekovoda, trafo stanica i pratećih stvari, i svoje poslovanje zasniva uglavnom u inostranstvu (od značajnijih projekata u Srbiji izdvaja se dalekovod Leskovac-makedonska granica) tako da je normalno što se za nju nije čulo. Za takve poslove nikakva reklama ne pomaže niti ima svrhe, već samo reference i uspešno okončani raniji projekti. Poѕdrav i izvinite na uznemiravanju! --Svetisrdj (razgovor) 12:06, 27. januar 2016. (CET)

Transkripcije

Moraš se sve dogovoriti sa Milićevićem. Ja nemam ništa protiv, ako smatraš da si u stanju da to uradiš. Transkribuj samo ono što je nesporno, a preskoči razne Industrijske zone i slično dok ne vidimo šta ćemo s njima: prevoditi ili transkribovati.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 00:17, 26. januar 2016. (CET)

Stvari funkcioniše ovako, ti transkribuješ a ja to primenjujem botom, e sad možeš iskoristit ovaj spisak Korisnik:Milicevic01/ITnaselja, a mogu i ja napraviti poseban spisak samo za tebe ovde Korisnik:Ivan VA/ITnaselja --Milićević (razgovor) 13:00, 26. januar 2016. (CET)

Češljanje članaka

Ma ništa to, hahah. Odmah ću da ga u centar žvajznem i kažem ovo je smeće. Šalim se... Ja ću napraviti spisak, samo rekao sam ti u nekoliko narednih dana a ne sad jer nemam vremena (stoji mi na Hilari već puno vremena onaj šablon a treba još ubaciti trista referenci), ali videću da i ove članke danas pregledam (teško je to za jedan dan, mada odmah se vidi ako se članak crveni od nepostojećih veza ili ako ima previše gramatičkih i drugih grešaka). Ne obećavam ništa, ima vremena. Kad završim postaviću tamo pa vi odabirite dalje... — Obsuser✉ 19:36, 26. januar 2016. (CET)

Ja se neću obazirati na tvoje odabire pri svojim. Ja imam svoje metode i principe koji moraju da se ispoštuju da bi članak bio dobar ili sjajan. Ako ima više od jedne reference s pogrešnim datumom, otpada. Ako ima više od jednog slučaja da je tačka posle reference otpada. Ako ima više od dve-tri greške veliko-malo slovo, otpada. Ako rečenice nemaju smisla, onda otpada itd.

Može, i izvini molim te što je ovako ispalo i što nisam pripremio dosad. — Obsuser✉ 19:41, 26. januar 2016. (CET)

(Češljanje članaka)⁻¹

Treba i inverzno uraditi: ima mnogo članaka koji su dobri ili sjajni a nemaju status pa ih nominovati da se stave na spiskove... Ali to posle, ne može odjednom sve. — Obsuser✉ 19:35, 26. januar 2016. (CET)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Milutin Milanković da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (razgovor) 03:05, 29. januar 2016. (CET)

Vojvodina - okupacija srpske vojske 1918-1921?

Ne znam da li se sećaš kada je dotični korisnik izrazio nadu da ću jednog dana nestati, te da će onda na miru moći da vrati sve moje izmene. Nije li to pomalo morbidno?

Jedan od kamena spoticanja je njegovo negiranje da je vojska koja je prešla Dunav krajem oktobra i početkom novembra 1918. bila okupatorska. Drago Njegovan u zborniku Bačka kroz vekove ne samo što ne dovodi u pitanje okupaciju, nego predlaže svoje mišljenje do kada je srpska vojska mogla biti okupatorska.

Kao deo savezničkih snaga, srpska vojska je prešla tadašnje granične reke Srbije sa izričitim naređenjem i saglasnošću savezničkog vrhovnog komandanta. Njen status u novembru bio je isti kao i ostalih snaga Antante, ali se vremenom menjao zavisno od političkih rešenja i statusa teritorija koje su tom prilikom zaposednute. Vojni istoričar N. Božić konstatuje sledeće: #status ratujuće strane i dela savezničke vojske do potpisivanja ugovora o primirju sa Austro-Ugarskom (4. novembra) sa Nemačkom (11. novembra) i sa Mađarskom (13. novembra) #status savezničke okupacione snage na teritoriji bivše Austro-Ugarske od zaključenja primirja (13. novembra) do proglašenja ujedinjenja i stvaranja Kraljevine SHS (1. decembra) #Od dana ujedinjenja (1. decembra) do završetka mirovnih konferencija i definitivnog utvrđivanja granica Kraljevine SHS srpska vojska ima status okupacionih trupa samo na uskom pojasu demarkacione linije do povlačenja granica svoje nove države. Naše je pak mišljenje da je srpska vojska na teritoriji Banata, Bačke i Baranje imala status okupacione sile samo u periodu od zaključenja primirja sa Mađarskom (13 novembra) do prisajedinjenja ovih oblasti Kraljevini Srbiji (25. novembra), a od tada pa do utvrđivanja granica prema Mađarskoj i Rumuniji samo u pojasu demarkacione linije.

Da sad rezimiramo mišljenje uvređenog korisnika. Austrougarska se raspala pre nego što je srpska vojska prešla Savu i Dunav, a nova Mađarska nije bila međunarodno priznata. Stoga je srpska vojska s punim pravom kročila na ničiju teritoriju (koju čak ne možemo nazvati ni teritorijom bivše Ugarske), odnosno na teritoriju na kojoj nije bilo nikakve vlasti - vakuum. Osim toga, ružno je zvati srpsku vojsku okupatorskom, jer je okupatorima svojstveno da vrše nasilje (kao što su to radili Nemci, Mađari, Bugari, Albanci i Hrvati) a srpska vojska to nikada nije radila.

Ti poznaješ međunarodno pravo. Susreo si se sa sintagmom "mirna okupacija", koja je više od obične sintagme. Da li bismo tim rečima mogli opisati vojnu vlast na do juče tuđoj teritoriji?--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:26, 30. januar 2016. (CET)

Zahvaljujem na iscrpnom objašnjenju i toploj preporuci!

I ja sam isto za to da se pre svega koristimo „realnih pojmova“, kao i za to da navedemo "osećanja i viđenja ljudi kako su oni doživeli taj čin".

