Царство Симеона-Синише

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Симеоново царство” преусмерава овде. За остала значења, погледајте Симеоново царство.
„Српско царство” преусмерава овде. За остала значења, погледајте Српско царство (вишезначна одредница).
Царство Симеона-Синише


Empire of the romans and serbs sr.png
Царство Симеона-Синише пре битке на Марици.[1]
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Трикала
Друштво
Религија православље
Политика
Облик државе апсолутна монархија
 — Цар Симеон-Синиша
  Јован Урош
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 1359.
 — Укидање 1373.
 — Статус бивша држава
Географске и друге карактеристике
Становништво Грци, Срби, Албанци
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of the Serbian Empire, reconstruction.svg Српско царство Тесалија (Грчко-српска кнежевина)
Портал:Историја

Царство Симеона-Синише је била држава са седиштем у граду Трикала у Тесалији, која је настала у време распада Српског царства Стефана Душана и Стефана Уроша.

Историја[уреди]

Цара Душана је на српском престолу 1355. године наследио син Урош. У време Урошеве владавине, Душанов полубрат Симеон-Синиша се проглашава за цара у Костуру.[2] Симеон-Синиша је освојио Епир и Тесалију и образовао нову државу — посебно царство, као и нову грану династије.[2][3] 1359. године, ова држава је обухватала Тесалију и Епир. Пре битке на Марици (1371. године), обухватала је Тесалију, Епир и територију данашње Албаније.[4]

Симеоново царство је надживело Урошево, које престаје да постоји 1371. године. Симеона је на престолу, након смрти (1371. године) наследио син Јован Урош, који је, након кратке владавине, абдицирао и повукао се у монашки живот. Њему је, током владавине, било потчињено неколико деспотовина и неколико деспота,[5] али му се царевина потом распала на многе мање државице.[6] Иако је ова држава настала од територија које су раније биле у саставу Српског царства и имала владара српског порекла, као и српску аристократију,[7] била је лоцирана на претежно грчким етничким територијама и имала је претежно грчки карактер. Након завршетка владавине Јована Уроша, у Тесалији је успостављена Грчко-српска кнежевина, којом су владали Алексије и Манојло Филантропен, по народности Грци.[8]

Називи државе[уреди]

За ову државу се у литератури употребљавају различити називи: "царство Симеона-Синише",[4] "царство Симеона Палеолога",[9] "Симеоново царство",[10], "држава Симеона Уроша Палеолога",[11] "Синишина држава",[12] итд.

Титуле владара[уреди]

Симеон-Синиша се прогласио за цара и самодршца и титулисао „царем Ромеја (Грка) и Србије“, „царем Ромеја и Срба“ или „царем Ромеја и Срба и све Албаније“.[13] Симеонов син Јован Урош је такође носио титулу „цара Грка и Срба“.[8]

Владари[уреди]

Референце[уреди]

  1. [1] — према Геокартином историјском атласу (Београд, 1999) и књизи Милоша Благојевића "Српска државност у средњем веку" (Београд, 2011).
  2. 2,0 2,1 Dinastija Nemanjića | Arheo-amateri Srbije
  3. "посебно царство" — Google претрага
  4. 4,0 4,1 Najdi.si — vstopna točka v slovenski splet
  5. Glasnik Srbskog učenog društva — Google Књиге
  6. Glasnik Srbskog učenog društva — Google Књиге
  7. The history of Serbian culture — Pavle Ivić — Google Књиге
  8. 8,0 8,1 Nicol (1984). стр. 152.
  9. Posebna izdanja — Srpska akademija nauka i umetnosti — Google Књиге
  10. Ivić, Aleksa; Mrđenović, Dušan; Spasić, Dušan (1987). Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele. Nova knj.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  11. Ћирковић (1995). стр. 156, 163.
  12. Glasnik Srbskog učenog društva — Google Књиге
  13. [2] — страна 29

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]