Međutim, vuk u ovoj našoj priči - osoba koja misli da se bolje od naših univerzitetskih profesora (to je izričito rekao u jednom komentaru) razume u mađarski nacionalizam - spreman je da savremenike događaja koji nisu naklonjeni Srbima proglasi ludim pa čak i da (im) dokaže kako nisu u pravu. Pritom on naravno zalazi u originalno istraživanje. Tako on mišljenje grofa premijera i predsednika Mađarske Karoljija Karoljija o Beogradskom primirju smatra nerelevantnim samo zato što je taj čovek predstavljao drugu stranu. Teškom mukom je pristao da se ono ubaci, ali nije odoleo iskušenju da Karoljiju dokaže kako se vara. Kao da je on bio prisutan sve vreme na potpisivanju primirja i njegovom sprovođenju. Čak i u Karoljijevom ministru, Beli Linderu, koji je ostatak života proveo u Jugoslaviji i umro u Beogradu, vidi, da izvineš na izrazu, prikrivenu Mađarčinu. Ukratko, on sve predstavnike vlasti u Budimpešti iz druge polovine 19 i početka 20 veka demonizuje, uključujući i one koji su pre rata zagovarali drugačiji tretman prema narodnostima a posle rata bili spremni na ustupke istima. Da ne govorim šta misli o Miklošu Hortiju i njegovim "nastavljačima" u 21. veku.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:16, 1. februar 2016. (CET)

U dogledno svakako mislim to da uradim. Ali pre nego što to uradim želim da vas ostale upoznam sa suštinom problema. Neću prepričavati šta je on sve rekao za mene, iako i to mnogo govori o njemu kao osobi. Uostalom, nisam jedini koji je osetio oštrinu njegove uvrede.

Između ostalog, spor se vodio i oko onog bazičnog - oko literature. On istorijske atlase koristi za citiranje svojih tvrdnji. Pogledaj samo članak Carstvo Simeona-Siniše. On istoriju ovog carstva piše na osnovu dve karte u školskom istorijskom atlasu. Istom "metodom" se služi i kada uređuje članke koji se tiču npr. Habzburške monarhije. Tako je na osnovu karata koje je izabrao po svojim kriterijumima utvrdio da teritorija koju je osvojio/oslobodio Eugen Savojski u Bečkom ratu nije Ugarska, nego neka divlja Panonija. Interesantno je da se metodom karata ne služi kada je u pitanju Vojvodstvo/Vojvodovina. Iako se iz karata jasno vidi da je dobar deo Bačke i Banata bio obuhvaćen sistemom županija i pre revolucije 1848, on tvrdi da Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat nije nastalo izdvajanjem ugarskih županija. Otuda i njegova tvrdnja da teritorija Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata nije vraćena Ugarskoj, nego je naprotiv pripojena njoj. Kao da je u pitanju oblast koja nikada nije bila u sastavu Ugarske.

Pristrasnost je vidljiva i u izboru autora. Tako npr. tvrdi da je knjiga Vuka Vinavera zastarela, jer je objavljena pre 40 godina. To ga međutim ne sprečava da se obilato služi rezultatima Jovana Radonjića, Dušana Popovića i Alekse Ivića koji su stvarali u prvoj polovini 20. veka. Pravi razlog je taj što Vuk Vunaver srpsko-mađarskim odnosima pristupa naučno. Vinaver piše da se srpska vojska prilikom evakuacije Baranje doslovno razbežala pred nadirućim mađarskim vojnicima avgusta 1921. Naš drug ne bi znao da nam objasni kako je do toga došlo, ali mu nešto govori da nije u redu takav sraman događaj (za koji je zapravo kriva vlada u Beogradu) uopšte pominjati u članku.

Pristrasnost je vidljiva i u odbiru slika. Tako npr. u članku ne može stajati slika spomenika kod Kaponje, najsevernije tačke do koje je stigla srpska vojska u revoluciji 1848/49, zato što se ta bitka završila porazom Srba. Na stranu to što je spomenik podignut uz saglasnost opštine Subotice u kojoj ima i Srba. Isto tako ne može da podnese da u članku koji se tiče Srba u Habzburškoj monarhiji stoji slika ijednog inorodnika koji je mislio loše o Srbima. To su za njega okupatori. S druge strane, potpuno mu je normalno da u članku Velika Mađarska stoji slika Velike narodne skupštine u Novom Sadu, iako nema veze sa temom. Tema je velikomađarski, a ne jugoslovenski nacionalizam.

Ima tu naravno još mnogo stvari koje bi se mogle navesti. Suština je da je on u svojem pisaniju pristrasan i očekuje od drugih da to razumeju. Stoga svaki pokušaj da se članak liši etnocentričnosti doživljava kao napad na sebe.--Vladimir Nimčević (razgovor) 10:04, 2. februar 2016. (CET)

Zahvaljujem na podršci. Ja sam uvek bio za to da se na Vikipediji vodi naučni diskurs, a ne dnevnopolitički. O dnevnopolitičkim stvarima mislim da treba raspravljati na društvenim mrežama. Vikipedija podržava mulitperspektivnost. Stoga me vidim razloga za unošenje drugačijih pogleda. U severnoj srpskoj pokrajini ima profesora koji ohne weiteres studentima izlažu i drugu stranu priče i to na srpskom. Na osnovu tih predavanja sastavljena je i objavljena u izdanju Klio Istorija Mađara.

Nabavio sam Istoriju Republike Srpske, koju si pominjao. Na oko 500 strana osim narativnog prikaza redosleda događaja i zbivanja čitaoci mogu pročitati osvrt na komentare ličnosti čiji naučni značaj je pod znakom pitanja. Tako npr. piše na 85 str.: „Novopazarski muftija Muamer Zukorlić izjavio je za jednu alžirsku televiziju da je Garašanin pisao o potrebi da trećina muslimana bude ubijena, trećina pokrštena i trećina protjerana, o čemu u izvorima nema riječi.“ Međutim, ako znamo da je knjiga koncipirana tako da odgovori na bošnjačke optužbe, odnosno da pruži srpsku stranu priče, onda me ovakvi osvrti ne iznenađuju uopšte.

Ipak mislim da članci s istorijskom tematikom ne bi trebalo da sadrže poglede autora, pogotovo ne onog autora koji je površno upoznat s temama i sadržajima. I kada sam pisao o kontroverznim i osetljivim temama kao što je Velika Mađarska, uvek sam se trudio da ne izostavim relevantna mišljenja. Nisam zalazio u pitanja kao što su: da li su "teritorijalne pretenzije" Mađarske s obzirom na današnji broj Mađara u Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj opravdane ili ne, ili da li su vodeći mađarski nacionalisti uopšte bili etnički Mađari. S druge strane, imamo korisnika koji smatra da je veoma bitno postavljati takva pitanja pa čak i odgovarati na njih. Tako članak Velika Mađarska sadrži i podatke o broju Mađara u regionu, ali s obzirom na autorovu nespremnost da se temom bavi dublje ostali smo na tome. Mislim da je bitnije od brojki šta misle Mađari u tim krajevima, odnosno da li su zadojeni idejom Velike Mađarske ili su pasivni i integrisani u postojeće društvo... Zamisli da neko u članak Velika Srbija ubaci statističke podatke o broju Srba u BiH i Hrvatskoj i pokuša što implicitno što eksplicitno da naznači dokle su srpske pretenzije u odnosu na te zemlje opravdane. Ja verujem da bi se našlo uvređenih korisnika.--Vladimir Nimčević (razgovor) 11:56, 3. februar 2016. (CET)

Mene likovi poput Zukorlića najmanje brinu. Takvih je bilo i devedesetih. Sam Rasim Ljajić je 1990 bio samo vođa srpskog ogranka SDA, čija "matica" je bila u BiH. I šta se na kraju s njim desilo? Jesu li ga vlasti gonile zbog njegove verske i političke orijentacije? Jok. Evo ga na ministarskoj fotelji već 20 godina. Mene više zanimaju šta misle učeni bošnjački istoričari o Načertaniju, nego jedan Zukorlić koji se dotiče toga ne iz naučnih nego iz ko-zna-kojih pobuda. Pominjanje Zukorlića na tom mestu neki mogu shvatiti kao nepostojanje boljeg "protivnika" u istorijskoj debati. Sa Zukorlićem raspravljati o istorije je otprilike kao igrati šah sa golubom. Ne možeš očekivati od čoveka koji svesno zloupotrebljava činjenice da proveri još jednom svoje mišljenje. Od jednog istoričara pak to možeš više očekivati.

Nemam ništa protiv statističkih podataka, ali mislim da ih ne treba posmatrati izolovano. Ovde se navode samo najnoviji podaci, bez zalaženja u kontekst. Ne objašnjava se šta je uticalo na promenu demografske slike. Pominju se doduše neki istorijski događaji i zbivanja, ali se iz priloženog ne vidi kakve veze imaju sa promenom broja Mađara u datim regijama, a još manje sa velikomađarskim iredentizmom.

Čak i politički krugovi koji narod posmatraju kao brojke pažljivo prate njegovo kretanje i prave veliku frku oko najmanje nepravilnosti. Uporedi samo broj Mađara u Vojvodini 1991. (340.946) i 2002. (290.207). Ako izuzmemo NATO bombardovanje, u Vojvodini nije bilo rata, ubijanja ljudi, ali fali gotovo 60.000 Mađara! Šta se desilo sa tim ljudima, to je dobro poznato. Pobegli su iz zemlje sa svojim porodicama. Mislim da to ima najmanje veze sa velikomađarskom ideologijom, a najviše sa željom za boljim, sigurnijim životom, koji Jugoslavija više nije mogla priuštiti svojim građanima. Iz zemlje su bežali i Srbi koji se nisu hteli ostati i služiti jugoslovenskoj vojsci po raznim ratištima. Stoga je meni besmisleno taksativno navoditi statističke podatke, bez zalaženja u kontekst.

U ovom članku se svaka promena objašnjava kao bogom dana, kao logičan ishod dugotrajnog procesa. U toj priči vrlo dobro se zna ko je pozitivac, a ko negativac. Samo što ne piše: Inšalah. Ukratko, autoru uopšte nije bila namera da objasni zbog čega se nešto desilo, nego je polazio od toga da je to bilo predodređeno.--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:56, 4. februar 2016. (CET)

U nastavi istorije u nekim zemljama Zapada tokom tri veka promenilo se nekoliko teorija: klasična, objektivistička i metodička. Prva naglasak stavlja na razvijanje stavove, druga na posedovanje (naučnog) znanja, a treća na veštine. Kod nas je čini mi se najzastupljenija prva po kojoj je najbitnije formirati nacionalni identitet. Međutim, dok u naprednijim zemljama identitet podrazumeva i posedovanje šire, evropske, pa i svetske svesti, u istočnoevropskim zemljama važna sastavnica identiteta su ksenofobija i etnocentričnost. Čisto da se zna, takva škola u kojoj je najbitnije stvoriti nacionalni identitet karakteristična je za 19. vek, vek nacija.

Srbija je možda grubo integrisana u taj „raj“, koji se zove Evropa, sankcijama i bombama, ali i da su okolnosti bile drugačije opet ne bi imala previše izbora. Sve polazi od ekonomije. Sovjetski Savez nije mogao da odgovori na nove izazove, zato je propao, a zemlje naslednice gotovo bez izuzetka prihvatile su princip slobodnog i otvorenog tržišta. Stoga ja u multiperspektivnosti za koju P. kaže da je nametnuta i štetna za Srbe vidim samo logičan ishod događaja. Srbija je u ovom slučaju Mujo u narodnoj izreci: Kud svi Turci, tu i ćelavi Mujo. Naša ekonomija se nije pokazala sposobna da održi korak s ekonomijama drugih država, a ni vojne sposobnosti nam nisu dovoljne da odbranimo integritet i suverenitet. Stoga su i vlasti u Srbiji prinuđene da usklade svoju politiku s velikim centrima moći.

Uostalom, Vikipedija nije srpski projekat, niti ga finansira ijedna srpska institucija ili udruženje građana. Stoga ja ne vidim ništa čudno u multiperspektivnosti.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:59, 6. februar 2016. (CET)

VZO

Pokušao sam da napravim Basen višeznačnu odrednicu, ali negde grešim. Pomoć, kako se to radi, unapred hvala.--Vurga2 (razgovor) 14:16, 11. februar 2016. (CET) Pokušajte to srediti nije dobro ispalo kad u pretragu upišete Basen dobijate i naslov Basen ( višeznačna odrednica ). Po meni to ne bi trebalo da se nalazi u pretrazi.--Vurga2 (razgovor) 14:21, 11. februar 2016. (CET)

@Vurga2 i Ivan VA: Je li sada OK? Basen treba da preusmerava na višeznačnu odrednicu, tu nema sumnje... — Obsuser✉ 17:43, 11. februar 2016. (CET)

@Ivan VA: Nisam patroler i ne znam da li bih to želio postati jer zahteva da uređujem i patroliram redovno, a to ne znam da li ću moći svaki dan. Drugo, to zahteva puno vremena, a nemamo ni onaj sistem što sam predlagao za novi način patrolisanja. Ne znam, to je ja mislim mnogo posla, a i ovako slabo šta ja stignem uraditi iako uređujem po čitav dan i/ili noć (vodim računa o detaljima i nekad potrošim tri ili pet sati praveći šablone za neki člančić ili prevodeći slike [na primer ovo za tektonske ploče], a rezultat mal)... — Obsuser✉ 17:43, 11. februar 2016. (CET)

Blok

Video sam. Znao sam da će kad tad biti blokiran zbog svojih ispada. Opominjali smo ga da ne pokreće osetljiva pitanja, ali nije hteo slušati. Verovali ili ne, zbog ovakvih stvari korisnici su nekada on sight blokirani.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:05, 11. februar 2016. (CET)

Jeste, uskraćena mu je sloboda izražavanja, ali tek nakon što je isprozivao trojicu korisnika, koje nije slučajno odabrao. Ja sam mu odavno rekao kako da reši problem i sa Radovanom i sa drugima, ali on hoće po svome.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:18, 11. februar 2016. (CET)

Odgovor. Dakle samo trezveno razmišljati, da dođe do dogovora i bez daljih bespotrebnih raspravki, zaoštravanja...--Soundwaweserb (razgovor) 19:25, 11. februar 2016. (CET)

Ono što ti nazivaš slobodom mišljenja, zapravo je trolovanje. Što Obsuser bude uporniji u svom trolovanju, to će mu Radovan više odgovarati sa visine. Obsuser jedino u raspravama sa Slajom piše na naučnom nivou, uz poneku opasku, ali u raspravi sa Radovanom se ne trudi da argumentovano obrazloži svoje unose.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:38, 11. februar 2016. (CET)

Ako se trudi, onda se nedovoljno trudi. CarRadovan nije toliko neumoljiv kako ti se čini. Ispravnom retorikom i upotrebom istorijskih metoda, Obsuser može dosta postići. Mene Obsuser nije ubedio da poseduje istorijsku svest. Takav utisak sam stekao posle dugog razgovora s njim u vezi s člankom Bošnjaci.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:23, 11. februar 2016. (CET)

Tom komentaru nije tamo mesto. A Herkules je više prevršio svaku meru sa svojim teorijama zavere. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:33, 11. februar 2016. (CET)

Znaš, meni je više muka od svih ovih bespredmetnih rasprava na vikipediji. Kakve veze imaju njegove teorije zavere (po ko zna koji već put) na temama koje veze sa tim nemaju? To beše klasično trolovanje. Shvati da mene ne zanima da li ti, ili bilo ko drugi veruje u Budu, Isusa, Muhameda, indijsku svetu kravu ili u bukvu. Da li si za ovog, onog, da li se ložiš na muškarce, žene, biljke (govorim uopšteno da me pogrešno ne razumeš)..... Lična uverenja ostavite po strani i pokušavajte bar da glumite akademske građane. I jedan i drugi su zaslužili te blokove, kao i svaki drugi korisnik koji bude na taj način zloupotrebljavao tu slobodu koju mu je Vikipedija omogućila. Kraj diskusije. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:04, 11. februar 2016. (CET)

Lično nisam za brzo revertovanje, jer me to podseća na metodu jednog korisnika: u jednom trenutku nije mi dozvoljavao da išta unesem u članak dok ne nađe slobodnog vremena i lično pregleda moju imenu. Međutim, isto tako bih savetovao Obsusera da se konsultuje s drugima pre nego što napravi neku izmenu u člancima o RS i BiH. Iskustvo pokazuje da je dogovor veoma bitan kada je reč o osetljivim temama. To se i ovaj put pokazalo. Zahvaljujući dogovoru vraćen je dobar deo Obsuserovih izmena. Što se tiče njegovog doprinosa članku o Bošnjacima, mislim da sam bio jasan. Moraće još da se potrudi.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:59, 11. februar 2016. (CET)

Poslao sam ti imejl. --Željko Todorović (razgovor) 23:05, 11. februar 2016. (CET) s. r.

Ti komentari nemaju veze sa temom, niti im uostalom mesto na vikipolitici. To bi ti rekao i Micki, i bilo koji administrator koji je administrirao pre nas. Zbog toga je između ostalog blokiran Antidiskriminator. Zbog bezazlenih komentara Željko ga je blokirao na mesec (ako ne i više) dana. Iskren da budem, razmišljao sam da li da blokiram Herkulesa, ali sam odustao od toga. Ako ga nije blokirao Bojan, neću ni ja. Sam Bojan misli da je bolje ne blokirati trolove, nego ih blokirati. Pitaj ga zašto.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:14, 11. februar 2016. (CET)

Okej. Ispravno si reagovao. Dokazao si Radovanu da Obsuser ne misli ništa loše. Obsuser bi trebalo da malo više koristi srpske knjige. Nije ni svestan da u znatnom delu literature piše ono što je hteo da unese. Kada je reč o osetljivim temama, en.viki je nepouzdana, barem onima koji su iz Srpske. --Vladimir Nimčević (razgovor) 23:33, 11. februar 2016. (CET)

Bokica je dobio pre neki dan pitanje od Obsusera. Nisam video da mu je odgovorio.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:34, 11. februar 2016. (CET)

Znam. Pričao si o tome ranije. Međutim i sam znaš da su ponekad i obični termini predmet spora. Seti se samo primera Južna Ugarska. Češljaujući jedan članak, naleteo sam na ovo:

"Još od 14. veka, Srbi su se, bežeći od Otomanske pretnje, selili sa područja srednjovekovnih srpskih država na prostor Panonske nizije, koji je bio pod upravom Ugarske kraljevine"

Zar se nije moglo prosto napisati da su se iselili u Ugarsku, preciznije u Južnu Ugarsku?

Ista tendencija je uočljiva i u prikazivanju BiH. Znaš i sam šta Srbi u Srpskoj misle o BiH. To je za njih Arijadnin konac, iako je jasno da je BiH po obliku vladavine republika a po uređenju federacija. --Vladimir Nimčević (razgovor) 23:56, 11. februar 2016. (CET)

Htedoh napisati Gordijev čvor, a ja, iako mi je dobro poznat mit o Tezeju i Arijadni, napisao Arijadnin konac. :) Vreme je za spavanje. Pogledaću posle šta si napisao.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:06, 12. februar 2016. (CET)

Naravno da taj deo nije za kutiju. U kutiju treba da idu osnovne stvari, a u razradi članka mišljenja naučnih i političkih krugova.

Ako ćemo mak na konac, i Srbija je, makar po slovu ustava, ništa manje složenija država, jer obuhvata pokrajinu KiM koja samo uživa "suštinsku autonomiju".

Dobro se sećaš. Južna Ugarska se pominje u nastavnim jedinicima.

Što se tiče Obsusera, koga smo zaboravili, i dalje mislim da je zaslužio blok ako ne zbog nulte tolerancije a ono zbog trolovanja. Eventualno možemo raspraviti o dužini. Ja bih mu dao nedelju dana (maksimum dve). Krajnje je vreme da ovakvim temama pristupi ozbiljno, naučnički, a ne kaubojski.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:00, 12. februar 2016. (CET)

Ako mi ne veruješ da su ranije bili strožiji kriterijumi, baci samo pogleda na dole navedeni komentar koji se nalazi u ovoj raspravi.

Lele lele lele. Ljudi, sa vikanje ništa ne biva. Reč se koristi u negativnoj konotaciji za homoseksualne osobe i u društvu (zafrkanciji). Ne bi trebalo filozofirati previše na temu. O sinonimu za homoseksualce ne bih želeo da započinjem temu: ako Kosovar može da se preusmeri na Kosovac (iako to nas sa Kosova vređa) zašto se peder ne preusmerava na homoseksualce? Isto je vređanje ali čekaj, neko može a neko ne može, iliti "svi smo jednaki, samo su neki jednakiji". AFG (razgovor) 22:50, 10. mart 2011. (CET)

Zbog ovog komentara - koji bi ti nazvao obzervacijom - korisnik AFG je blokiran.--Vladimir Nimčević (razgovor) 19:23, 12. februar 2016. (CET)

Koliko vidim, admini (Jovan, Burga, ako se ne varam i Filip) smatraju da je blok zaslužen. Sa Radovanom se ne slažu po pitanju razloga i dužine bloka.

Evo šta ja mislim.

Što se tiče dužine, i ja mislim da je mesec dana puno. Ako izuzmemo Aleksinu blokadu, ovo je možda prvi put posle dužeg vremena da je jedan iskusan korisnik bude blokiran na toliko dugi period.

Što se tiče razloga, mislim da se ovo može protumačiti kao "izazivanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti". Uostalom, pogledaj reakciju - Zrnov komentar. Željko kaže da nema govora o politici nulte tolerancije, ali vraća uklonjeni komentar Zrna. Zrno nas u svom komentaru podseća na svoj napad na Vargu koji je protumačen kao težak lični napad na granici VP:PNT. Ja se ne sećam da je tada bilo galame.

08:01, 4. februar 2011. Sabate (razgovor | doprinosi | blokiraj) je blokirao Zrno (razgovor | doprinosi) u trajanju od 6 meseci (onemogućeno otvaranje naloga) (Težak lični napad na granici VP:PNT) (deblokiraj | izmeni blok)

Šta reći o korisniku koga po koji put pominjem? Ovaj put ga pominjem manje iz srdžbe, a više ilustracije radi. Jer, na kraju krajeva, ne možeš naći bolji primer. U toj oceni slaže se najmanje trojica korisnika. Da li "zamerke" (da ih tako nazovem) tog korisnika što mi je deda Stipan (a ne Stevan), što sam dao objaviti članak u katoličkom listu (On kaže da sam "na hrvatskom jeziku u katoličkom verskom listu iz Subotice pisao o značaju vere". Zapravo, pisao o sam tumačenju vere Dostojevskog.), što mi se prezime ne nalazi na spiskovima srpskih prezimena... itd. možemo protumačiti kao slobodno izražavanje svog mišljenja? Odnosno, da li možemo poverovati tom korisniku da prilikom iznošenja mojih ličnih podataka nije imao nikakve loše namere, iako i sam priznaje da je to uradio stoga da me diskvalifikuje? Po njemu izgleda jedan katolik ne može pisati o istoriji srpske episkopije. Jovan i Bojan su mu zbog odavanja mojih ličnih podataka dali "žuti karton", i to preko volje (da ne upotrebljavam žargonski izraz). Završavam ovaj komentar zaključkom da se neki administratori mnogo, mnogo prave ludi. Kada je reč o njihovim domenima, znaju biti dosta drugačiji.--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:00, 14. februar 2016. (CET)

Van moje struke je da se bavim nečijim karakterom, mentalnim sklopom, zdravljem, ili dešifrovanjem iskrivljene ekavice nekog Srednjobosanca ili čudnog anglo-srpskog nekog Kolubarca.

Mislim da je hteo reći da te ponekad ne razume. Pišeš drugačije od ostalih. Ne znam da li je to uobičajeno na Fakultetu političkih nauka, ali ovde nije. Mi smo navikli na prostiji vokabular. :)

Slažem se da je mogao to drugačije reći, ali veruj mi da to nije ni blizu onome što je pisao korisnik koga sam uzeo kao ilustraciju. On mi je pretio da će obavestiti moje profesore na fakultetu kakvu zmiju gaje. Istu metaforu sa zmijom upotrebio je naš transkriber. Ne bih rekao da to ima veze sa horoskopom.

Sumnjam da će Radovan preterivati. Malo te je pecnuo, ali sumnjam da namerava ići dalje. Nešto slično je meni napisao Bojan kada sam se priključio zajednici. Pre par godina je napisao da patim od potrebe da budem u centru pažnje, a pre koju nedelju je napisao da nemam pojma.

Moje mišljenje je da Obsuser treba da promeni metode. Ovo što radi ne vodi ničemu dobrom. Pokušava zajednicu ubediti da ima dobre namere. Pritom proziva trojicu korisnika zbog upotrebe nacionalnih znamenja. Doduše, ima ovde ljudi koji bi se složili s njim da nije u duhu Vikipedije isticati nacionalne boje na korisničkoj stranici, ali sumnjam da bi mu se pridružili u kamenovanju trojice korisnika. To iziskuje veliku žrtvu na koju niko normalan ne bi pristao.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:32, 17. februar 2016. (CET)

Obaveštenje - glasanje za dobar članak

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Podzemna kukumavka da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 3. 3. 2016. — 10. 3. 2016. --Miljan Simonović (razgovor) 02:10, 4. mart 2016. (CET)

Obsuser

Možda bi najbolje bilo da te uputim Milićeviću, ali mislim da ti mogu i ja odgovoriti na to pitanje. Problem je više u Obsuseru, nego u onima koji ga blokiraju. Poštujem njegov rad, ali mi ponekad nije jasan. Imam osećaj da doživljava administratore kao mangupe koji su pokvarili Vikipediju. Možda bi za promenu bilo dobro da uvaži savet admina. Neće mu otpasti kruna s glave + nešto će naučiti + imaće veću podršku iza sebe. Bojim se da je on svojim ponašanjem, sistematskim zameranjem svima, dogurao do toga da je zajednici svejedno šta će biti s njim. Kontam, da mu ja jao dao blok, većina ne bi imala ništa protiv toga. Iscrpeo nas je sve. Čak i Filipa, koji se nije bavio detaljno njim. Prosto niko nema živaca da se bavi njegovim slučajem. Moraš imati u vidu da mi nismo sud, nego enciklopedija. U srpskim sudovima je normalno da se procesi vodi godinama. Dok se ne saslušaju svi svedoci, proces se neće maknuti s mesta. Kad se saslušaju svi svedoci, prelazi se na razgovore (SMS, društvene mreže) i drugi dokazni materijal... Do prvostepene presude prođe neretko 10 godina, a kada se donese tužilaštvo ili odbrana ulaže žalbu apelacionom sudu. Onda sve kreće ispočetka. I tako u beskraj. Nekada se zbog proceduralne greške ili promene sudije sve mora ponoviti. To na obične ljude deluje frustrirajuće, pogotovo za one kojima je život "stao" onog trenutka kada je otvoren proces. Tužiocima, advokatima i sudijama je super. Oni će u svakom slučaju biti plaćeni. Mi na sr.viki ne primamo nikakvu nadoknadu za saslušanja, čitanje komentara itd. Shodno tome, nećemo/odbijamo da se bavimo time, pogotovo ne ako znamo ishod. Mi gledamo da sa što manje vremena, energije i materijalnih sredstava postignemo određeni rezultat.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:59, 20. mart 2016. (CET)

Meni je žao što se ovako završilo, ali ja nemam više snage da glumim tutora mentora, ni povremenog ni stalnog.

Neću te lagati. Imao sam i ja sličnih ispada, ali za razliku od Obsusera imao sam meru. I što je važnije, nisam se zamerao ljudima, ili se barem nisam zamerao većini.

Admini različito tumače svrhu bloka. Neki govore o pedagoško-vaspitnoj ulozi, kao da smo školska ili predškolska ustanova. Ja blok doživljavam kao sprečavanje onog najgoreg.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:38, 23. mart 2016. (CET)

Pa blok po sebi znači onemogućavanje korisnika da uopšte uređuje...dakle to je njegova prva, imanentna funkcija/posledica...ja govorim ovde o trajanju...trajanje nekog bloka nosi neku drugu vrstu poruke...ona se odnosi i na volju/spremnost odnosnog da ovde investira svoje vreme i trud, negov odnos prema projektu itd...dakle vreme bloka je neminovno pedagoško, jer utiče na ponašanje korisnika/blokiranog...blok po sebi, u odnosu na sadržaj enciklopedije je nešto drugo...ja ne vidim razloga da se nekoga blokira na mesec dana...to je po meni želja da se nekome komunicira da nije poželjan ovde, da ode negde drugde, da mu se zatuče volja da uređuje ovde...Obsuser nije trol (on možda negde troluje) al nije po definiciji, odnosno to mu nije intenciona namera..namera mu je da uređuje...da ga se blokira na nedelju..ok...ali na mesec dana (i to za prekršaj/mogući prekršaj oko tematike koja nije vezana za politiku nulte tol.), to je onda želja da mu se kaže — odHebi odavde, ne interesuje me...admin je preterao sa dužinom bloka i porukom koja nosi --ANTI_PRO92 (razgovor) 01:48, 23. mart 2016. (CET)

Blok jeste dug, ali ako imaj u vidu da su neki ranije blokirani i na duže zbog iste stvari (Antidiskriminator).--Vladimir Nimčević (razgovor) 02:06, 23. mart 2016. (CET)

Tadašnja praksa možda nije bila najbolja, ali se makar znalo gde su granice mogućeg/dopustivog/prekomernog. Mi, obični korisnici, hteli ne hteli, poštovali smo to. Kada su admini, umorni od zavođenja reda, snizili kriterijum - Burga je to priznao u jednom komentaru - neki korisnici su počeli to da zloupotrebljavaju. To u nekim slučajevima poprimilo bolesne razmere. Da ih ne navodim posebno. Što se tiče Obsusera, njegov glavni problem je što okreće gomilu ljudi protiv sebe. Ne znam kako to postiže, ali činjenica je da se neki ljudi žale na njegovo ponašanje. Time što se zamera mnogima daje onima koji ga žele blokirati samo dodatni razlog da ga blokiraju. Ja sam mu već saopštio suptilno da spusti malo loptu, ali nije hteo slušati. --Vladimir Nimčević (razgovor) 03:31, 23. mart 2016. (CET)

Zbirne imenice

Ende Letzte Jahres hast mir gesagt dass ich meine administratorischen Befugnisse in Diskussionen nicht benutzen sollte. Und was geschah? Mein Beitrag wurde rückgängig gemacht und zwar unter dem Vorwand, dass "deine oder meine Meinung nicht wichtiger als die Akademie" ist. Pfff... :))

Mogao bih pisati o tom fenomenu, pa čak ga i definisati, ali za sada je dovoljno reći ovo: Es fällt mir sehr schwer mit voreingenommen Personen mitzuarbeiten, die die positiven wissenschaftlichen Resultaten als Betrug der Wiener und Berliner Schule betrachten. Sie möchten eine schönere Geschichte, könnten sie aber solche nicht machen.

Ovde je reč o jezičkim kategorijama. Stoga je mišljenje linvgiste presudno. Evo šta kaže jedan stručnjak za stari srpski jezik.

SRBLjI I SRBI

RADOSAV BOŠKOVIĆ

Nas ovde interesuje samo gramatička strana tih dvaju oblika, a ne — ni njihova etimologija ni njihova upotreba u našim srednjovekovnim spomenicama. Bićemo, prema tome, više nego kratki.

Oba su ta oblika, po našem mišljenju, postala paralelno i preko singulativa, tj. singulativnih sufiksa.

Naime, mi kalkulišemo ovde ovom derivacionom logikom. Pri analizi etnika Srbin treba poći od staroga kolektiva Srьbь — osnova na i, koji nalazimo u Lavrentьevoй hronici kao serebь (Lihačev, Povestь I 11). Ovakvih kolektiva — etnika, s osnovom na i, puni su staroruski spomenici. Isp. pored Serebь: Rusь, Čudь, Ljubь, Čeremisь, Samojadь, Vodь, Žmudь, Donь, Lapь. Za njih je znao i staropoljski jezik: Sas, Samojedz, Wolosza < Volosь + a (I. R. Lohmann, KZ 56, 42).

Kao što se vidi, kolektiv Srьbь niti je neposvedočen niti je bez društva. Ostalo je samo pitanje — kako su od vьega postali novi istorijski oblici, nominativi Srblji i Srbi.

Postali su — kao što smo rekli — preko singulativa. I to: Srbi preko singulativnog inъ, pomoću koga je od kolektiva Srьvь napravlen nomen unitatis Srьbinь, a od ovoga i prema ovome zakonita množina Srьvi (isp. staro- slovensko Rumnъ — Rumi). A Srblji preko singulativnog io, pomoću koga je od istoga kolektiva Srьbь izveden nomen unitatis *Srьbjь > Srьbljь < Srbalj], a prema ovome i od ovoga opet zakonita množina Srьbli. Prema Srbli mogla je biti dobijena — i dobщena je rano — i jednina Srьblinъ, kao sasvim sekundarna formaci)a, obična kod dvosložnih etnika. Izlazi, ne bi bila tačna nego obrnuto — Vondrakova formula „kirchenslavisches Mugъ — Aethiopes gi Murinъ, Surь — Suri i Surinъ"; t]. ako ona znači da su ta dva kolektiva dobi;ena preko Murinъ I Surinъ (Vergleichende slavische Grammatik I 642). Uostalom i prof. Vajan izvodi — paralelno nama — Rusinъ —Russe iz staroga kolektiva Rusь — la Russie, les Russes (Grammare comparee II, 1, 311). Zatim, i on smatra da su Srubi i Srubinu na)stari]i oblici imena „Srbi" (RES XVII 288).

Reč-dve o obliku Srble, vrlo čestom, uostalom, u našem starom )eziku.

Po Daničićevu materialu (Rječnik III 147 — 151) mogla bi se konstru- isati — ali ne bez ostatka — u našem srednjovekovnom jeziku ovakva deklinacija oblika Srblje: Srblje, Srbьljь, Srbljem, Srblje, Srblji, Srbljih (Srbljeh). To nije ni deklinacija tipa ljudьje, kako misli Skok (Etimologijski rječnik III 315), ni konsonantska deklinacija, kako veli Rječnik JA (HVII 191). To je deklinacija oblika Srblji, u kojoj je nominativ zamenjen akuzativom. Srblje je u našem starom jeziku najčešće naziv za „srpske oblasti,srpske zemlje”. Prema tome, – i neka vrsta toponima. A znamo iz zapadnoslovenskih jezika naročito poljskoga i češkoga – da se kod ličnih toponima akuzativ javlja, najčešće, u funkciji nominativa. Isp. poljsko: bronislavoy, dobrogosty, dobrochy, stany, sulimy; češko vaclavy, bohumily, hosterady, drahany, milovany, chvaly ( (Miklosich, Die Bildung der Orstnamen aus Personennamen, passim). Biće da je i kod našega nominativa Srblje umesto Srblji takav slučaj. To jest – neka vrsta depersonifikacije. Inače, teško bi bilo razumeti (u našem srednjovekovnom jeziku) odsustvo akuzativa Srblji — kad bi Srblje bila konsonantska deklinacija, i odsustvo nominativa Srbljije – kad bi Srblje bila deklinacija osnova na i myškog roda. U svakom slučaju– teško.

--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:11, 13. april 2016. (CEST)

Hvala na pohvali mog nemačkog. Lepo je kada neko razume šta sam hteo reći. :)

Poenta je: istoriju nam ne može niko ukrasti, sakriti, ponovo napisati... ako je sami stvaramo . :) A mi se time ne možemo pohvaliti. I minorne uspehe smo skupo plaćali - životima nekoliko hiljada ljudi. Zanimljivo je takođe da je zbog greha pojedinaca ispaštala ogromna većina ljudi. Npr. mađarski vojnici su tokom Drugog svetskog rata ubijali civile u Bačkoj, govoreći im: "Hteli ste rat, eto vam ga". A ti jadni ljudi sumnjam da su ikada čuli za martovske demonstracije. Tada nisu bili toliko obavešteni kao danas. Isto važi i za slučaj Gavrila Principa. Danas ga slavimo kao heroja, borca za pravdu (nisam siguran da li je reč o socijalnoj ili nacionalnoj), a pre sto godina su ga se svi odricali. Bili smo spremni da ga žrtvujemo. Jer, kada je evropska bulevarska štampa prihvatila pisanje bečke štampe, znalo se šta sledi: stvaranje opšteg ubeđenja da su svi Srbi krivi.

Pričam s jednom Amerikankom (24), meksičko-nemačkog porekla (deda joj je bio u Hitlerjugendu, zbrisao kad su se Rusi približili Berlinu i predao se Amerikancima), koja je radi kao medicinska sestra. Kaže ona meni da, što se tiče nas, zna jedino da smo odgovorni za Prvi svetski rat i ništa drugo. Ne prati tenis, nije slušala vesti 1999. godine... :) Možda je trebalo da joj spomenem Teslu... ali s obzirom da nije čula ni za braću Grim, mislim da ne bi imalo efekta. :) Eto šta ti je moć medija. Oni ne prenose samo informaciju, već i oblikuju. Naša krivica je što im dajemo materijal.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:27, 14. april 2016. (CEST)

Sačekaću još malo. Možda nas očekuje komentar-da-se-raspametimo.

Nisam politolog, ali kao istoričar mislim da je mišljenje međunarodne javnosti o jednoj državi bitno kao mišljenje odeljenja o pojedincu. Pogotovo je bitno, ako su pojedinac odnosno država slabi. Kad si moćan kao Englez, briga te šta misle Francuz i Poljak. :) Ponekad slab učenik na konto simpatija u odeljenju uspeva da iskamči za sebe prolaznu ocenu. To je polazilo jednoj mojoj drugarici četiri godine. Svake godine ista priča. Dajte joj dva. :) Zameri se većini, kao ja, i videćeš kako će ti se to ljuto osvetiti. Možeš biti sto puta pravu, ali to ti je džabe. Ne prolaze argumenti, nego simpatije i interes. Kada javnost prihvati nešto kao istinu, jedino bombe pomažu da promeni mišljenje. Amerikanci su prevaspitali Japan atomskom bombom. Zato je važno ostati snažan.

Kada je reč o inostranstvu, više je ljudi obrazovanih od strane medija nego od strane škole. Ljudi nisu dovoljno učeni u školi da informacije uzmu sa rezervom. O tome je pisao Žak Gone u knjizi Obrazovanje i mediji. Iz ove knjige sam spremao ispit.

Što se nas tiče, naša inteligencija se odavno oslobodila teškog istorijskog nasleđa. Međutim, postavlja se pitanje da li su svi bili opčinjeni nacionalizmom, ili je šašica zanesenjaka iskoristila ravnodušnost većine. Čuo si izjavu predsednika SANU. Bačeno je drvlje i kamenje na istorijsku sekciju te institucije. Vasilije Krestić je rekao za novine da nema komentar. Jedan moj kolega je to šaljivo prokomentarisao: "To je rekao dok je nervozno zakopčavao torbu punu para". U svakom slučaju, treba razmisliti kakve koristi imamo od raspiranja mržnje prema određenom narodu.

Dobar izbor za mit. Sretenjski ustav je u svoje vreme bio veći predmet zanimanja nego ikada kasnije. Svojim liberalizmom toliko je pretio da ugrozi ličnosti monarha da su se i moćni Rusi uplašili da će i njih zahvatiti srpska groznica. Možda će oživeti kada ostvarimo nacionalno ujedinjenje. I Francuska, i Engleska, i Holandija, i Belgija su pre svojih revolucija bile suverene i nacionalno ujedinjene.--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:30, 14. april 2016. (CEST)

U julu 1914. Srbija je imala izbor: da li da prihvati ultimatum ili ne. Prihvatila je da pohvata ljude osumnjičene za organizovanje atentata, ali nije dopustila austrougarskim istražnim organima da sprovode istragu po Srbiji. To je bio uslov za mir. Možda zvuči paradoksalno ovo što ću reći, ali istorija poznaje i gore oblike ultimatuma. Npr. onaj koji je Nemačka uputila Češkoj 1938. Česi nisu postupali kao Srbi, iako su bili onda jači od Nemaca (imali su više tenkova, jaku fortifikaciju u Sudetima) i imali podršku Sojvetskog Saveza (imali su sklopljen vojni savez) koji je bio spreman da zagazi u rat protiv Nemačke. Česi su se žrtvovali za mir. Mi smo naprotiv na nagovor Rusa odbili jednu tačku ultimatuma, iako nam je bilo jasno šta to znači :) Slušati ili ne slušati Rusiju. Pitanje je sad.

Ljudi su zapravo ogladneli. Ništa ne smiruje strasti kao gladan stomak i uništena infrastruktura. Naravno još uvek ima ljudi koji misle da ne treba pognuti glavu. Vidi Andrej Fajgelj. :)

Jasno mi je šta hoćeš reći za pravosuđe. Ali malo ljudi mari za to. Više pažnje se poklanja suđenju Karadžiću, Mladiću i Šešelju. Svaka osuđujuća presuda nas pogađa kao da nas osuđuju.--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:41, 14. april 2016. (CEST)

U pravu si. Ali onda su se i obaveze shvatale ozbiljnije. Ko ih nije poštovao, rizikovao je sukob. :)

Amerika je 1846. napala Meksiko između ostalog zato što je odbijao da nastavi otplatu dugova.

A šta je Srbija uradila? U godinama uoči rata srpska vlada je zatezala odnose sa Austrougarskom. Svestan sam da je to dobrim delom proisticalo iz neravnopravnog trgovinskog sporazuma sa AU, koji Srbiji nije davao status najpovlašćenije nacije, ali se i srpska vlada u par navrata pokazala kratkovidom. U jednom trenutku je poništila tek zaključeni zajam u bečkoj banci sklopljen radi izgradnje železnice i nabavke ratnog materijala. Mogu misliti kako su to prihvatili u Beču. A tek zaključivanje zajma kod francuskih banaka i nabavka francuskih topova. Istina, Austrougarskoj je nuđena utešna naknada, ali od toga na kraju nije bilo ništa. Srbija je zagazila u rat koji je još više pokvario odnose sa Austrougarskom, ali i sa važnim saveznikom - Bugarskom, koja se obavezivala da će štititi srpsko Podunavlje u sulučaju invazije Austrougarske. Kao rezultat loših spoljnopolitičkih kombinacija Srbija je Prvi svetski rat dočekala usamljena u regionu. Jedino joj je pritekla malena Crna Gora. Po cenu ogromnih žrtava i privremenog gubljenja nacionalne teritorije uspela je da odbrani sveti suverenitet. U godinama koje su usledile političari su olako doživljavali krvavo stečeno nasleđe. Bili su spremni da ga dele sa dojučerašnjim protivnikom. Pitanje glasi: je l vredelo? :)

Imam utisak da su sve do jedna srpska vlada pravile kardinalne greške na štetu naroda. Tek posle 1999. godine su nas ubedili da nam mesto nije među jakim nego slabim zemljama. Posledica toga su korenite promene kojih još nismo svesni. Videće se za nekoliko decenija ukoliko Srbija ne odluči da napraviš još jedan zaokret u svojoj politici.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:12, 17. april 2016. (CEST)

Zakon i red

Jedino pitanje je: Zašto?! Čemu prevod Red i zakon? Je li nešto umetnički izmeniti redosled, neka kvaziinverzija.

Znam da je oduvek bilo Zakon i red, na sve tri/četiri jezika iz BHS grupe pa čak i na makedonskom i ruskom (na ruskom vidim evo porяdok [poredak], haha). Ne znam samo zašto menjati redosled kada je prevod očigledan... — Obsuser✉ 19:14, 30. maj 2016. (CEST)

Vrati ti slobodno na šta hoćeš, svakako nije bilo odnosno nema nikakvih referenci u članku.

Ja ne nameravam da ih tražim jer prevod za Law & Order je ne izmišljajući toplu vodu Zakon i red. — Obsuser✉ 19:35, 30. maj 2016. (CEST)

Pa kada vlada mnogobrojniji a ne ko govori ispravno. I dalje je sve kao na vašaru ma koliko se „stručnjaci” sa svih strana trudili: ru:Velikolepnый vek. — Obsuser✉ 20:02, 30. maj 2016. (CEST)

Super, racionalna i neracionalna logika znači ipak mora da postoji, ne može se iskoreniti ova druga...

Pravopis kaže to za imena iz dela, ne za imena dela. Zakon i red ne pratim, ali to nisu imena likova jer bi bila Lou i Order kao što je Bouns (koju su ’Kroati’ preveli kao Kosti, iako je to ime/nadimak glavne junakinje što se ne prevodi). — Obsuser✉ 20:28, 30. maj 2016. (CEST)

Hvala na podršci oko ovog poslednjeg — ne znam ni kako to objasniti, a i inače kod pređašnjih slučajeva neopravdanog bloka (i kod budućih ako ih bude, da se odmah osiguram ). Nema se šta reći; sve se vidi na istoriji članka BiH, stranici za razgovor te istoriji doprinosa tog admina i mojih doprinosa. — Obsuser✉ 15:04, 6. jul 2016. (CEST)

Znamo svi da od toga ne bi bilo ništa i da bih ’nadrapao’ samo ja, kao što to obično biva pri sličnim suprotstavljanjima. Znamo i da će uvek biti takvih ljudi, ali isto tako i da će uvek biti onih koji će se protiviti makar ih se pokušavalo ili čak uspevalo (a da oni to znaju) praviti budalom. — Obsuser✉ 15:29, 6. jul 2016. (CEST)

Žarko Zrenjanin

Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 11. jula 2016. u 00:15 --Pinki (razgovor) 00:24, 4. jul 2016. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Žarko Zrenjanin da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 11. jul 2016. — 18. jul 2016. ----Pinki (razgovor) 21:15, 11. jul 2016. (CEST)